Srpska roba za 180 miliona kupaca

Srpska roba za 180 miliona kupaca

Evroazijska unija počela pregovore o trgovinskom režimu sa Srbijom. Bescarinski sistem za domaće proizvode biće proširen sa Rusije, Belorusije, Kazahstana na Jermeniju i Kirgistan unije i ove balkanske zemlje.

Savet Evroazijske ekonomske unije (EAEU) na samitu u Astani, u Kazahstanu započeo je pregovore sa Srbijom o uspostavljanju jedinstvenog trgovinskog režima, kako bi se stvorila zona slobodne trgovine za sve članice Unije i naše zemlje. Učesnike unije koja objedinjuje više od 180 miliona potrošača posebno interesuje formiranje zajedničkih tržišta nafte i gasa, kao i saradnja sa drugim zemljama.

– Vrhovni savet Evroazijske ekonomske unije doneo je odluku da započne pregovore sa Republikom Srbijom o unifikaciji trgovinskog režima – izjavila je Veronika Nikišina, ministarka za trgovinu EAEU.

Srpski ministar trgovine Rasim Ljajić za “Novosti” kaže da je “zasada najvažnija stvar da je doneta odluka da počnu pregovori sa Srbijom”. Drugi korak jeste da pošalju predlog tog sporazuma, sledi zatim formiranje pregovaračkog tima, pa tek onda potpisivanje sporazuma. A, kada bi taj posao mogao da bude okončan teško je u ovom momentu reći.

– Naš cilj je da zadržimo postojeći stepen liberalizacije za protok robe, koji već imamo sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i proširimo ga na Kirgiston i Jermeniju – naglašava ministar Ljajić. – To bi samo po sebi bilo uspeh. Naravno, u tim pregovorima zahtevaćemo da tu listu proširimo i na “fijat” automobile, ali i neke vrste sireva.

Predstavnik PKS u Moskvi Sveto Vasiljević kaže da će uspostavljanje trgovinskog režima omogućiti bolji plasman robe na teritoriju država članica.

– Tom odlukom otvaraju se pregovori da bescarinski režim za robu iz Srbije bude proširen i na Jermeniju i Kirgiston, koje su se kasnije pridružile EAEU – kazao je Vasiljević. – Tim se otvara mogućnost da se spisak robe oslobođene carine proširi sa 97 odsto na možda 99 odsto, i PKS će učiniti sve da to bude učinjeno. Za Srbiju bi bilo veoma značajno ako bi na spisak artikala oslobođenih carine bili stavljeni zreli sir i rakija.

Mi na ovo tržište najviše izvozimo žitarice, voće i povrće, suhomesnate proizvode, sireve, slatkiše, lekove…

Ekonomista Danilo Šuković smatra da je u principu svako širenje tržišta povoljno za svaku ekonomiju, jer joj otvara nove mogućnosti za ekonomski rast.

– Tako će i Srbija u ovom slučaju dobite nove impulse za ekonomski oporavak – dodaje Šuković. – Uključenjem Srbije u EAEU povećaće se tražnja za našim proizvodima što će automatski omogućiti rast domaće proizvodnje, ali će takođe pojačati konkurenciju na domaćem tržištu, što će domaće firme naterati na veću efikasnost, pa će i to biti dodatni impuls ekonomskom razvoju. Veća izvozna tražnja i jačanje konkurencije na domaćem tržištu treba da budu značajni pozitivni efekti uključenja Srbije u EAEU, naravno, pod uslovom da država stvori dobar poslovni ambijent.

Dve godine unije

Ugovor o osnivanju Evroazijske ekonomske unije potpisali su 29. maja 2014. godine predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana, a njime se predviđa slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage između zemalja potpisnica. Članice EAEU su već potpisale ugovor o slobodnoj trgovini sa Vijetnamom, a kako je rekao Jurij Ušakov, savetnik ruskog predsednika, vode se slični pregovori sa Izraelom, dok stručnjaci istovremeno rade na pitanju uspostavljanja zona slobodne trgovine sa Indijom, Egiptom i Iranom. Posebna tema je i saradnja sa Kinom, naročito povezivanje EAEU sa projektom “Ekonomski pojas puta svile”.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *