Čovek bez posla je za banku samo loša aktiva

Čovek bez posla je za banku samo loša aktiva

Žiteljima Srbije nije lako da vraćaju kredite, „minuse” i obaveze po karticama ni kada su zaposleni, a sve to postaje još teže ako izgube posao. Većina njih tada poput noja zabode glavu u pesak i čeka da se problem reši sam od sebe. To se, naravno, ne događa. Zato stručnjaci i bankari predlažu klijentima da u tom slučaju odmah odu u matičnu banku i objasne u kakvoj su se situaciji našli. Nažalost, to je često teško rešiv problem i za banku i za klijenta. Međutim, postoje šanse da se on ublaži. Banke sve češće klijentima uz gotovinske kredite nude i osiguranje, a među rizicima koji su predviđeni je baš nezaposlenost. Dok je kod stambenih kredita to pravilo, kod najpopularnijih, gotovinskih, stvar je izbora.

O tome šta da radi zaduženi klijent kada mu se radna knjižica nađe u rukama dr Zoran Grubišić s Beogradske bankarske akademije kaže:

– Najracionalnije je da se javi banci i da vidi da li ona može odobriti grejs-period ili odložiti plaćanje – objašnjava Grubišić. – Tamo se može dogovoriti i o drugim olakšicama. Srbija nema zakon o ličnom bankrotu građana pa je dogovor jedino rešenje.

S tim se slaže i prvi čovek Oportjuniti banke Vladmir Vukotić. S takvim klijentom razgovaraju i pokušavaju da nađu rešenje koje je najpogodnije za njega i banku. Klijent koji je ostao bez posla je za banku loša aktiva i ona se trudi da taj problem reši. Kada im se pojavi klijent koji je do juče bio zaposlen a sada više nije u Kredi agrikol banci kažu da njegov bankarski savetnik razgovara s njim.

Pogledaju da li, sem plate, klijent ima i drugih primanja te, ako ih ima, pokušaju da naprave reprogram naplate. Naravno, tu je i mogućnost odlaganja obaveze. Klijenti se mogu osigurati, što im znatno olakšava situaciju u tom samom po sebi teškom periodu. Posebno danas, kada nema više sigurnosti u radno mesto kao u samoupravno doba.

Zanimljivo je da je Sberbanka donedavno imala gotovinski zajam za koji je kamata bila ceo procenat godišnje viša ako klijent ne prihvati polisu.

Findomestik banka kao i OTP, takođe nude osiguranje kao opciju uz gotovinski kredit. Rizici su gubitak posla, trajna sprečenost za rad, invaliditet, smrt. Troškovi osiguranja su različiti i kreću se od 0,15 odsto mesečno na ostatak duga do 3,5 odsto jednokratno na iznos kredita.

Te opcije ne važe za prekoračenja po tekućem računu ili obaveze po platnim karticama. Očigledno, te pozjamice ne samo da su najskuplje već i najrizičnije pa ih i osiguravači izbegavaju. Što se tiče banaka, kada nekoliko meseci nema priliva na račun, one minus ukidaju a kartice blokiraju.

Građani Srbije uglavnom redovno izmiruju obaveze prema bankama. Kod kredita je kašnjenje za godinu dana čak manje: sa 7,3 odsto palo je na 6,8. Manje smo ažurni kod minusa pa je tu kašnjenje 12,6 odsto i, po podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, od kraja 2015. povećalo se 0,8 procenata.

D.Vujošević

Prve penzionerske muke

Sem nezaposlenih, banke često ukidaju pogodnosti i klijenitma koji su okončali radni vek i idu u penziju. Između poslednje plate i prve penzije čeka se nekoliko meseci. Priliva na račun nema pa banka požuri da ukine minus. U tom slučaju klijent treba da se javi banci i objasni da će ubuduće umesto plate primati penziju. U Srbiji je to danas sigurniji prihod od plate – zato će većina banaka sačekati da legne prva penzija. Većina ih danas ima i posebne paket-račune za penzionere s nizom pogodnosti. A nakon prve penzije klijenti to mogu da koriste.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *