30 miliona evra od poslova preko interneta

30 miliona evra od poslova preko interneta

U Srbiji, prema nezvaničnim procenama, oko 100.000 ljudi veoma pristojno zarađuje pružanjem najrazličitijih onlajn usluga širom planete.

Oni su u Srbiji, a njihovi poslodavci širom sveta. Dizajniraju im internet prezentacije, vode naloge na društvenim mrežama, prevode, projektuju, programiraju, pišu priče, puštaju muziku, pa i vode psihoterapiju.

Frilenseri svih mogućih struka preko interneta nude svoje usluge, rad naplaćuju po satu i to od 10, najčešće 20 i 30, a poneki traže i neverovatnih 500 dolara. Poreznici ih znaju samo ukoliko sami reše da se porezom oduže domovini i steknu penziju, ali ako to ne žele  trag njihove zarade ostaće tek na nekom od bankomata u Srbiji. Prema nezvaničnoj informaciji, tokom 2016. godine u Srbiju se, preko samo jednog sistema za naplatu, od frilens poslova slilo čak 30 miliona evra! To je više od 69.000 prosečnih neto srpskih plata.

Frilenseri, ili slobodnjaci, honorarci, jesu ljudi koji svoj dinar, a češće evro i dolar, zarađuju radeći poslove bez ugovora, od kuće, najčešće preko registrovanih onlajn platformi, među kojima su najpoznatije UpWork, Toptal, PeoplePerHour, LinkedIn Profinder… Koliko ih u Srbiji ima, niko tačno ne može da prebroji. Poznato je samo da je na jednoj od najpoznatijih svetskih frilens platformi UpWork u 2014. godini bilo registrovano više od 40.000 ljudi iz Srbije. Ova platforma, inače, trenutno ima više od 12 miliona registrovanih frilensera širom sveta.

Dragan Varagić, savetnik za poslovnu primenu interneta, kaže za „Novosti“ da, po nekim procenama, više od 100.000 osoba u Srbiji radi preko interneta samostalno.

Nažalost, kompletan poreski sistem ne prepoznaje alternativne oblike zapošljavanja, kao što je slučaj i sa frilenserima, a to je najvažnije da bi se ove osobe uvrstile u domaći sistem zaštite zaposlenih na različite načine  ističe Varagić.  Nijedna vlast do sada nije se suočila sa problemom ozbiljne reforme poreskog sistema koji vuče logiku još iz vremena socijalizma, što koči razvoj društva i povećanje zaposlenosti. U tom kontekstu, frilenseri nemaju interes da zvanično prijave svoj posao, pa ih država ne vidi kao zaposlene osobe.

 

Biće ih sve više

I u Srbiji je, prema rečima Dragana Varagića, po Zakonu o radu moguće angažovanje na fleksibilnim radnim mestima, i to koristi sve veći broj kompanija. Kada je reč o procenama u kom pravcu će se svetsko tržište rada razvijati u narednom periodu, one idu u korist frilensera.

Među frilenserima koji rade putem onlajn platformi najviše ima programera i grafičkih dizajnera. Kako navodi Zoja Kukić, jedna od osnivača „Startita“, slede kontent kreatori, koji se bave pisanjem tekstova, osmišljavanjem sadržaja, zatim stručnjaci za SEO optimizaciju sajtova (da sajt korisnika bude na prvim stranama prilikom pretrage) i druge razne vrste digitalnog marketinga. Traženi su i 3D modelovanje, videoanimacija, prevodi sa stranih jezika, ali i uživo, onlajn, podučavanje stranih jezika…

 

Pošto su frilenseri za domaći poreski sistem praktično „nevidljivi“ kao izdvojena kategorija radnika, postavlja se pitanje kako neko ko na ovaj način zarađuje može da namiri svoje obaveze prema državi. Ukoliko taj posao rade kao privatna lica, frilenseri na prihod treba da plaćaju poreze i doprinose državi po principu samooporezivanja i to za svaku pojedinačnu uplatu.

 Programeri se često odlučuju da otvore paušalnu agenciju i da plaćaju mesečni porez koji se obično kreće od 15.000 do 25.000 dinara  kaže Zoja Kukić.  S obzirom na to da je njihova prosečna zarada u Srbiji oko 1.200 evra, ovo i nije tako veliki iznos poreza.

Međutim, registrovanje agencije je neisplativo za one koji od svog honorarnog rada preko mreže zarađuju manje iznose.

 U principu je teško naplatiti posao preko onlajn platformi pošto banke ovde nisu zainteresovane za saradnju kako bi se ovaj postupak olakšao  ukazuje Zoja Kukić.

Upravo zbog toga mnogi frilenseri pribegavaju naplati poslova preko posebnih servisa poput Scrill, Payoneer…

Karikatura Goran Divac

Suština kod Payoneer sistema je što, posle registracije na njihovom sajtu, na kućnu adresu dobijate pripejd „masterkard“ debitnu karticu. Na nju poslodavci iz drugih zemalja uplaćuju frilenseru honorar, koji on potom u Srbiji podiže na bankomatu bilo koje banke. Troškovi su, prema cenovniku sa Payoneer sajta sledeći: 29,95 dolara je godišnji trošak članarine (2,5 dolara mesečno), dok se za svako podizanje sa bankomata plaća provizija od 3,15 dolara (2,5 evra). Ova kartica nije vezana ni za jedan račun u banci.

Država zvanično obavezuje naše građane za prijavu svakog prihoda iz inostranstva, ali ne postoji primer da je neko bio kažnjen zbog toga što ne prijavljuje inostrani prihod. Neke osobe redovno prijavljuju te prihode, neke ne  zaključuje Dragan Varagić, savetnik za poslovnu primenu interneta.

 

Srpski, hrvatski i bosanski jezik

Platforma italki.com specijalizovana je za onlajn učenje stranih jezika. Pogodnost je što strani jezik zainteresovani mogu da uče „uživo“ preko interneta, od ljudi kojima je to maternji jezik. Tako iz Srbije na ovoj platformi ima registrovanih ukupno 28 onlajn predavača. Cena sata učenja je od 4,75 pa do 30 dolara koliko naplaćuju školovani profesori stranih jezika sa predavačkim iskustvom i na stranim univerzitetima. Kod svih se 30 minuta „probnog učenja“ tarifira  pet dolara.

Ne želi klasičan posao                

 Sada skoro isključivo radimo za strance. Imali smo nekoliko loših iskustava sa domaćim naručiocima  čuli smo od jedne devojke koja nudi 3D vizuelizacije arhitektonskih projekata, a sat rada ceni 30 dolara.  Najviše narudžbina imamo iz SAD. To što nemamo nikakvog dodira sa naručiocima apsolutno ne ometa posao. Sve radimo na računaru, šaljemo završen posao. Detalje oko oporezivanja ja iskreno i ne znam. Nama novac stiže preko platforme preko koje radimo, a ona uzima procenat od pet do 30 odsto. Sada više nikada ne bih tražila klasičan posao u nekoj firmi. I kada bismo nešto menjali, naš tim bi pokrenuo svoju firmu.

 Najveća svetska berza ovog tipa posla  UpWork.com ima godišnje više od 5,5 miliona poslova, a procena je da će se u narednim godinama broj takvih poslova znatno povećavati  ukazuje Varagić.  Razlog za to je jednostavan: firme preko interneta veoma lako mogu da pronađu adekvatne radnike bilo gde u svetu.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *