Analiza člana fiskalnog saveta: Srbija se oporavlja, ali sačekaćemo na bolji život

Analiza člana fiskalnog saveta: Srbija se oporavlja, ali sačekaćemo na bolji život

Javni dug, deficit budžeta, inflacija… Suvoparni ekonomski izrazi o kojima se pričalo na Kopaonik biznis forumu prošle nedelje običnom čoveku ne znače mnogo. Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, objašnjava kako ti ekonomski parametri utiču na naš život.

Manji javni dug

Manji javni dug znači da ćemo iz budžeta plaćati manje iznose kamata. Samo za kamate u prethodnoj i ovoj godini izdvaja se oko milijardu evra. To plaćaju svi građani Srbije jer oni pune budžet. Taj novac je mogao biti pametnije utrošen, na obrazovanje, zdravstvo, puteve ili za smanjene poreza privatnom sektoru. Praktično to znači da bi, recimo, bolnice mogle biti uređenije, opremljene novim medicinskim aparatima ili da budu otvorene nove zdravstvene ustanove. Kada je reč o smanjenju poreza, to bi se moglo odraziti na veći broj zaposlenih i rast zarada građana.

Visok javni dug povećava rizik zemlje, a time i kamatne stope i cenu zaduživanja svih, od države preko preduzeća do građana. Takođe, izlaže zemlju ćudljivim tokovima kapitala, pa postoji veća verovatnoća poremećaja na deviznom tržištu i naglog skoka deviznog kursa. Svima je jasno da rast evra i slabljenje dinara znači da će građani za sve što plaćaju u EU valuti morati da izdvoje više dinara. Na primer, poskupljuje sve što se uvozi, poskupljuje gorivo, za podstanare stanarina raste jer je uglavnom u evrima.

Veći BDP

Privredni rast je najvažniji ekonomski pokazatelj i bez njega nema u krajnjoj liniji ni zapošljavanja ni rasta plata ili penzija. Umereni privredni rast, od 2,8 odsto u 2016, pokazuje da se privreda polako budi i da makroekonomska stabilnost daje rezultate. To nije impresivan rast, ali je veoma važno da u proseku preduzeća sve bolje rade. Postoji dobar osnov za rast srpske privrede od tri i više procenta BDP. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da država investira u infrastrukturu, a da privatni sektor računa na efikasniju administraciju i snažniju pravnu državu.

Manji minus u budžetu

Minus u budžetu je manji, a to je dobra vest i za građane. Taj minus se finansira zaduživanjem države, a sada se manje zadužujemo pa se tako stvara osnova za opadanje javnog duga. Tu dolazimo do koristi za građane koje smo pominjali kod samog javnog duga. Dakle, deficit budžeta i javni dug su povezani, pa tako opadajući minus u državnoj kasi znači da je smanjen rizik izbijanja krize javnog duga, s potencijalnim razornim posledicama na standard građana. Srbija sada ulazi u red pristojnijih država koje troše približno onome što stvaraju.

Niža inflacija

Godišnja inflacija od 1,6 odsto je niska, i to je dobro jer je sačuvana realna kupovna moć građana. Kada su cene niže, građani mogu više da kupe. Zahvaljujući niskoj inflaciji opadaju dinarske kamatne stope, pa su krediti u domaćoj valuti jeftiniji. Stabilne cene posledica su veće fiskalne stabilnosti, efikasne monetarne politike i niskih svetskih cena (nafte, sirovina, hrane, kamatnih stopa). Iako ljudi možda imaju subjektivni osećaj da je sve skuplje iz dana u dan, u proseku su kod nas cene prilično stabilne već četiri godine, tj. rastu jedan do dva odsto godišnje. Pored sačuvane realne kupovne moći građana, i poslovni sektor može lakše i na duži rok da planira. Zahvaljujući niskoj inflaciji, opadaju dinarske kamatne stope i stvara se prostor za veći značaj dinara u ekonomskom sistemu, a to je opet dalje važno za stabilne cene i kurs u sledećem periodu.

Godišnja inflacija od 1,6 je niska, i to je dobro jer je sačuvana realna kupovna moć građana

Nezaposlenost

Nezaposlenost je nesumnjivo opala, mada je teško reći koliko usled različitih tumačenja podataka koji pristižu. Prema Anketi o radnoj snazi, nezaposlenost iznosi 13 odsto. U svakom slučaju, i u ovoj oblasti približavamo se uređenim društvima, iako je problem nezaposlenosti i dalje najveći ekonomski problem, naročito mladih ljudi. Za njegovo lečenje nema čarobnog štapića. Jedino rast privatnog sektora može da dovede do većeg zapošljavanja. U javnom sektoru ima viška radne snage i zaposlenost tu ne bi smela da se povećava.

Stabilan kurs

Kurs dinara uvećan je za oko 1,5 odsto u 2016. i dinar je stabilan. To znači da građani ne moraju da trče u menjačnicu da konvertuje dinare u devize, a mogu sve više da štede i da se zadužuju u dinarima. Umereni porast deviznog kursa predstavlja najbolji ishod za privredu Srbije pošto uvažava činjenicu da i dalje imamo nešto višu inflaciju nego razvijene zemlje. Zbog konkurentnosti izvoznika dobro je što kurs raste za nekoliko dinara godišnje, a jednako je važno da su te promene umerene tokom godine.

Trgovinski deficit

Manji deficit u robnoj razmeni sa svetom iznosi četiri odsto BDP-a i odraz je bržeg rasta izvoza od rasta uvoza. To znači manju glad za devizama i manje zaduživanje u inostranstvu, a time i manji pritisak na devizni kurs i cene. Ovaj rezultat u robnoj razmeni sa svetom je posledica nekih ranijih stranih investicija koje su se sada više orijentisale na izvoz. Ali s druge strane, posledica je i niže uvozne cene nafte i drugih proizvoda.

Zaostatak je ipak veliki

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković naglašava da to što se stvari popravljaju ne znači da ćemo uskoro biti razvijena i bogata zemlja.

– Zaostatak je veliki, a unapređenja umerena, pa će za željeni životni standard biti potrebno da prođe više godina. Stvari se popravljaju, ali s niskog nivoa – ističe Vučković.

Kako objašnjava, bolji makroekonomski rezultati posledica su sprovođenja domaćih ekonomskih politika i povoljne ekonomske situacije u svetu, pre svega niskih cena nafte i kamatnih stopa.

– Bez jednog od ova dva faktora ne bismo imali izraženije pozitivne trendove – zaključuje naš sagovornik.

Osnovni pokazatelji

Javni dug – oko 70% BDP

Inflacija – (godišnja) 1,6%

Privredni rast – 2,8% BDP

Deficit budžeta – 1,4% BDP

Nezaposlenost – 13%

Kurs dinara (godišnji rast evra) – 1,5%

Deficit u razmeni sa svetom – 4% BDP

*zvanični podaci za 2016. godinu

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *