Author - Arijan Avramov

DW: Sumrak Londona kao finansijske metropole?

LONDON – Oko 350.000 ljudi je zaposleno u finansijskoj metropoli EU – Londonu, a ta radna mesta bi, ukoliko se realizuje odluka Britanaca sa referenduma 23. jula da njihova zemlja izađe iz Evropske unije, mogla da budu izmeštena u druge članice EU, piše danas “Dojče vele”.
U Frankfurtu, koji bi od toga mogao dobro da profitira, već se raduju, navodi taj sajt. Svejedno da li su velike međunarodne banke u Londonu pripremile produženje radnih ugovora ili još na to čekaju: pred razmaženim bankarima u centru Londona i finansijskom distriktu Keneri Vorf su zbog Bregzita nastupila teška vremena – preti im ukidanje više od 100.000 radnih mesta.
To je mračni scenario jedne studije računovodstvene kompanije “Prajsvoterhaus Kupers” o implikacijama izlaska Velike Britanije iz EU na finansijsku branšu. Jedan od najjačih argumenata za evropski finansijski centar London bio je do sada “pasporting”, što je ustupak koji su Britanci izvojevali u žilavim pregovorima sa EU.
Taj tzv. pasoš za finansijska tržišta EU, koji ima […]

Više informacija...

Stečaj niti stiže brzo niti se brzo završava

Mada je srpska privreda, posle niza godina neprofitabilnosti, lane prešla u pozitivnu zonu poslovanja, ipak je četvrtina preduzeća u Srbiji pred stečajem. Te kompanije imaju neto gubitak iznad visine kapitala.
Međutim, to što su firme pred stačajem, kao i podatak Agencije za privredne registre da je prošle godine 12.370 firmi bilo u blokadi dužnoj od 90 dana, ne znači da će se stečaj u njima sprovesti ni skoro, ali ni brzo. Naime, pred Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika na početku ovog meseca bilo je ukupno 2.099 aktivnih stečajnih postupaka, od kojih neki traju duže od dve decenije!
Ta agencija objavila je pregled stečajnih postupaka izražen u godinama trajanja, iz kojeg se vidi da je na početku juna ove godine bio po jedan aktivan stečajni postupak koji traje 20 godina, zatim između 16 i 17 i 14 i 15. Od 1995. godine po početka prošlog meseca u Srbiji je ukupno pokrenuto 6.012 stečajeva. Do jedne godine trenutno traje 451 postupak, između jedne […]

Više informacija...

U hrani mnogi vide šansu za svoj biznis

U Srbiji postoji veliko intersovanje građana za pokretanje sopstvenog biznisa, ali je informisanost o tome ipak nedovoljna, pokazalo je iskustvo u projektu „Šansa za novi početak”,
kao i da se građani najčešće odlučuju da posao pokrenu u sektoru proizvodnje hrane.
Veliko interesovanje za preduzetništvo vlada među mlađima, ali ne ga manjka ni među nešto starijom generacijom građana koji su ostali bez posla ili otišli u penziju, a žele da dopune kućni budžet.
– Oni najpre razmišljaju o onome što im je poznato, servisima i profilima koje imaju u svom okruženju – rekao je direktor DNA Communications i član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera Dejan Ranđić Tanjugu. – Interesovanje za pokretanje preduzetništva je veoma veliko, ali to definitivno nije u korelaciji s informisanošću ljudi. Motiv ljudima je uglavnom alternativa zaposlenju. Njihov motiv je da pronađu drugi način da obezbede platu za sebe i porodicu. Taj motiv je dobar donekle, ali ako ne razmisle dublje, postoji veća šansa za neuspeh jer imaju limitirana sredstva […]

Više informacija...

Od Evrope manje poklona, a više kredita

Evropska unija menja model investiranja i u narednom periodu biće manje ulaganja kroz bespovratna sredstva, a više preko banaka i drugih finansijskih posrednika, zbog čega je neophodno efikasnije upravljanje javnim investicijama i čvršća saradnja s privatnim sektorima, čulo se na debati u Evropskom parlamentu na kojoj je učestovao i predstavnik Privredne komore Srbije.
Direktor Predstavništva PKS-a u Briselu Zoran Ilić objašnjava da su vlade država regiona uspele da stave pod kontrolu javne finansije i unaprede poslovni ambijent, ali da proces evropskih integracija jeste kičma ekonomske i političke stabilnosti i prosperiteta regiona i da ne sme da se uspori ili prekine. Evropska unija ima značajne investicije u ovom regionu, ali nijedna zemlja nije uspela da javno-privatna partnerstva iskoristi kao potencijal uprkos velikim potrebama za ulaganjima, posebno u transportu i energetskoj infrastrukturi.
Poslanica Evropskog parlamenta Eva Paunova ističe da se menja model investiranja i da se u sledećem budžetskom periodu može očekivati više finansijskih aražmana preko banaka i drugih finansijskih posrednika nego direktno […]

Više informacija...

FRKA U KOMŠILUKU: NESTAJE KUNA, LEV, LEJ, KRUNA, FORINTA, ZLOT… BRISEL UKIDA VALUTE: Komšijama uvode evro, Srbija profitira

Ukoliko EU nametne samo jednu valutu, naša zemlja postaće izvozno jeftinija od Češke, Rumunije, Mađarske, Hrvatske…
Namera EU da zbog izlaska Velike Britanije iz Unije što pre uvede evro u Hrvatsku, Rumuniju, Mađarsku, Bugarsku, to jest u sve zemlje članice koje ga ne koriste, u zavisnosti od razvoja situacije, mogla bi da bude dobra vest za Srbiju, koja dosta robe izvozi u ove države.
Vest britanskih i nemačkih medija o hitnom uvođenju evra u Hrvatskoj, Danskoj, Bugarskoj, Švedskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji bila bi dobra jer bi, na primer, Rumunija i Mađarska izgubile mogućnost da slabljenjem svoje valute, što sada rade, poskupe naš izvoz.
A Srbija bi mogla da oslabi svoju valutu i omogući izvoznicima da više zarade.
Građani u problemu
Loš scenario je da uvođenje evra slabi kupovnu moć građana tih zemalja, pa će manje kupovati robu iz Srbije.
Britanski Dejli ekspres je napisao da će posle odluke Britanije da napusti EU, osam članica koje imaju sopstvene valute kunu, lev, lej, […]

Više informacija...

Skok svetskih berzi jer jenjava šok zbog Bregzita

LONDON/NJUJORK – Akcije na svetskim berzama su danas porasle, a funta je zadržala najveći deo dobiti prema dolaru, u nadi da posledice prošlonedeljnog referenduma neće biti tako strašne kao što se prvobitno verovalo.
Londonski indeks akcija FTSE 100 je u popodnevnim časovima porastao 0,2 odsto, na 6.374,70 poena, frankfurtski DAX 30 za 0,01 odsto, na 9.612,76 poena, a pariski KAK 40 za 0,3 odsto, na 4.208,59 poena, prenosi agencija Frans pres.
Indeksi na Volstritu su takođe evidentirali skroman rast, pa je tako 45 minuta od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons porastao za 0,3 odsto, na 17.743,10 poena, širi S&P 500 za 0,2 odsto, na 2.073,96 poena, a tehnološki Nasdak za 0,1 odsto, na 4.785,37 poena.
Na valutnim berzama, evro je oslabio na 1,1093 dolara sa jučerašnjih 1,1124 dolara, dok je dolar ojačao na 102,91 jen sa 102,80 jena. Funta je je blago oslabila na 1,3416 dolara, ali je to još uvek znatno više u odnosu na 31-godišnji minimum od 1,3121 dolara […]

Više informacija...

Svi gube ako se reforme odlažu

Sve relevatne međunarodne finansijske organizacije, pa i srpski Fiskalni savet, složni su u oceni da su finansijski rezultati koje je Srbija ostvarila prošle i u prvoj polovini ove godine bolji od planiranih. Tu više niko nema nikakvih dilema niti primedbi, ali je i dalje prisutan oprez kada je reč o daljem ekonomskom oporavku odnosno finansijskoj konsolidaciji koja bi Srbiju mogla izvesti na bolji put.
Ministar finansija u tehničkoj Vladi Srbije Dušan Vujović objašava da i vlast u Srbiji zna šta joj valja činiti kako bi nastavila dobrim putem, ali da na njemu ima mnogo prepreka koje se moraju savladati. Tako on ističe da za novu vladu ostaju glavna pitanja finansijske konsolidacije i strukturne reforme dodajući da se ključni rizici odnose na preduzeća u restruktuiranju, unapređenju upravljanja i rezultata javnih preduzeća, reformisanju i racionalizaciji javnog sektora , kao i rešavanje problema nenaplativih kredita.
– Iako su detaljni planovi restruktuiranja i ackioni planovi za svaku od ovih oblasti već usvojeni, svuda ima otpora […]

Više informacija...

Priznanja najboljim đacima i studentima

Nagrada iz zadužbinskih fondova Matice srpske juče je svečano dodeljena najboljiim đacima i studentima završnih godina škola i fakulteta značajnih za funkcionisanje zadužbina.
Matičino priznanje, koje se sastoji i iz pristupnice članstvu Matice i paketa njenih odbaranih izdanja, dobilo je dvadeset četvoro mladih.
– Vaši uspesi predstavljaju energiju koju neguje i Matica srpska u svojoj dugoj tradiciji čuvanja kulturnog nasleđa i podsticanja razvoja nauke. Ova priznanja za cilj imaju da vas podstaknu u daljem radu, podsete na zadužbinarstvo matičara i njihov duh koji obnavljamo i koji ćemo slediti – rekao je predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Negrišorac. Prema njegovim rečima, to je i poziv Matice laureatima na upoznavanje sa svim segmentima i mogućnostima njenog i delovanja njenih članova kojih, uključujući i mnoge koji žive i rade u svetu, ima oko 3.000.
Dobitnici nagrada zadužbinskih fondova Matice srpske za 2016. godinu su Maja Đorđević i Vladimir Golušin (Gimnazija “Laza Kostić” Novi Sad), Nikola Spasić i Gavrilo Milićević (Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” Novi […]

Više informacija...

Inicijativa Evropske investicione banke za pomoć Zapadnom Balkanu

BRISEL – Nova inicijativa Evropske investicione banke (EIB) za pomoć južnom susedstvu Evrope i Zapadnom Balkanu, regionima koji su značajno pogođeni izbegličkom krizom, danas je pozdravljena na samitu EU u Briselu, saopštila je EIB.
U saopštenju je navedeno da je predsednik EIB Verner Hojer, odgovarajući na zahtev Evropskog saveta u martu, predstavio na samitu način na koji bi ta banka EU mogla da pojača podršku i pozabavi se potrebama koje pritiskaju ove regione, kroz podršku privrednom rastu, infrastrukturi od koje zavise poslovi i socijalnoj koheziji.
EIB navodi da je cilj inicijative stvaranje više mogućnosti za zapošljavanje u južnom susedstvu EU i na Zapadnom Balkanu putem jačanja podrške vitalnoj infrastrukturi i privatnom sektoru.
“Ključno je da Evropa podrži zemlje u svom susedstvu koje su ugostile veliki broj izbeglica. EIB je izrazila spremnost da pošaljemo 7,5 milijardi evra ovim regionima u narednih pet godina. Pored toga, mi sada predlažemo da pošaljemo dodatnih šet milijardi evra u pozajmicama EIB javnom i privatnom sektoru, počevši od […]

Više informacija...

Danas: Javni dug Srbije zbog Brexita uvećan za 228 miliona evra

U prethodna dva dana, kao direktna posledica odluke referenduma u Velikoj Britaniji, javni dug Srbije porastao je za 228 miliona evra zbog jačanja dolara u odnosu na evro, prenosi dnevni list „Danas“ u izdanju od utorka.
Po navodima tog lista, dolarski dug Srbije na dan britanskog referenduma, 23. juna, vredeo je 8,04 milijarde evra, a bi po današnjem kursu iznosi 8,232 milijarde evra.
To povećanje ne znači da će Srbija morati da plati iznos za koji je dug uvećan, jer su posle „Brexita“ devizna tržišta postala vrlo nestabilna, a dolar je, nakon vrlo oštrog skoka, već počeo polako da opada.
Po rečima Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, za sada ipak nema vidljivog uticaja „Brexita“ na ekonomiju Srbije.
„Ta kolebanja s kursom dolara traju ne samo mesecima, već godinama, tako da i ovo jačanje dolara ne znači da će se postignuta vrednost trajnije zadržati i da dolar neće ponovo oslabiti. Ali, ako bi dolar nastavio da jača, to onda ne bi bilo dobro jer […]

Više informacija...