Author - Bojana Grbović

Saradnja – Srbija i Crna Gora raspisuju konkurs za naučne projekte

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Ministarstvo nauke Crne Gore raspisali su, po prvi put, zajednički konkurs za sufinansiranje naučne i tehnološke saradnje između dve zemlje, za period od 15. oktobra 2016. do 15. oktobra 2018. godine.
Kako je saopšteno, ovim konkursom otvara se mogućnost naučnicima i naučno-istraživačkim timovima da sa kolegama iz Crne Gore rade na zajedničkim projektima, razvijaju mobilnost, razmenjuju stečena znanja i iskustva, i kao rezultat zajedničkog rada dolaze do novih saznanja.
Konkurs je otvoren do 31. maja 2016. godine i mogu se prijaviti nosioci naučnog istraživanja, čije nacionalne naučnoistraživačke projekte već finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a koji su upisani u Registar akreditovanih naučnoistraživačkih organizacija Ministarstva.
Projekat mora ispunjavati uslove u skladu sa Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i utvrđene kriterijume Ministarstva.
Prednost pri izboru projekta će imati projekti iz sledećih oblasti: poljoprivreda i hrana, medicina i zdravlje ljudi, održivi razvoj, energija, informaciono-komunikacione tehnologije, novi materijali, proizvodi i usluge i kulturna baština.
Posebna pažnja biće posvećena […]

Više informacija...

Kafići vikendom sat vremena kraće

Počela primena odluke o radnom vremenu ugostitelja i trgovaca. Pojedini vlasnici već traže dozvolu za produžetak radnog vremena.
Kafići na teritoriji Novog Sada vikendom će, umesto do sat iza ponoći, ubuduće raditi sat vremena kraće, dok će radnim danima i dalje biti otvoreni do 23.00.
Ovo novo radno vreme propisano je gradskom odlukom, koja je usvojena u decembru prošle godine, ali je počela da se primenjuje 1. maja.
Ugostiteljski objekti za ishranu i piće, koji se nalaze u poslovnim zgradama i plovilima, mogu da rade svakog dana najduže do 3 sata posle ponoći, ali za to moraju imati dozvolu Gradske uprave za privredu.
Neprekidno, 24-časovno radno vreme dozvoljeno je objektima brze hrane, koji se nalaze u poslovnim zgradama, kioscima i barakama. Od ponoći do sedam ujutru, međutim, mogu da rade samo njihovi natkriveni šalteri ili pultovi.
Kada je reč o ugostiteljskim objektima u stambenim zgradama, po novoj gradskoj odluci, njima radno vreme može da počne, najranije, u 7.00 i mogu da rade najduže do […]

Više informacija...

Privredno-politička delegacija iz Francuske

U našem gradu boravi privredno-politička delegacija iz predgrađa Pariza, regije Valdoaz i tamošnje Razvojne agencije, zaintereosovana za saradnju s ovdašnjim privrednicima, ali i da s Novim Sadom započne saradnju oblasti kulture i sporta. Goste iz Francuske za sada interesuje poslovanje u oblasti transporta, proizvodnje parfema i zaštite životne sredine, mada je Valdoaz poznat po distribuciji i proizvodnji kataloga.
Delegacija iz Valdoaza boravila je  u Gradskoj kući, Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad i Novosadskom univerzitetu. Prek su posetili Luku Novi Sad, Slobodnu carinsku zonu i „Stilos grupu”.
Šefica novosadske Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Marijana Dukić Mijatović predstavila je Francuzima Novi Sad kao sredinu s povoljnim privrednim okruženjem, čiji je prioritet razvoj privrede i stvaranje ulova za privlačenje potencijalnih investitora.
Po rečima člana Gradskog veća za privredu Gorana Sečujskog, privredno-politička delagacija Valdoaza kod nas je treći put i najbrojnija je u odnosu na predhodne dve.
– Razvojna agencija ima zadatak da uspostavlja saradnju francuskih kompanija s kompanijama širom sveta – naveo je Sečujski. – […]

Više informacija...

Svi kasne sa plaćanjem, samo lokal ispašta

Posle više od dve godine primene Zakona o rokovima plaćanja, privreda ne oseća njegove efekte. Budžetska inspekcija obustavila isplatu dela poreza za 98 gradova i opština.
Republičke ustanove duguju skoro 8,3 milijarde dinara privatnom sektoru. Beleže čak 172.455 neizmirenih “računa”. Da li je neko od njih kažnjen, nismo saznali od Ministarstva finansija, ali jesmo da je kažnjeno 98 opština u Srbiji. “Lokal”, prema poslednjim podacima iz registra neplatiša, duguje oko dve i po milijarde dinara kroz 208 neplaćenih narudžbina.
Zakon o rokovima plaćanja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama na snagu je stupio krajem 2012. godine, a prilagođavanje je trajalo do 2014. Ankete među privrednicima pokazuju da privatni sektor nema utisak da se rokovi poštuju. – Pretpostavljam da nikad niko nije kažnjen. Ne samo u javnom sektoru, nego ni u privatnom – kaže, za “Novosti”, Dragoljub Vukadinović, predsednik Uprave “Metalca”. – Taj zakon je bio dobra ideja, ali je, nažalost, ostao samo mrtvo slovo na papiru. To je makar moj utisak.
Od Ministarstva […]

Više informacija...

Inspekcijski nadzor: Prvo savet, pa kazna

Primena Zakona o inspekcijskom nadzoru: Od inspekcija se sada očekuje da pružaju više stručne i savetodavne podrške, kao i da izriču preventivne mere kako do nezakonitosti i štete ne bi došlo.
Svi inspektori sada u nadzor kreću po prethodno usvojenom planu koji se zasniva na utvrđenom stanju i dobroj proceni rizika. Pri planiranom nadzoru koriste se kontrolne liste, a sve inspekcije su dužne da ih objave. Sami privrednici će moći sebe preko tih lista da prekontolišu i da unapred otklone nedostatke.
Ovo su neke od novina koje donosi potpuna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru koja je počela od ovog meseca. Od inspekcija se sada očekuje, napominju u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da pružaju više stručne i savetodavne podrške, kao i da izriču preventivne mere kako do nezakonitosti i štete ne bi došlo.
– Plan nadzora je novina za mnoge, ali ne za sve inspekcije – objašnjavaju u Ministarstvu državne uprave. – Nadzor se, uglavnom do sada, zasnivao na “spoljnim […]

Više informacija...

Podsticaji za organsku proizvodnju

Proizvođači koji su uključeni u organsku proizvodnju i imaju sklopljen ugovor sa jednom od ovlašćenih kontrolnih organizacija mogu da ostvare podsticaje uvećane za oko 40 odsto u odnosu na visinu podsticaja u konvencionalnoj proizvodnji.
Podsticaje mogu da ostvare na premije za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje, zatim u organskoj biljnoj proizvodnji, potom i regres za sredstva za ishranu bilja dozvoljena za primenu u organskoj biljnoj proizvodnji, kao i u organskoj stočarskoj proizvodnji.
To se odnosi na priplodne mlečne krave, tovne krave, kvalitetne priplodne ovce i koze, priplodne krmače, kokoške, ćurke, kvalitetne priplodne matice riba šarana, kvalitetne priplodne matice riba pastrmke, tov junadi, tov jagnjadi,  tov jaradi, svinja, krave dojilje i pčelarsku proizvodnju.
Iznos podsticaja za te mere organske proizvodnje uvećan je za 40 odsto u odnosu na visinu podsticaja u konvencionalnoj  proizvodnji, navode u Ministarststvu poljoprivrede.
Podsticaji su namenjeni proizvođačima čija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvođačima kojima je završen period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata i proizvođačima koji imaju […]

Više informacija...

Malešev: Mali poljoprivrednici će nestati

Predsednik udruženja poljoprivrednika Klub 100P plus Vojislav Malešev ocenio je da sve vodi ka tome da će mali poljoprivrednici veoma brzo nestati sa poljoprivredne scene u Srbiji.
“Zemlja se daje velikim kompanijama, a poljoprivrednicima se ukidaju subvencije, odnosno direktna davanja. Na sve to, cene naših proizvoda su na višegodišnjem, možda i decenijskom minimumu, rekao je Malešev za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
On je ocenio da je jasno da se zemljišna politika kroji po meri pojedinaca.
Stručnjak za poljoprivredu Đorđe Bugarin smatra da su poljoprivrednici u drugom planu, a u prvom planu državne politike je izdavanje zemljišta u dugoročni zakup nemačkoj kompaniji Tenis.
Prema njegovim rečima, i najveći domaći biznismeni pojaviće se kao investitori, odnosno zakupci državnog zemljišta na dug rok, pa će umnogome povećati površine kojima već gazduju.
“Zahvaljujući zakonu koji je država donela, imamo i u Vojvodini selo kao još gori socijalni slučaj nego što je bilo”, rekao je Bugarin.
Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Sanja Bugarski kazala je da su farmeri protiv prodaje […]

Više informacija...

Upisano 10.000 preduzetnika, a izbrisano 7.000

Od početka ove godine koja je proglašena Godinom preduzetništva, zaključno sa 27. aprilom, u Srbiji je broj preduzetničkih radnji veći za 3.020, podatak je Agencije za privredne registre (APR). U istom periodu, u registar je upisano 10.043 preduzetnika, a obrsano ih je 7.220, rečeno je Tanjug u ovoj instituciji, što je opet plus za njih 2.823. Najviše je u 2016. osnovanih restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata – 745, a slede usluge pripremanja i posluživanja pića sa otvorenih 608 radnji. Biznis koji se odnosi na računarsko programiranje zauzeo je treće mesto sa otvorenih 473 firme, a slede frizerski i kozmetički saloni sa 396 otvorenih radnji u ovoj godini. Na petom mestu su firme koje se bave konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, kojih je u ovoj godini registrovano 376. U ovoj godini, zaključno sa 27, aprilom, najviše je brisanih delatnosti taksi prevoza – 522, a na drugom mestu su trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, […]

Više informacija...

Srbija treći svetski proizvođač čarapa

Tekstilna industrija Srbije lagano staje na noge, ali je nelojalna konkurencija i dalje opterećuje. Proizvodnja odeće za godinu dana povećana je za oko 33 odsto, a ukupan izvoz i to mahom na evropsko tržište, prošle godine dostigao je vrednost od oko milijardu dolara. Za Evropu naši tekstilci najviše šalju rublje i čarape, a polako šijemo i odela.
Za rast veći za trećinu u odnosu na prethodne godine  zaslužni su i strani investitori koji su otvorili brojne fabrike. Tako su otvorene fabrike u Apatinu, Rumi i Nišu i kod Vranja, a gazde su uglavnom Italijani i Turci. Sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije Milorad Vasiljević objašnjava da je Srbija prošle godine izvezla čarape u vrednosti od 200 miliona dolara.
– Srbija je treći proizvođač čarapa u svetu, dominiraju italijanske i nemačke firme sa svojim pogonima u našoj državi- ističe Vasiljević. –  Najveći izvoznici u prošloj godini bili su “Vali”, proizvođač čarapa iz Valjeva sa oko 100 […]

Više informacija...

Povećan promet robe u Srbiji u martu

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u martu 2016. godine veći je u tekućim cenama za 12,4 odsto nego u februaru, a u stalnim cenama je veći 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U poređenju sa martom prošle godine, promet ;je u tekućim cenama veći 10,3 odsto, a u stalnim cenama, kad se isključi inflacija, veći je 12,7 odsto.
Promet robe; u trgovini na malo u prva tri meseca ove godine veći je u tekućim cenama za 9,7 odsto nego u istom periodu prošle godine, a u stalnim cenama je veći 10,2 odsto.
Izvor: Beta

Više informacija...