Author - Bojana Grbović

Mali povrtari mogu biti veliki ako se udruže

Sve češće se može čuti da agrarni ekonomisti savetuju da u poljoprivrednoj proizvodnji treba napraviti zaokret i umesto setve tradicionalnih ratarskih kultura okrenuti se i drugim, između ostalog i uzgajanju povrća poput, paradajza, paprike, luka, salate… Ovakva razmišljanja sve više dopiru i do svesti poljoprivrednika, pa je na nedavnom stručnom savetovanju “Savermena proizvodnja povrća”  čiji je organizator bilo “Vojvođansko društvo povrtara” mogla čuti i razmišljanja da hoće da se oprobaju i u gajenju povrće.
Od onih koji  su već u tim vodama malo je njih u zadrugama ili udruženjima, pa su na savetovanje došli, kako rekoše, i da se međusobno upoznaju i dobiju informicije na koji način mogu rod da ođednom prodaju. Malo povrtara seme stavi u zemlju, a da u džepu ima ugovor o prodaji.
Ali, povrtare ne muči samo kako rod čim dospe za trpezu naveliko  odmah i prodati.
Brojni su problemi u povrtarstvu ukazao je predsednik “Vojvođanskog društva povrtara” prof dr Žarko Ilin.
Pre svega, imamo veliko učešće skupe energije […]

Više informacija...

Rusija uvodi zabranu uvoza krušaka iz Srbije

„Roseljhoznadzor“ naveo da je više puta srpskoj Nacionalnoj organizaciji za karantin i zaštitu rastinja prijavljivao da je zabrinut zbog problema sa kvalitetom ove sorte iz Srbije.
ruska služba za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor“ zabranio od 14. februara uvoz srpskih krušaka, uključujući i kroz treće zemlje, navodi se na sajtu službe.
„Roseljhoznadzor“ je naveo da je više puta srpskoj Nacionalnoj organizaciji za karantin i zaštitu rastinja prijavljivao da je zabrinut zbog problema sa kvalitetom ove sorte iz Srbije.
„Roseljhoznadzor od 14. februara 2018. godine uvodi vremensko ograničavanje na uvoz svežih krušaka iz Srbije u Rusiju, uključujući i preko treće strane, do održavanja razgovora na ekspertskom nivou i razjašnjavanja situacije sa kompetentnim službama države“, saopštili su u resoru.
Ranije je saopšteno da je „Roseljhoznadzor“ zabranio uvoz jabuka sa iz Belorusije od 14. februara.
Izvor: Novosti

Više informacija...

IPARD PROGRAM EU: Tražimo 51 mašinu

Uskoro se raspisuje novi konkurs za dodeljivanje sredstava iz IPARD fondova. Za prvi krug rok 26. februar. Do kraja 2018. godine još pet poziva.
– U martu će biti raspisan konkrus za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja služe izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina – rekao je, za “Novosti”, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. – Do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu.
Tokom ove godine, poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra. Reč je o dugoočekivanim pretpristupnim sredstvima EU namenjenim poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.
Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja, u zavisnosti od starosti poljoprivrednika i toga gde se nalazi gazdinstvo. Novac može da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva, […]

Više informacija...

Novi Sad: Škola po meri poslodavaca

Srednja mašinska škola primer je kako u praksi funkcioniše takozvano dualno obrazovanje. Cilj je što manje teorije, a mnogo više prakse
Da je dualno obrazovanje veoma značajno u srednjoškolskom sistemu, potvrđuje i primer Novog Sada, u kojem je taj oblik spajanja teorijskih i praktičnih znanja zaživeo pre nekoliko godina i sve više uzima maha.
Nadležni u gradu prate sve što je predviđeno Zakonom o dualnom obrazovanju, a posebna pažnja posvećuje se planiranju i sprovođenju upisnih planova.
– Gradska uprava za obrazovanje pripremila je predlog plana upisa u srednje škole za tekuću školsku godinu i od škola pribavila predloge o obrazovnim profilima – naveo je predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić na tematskom skupu održanom krajem minule sedmice.
Posredstvom Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i Gradske uprave za privredu, kako je dodao Jelušić, prikupljeni su podaci o deficitarnim kadrovima trećeg i četvrtog stepena stručne spreme, koji je Unija poslodavaca Srbije dostavila Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a privredni subjekti u gradu dostavili su podatke o svojim […]

Više informacija...

Seminar „Uloga intelektualne svojine u brendiranju poljoprivrednih proizvoda“

23. februara 2018. godine, u opštini Bečej, Trg oslobođenja 2, velika sala, sa početkom u 11.00 časova
Seminar  organizuju Privredna komora Srbije – Regionalna privredna komora Novi Sad i Zavod  za intelektualnu svojinu Republike Srbije  sa asocijacijom primarnih poljoprivrednih proizvođača  Vojvodina agrar d.o.o. Bečej.
Seminar  je namenjen institucijama i privrednim društvima  koji žele da afirmišu svoje proizvode i usluge, u cilju podizanja konkurentnosti i bolje tržišne pozicioniranosti,  kroz  zaštitu prava intelektualne svojine (žig, dizajn, tehnološki procesa proizvodnje).
Skup je deo akcije za podizanje  svesti o značaju prava intelektualne svojine, unapređenja  poljoprivredne proizvodnje i  stvaranja proizvoda sa dodatnom vrednošću.
Učešće na seminaru je besplatno.
Za sve dodatne informacije možete kontakirati  Milenu Jerosimović, na brojeve telefona: T/021 480-20-81, M/ 064 84 18 544.
Poziv i agenda seminara

Više informacija...
devizno_poslovanje

Efektivi se obratilo 2.000 ljudi zbog tužbi protiv banaka

Udruženju bankarskih klijenata Efektiva obratilo se oko 2.000 ljudi za pomoć radi podnošenja tužbi protiv banaka, otkako je prošle nedelje objavljena vest o prvoj pravosnažnoj presudi kojom je naplata troška obrade kredita proglašena ništavom, kaže predsednik Efektive Dejan Gavrilović.
„Od tog broja, trećina građana nam se obratila mejlom, ostali telefonom, a do ovog trenutka njih oko 100 je predalo dokumenta, dok su drugi u fazi prikupljanja i slanja dokumenata, pošto je najveći broj njih van Beograda”, izjavio je Gavrilović za Tanjug.
Dodaje da ne veruje da će banke u ovoj fazi prihvatiti da u direktnim pregovorima s klijentima dogovore povraćaj naplaćenog novca, ali, kako ističe, „oštećeni svakako imaju i tu mogućnost da isprobaju”.
„Efektiva tu ne može mnogo da pomogne u ovom trenutku… U ovaj proces može da se uključi samo Narodna banka Srbije, koja bi mogla doneti odluku, po uzoru na onu o povraćaju novca od povećavanja kamata, kojom bi svi građani bili obeštećeni”, kaže Gavrilović.
Napominje, ipak, da je povećavanjem kamata […]

Više informacija...

Banke se ne odriču provizije za obradu kredita, a pogledajte koliko one iznose u okruženju

Prve pravosnažne presude po kojima je naloženo bankama da klijentima vrate trošak obrade kredita u Srbiji već su donete. I dok se više od dve hiljade građana uveliko sprema da podigne tužbe ohrabreni ovakvim epilogom, u Udruženju banaka poručuju da nema mesta za vraćanje novca. A kakva je praksa u okruženju, kada je reč o ovom trošku?

– U svim zemljama, pa i u zemljama EU, predviđena naplata nadoknada koja je, zavisno od vrednosti kredita, izražena u procentualnom i fiksnom iznosu. Naplaćivanje naknada za obradu kredita u skladu je, osim sa domaćom regulativom, i sa direktivama Evropske unije koje regulišu funkcionisanje finansijskog sistema, odnosno sa međunarodnom praksom zemalja u regionu i celoj Evropi – ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Banke, kako smatra, imaju pravo da naplate troškove obrade kredita i da se u ugovoru klijenta i banke o kreditu navode uslovi pod kojima se odobrava zajam. Povodom odluke Apelacionog suda u Beogradu da banka nije imala pravo da […]

Više informacija...

Geotermalne vode – Vojvodina može da bude Island

Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu na broj stanovnika, a snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50 hiljada stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija.
Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.
Vojvodina je, po rečima Ane Vranješ s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, “zlatna koka” ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije.
– Srbija zna sa čime raspolaže jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije – rekla je Ana Vranješ. – Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata […]

Više informacija...

Kako smo prodavali žito na svetskoj pijaci

Srpski agrar je 2017. godine Evropi i svetu izvezao preko 2,5 miliona tona žitarica i uljarica. Kompanija MK Group, sa svojim članicama MK Komerc i Agroglob, zaslužna je za čak trećinu ukupnog izvoza, pokazuju podaci udruženja “Žita Srbije”.
Vodeće mesto u izvozu žitarica, kako je rečno na sednici Upravnog odbora udruženja, zauzela je kompanija MK Grupa sa svojim kompanijama članicama. Ukupan izvoz svih žitarica u Srbiji za 2017. godinu iznosio je 1,7 miliona tona, od čega je gotovo 25 odsto izvoz koje su ostvarile kompanije koje pripadaju Miodragu Kostiću. Prvi sledeći izvoznici s liste su kompanije “Delta Agrar” s 205.911 tona i “Konzul”, s 165.396 tona.
I pored smanjenog prinosa, koji je posledica suša tokom prošle godine, glavni izvozni proizvod Srbije je i dalje kukuruz sa 1,7 milion tona. Prošle godine je u izvozu kukuruza učestvovalo 192 izvoznika, među kojima su članice MK Grupe – MK komerc i Agroglob ostvarile više od petine ukupnog izvoza, dok je preostalu količinu izvezlo 190 […]

Više informacija...

Cena šećera kroji setvu slatkog korena

Mart se bliži i na pragu smo još jedne prolećne setve koja startuje sa šećernom repom. Poljoprivrednici koji su namereni da i ovoga marta poseju repu već su  ugovorili sa šećeranama uslove, pre svega, koliko će koštati kilogram šećerne repe.
I ove godine se očekuje da se repa najviše poseje u Bačkoj, Sremu i u Banatu, odnosno da je bude u onim delovima ravnice koje su u bližoj okolini fabrika šećera.Prema podacima Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” lane je pod repom bilo posejano 62.000 hektara, prinos po hektaru bio je blizu 50 tona, prosečna digestija 16,5 odsto, a nečistoća oko 15 odsto i ukupno je dobijeno 471.700 tona šećera.
Po rečima direktorice Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” Olge Ćurović dobro će biti ako, zbog jeftinog šećera, repa ovog proleća bude posejana na 50.000 hektara.
„Šećer sada košta skoro kao kilogram hleba, u radnjama se kilogram može kupiti i za 60 dinara, što je neodrživo jeftino, pa preostaje da vidimo kako će se fabrike i […]

Više informacija...