Author - Jamina Limoni

Meso za tursku preko Zlatibora – Kreće izvoz 5.000 tona govedine godišnje

Prodaja goveđeg mesa iz Srbije u Tursku, ugovorena u oktobru 2017. sporazumom dve države o slobodnoj trgovini, počeće još ovog meseca, a otpremna stanica biće Zlatibor.
Srbija je od Turske dobila kvotu za izvoz 5.000 tona govedine godišnje, a plasman mesa u tu zemlju biće realizovan preko Klanice “Zlatibor Čajetina”, koju su Turci izabrali kao najpodesniju za realizaciju ovog posla i koja je odgovorila svim njihovim standardima.
– Ako sve bude po planu, izvoz će krenuti krajem ovog meseca. Kapaciteti zlatiborskih stočara su premali da bi se ispunila kvota, pa ćemo goveda otkupljivati iz cele zemlje. U Srbiji se dnevno može otkupiti 100 junadi, što će biti dovoljno da se ispoštuje dogovor – kaže za „Blic“ Goran Vilić, vlasnik Klanice “Zlatibor Čajetina”.
Prema njegovim rečima, otkupna cena stoke biće tržišna, a kilogram simentalske rase goveda trenutno je 240 dinara.
Novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom usaglašen je krajem septembra tokom posete ministra trgovine Rasima Ljajića toj zemlji, koji se sastao sa ministrom […]

Više informacija...

Privlače se visokotehnološke firme koje daju veće plate

Država ponovo od 2014. godine podstiče dolazak stranih investitora i daje subvencije.
U zavisnosti od razvijenosti opštine u kojoj ulažu i drugih kriterijuma, oni mogu računati na 3.000 do 7.000 evra po radnom mestu. Isto toliko država daje i pod istim uslovima i domaćim investitorima.
Zahvaljujući tome, po podacima NBS-a, Srbija je tokom 2017. godine imala privliv stranih direktnih investicija veći od dve milijarde evra, što je znatno više nego prethodnih godina. Ministar privrede Goran Knežević najavljuje da država neće odustatiti od subvencija po novootvorenom radnom mestu.
– Nema razloga da odustajemo od tog mehanizma jer su efekti veoma dobri – rekao je Knežević. – To, naravno, ne znači da nećemo podržavati i one projekte koji ne podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta jer su zasnovani na modernim tehnologijama. Naprotiv. Planiramo da kroz podsticaje ili subvencije, podržavamo i takozvane kapitalno-intenzivne projekte.
10.000 radnih mesta strani investitori otvorili lane
Isti stav ovih dana izneo je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, dodajući da je strateška […]

Više informacija...

Proleće usred zime, dobro za uštedu struje, nije za useve

Kada su u pitanju usevi, stručnjak za žitarice Miroslav Malešević kaže da ovogodišnja kombinacija visokih temperatura i manjka padavina dovodi do preterane bujnosti kod pšenice, raži, ječma i ovsa, pa i kod uljane repice, koje će nepotrebno bujati, trošiti vodu i hranu i na kraju neće moći da izdrže gustinu koju same stvaraju.
“Moraće da dođe do neke redukcije tih sklopova, što će naravno dovesti do gubitaka. Sa druge strane, može doći do preranog poleganja useva, što će takođe dovesti do određenih gubitaka”, navodi Malešević za Tanjug.
Dodaje, da će visoke temperature pogodovati izazivanju bolesti, te da je već sada konstatovana pojava različitih patogena na mladim biljkama.
“Prema tome, kada gledamo samo sa aspekata biljaka, svakako nije dobro. Pšenica je dostigla svoj puni optimalni razvoj još početkom decembra i trebalo je da nastupi period mirovanja u kojem će se putem snega ili kiše povećavati zalihe vode u zemljištu”, navodi on.
Kako kaže, nedostatak zimske rezerve vlage koje bi doprinele da u kasnijim […]

Više informacija...

Prognoza rasta BDP za 2018. – tri odsto

Prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2018. godinu iznosi tri odsto, saopštila je Svetska banka.
Prema prognozama Svetske banke, BDP Srbije će u narednim godinama rasti po uvećanim stopama: 3, 3,5 i 4 odsto.
Kako je objavljeno na sajtu SB u okviru izveštaja „Globalne ekonomske prognoze“, rast BDP Srbije za 2019. biće 3,5, a za 2020. 4 odsto.
SB je takođe saopštila da je procena rasta BDP Srbije za 2017. godinu dva odsto.
U odnosu na izveštaj iz juna smanjena je procena rasta za tu godinu za jedan odsto, što je posledica, kako su ranije objasnili u Vladi Srbije, elementarnih nepogoda – pre svega suše.
Sličnu procenu za ovu godinu iznosio je i srpski državni vrh.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Milion ljudi radiće u malim preduzećima

Preduzetnici bi u narednom periodu mogli da otvore još oko 160.000 preduzeća. Izvoznik bi trebalo da bude svaka deseta mala i srednja “kancelarija”.
U Srbiji bi za deset godina trebalo da posluje 500.000 malih i srednjih preduzeća koja će upošljavati milion građana. Ovo je cilj Ministarstva privrede i projekta “Decenija preduzetništva”. Svako deseto malo i srednje preduzeće, zacrtano je u planovima, trebalo bi da bude izvoznik. Da bi se naum i ostvario u Srbiji bi svake godine trebalo da bude 16.000 više novoosnovanih od “obrisanih” malih i srednjih firmi.
U Srbiji je trenutno 340.000 malih i srednjih preduzeća. Zapošljavaju oko 840.000 radnika, što je 65,7 odsto svih zaposlenih.
– Godinama smo imali situaciju da je broj privrednih subjekata, u zbiru, bio oko 320.000 – objašnjava Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre. – Od toga je oko 100.000 privrednih društava i 220.000 preduzetnika. Osnivaju se, ali i brišu sličnom brzinom. Sada je taj broj veći. Dostigli smo 360.000. Nadam se da će […]

Više informacija...

Zahtevi za nabavku traktora iz IPARD-a do 26. februara

Zahtevi za nabavku traktora iz IPARD sredstava mogu se podneti do 26. februara, a predviđeno je 555,76 miliona dinara, objavila je Uprava za agrarna plaćanja.
Ministarstvo poljoprivrede je 4. januara objavilo javni poziv za korišćenje IPARD sredstva namenjenih poljoprivrednicima za kupovinu traktora.
Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 70 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja). Prihvatljive investicije i troškovi su nabavka novog traktora, sa standardnim delovima, uredajima i opremom za izvođenje poljoprivrednih radova, uključujući pripadajuću traktorsku kabinu, kao i opšti troškovi.
Kriterijumi
Snaga traktora čija se nabavka subvencioniše iz IPARD sredstava zavisi od sektora ulaganja i obima proizvodnje.
Na primer, ako se neko bavi voćarstvom i ima od dva do 10 hektara prijavljenih površina pod zasadom, moći će da nabavi traktor snage do 60 kW.
Jači traktor, do 80 […]

Više informacija...

Privredna šansa: U Srbiji ima mesta za 3,5 miliona turista

Da je turizam sve značajnija privredna grana pokazuje i to što se poslednjih nekoliko godina u Srbiji ulaže u izgradnju savremenih turističkih kapaciteta i razvoj infrastrukture, promociju destinacija.
Prošle godine našu zemlju posetilo je više od 3.000.000 turista, a po rečima ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića, godina iza nas bila je najuspešnija po turističkom prometu, a očekuje se da će devizni priliv od turizma iznositi ukupno 1,2 milijarde evra. On je istakao da se ove godine očekuju još bolji rezultati i devizni priliv od oko 1,4 milijarde evra, da je cilj dolazak oko 3,4 miliona turista, od kojih bi stranih bilo više od 1,6 miliona. Po njegovim rečima, planirani devizni priliv za ovu godinu može biti lako ostvariv cilj jer se očekuje dolazak većeg broja turista iz Kine i Irana, a planira se da u prvih deset emitivnih tržišta uđu Rusija i Kina.
1,2 milijarde evra prošlogodišnji devizni priliv od turizma
Za ovu godinu će, po rečima ministra Ljajića, za projekte […]

Više informacija...

Uljanoj repici i pšenici dobro bi došao “dobar” sneg

Jesenje setve – uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao “dobar” sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je 8. januara 2018. godine Tanjugu direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković.
Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom.
Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.
“Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile”, rekao je Saković.
Kako je dodao, taj “podbačaj” nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.
“Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona […]

Više informacija...

Jedan šalter štedeće vreme i novac građana

Značajna novina u rad opštinskih službi u našoj zemlji uvodi se ove godine. Neophodne podatke državni organi će razmenjivati besplatno.
Da bi preneli vlasništvo nad polovnim automobilom naši ljudi moraju da posete četiri institucije i osam šaltera, da podnesu osam dokumenata, od kojih će četiri sami popuniti, da plate sedam pojedinačnih taksi u iznosu od 14.634 dinara, a za sve ovo potrebno im je najmanje pet dana!
U poređenju sa drugim evropskim zemljama Srbija prednjači ne samo po broju neophodnih papira koje građani sami dostavljaju za ostvarivanje svojih prava, već i po broju šaltera u čiji će red morati da stanu da bi završili posao.
Kako bi se izbeglo bespotrebno čekanje i trošenje novca, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) uvodi instituciju jedinstvenog upravnog mesta koja će biti most sa svim organima sa kojima bi stranka direktno komunicirala radi ostvarenja jednog ili više prava. To znači da će stranka podnositi samo jedan zahtev na jedinstvenom šalteru, gde će dobiti sve relevantne […]

Više informacija...

Poreska uprava naplatila više od 1.000 milijardi dinara

Poreska uprava je naplatila više od 1.000 milijardi dinara javnih prihoda u 2017. godini što je 35 milijardi više nego godinu ranije, izjavila je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
Rast naplate, prema njenim rečima, beleže sve vrste poreza, dok u nominalnom iznosu sa 572 milijrde dinara prednjači naplata doprinosa.
“Poreska uplata je svojom naplatom uveliko premašila iznos od hiljadu milijijardi, preciznije 1.136,4 milijarde je naplaćeno tokom 2017. godine što je za 3 posto više u odnosu na prethodnu godinu”, rekla je Marković za RTS.
Objašnjava da u strukturi ovih prihoda, beleži se najveći rast poreza na dobit i to, kako kaže, čak od 40 odsto.
Kada je reč o bruto PDV, ističe da je u 2017. godini, PDV dostigao rekordni izbnos u naplati i to preko 300 milijardi dinara.
“Od uvođenja ovog poreskog oblika do danas, prvi put je Poreska uprava naplatila 301,2 milijarde dinara. S druge strane, povraćaj PDV je bio izuzetno visok u 2017. godini, nikada veći, 215 milijardi dinara što je […]

Više informacija...