Author - Jamina Limoni

Najveća taksa u Srbiji iznosi čak 4,3 miliona dinara, a evo kome je država naplaćuje

Sve takse koje naplaćuju državne institucije i preduzeća ubuduće biće na jednom mestu – zakonu o republičkim administrativnim taksama, čije su izmene u toku.
Predlogom izmena Zakona o republičkim administrativnim taksama koje je uradilo Ministarstvo finansija predviđeno je da sve takse budu objedinjene, a njime će biti povećan broj taksi, ne zato što će ih biti više, već zato što će na jednom mestu biti sve postojeće.
–  Takse su i do sada postojale u raznim pravilnicima i troškovnicima institucija i agencija, kao i podzakonskim aktima. Sada se ti pravilnici i troškovnici ukidaju i sve takse će biti u zakonu na jednom mestu čime se povećava transparentnost – kaže za “Blic” Ivan Radak iz NALED, organizacije koja je predložila izmene zakona i objedinjavanje taksi na jednom mestu.
Izmenom zakona ukida se praksa procentualnog određivanja dažbine u odnosu na vrednost investicije. Napuštanjem procentualnog određivanja u odnosu na iznos, zapravo je bilo plaćanje u odnosu na platežnu moć obveznika, a ne prema stvarnim troškovima.
Fiksni iznosi […]

Više informacija...

Zbog loše higijene razbolele se maline

Mađarska na granici zaustavila i vratila pošiljku zaraženog bobičastog voća iz Srbije. Roba trebalo da ide i do Nemačke. Proizvođači sumnjaju na reeksport.
Sistem alarmiranja o bezbednosti hrane obavestio je našu zemlju da je pošiljka malina iz Srbije, namenjena Mađarskoj i Nemačkoj, zaražena norovirusom. Roba je zaustavljena na granici sa Mađarskom, a upozorenje srpskoj strani stiglo je prekjuče. Norovirus najčešće se prenosi prljavim rukama i lošom higijenom prilikom branja i transporta malina.
Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, službe kontrole koje prate obaveštanje RASAF, postupile su po standardnoj proceduri. Nadležena poljoprivredna inspekcija poslata je na teren da prikupi podatke o hladnjačaru, koji je izvezao maline. Obično je praksa da se roba vrati izvozniku i da je on uništi uz prisustvo inspekcije. Zasada još ne znaju koje su količine u pitanju.
– To je veliki problem za našu zemlju, jer ovakvi propusti urušavaju ugled visokokvalitetne srpske maline – priča Dejan Radulović, voćar iz Čačka. – Dešava se i da sa tim virusom uvezu malinu, […]

Više informacija...

EBRD priprema novu investicionu strategiju za Srbiju, u fokusu “zelena privreda”

Evropska banka za obnovu i razvoju priprema novu investicionu strategiju za Srbiju, u čijem će fokusu biti “zelena privreda”, izjavio je 5. decembra 2017. godine  direktor EBRD-a u Srbiji Danijel Berg.
EBRD je u prethodnih 16 godina investirala u Srbiju 4,5 milijardi evra u projekte, a preostalo je još oko 2,2 milijarde da se realizuje, rečeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije, gde je predstavljen EBRD Program zelenih inovacionih vaučera.
“Upravo pripremamo novu strategiju za Srbiju, koja bi trebalo da bude dostupna za javnu raspravu sledeće nedelje”, rekao je Berg.
On je istakao da je cilj da većina investicija koje će EBRD finansirati bude u tzv. zelenu prviredu.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Vujović obrazložio budžet, rasprava u četvrtak 7. decembra

Skupština Srbije će u četvrtak nastaviti rad raspravom o predlogu budžeta za 2018. godinu.
Ministar Dušan Vujović je obrazložio budžet istakavši da je ambiciozam i razvojni, sa do sada najvećim sredstvima za kapitalne investicije od 128 milijardi dinara.
Do sada najveći budžet za kapitalne investicije
Vujović je izjavio da će Srbija u 2018. imati do sada najveći budžet za kapitalne investicije od 128 milijardi dinara.
Vujović je, obrazlažući predlog budžeta pred poslanicima u Skupštini Srbije, rekao da su u fokusu infrastrukturni projekti, poput  koridora 10 i 11, i da je to važno kako bi se Srbija povezala sa regionom i svetom. “Da svako može iz svog sela da dođe do Evrope”, objasnio je slikovito.
U odnosu na realizaciju u tekućoj godini, investicije će u sledećoj godini prvi put biti 30 odsto veće i iznosiće oko 180 milijardi dinara na nivou opšte države odnosno 128 milijardi dinara na nivou Republike.
“Imaćemo i najveće povećanje plata i penzija koje smo imali ikada u jednoj godini, to je 35 milijardi za plate i 25 milijardi […]

Više informacija...

Agrarni budžet 2018. godine 11,8 odsto veći

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je 6.decembra 2017. da će budžet za poljoprivredu u 2018. godini iznositi 44 milijarde dinara, što je, kako je naveo, za 5,2 milijarde (11,8%) više nego ove godine.
Nedimović je na Radio -Televiziji Vojvodine ocenio da povećanje budžeta za više od deset odsto pokazuje da je poljoprivreda prioritet.
“Dobili smo pet milijardi više u odnosu na ovu godinu. Sa jedne strane, nisam zadovoljan tom cifrom jer postoji više potreba ali moram biti zadovoljan zbog konstantnog rasta budžeta za poljoprivredu”, rekao je ministar.
On je naveo i da je ovogodišnji agrarni budžet realizovan 83 odsto, a očekuje da do kraja godine taj procenat dostigne i 96 odsto.
Nedimović je dodao i da će prioriteti Ministarstva poljoprivrede 2018. godine biti razvoj sistema za navodnjavanje, otvaranje nacionalne referentne laboratorije i laboratorije za kontrolu bezbednosti hrane.
 
Izvor: Beta

Više informacija...

Visoke provizije banaka za plaćanje karticama, uskoro novi zakon

Visoke međubankarske naknade za korišćenje platnih kartica ograničavajući su faktor za bezgotovinska plaćanja, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, najavljujući donošenje odgovarajuće zakonske regulative kojom će se te provizije regulisati.
“Narodna banka Srbije pripremila je Nacrt zakona kojim će se regulisati provizije za plaćanje bankarskim karticama i koji će se naći pred Skupštinom Srbije”, rekla je Tabaković.
Guvernerka je poručila bankarima da ne mogu samo da gledaju kako da postojeće sopstvene troškove, u uslovima nižih kamata i nižih prihode, nadomeste “novom dovitljivošću i izmišljanjem novih troškova”. Napomenula je da je vreme da banke shvate gde se nalaze i da svoje izvore sredstava usklade sa realnošću i potrebom da nastave da postoje.
Prema njenim rečima, digitalizacija donosi nove tehnologije, nove učesnike na tržistu, uči korisnike novim tehnologijama, što ima potencijal da izmeni aktuelni finansijski sektor.
“Digitalizacija donosi i izazove u vidu sve veće nebankarske konkurencije u nečemu što se tradicionalno zove bankarski posao, dok pred NBS, pored infrastrukturnih, stavlja i regulatorne i […]

Više informacija...

Ivanjički krompir stiže iz uvoza

Srpski povrtari upozoravaju da uvoznici prepakuju stranu robu i prodaju je kao domaću. Nekontrolisani uvoz iz Evropske unije preti da ugasi proizvodnju u našoj zemlji.
Domaća proizvodnja krompira je prepolovljena, a uvoz preti da uništi i ovo malo proizvođača što je ostalo u Srbiji. Inostrani krompir je preplavio našu zemlju, uvozi ga ko stigne u raznim pakovanjima, sa deklaracijom ili bez nje, pa se kao takav raširio po svim trgovinskim lancima. Što je najgore, prepakuje se i prodaje kao ivanjički, rajački ili potkopaonički. Proizvođači su ovde nemoćni.
Ovo je na skupu proizvođača krompira koji je održan u Prijepolju, ispričao Mine Drašković iz sela Močioci, kod Ivanjice. Kako je kazao, ovo je teška godina za proizvodnju, jer su rod uništili suša, grad i avgustovski mraz, a magacini su im još netaknuti.
– Nismo konkurentni – objašnjava Drašković. – Država ne subvencioniše proizvodnju, dok u zemljama EU seljak dobija i do 20 centi za kilogram proizvedenog krompira. Naš krompir je mnogo kvalitetniji, ali nema […]

Više informacija...

Kopaonik biznis forum u martu, tema “kako fiskalnu stabilnost pretvoriti u održivi rast”

Šta srpska ekonomija treba da uradi kako bi fiskalnu stabilnost pretvorila u održivi rast, glavna je tema jubilarnog, 25. po redu Kopaonik biznis foruma koji će od 4. do 7. marta 2018. godine biti održan pod sloganom “Nakon razvojnih mera štednje”.
Na popularno nazvanom “srpskom Davosu”, koji organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, u partnerstvu s kompanijom Mastercard, očekuje se više od 1.500 učesnika.
Državni zvaničnici, članovi diplomatskog kora, poslovni ljudi, domaći i strani investitori, predstavnici međunarodnih finansijskih organizacija i profesori, izložiće u okviru rada foruma svoje viđenje prioritetnih zadataka koje Srbija treba da realizuje kako bi obezbedila održivi rast u predstojećem periodu.
Na kraju skupa će biti prezentovan dokument “Kopaonik konsenzus”, koji će sublimirati najvažnije zaključke trodnevnog rada i koji će biti upućen Vladi Republike Srbije i Narodnoj banci Srbije radi kreiranja izvodljivih i efikasnih politika u želji da nastavak ekonomske tranzicije Srbije bude brži i kvalitetniji.
Kako navode iz Saveza ekonomista Srbije, prijava učesnika počinje 10. januara.
U poslednjih […]

Više informacija...

Održana Grupacija proizvođača žitarica, industrijskog i krmnog bilja, Udruženja za biljnu proizvodnju

U Privrednoj komori Srbije – Regionalnoj privrednoj komori Južnobačkog upravnog okruga, 5. decembra 2017. godine, održana je sednica Grupacije proizvođača žitarica, industrijskog i krmnog bilja, Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.
Na sednici je istaknuto da je ova godina bila izuzetno teška i da se ne možemo pohvaliti sa rezultatima proizvodnje, posebno kada je u pitanju proizvodnja kukuruza i soje.
Agrarni budžet za 2018. godinu biće na nivou od oko 44,1 milijardu dinara i predstavlja povećanje u odnosu na 2017. godinu. Većina mera podrške i dalje će ostati iste. Takođe, istaknuto je da je potrebno inicirati ukidanje akcize na dizel gorivo, koja značajno povećava troškove poljoprivredne proizvodnje.

Više informacija...

Predlaže se ukidanje sedam taksi za građevinske investitore

Predlogom izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama predviđeno je ukidanje sedam taksi u oblasti građevinarstva, što će doneti uštede od šest odsto vrednosti objekta, saopštilo je 5. decembra 2017. godine Ministarstvo građevinarstva.
Izmene tog zakona, koje je usvojila Vlada Srbije na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, upućene su Skupštini Srbije na usvajanje.
Najznačajnija promena je da se taksa za izdavanje upotrebne dozvole više neće tretirati kao parafiskalni namet, što će doprineti i da se smanji broj objekata koji se sada koriste bez upotrebne dozvole. 
Ova taksa, prema predlogu ministarstva, će se plaćati u zavisnosti od vremena potrebnog za obradu prosečnog zahteva, a ne u fiksnom iznosu od 0,2 odsto na predračunsku vrednost objekta.
Na primer, taksa za stovarište, koje posmatra i Duing biznis izveštaj Svetske banke, umesto dosadašnjih 56.000 dinara, iznosiće između 1.800 i 18.000 dinara, u zavisnosti od kompleksnosti objekta. Značajnu uštedu predstavlja i ukidanje takse u iznosu od 31.960 dinara na rešenje kojim se utvrđuje da li je idejni […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama