Author - Jamina Limoni

Za razvoj poljoprivrede skoro 1,4 milijarde dinara

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da su direktna podsticajna sredstva poljoprivrednicima povećana sa oko 800 miliona dinara od prošle godine na skoro 1,4 milijarde u ovoj godini.
On je to poručio na tribinama namenjenim poljoprivrednim proizvođačima u Bačkom Petrovcu, Selenči i Silbašu, istakavši da je trenutno aktuelno čak 13 konkursa Sekretarijata s merama bespovratne podrške u oblasti razvoja poljoprivrede i sela, saopštio je Biro za odnose sa javnošću Vlade Vojvodine.
– Pokrajinska vlada i resorni sekretarijat koncipirali su ovogodišnji budžet sa ciljem promocije i razvoja poljoprivrede. Direktna podsticajna sredstva su povećana sa oko 800 miliona dinara od prošle godine na blizu 1.4 milijarde u ovoj godini – naveo je Radojević.
Poljoprivrednicima u tom kraju predstavljene su mere resornog sekretarijata, te mogućnosti koje im stoje na raspolaganju, pre svega korišćenje bespovratnih sredstava putem konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i kreditnih mogućnosti Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine.
Sekretar Radojević i direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandar Bogdanović ukazali su […]

Više informacija...

Znaće se ko ne plaća račune i ko ne daje plate radnicima

Klijenti banaka u Srbiji iz kategorije građana veoma su savesni dužnici. Po tome i više nego duplo „šiju” privredu: dok je u docnji tek 6,8 odsto građana, kod preduzeća, odnosno preduzetnika, procenat je 14,1 odnosno 14,6. Građani će, izgleda, ubuduće moći da postanu još savesniji jer bi u podatke Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, sem bankarskih usluga i onih koje se odnose na obaveze prema lizing-kompanijama, trebalo da se uključe i podaci vezani za potraživanja mobilnih operatera.
Širenje baze podataka trebalo bi Srbiji da donese pomak na Doing Business listi. Stručnjaci smatraju da je dobro da banka o klijentu kome se sprema da odobri kredit zna što više, ali i da bi isti kriterijum trebalo da se primeni i na privredu. Tako bi u bazi Biroa trebalo da se nađu i preduzeća koja ne isplaćuju plate radnicima jer je i to dug koji utiče na kreditnu sposobnost.
 
Kreditni biro spada u institucije čiji rad Svetska banka uzima u obzir kod izrade […]

Više informacija...

Privrednici navijaju za carinsku uniju

Otkako je srpski premijer Aleksandar Vučić izneo ideju o stvaranju svojevrsne ekonomske unije u regionu, koju je Evropska unija načelno podržala, deo stručne javnosti smatra da je ona dobra i korisna za Balkan, dok ima i oni koji sumnjaju da je ona moguća, pa čak i potrebna, s obzirom na to da postoji CEFTA sporazum.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ističe da privrednici regiona navijaju da se carinska unija realizuje jer je to nešto na čemu se radi već dve godine u okviru Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.
– To je velika stvar i za nas i za privredu – podvukao je Čadež. – To je nešto o čemu razgovaramo protekle dve godine u okviru Foruma, privrednici razgovaraju o takvoj potrebi i veoma je dobro kada vidimo da političari preuzimaju inicijativu, prepoznaju i pokušavaju da je sprovedu.
Glavni ekonomista srpskog pregovaračkog tima za EU i predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke Vladimir Krulj ocenjuje da je Srbija za zajedničko tržište Zapadnog Balkana […]

Više informacija...

Gastarbajteri poslali 2,7 milijardi evra

Od dijaspore je u 2016. u Srbiju stiglo 2,7 milijardi evra, što je oko osam odsto brurto domaćeg proizvoda, rečeno je Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.
Najviše novca, kao i u prethodnim godinama, došlo je iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, odnosno iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo dijaspore Srbije.
Kako su kazali u centralnoj banci, doznake su tradicionalno jedan od najstabilnijih priliva iz inostranstva u Srbiji i njihov prosečan godišnji priliv od 2011. do 2015. godine bio je takođe oko 2,7 milijarde evra, odnosno oko 8,2 odsto BDP-a.
Po ranijim podacima, 23 odsto građana Srbije ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, dok 11 odsto ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Poljoprivredne škole i njihovi učenici su važan resurs Srbije

Poljoprivredne škole su veoma kvalitetan resurs Srbije, a učenici ovih škola daće veliki doprinos razvoju zemlje rečeno je na otvaranju novoizgrađenog kabineta za veterinu i stočarstvo vrednog 30 miliona dinara u srednjoj poljoprivrednoj prehrambenoj školi “Stevan Petrović Brile” u Rumi.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je da u poljoprivrednim školama postoje elementi nacionalnog modela dualnog obrazovanja.
“Ova škola spada u vrh najboljih škola u Srbiji i dobro je vođena od direktora i nastavničkog osoblja koji su jako visoko ocenjeni, radi se o jednoj uzornoj ustanovi koja zavređuje svaku pažnju”, rekao je Šarčević.
On je rekao da će s obzirom na ulaganja i znanje upravo učenici poljoprivrednih škola dati veliki doprinos razvoju zemlje i da je cilj pre svega da deca dobiju brže posao i da se privreda razvija.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je da nema potencijala za razvoj bez edukacije.
“Ove godine prvi put imamo posebnu liniju za mlade poljoprivredne prozivođače gde ćemo 75 odsto […]

Više informacija...

Za zapošljavanje i starih i mladih neophodan je privredni rast

Finansijskim planom Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za ovu godinu predviđeno je 603,6 milijarde dinara, od čega će iz izvornih prihoda biti obezbeđeno 393,96 milijarde, ili 65,27 odsto, dok će preostala 201,34 milijarda biti obezbeđene iz republičkog budžeta. Dotacije iz državnog budžeta za redovnu isplatu penzija i drugih prinadležnosti penzionera u ovoj godini biće manje nego prethodnih, ali još uvek je veliki teret na državi da obezbedi novac za više od 1,7 milion penzionera.

Ma koliko se penzioneri žalili na to da su penzije u Srbiji male, nijednog trenutka ne treba smetnuti s uma da se i za njih takve svakog meseca iz državne kase izdvaja poveća suma novca, kao i da ni mnogo bogatije države ne bi mogle izdvajati više nego što to danas Srbija čini. Tim pre što je odnos zaposlenih i penzionera gotovo izjednačen i što tek od prošle godine oni koji rade malo „prednjače” u odnosu na one koji su u penziji. Naruku penzionerima ne […]

Više informacija...

Kad evro damo 4 nam se vrati

Subvencije investitorima vrate se u budžet za 14 meseci, pokazale analize. Na odobrena 125,4 miliona evra, za pet godina kompanije će državi uplatiti 512,8 miliona evra.
Po pravilima Zakona o ulaganjima, do kraja prošle godine, potpisan je 31 ugovor sa investitorima, a 30 ih je i dalje aktivno. Kroz njih se očekuje ukupno 340,9 miliona evra ulaganja. A da bi ih privukla, Srbija je iz svog budžeta namenila 125,4 miliona evra direktnih subvencija. Podsticaji će se, očekuje Ministarstvo privrede, kroz različite javne prihode koje će te kompanije izmirivati, u budžet vratiti za 14 meseci.
Za potrebe Ministarstva privrede Jovan Miljković, konsultant na projektu Svetske banke, uradio je analizu koliko je vremena potrebno da se državi vrati novac dat za subvencije investitorima. Obuhvaćeni su projekti koji su ugovoreni od dana donošenja novog Zakona o ulaganjima do decembra 2016. godine.
– Predviđeno je otvaranje 21.276 novih radnih mesta ili 709 zaposlenih u proseku po projektu – kažu u Ministarstvu privrede. – Ukupna masa ugovorenih […]

Više informacija...

Radnici na bolovanju ne mogu dobiti otkaz

Savez samostalnih sindikata Srbije pripremio je amandman na Zakon o radu i uputio ga predsedniku Vlade Srbije, ministru za rad, predsednici Skupštine Srbije i predstavnicima poslaničkih grupa. U tom amandmanu  Sindikat predlaže da se u izmenjeni Zakon o radu unese odredba po kojoj zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme on ne može prestatiti dok je privremeno sprečen za rad, što znači da mu se radni odnos na određeno vreme produžava do isteka bolovanja.
Taj amandman Sindikata na Zakon o radu, po dopisu koji je stigao iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, biće prihvaćen i naći će se u novom zakonu o radu koji se priprema, kako je navedeno, za kraj 2018. godine.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ocenjuju da je sindikalni amandman prihvatljiv, kao i da je inspirisan humanim razlozima u cilju obezbeđenja materijalne i socijalne zaštite zaposlenih za vreme bolovanja, odnosno privremene sprečenosti za rad, što je ujedno i […]

Više informacija...

Srbija može da konkuriše za sredstva Saudijskog fonda

Srbija ima mogućnost da na osnovu različitih projekata konkuriše za sredstva Saudijskog razvojnog fonda, rečeno je na sastanku ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasima Ljajića i ambasadora Saudijske Arabije u Beogradu na nerezidencijalnoj osnovi Hanija bin Abdulaha Mominaha.
Mominah je rekao da je ovaj saudijski fond spreman da razmotri zahteve Srbije da pod povoljnim uslovima kreditira projekte iz oblasti energetike, izgradnje putne infrastrukture i aerodroma.
On je dodao da Srbija može da podnese zahteve i za dodelu bespovratnih sredstava za gradnju bolnica i objekata kulture i obrazovanja, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Ljajić i saudijski ambasador dogovorili su se da u maju u Beogradu bude održan biznis forum u organizaciji privrednih komora dve zemlje.
Ambasador Saudijske Arabije ukazao je i na potrebu potpisivanja bilateralnih međudržavnih sporazuma iz više oblasti, čime bi bila upotpunjena pravna regulativa s ciljem daljeg unapređenja ukupnih odnosa dvije zemlje.
Izvor: Srna

Više informacija...

Za subvencije iz Fonda za šume 750 miliona dinara

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je 21. marta 2017. godine, na Svetski dan šuma, da će ove godine za subvencije biti izdvojeno 750 miliona dinara iz Fonda za šume.
Navodi se da su ta sredstva za oko 300 miliona veća nego u prethodnom periodu. 
Za gradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i izgradnju mostova ukupno je opredeljeno 490 miliona dinara za sadnju, uključujući sanaciju oštećenih šuma – 119 miliona, za negu šuma 30 miliona, za proizvodnju šumskog sadnog materijala 21 milion i za zaštitu šuma 19 miliona dinara.
Najveće povećanje je planirano za ulaganje u kapitalne investicije – šumsku infrastrukturu.
To, kako se dodaje, predstavlja sistemsku meru kojom se unapređuje dostupnost šuma, a samim tim i uslovi za unapređenje gajenja, zaštitu i održivo korišćenje šuma i raspoloživost biomase koja je tema ovogodišnjeg dana šuma.
 
– Ovim merama se osim unapređenja šuma stvaraju i uslovi za nova radna mesta i to baš u seoskim područjima u kojima je to i najpotrebnije – piše u […]

Više informacija...