BANKE NAS PREVARE ZA 400 MILIONA EVRA: Skriveni troškovi o kojima bankari ćute!

BANKE NAS PREVARE ZA 400 MILIONA EVRA: Skriveni troškovi o kojima bankari ćute!

Bankarski sektor počeo da naplaćuje ili poskupljuje usluge otvaranja i zatvaranja računa, dozvoljenog minusa, slanja opomena za kašnjenje… Novim načinom poslovanja klijentima se na mesečnom nivou uzme čak 2.000 dinara

S obzirom na to da su kamate na kredite pale, ali i na to da nemaju više kome da ih prodaju, banke u Srbiji počele su da naplaćuju sve, od otvaranja, održavanja i zatvaranja tekućeg računa, preko odobrenja dozvoljenog minusa i kredita, pa do podizanja novca s bankomata i troškova opomene za kašnjenje u izmirenju obaveza.

Procenjuje se da nam mesečno iz džepa izvuku oko 2.000 dinara za različite „sitne“ troškove i naknade, i na taj način zarade oko 400 miliona evra godišnje.

Marija Petrović iz Novog Sada u razgovoru za Kurir ispričala je svoje iskustvo s jednom od stranih banaka koje posluju na našem tržištu.
– Bila sam na godišnjem odmoru i kasnila sam s uplatom rate za kreditnu karticu deset dana. Po povratku s odmora sačekalo me je „pisamce“ u sandučetu, u kojem me banka obaveštava da izmirim neplaćene obaveze, ali i da mi je račun zadužen za dodatnih 260 dinara, koliko zapravo banka naplaćuje troškove slanja opomene. Kasnije sam od nekih prijatelja saznala da sam dobro prošla jer neke druge banke naplaćuju troškove slanja opomene i do 600 dinara – kaže Marija.

Činjenica je da je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano da banke u slučaju znatnog kašnjenja u izmirivanju obaveza, koje traje duže od jednog meseca, u pismenoj formi obaveste klijenta o iznosu prekoračenja, o kamatnoj stopi koja će se primeniti na iznos prekoračenja i drugim eventualnim naknadama, troškovima i ugovornim kaznama. Međutim, Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, kaže da je u ovom slučaju, kad je posle samo 10 dana banka poslala opomenu i naplatila je, reč o nezakonitom bogaćenju banke.
– Banke više ne biraju način kako će doći do novca, pritom koriste veoma slabu kontrolu Narodne banke, koja bi trebalo da spreči da slanje opomena postane i izvor zarade. NBS bi trebalo Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga da jasno odredi koliko može da košta slanje opomena. To može da se uradi tako što bi se, recimo, odredilo da nadoknada za slanje opomene može da iznosi do tri puta više nego što je trošak slanja pisma poštom, što je svakako dovoljno da se pokriju troškovi slanja i štampanja opomene – kaže Gavrilović.

Osim naknade za troškove slanja opomene, neke banke naplaćuju i naknadu za neosnovanu reklamaciju, što zakon striktno zabranjuje, a sve je veći broj banaka koje svaki upit na bankomatu o stanju na računu naplaćuju. Razlog su, kažu, „troškovi papira, struje i program po kome bankomat radi“.

Ležarina
MILIJARDA DINARA MESEČNO OD RAČUNA

Građanima koji imaju otvoren tekući račun samo za uslugu njegovog održavanja banke godišnje uzmu oko 2.400 dinara. Šta tačno podrazumeva usluga održavanja, nikome od oko četiri i po miliona vlasnika tekućih računa nije jasno jer, kako kažu, nije račun automobil, pa da mu treba održavanje. S druge strane, iz bankarskog sektora poručuju da imaju brojne troškove u vezi s održavanjem računa, a to su zaposleni radnik u banci, informacioni sistem koji košta, ali i računari, koji se s vremenom habaju. U suštini, navode sve one troškove koji postoje i kad odobravaju kredite, primaju štednju ili pružaju neku drugu uslugu. Samo za ovu uslugu banke u proseku mesečno uzmu više od milijardu dinara.

Izvor: Kurir

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *