Banke plaćaju klijentima da dovedu nove dužnike

Banke plaćaju klijentima da dovedu nove dužnike

Kreditna aktivnost banaka beleži u prvo pola godine baš mršave rezultate. Podaci Kreditnog biroa Srbije govore da su za tih šest meseci ukupni zajmovi povećani svega 2,3 odsto – pre desetak godina i mesečni rast je bio veći. Da bi podigle kreditnu aktivnost, odnosno uposlile kapacitete, banke sve više nude klijentima brojne pogodnosti. Sve su češći oglasi gde se nude beskamatni krediti, računi i kartice bez trškova održavanja nekoliko godina. Posebnu pažnju zaslužuju klijenti koji dovedu u banku solventnog prijatelja voljnog da se zaduži: tako sposobnim klijentima sleduje čak i novčana nagrada.

Zašto su se banke ođednom tako prodobrile? Gotovo do  njihovi menayeri su tvrdili da je Srbija nesigurno tržište te da od skidanja troškova neće u dogledno vreme biti ništa. Šta klijent da uradi kada vidi ponudu tipa „skoro pa džabe”?

– Takvu ponudu, kao i svaku drugu, treba dobro proceniti, videti sva prava i obaveze pa onda odlučiti – kaže finansijski stručnjak dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Nije čudno što baš sada banke pokreću slične akcije. Leto je uvek bilo mrtva sezona za kredite. U Srbiji je bankama i bez toga veoma teško da nađu dobrog klijenta. Javni sektor je nesiguran jer se očekuje smanjenje broja zaposlenih. Kod privatnika je zvanična plata, jedino na osnovu čega banka određuje kreditni kapacitet klijenta, minimalac čak i ako se plaća više. Naravno, tu su i prezaduženi klijenti koji bi uzeli kredit kada bi mogli ali ne mogu. U takvoj situcaiji banke se trude da, koliko mogu, održe kreditnu aktivnost.

Na našem tržištu radi 30 banaka. Konkurencija je oštra, a šta to nude gratis?

Pireus banka daje do kraja septembra 4.000 dinara svakom klijentu koji dovede u banku osobu koja uzme kredit. Znači, potrebno je da novi klijent podigne kredit i prebaci platu u banku. U tom slučaju stari klijent može se nadati da mu pomenuta suma legne na račun. Banka je tu akciju ograničila na tri kredita, odnosno na 12.000 dinara. Hoće li stari i novi klijent novca podeliti – u to ne ulazi.

Beskamatne kredite nudi Kredi agrikol banka. Za 300.000 dinara jedini trošak je menica od 50 dinara i izvod Kreditnog biroa od 240. Sve se vraća u 12 mesečnih rata po 25.000 dinara. Uslov je prenos plate na račun čije održavanje mesečno staje 230 dinara. U Kredi agrikolu kažu da je taj zajam odličan za sve koji žele da saberu troškove i refinansiraju obaveze po starim kreditima koje već otplaćuju karticama i minusima.

Baš refinansiranje je posao i po za banke sada. Za prvih pola godine gotovo svi krediti odobravani stanovništvu, imali su jedva jednocifren rast. Izuzetak su krediti u rubrici „ostalo”, gde se prati refinansiranje. Za prvih šest meseci ove godine refinansirajući zajmovi su porasli 24,8 odsto i suma je 60,69 milijardi dinara.

D.Vujošević

Bez troškova i račun i kartica

Staro bankarsko pravilo kaže da klijentu treba otvoriti račun dok je još student ili je tek dobio prvi posao, a onda ga čuvati do penzije. Na to su, izgleda, mislili u OTP banci. Ponudili su „Egzit magičnu karticu” iz programa „Masterkard”. Osim popusta koje korisnici imaju tokom festivalskih dana, tu su i druge pogodnosti. Kartica omogućava besplatne bankarske usluge u vrednosti od 7.200 dinara. Tu su besplatno održavanje tekućeg i deviznog računa u OTP banci, besplatni minus i SMS servis. To je beskontaktna kartica koja omogućava plaćanje na svim lokacijama s oznakom „Masterkard” te plaćanje putem interneta.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama