Bez rekordnih prinosa zbog vrućine

Bez rekordnih prinosa zbog vrućine

Ovogodišnji prinosi kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe neće biti rekordni poput prošlogodišnjih zbog visoke junske temperature i manje količine padavina od prosečnih, a kako je direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković rekao dobro je to što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji. 

Kratkotrajne padavine početkom jula su odgovarale usevima, jer su delimično popravile stanje vlage u zemljištu, a ukoliko uskoro padne još kiše situacija bi mogla da se popravi.

Visoke temperature ubrzale su sazrevanje zrna pšenice i žetva je u punom jeku, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede do sada je obavljena na oko 65 odsto zemlje pod usevima.

Direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kaže za Tanjug da će suša svakako ostaviti traga na usevima, ali dodaje da je dobro što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji, pa su sušom više pogođeni Banat, deo Srema i Negotinska krajina, dok su centralna Srbija i Bačka imale dovoljno padavina.

“Sigurno ne možemo očekivati nove rekorde u proizvodnji ove godine, ali će to više zavisiti od toga kada će doći nove padavine. Ukoliko kiša bude nešto urednije dolazila u narednih mesec dana, onda bi stvari mogle dosta da se poprave, a gubici budu minimalni”, rekao je Saković.

Dodaje da je nezahvalno govoriti o prinosima, jer se situacija može promeniti u zavisnosti od toga da li će pasti nove količine kiše, ali navodi da se rekordni prinosi neće ponoviti.

“Za sada sve liči na prosečnu petogodišnju proizvodnju, čime proizvođači svakako ne mogu da budu zadovoljni. Kod kukuruza to je oko 6,5 tona po hektaru, a kad je reč o suncokretu i soji oko tri tone”, objasnio je Saković.

Kaže da je prošle godine prosečan prinos pšenice u zemlji bio oko 5,1 tonu po hektaru, što je bio apsolutni rekord za Srbiju, dok se ove godine očekuje prinos između 4,3 i 4,4 tone po hektaru.

“To će se znati kada žetva bude završena u celoj zemlji. Za sada možemo reći da imamo prinos negde oko 15 odsto manji nego prethodne godine”, rekao je Saković.

Govoreći o ceni pšenice, Saković navodi da se ona kod nas još nije formirala, jer žetva nije završena, i dodaje i da ju je teško predvideti, kao i da postoji velika razlika između želje proizvođača i realne tržišne vrednosti po kojoj se pšenica može plasirati na međunarodno tržište.

“Kupci bi mogli pronaći sebe u ceni od 16,5 dinara, a prodavci traže sebe u ceni od 18 dinara po kilogramu. To je velika razlika i u narednih desetak dana će se svesti na pravu tržišnu cenu”, rekao je Saković.

On je dodao da Srbija, kao izvoznik pšenice, mora da se uklapa u međunarodne cene, i naveo da ni kod nas ni u svetu za sada ne postoji nijedan razlog za enormno poskupljenje pšenice.

Inače, prema podacima ove godine kukuruz je zasejan na površini nešto većoj od milion hektara, suncokret na 221.735 hektara, soja na 203.114, a šećerna repa na 54.183 hektara.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *