Blog

Veća zainteresovanost za preduzetništvo nego lane

Građani Srbije su šest puta više zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla u odnosu na prethodnu godinu, pokazali su rezultati Razvojne agencije Srbije (RAS), na osnovu nedavno zatvorenih programa za podršku privredi u okviru kampanje “Kreiraj život”.
Za bespovratna sredstva RAS, kajko je navedeno u saopštenju, za započinjanje sopstvenog biznisa, konkurisalo je više od 1.200 potencijalnih preduzetnika, dok je prošle godine zabeleženo svega 198 prijava.
“To govori o podizanju svesti ljudi o preduzetništvu, o njihovom shvatanju benefita privatnog posla, o poverenju u državne institucije, kao i o poverenju u opredeljenje države da se fokusirano i strateški bavi razvojem preduzetništva i privrede u celini”, rekla je izvršna direktorka RAS-a Tamara Jurenić.
U saopštenju se podseća da su uslovima koknkurisanja, kroz program “Start up” ove godine, osim IT, kreativne i inovativne delatnosti, bile obuhvaćene i usluge, osim ugostiteljstva i trgovine, kao i da je procenat sufinansiranja za proizvodne i prerađivačke delatnosti veći za 20 odsto i iznosi 70 procenata. 
Dodaje se da osim bespovratnih sredstava, program […]

Više informacija...

Odobreno pola milijarde dinara za kredite

Direktor Razvojnog fonda Vojvodine Goran Savić saopštio je da je u 2017. godini ukupno odobreno 455.984.744. dinara kredita, kroz 79 pojedinačnih zahteva.
„Donošenjem novih uslova i novih konkursnih linija, sasvim sigurno smo privrednicima i poljoprivrednicima omogućili povoljniji oblik finansijskog kreditiranja i time podstakli razvoj domaće privrede.
Zainteresovanost je znatno povećana, što pokazuje podatak da smo u 2017. godini odobrili više novca nego što je to bio slučaj u prethodne četiri godine”, navodi se u saopštenju direktora Razvojnog fonda APV.
Trenutno postoji otvoreno osam kreditnih linija
Pozivaju se svi poljoprivrednici i privrednici koji posluju u Vojvodini da prate konkurse Razvojnog fonda APV i tako sebi omoguće najpovoljnije oblike finansiranja i najbolje uslove koji se trenutno mogu naći na domaćem finansijskom tržištu.
Trenutno postoji otvoreno osam kreditnih linija, od kojih su tri za razvoj privrede, tri za razvoj poljoprivrede, jedna za pretfinansiranje evropskih i bilateralnih projekata i jedna za investiciono opremanje radnih, poslovnih i agroindustrijskih zona kroz sufinansiranje s lokalnim samoupravama.  
Izvor: Dnevnik

Više informacija...

Teče staž i na njivama

Vlada Srbije priprema zakon koji će konačno regulisati sezonski rad u poljoprivredi. Preuzet mađarski model, neizvestan iznos poreza, doprinosa i način evidentiranja.
Sezonci na srpskim njivama, najverovatnije od sledećeg leta, neće raditi samo za dnevnice. Ministarstvo za rad zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj, radi na Nacrtu zakona o sezonskom radu u poljoprivredi. Cilj je da se i nadničari ubuduće revnosno prijavljuju, a da gazde za njih plaćaju poreze i doprinose. Kolike – još se ne zna.

Procenjuje se da u Srbiji svake sezone na njivama radi od 80.000 do 100.000 ljudi. Podaci statistike su da je lane u Srbiji bilo čak 570.000 neformalno zaposlenih, od kojih su dve trećine angažovani u poljoprivredi. Većina od tog broja, ipak, su sami vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i njihove porodice. Ostatak su sezonci koji radom pod vedrima nebom ne zarađuju za penziju i zdravstveno. Državu tišti što ni od njihovog rada ne prihoduje.
– Radna grupa je analizirala primere iz okruženja […]

Više informacija...

Javni sektor: Stručnjacima plate šefova

Šta donosi reforma sistema zarada u javnoj upravi? Manji raspon između najviše i najniže zarade. Onima koji se ističu primanja veća do 40 odsto. Novi propisi uvešće i vrednovanje obrazovanja.
Medicinska sestra u domu zdravlja i njena koleginica zaposlena na intenzivnoj nezi uskoro neće imati iste plate, dok će se lekari primarijusi supspecijalisti naći u najvišim platnim grupama, koje su ranije bile rezervisane isključivo za rukovodioce.

Ovo su, kako saznaju “Novosti”, samo neke od novina koje donosi predstojeća reforma sistema plata u Srbiji. Nadležni obećavaju da je ostavljen prostor da se između radnih mesta napravi razlika u pogledu odgovornosti, uslova rada, kreativnosti, rizika kojem se osoba izlaže i drugih specifičnosti posla.
Konačno će se uvesti vrednovanje kvalitetnog rada, pa će oni koji se ističu, ma u kom sektoru bili, imati priliku da napreduju i do osam puta.
– Kadar sa visokom stručnom spremom, tokom radnog veka na istom radnom mestu, moći će svoju zaradu da uveća čak do 40 odsto – ističu u […]

Više informacija...

Ministarstvo bi da promoviše kockanje, a ovo je razlog

Prihodi kockarnica u Srbiji čine petinu ukupne zarade u turizmu, izjavio je savetnik za ekonomski razvoj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Aleksandar Denda.
Srbija je 2015. godine od turizma zaradila 2,5 milijardi dolara od čega je 500 miliona prihodovano od kockanja stranaca – rekao je Denda i dodao da podaci za prošlu godinu još nisu obrađeni.
On je za agenciju Beta istakao da zbog toga što zarada na igrama na sreću iznosi čak 20 odsto ukupnog prihoda treba podsticati taj vid rekreacije.
– Bilo bi dobro ulagati u rizort hotele koji nude usluge zabave i rekreacije u čijoj je kategoriji i kockanje. U Srbiju dolaze Turci, Arapi, Izraelci, Iranci da se kockaju jer je u njihovim zemljama to uglavnom zabranjeno za domaće stanovništvo – rekao je Denda.
Dodao je da su sport i rekreacija Srbiji 2015. godine doneli više prihoda u turizmu nego što su bili prihodi od smeštaja, a nadmašila ih je zarada u ishrani (36,72 odsto) i prevozu (25,87 odsto).
– […]

Više informacija...

Za organske vinare potreban novi zakon o vinu

Proizvodnja ekoloških vina u svetu je u porastu i četiri odsto ukupne proizvodnje čine ekološka vina. U Evropi je oko 2,5 odsto ekoloških vina, a u Španiji, najvećem svetskom proizvođaču ekoloških vina, je čak osam odsto vina ekološko. U našem okruženju daleko su otišli u proizvodnji eko vina  Mađari i Hrvati, dok vina iz Bosne, Crne Gore, Makedonije i Bugarske na tržištu nema.
U Srbiji se samo u vinariji “Plavinci” u Grockoj od dve retke sorte grožđa – regent i panonija proizvede tri ekološka vina.  Belo suvo vino ćilibar pravi se od sorte grožđa panonija, dok se roze vino ramonda i crveno vino indigo prave od sorte grožđa regent.
Vlasnik vinarije “Plavinci” Branislav Anđelić za sada je jedini uzgajivač grožđa i vina u Srbiji, koji primenjuje organske standarde. Iz vinarije godišnje natoči  2.500 flaša ili 3.000 litara vina i to  uglavnom isporuči na kućne adrese, pojedinim ambasadama i prodavnicama zdrave hrane.  
Anđelić je lane dobio sertifikat, a za to mu je […]

Više informacija...

U Novom Sadu, posao za 500 inženjera, plata 2.300 evra

Premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na konferenciji za medije 28. maja 2017. godine da mu pripada velika čast da pred kraj svog mandata s ponosom objavim građanima Srbije da “Kontinental” dolazi u Novi Sad. Zaposliće, u skladu sa našim dogovorom, 500 inženjera. Bruto plata će iznositi oko 2.300 evra.
“Ovo će nam omogućiti značajan razvoj za Tehničke fakultete”, kaže Vučić. Kako je poručio Srbija sa “Kontinentalom” ulazi u “višu ligu”, jer se radi o kompaniji najvišeg kvaliteta, što je od neverovatnog značaja za Srbiju.

“To je do sada najbolji nemački investicioni projekat, i istovremeno signal i za sve velike kompanije da dođu u Srbiju “, rekao je premijer na konferenciji za novinare posle sastanka sa predstavnicima “Kontinentala” u Vladi Srbije, kome je prisustvovao i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Po rečima nemačkog  ambasadora Aksela Ditmana, dolazak i otvaranje ovog istraživačko – razvojnog centra dokaz je sve boljih bilateralnih i ekonomskih odnosa Srbije i Nemačke i potvrda da je Srbija […]

Više informacija...

Na crno radi i preživljava 300.000 sezonaca

Sezonski rad u poljoprivredi veoma je rasprostanjen u Srbiji jer se na njivama, u voćnjacima, vinogradima… radi onda kada je i koliko to potrebno.
Sezonske radnike angažuju poslodavci kojima su radnici potrebni u određenom trenutku, oni rade nekoliko dana i za taj posao uglavnom se dogovara dnevnica, koja se razlikuje u zavisnosti od vrste posla i mesta gde se radi, a za deset sati rada iznosi oko 1.500 dinara. 
Međutim, sezonci – a među njima ima i veoma mladih ljudi, ali i onih zašlih u sedmu deceniju života – za vreme dok su radno angažovani ne ostvaruju radni staž, niti se vodi bilo kakva evidencija o njihovom radu. To će uskoro biti promenjeno jer je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin najavio skoro donošenje zakona o sezonskom radu. Po njegovim rečima, u ovom trenutku taj zakon je najvažniji u borbi protiv sive ekonomije jer svake godine na sezonskim poslovima u poljoprivredi bude angažovano oko 300.000 radnika na […]

Više informacija...

Slatke jagode iz Rumenke idu pravo u Rusiju

Zašto jagode nisu slatke kao nekada ili gde pronaći one koje jesu, pitanje je koje nas opseda svakog proleća kada se zacrvene tezge i štandovi sa ovim mnogima omiljenim voćem. Odgovor smo potražili od doc. dr Nenada Magazina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i njegovih studenata.
„Budući da na našim oglednim poljima trenutno nemamo jagoda, imamo zasad ovde na poljima firme Intersad u Rumenci“, objašnjava profesor okružen studentima četvrte godine departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu.
Probamo jagode direktno sa zemlje i primećujemo da su mnogo slasnije i lepše od onih koje se mogu naći u supermarketima, te pitamo profesora da li je to zbog nekih hemijskih tretmana od kojih potrošači najviše strahuju.
„Može da se dogodi da zbog tehnologije jagoda ima manje suve materije, odnosno šećera, recimo ako se preterano koriste azotna đubriva, ali ne treba zaboraviti da je jagoda veoma osetljiv plod. Recimo, ako padne kiša ona fizički može da izbriše slast iz jagode. Pre neki […]

Više informacija...

Od ruža veća zarada nego od salate

Od ruža veća zarada nego od salate
Za proizvodnju cveća imamo odlične klimatske uslove, ali šansu za izvoz dosad nismo iskoristili. Godišnja vrednost proizvodnje ukrasnog rastinja οκο 20 miliona evra.
U našoj zemlji se, kako su pedantno izračunali stručnjaci Privredne komore Srbije, godišnje proizvede cveća i ukrasnog rastinja u vrednosti 20 miliona evra. Na ovim poslovima radi oko 500 stalno zaposlenih i oko 5.000 sezonskih radnika. Stručnjaci, međutim, ističu kako bi, pre svega zbog odličnih geografskih i klimatskih uslova, proizvodnja mogla da bude mnogo veća, i da bi u cvećarstvu moglo da bude angažovano daleko više radnika.
Cvećari iz Srbije su, kaže statistika, prošle godine na otvorenom polju proizveli 8.000.000 sadnica. U plastenicima je proizvedeno još 500.000 sadnica, dok su se ukrasne biljke, sadnice živice, ruža i četinara, u rasadnicima gajile na oko 600 hektara.
– Srbija ima geografske i klimatske uslove za proizvodnju cveća kao i Francuska – navodi docent dr Emina Mladenović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, stručnjak upravo za gajenje cveća. […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama