Blokirane firme dužne više od dve milijarde evra

Blokirane firme dužne više od dve milijarde evra

Privredu Srbije karakteriše nesigurnost u naplati potraživanja i smanjena finansijska disciplina, zbog toga što privredni subjekti ne izvršavaju svoje obaveze, ili to čine neuredno. U Srbiji je 30. aprila, po podacima Narodne banke Srbije, bilo blokirano 55.795 privrednih subjekata s ukupnim neizmirenim obavezama od 272,2 milijarde dinara. Od tog broja 29.556 su računi pravnih lica s ukupnim neizmirenim obavezama od 256,7 milijardi dinara, dok je 26.239 preduzetnika u blokadi s ukupnim neizmirenim obavezama od 15,5 milijardi dinara.

Ta nelikvidnost i blokada poslovnih računa poslovnih subjekata vodi prinudnoj naplati potraživanja, a to dalje pogoršava njihovu finansijsku situaciju i onemogućava uredno servisiranje preuzetih obaveza prema kreditorima, a pre svega bankama i drugim finansijskim institucijama, ali i prema zaposlenima. S druge strane, u slučaju niske likvidnosti, odnosno nelikvidnosti, ne samo da se povećava rizik naplate već se napori usmeravaju ka opstanku i preživljavanju na tržištu umesto ka rastu i razvoju i novom zapošljavanja, bez čega nema privrednog napretka i oporavka države.

U nastojanja da reši taj problem, Vlada Srbije utvrdila je predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji bi trebalo da uspostavi bolje odnose firmi i poverilaca. Sličan zakon usvojen je 2011. godine, ali se pokazalo da u njemu postoje pravne praznine i nepreciznosti. Dokaz za to je i što je od donošenja tog zakona do danas samo dva puta zaključen ugovor o mirovanju dugova.

Po predlogu novog akta, sporazumno finansijsko restrukturiranje bi bilo dobrovoljno, vansudsko restrukturiranje dugova privrede kroz redefinisanje odnosa između firme u problemima i poveriliaca, pre svega banaka, a pregovori bi se vodili uz podršku Privredne komore Srbije kao institucionalnog medijatora. Vansudsko restrukturiranje privrednog društva bi bilo prva opcija u nizu mera. Ostale mere su unapred pripremljen plan reorganizacije, reorganizacija u stečaju i prodaja imovine u postupku bankrotstva.

Po Predlogu zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, sve zavisi od želje banaka da učestvuju i postignu dogovor. One se mogu odreći prava na blokiranje računa dužnika, ali to i ne moraju da prihvate, odnosno da ostanu kod namere da naplate svoja potraživanja i po cenu blokade.

Finansijsko restrukturiranje, po pomenutom Nacrtu, ne bi se moglo sprovoditi nad bankama, društvima za osiguranje, pokroviteljima emisije hartija od vrednosti, privatnim investicionim fondovima, društvima za upravljanje investicionim i dobrovoljnim fondovima, brokersko-dilerskim društvima, privrednim društvima koja obavljaju poslove finansijskog lizinga ili poslove faktoringa, platnim institucijama i institucijama elektronskog novca, kao i drugim privrednim društvima koja se pretežno bave pružanjem finansijskih usluga. Takođe se ne može sprovesti ni nad licima u stečaju i onima nad kojima je pokrenut prethodni stečajni postupak u skladu s unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Pomoć samo za opstanak

Finansijsko restrukturiranje sprovodi se ako je moguć oporavak i održiv nastavak poslovanja privrednog društva, odnosno preduzetnika. Zakon predviđa i da se finansijsko restrukturiranje sprovodi u dobroj veri i u skladu s načelom savesnosti poštenja. U mirovanju dugova dužniku je zabranjeno da preduzima radnje koje bi mogle sprečiti ili otežati naplatu potraživanja poverilacija koji su zaključili ugovor o mirovanju dugova.

Izvor: www.dnevnik.rs

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *