Bolje je gazdu udariti po džepu nego zatvoriti lokal

Bolje je gazdu udariti po džepu nego zatvoriti lokal

Domaćim biznismenima poreska disciplina nije jača strana. Svaka kontrola izdavanja fiskalnih računa otkrije more prekršilaca, a ništa nije bolje ni s uplatom poreza i doprinosa.

Da bi se situacija popravila, predlaže se stroža kaznena politika. Međutim, poreski stručnjaci smatraju da drakonske kazne ne bi doprinele jačoj disciplini ali bi zato donele nove probleme.

Kakve bi to kazne i mere trebalo da se primene u zemlji u kojoj bar svaki treći obveznik izbegava da izda fiskalni račun a svaka druga kompanija kasni s uplatom poreza i doprinosa i zarada, i to duže od tri meseca?

Obveznici koji ne izdaju fiskalne račune mogu očekivati novčane kazne, a potom zatvaranje objekta od sedam dana pa naviše. Mnogi od njih su se žalili na stavljanje katanca na lokale i tražili da se novčano kažnjavanje i pooštri samo da mogu da nastave da rade.

Za prva tri meseca Poreska uprava je izdala 75.000 opomena  preduzećima koja zaposlenima duguju plate i doprinose

Kako bi bilo najcelishodnije postupiti u tim slučajevima?

– Tačno je da vlasnicima biznisa najmanje odgovara zatvaranje lokala – kaže poreski stručnjak Đerđ Pap. – Ja nisam pristalica te mere jer osim vlasnika tu trpe i mnogi drugi. Kada se lokal zatvori, država ne dobija ni dinara novca u budžet. Zaposleni ostaju bez radnog mesta, bar privremeno, pa samim tim i bez plata i doprinosa. Drugim rečima, država sebi daje autogol. Jedini lek da se to ispravi su češće kontrole inspektora i redovnije kažnjavanje.

Doprinosim a ni plate, često se ne uplaćuju ni zaposlenima u firmama gde se redovno radi. Vlasnici kompanija koje kasne i s platama i s doprinosima pravdaju se da to ne čine jer nemaju posla pa ni prihoda a da su obaveze koje treba da plate državi velike, zatim da plaćanja kasne i po nekoliko meseci te da su nameti previsoki za naše prilike. Kada i stigne priliv na račun, prvo se plaća PDV da se ne bi plaćala kamata zbog neizmirene obaveze.

– Pre plata i doprinosa plaćaju se i dobavljači, odnosno sirovine i repromaterijal – kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. – Tek kada se to sve namiri, stižu na red zaposleni.

 

Banke nisu SDK

Mnogi se sećaju da pomenutih problema nije bilo dok je platni promet kontrolisala Služba društvenog knjigovodstva – SDK. Ona ne postoji već više od decenije, a promet je prebačen u poslovne banke. One pre isplate plata proveravaju BOP obrasce, odnosno da li se poslodavac zadužio za doprinose. Kada se uvere da je ispunio tu obavezu, i plate se puštaju da legnu na račun zaposlenih.

Predstavnici sindikata se žale da su radnci poslednji na spisku jer poreske kontrole nisu redovne. Poreznici pak imaju svoje argumente. Lane su izdali 159.000 opomena preduzećima koja duguju poreze i doprinose. U prvom kvartalu ove godine ih je bilo 75.000.

– Nije nam cilj da blokiramo privrednike te da im putem prinudne naplate onemogućimo rad – kaže o politici koju poreznici vode Dragan Agatonović iz Poreske uprave Srbije. – Pokušavamo da im pomognemo u prevazilaženju problema i olakšamo proces rada.

Poreznici se žale i na to da ih je malo – svega 500 – a da je kompanija koje treba proveravati 400.000. Rešenje vide u novom informacionom sistemu, gde bi dobijali elektronski obrađene podatke o svim dužnicima. To bi im znatno olakšalo rad i kontrole. A dok se novi sistem ne uvede?

– Inspektori mogu da vide da li je neko podneo poresku prijavu te da proveravaju zašto nije – kaže Pap. – Ima onih koji novac umesto u plate, poreze i doprinose, usmere u ličnu potrošnju, ali to je ređe. Posebna je priča kada kompanijama duguju državna preduzeća i ne mogu da naplate te obaveze pa zbog toga nema plata i uplate drugih obaveza. Ispalo bi da će država nekoga kazniti zbog svojih propusta, tako da zatvor u ovom trenutku nije rešenje.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama