Bolje osigurati kredit nego zvati žiranta

Bolje osigurati kredit nego zvati žiranta

Kada klijent banke, iz bilo kojeg razloga, više ne može da redovno ispunjava svoje obaveze, ne zna se kome je teže – njemu ili nadležnima u banci. On se plaši suda, prinudne naplate, za banku se problem ogleda u tome što rastu loši plasmani, a to zahteva dodatne rezervacije. Najgore prolaze žiranti, ukoliko je zajam tako obezbeđen, jer na njih pada teret izmirivanja daljih obaveza. Zato se ljudi sve teže odlučuju za žiriranje, čak i kada su u pitanju bliski srodnici. U tom slučaju ispada da je klijentima „najbliži rod“ – osiguravajuća kuća-

Banke ne samo da klijentima sve češće nude polise osiguranja već ih u startu kalkulišu u zajam kao trošak i nude to u paketu. Većina banaka je napravila programe s osiguravajućim kućama s kojima sarađuje pa klijent nije u obavezi da osim banke bira i osiguravača. Kada kupe polisu, dužnici ne mogu računati na to da će im osiguravajuća kuća otplatiti ceo zajam, ali se na nju mogu osloniti za period od tri do 12 rata u slučaju da ostanu bez posla. Pojedine banke nude programe i u drugim slučajevima.

Šta konkrento banke nude?

Sberbanka je sklopila dogovor s osiguravajućom kompanijom „Đenerali“ za gotovinske zajmove. Polisa je već uračunata u cenu zajma a iznosi otprilike 0,15 odsto od svake rate. Osiguranje se aktivira ukoliko klijent ostane bez posla, a važi šest meseci godišnje tokom otplate i to za dve godine.

Kredi agrikol banka nudi polisu koju su kreirali u saradnji s oiguravajućom kućom „Aksa“, vezanu za gotovinske zajmove. Klijent je obezbeđen od gubitka posla i to za ukupno 12 rata. One se mogu koristiti u dva navrata, dva puta po šest meseci. U slučaju da dođe do smrti ili trajnog invaliditeta do 66 odsto, banka s osiguravajućom kućom saldira kredit a klijent, odnosno porodica, nemaju više s tim veze.

Šta se pak događa ako se ne vraća kredit za koji nema polise? U tom slučaju na scenu stupaju žiranti.Ukoliko je klijent umro i stavio dug, on se ne gasi automatski. Za neisplaćene kredite, „minuse“ na karticama, nadležni iz banke se pojavljuju na ostavinskoj raspravi. Naslednici koji su dobili imovinu uz nju nasleđuju i dugove. To će izbeći samo ako je polisom tačno predviđeno da nakon smrti osiguranika troškove plaća osiguravajuća kuća. Ta stavka morala bi da bude posebno zanimljiva  porodicama penizonera koji podižu kredit. U slučaju da srodnik umre pre poslednje rate, oni će isplaćivati ostatke dugova iz nasleđa ako nemaju polisu. Kod nas su penzioneri sve češće jedini u porodici koji imaju primanja a i banke sve češće nude kredite njima. Na porodicama je da tu opciju vrlo pažljivo razmotre da ne bi imovinu nasledila banka.

Ukoliko je klijent živ i zdrav ali ne plaća kredit i nema polisu osiguranja, na scenu stupa sud, a potom privatni izvršitelji.

Zato bi prilikom uzimanja kredita trebalo pažljivo razmotriti sve mogućnosti i onda izabrati obezbeđenje. Mnogi rođaci i prijatelji su se opekli kao žiranti jer prvi dužnik nije mogao da izmiruje obaveze.

Koliko pak rizikuju osiguravajuće kuće koje nude polise za te bankarske rizike? Ne baš mnogo jer je kod nas docnja kod stanovništva 7,3 odsto a kod privrede 20 procenata u kreditnim dugovanjima, pokazuju podaci Udruženja banka, odnosno Kreditnog biroa Srbije

Izvagati odluku

O tome da li se opredeliti za kredite koji se nude u kombinaciji s polisom stručnjak dr Aleksandar Vasiljević sa Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ iz Novog Sada kaže da treba biti oprezan. Kod takvih zajmova, kao i kod drugih, treba pogledati koja su prava i obaveze klijenata i kako se obračunava kamata na deo vezan za polisu pa tek onda doneti odluku.

Izvor: www.dnevnik.rs

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *