Borbu vlade protiv sive ekonomije podržava 90 odsto građana Srbije

Borbu vlade protiv sive ekonomije podržava 90 odsto građana Srbije

Više od 80 odsto potrošača u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) spremni su da podrže vlade u borbi protiv sive ekonomije, a u Srbiji čak 90 posto njih, pokazuju rezultati stuidije o svesti i stavovima javnosti prema sivoj ekonomiji, koje je danas objavila kompanija Masterkard.

Istraživanje, koje je sprovela agencija IPSOS u 10 zemalja CIE (Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija), otkrilo je da se više od 80 odsto ispitanika protivi sivoj ekonomiji i da pozivaju svoje vlade na borbu protiv nje, navodi se u saopštenju Masterkarda. 

Oni su spremni da promene svoje navike prilikom kupovine kada shvate da bezgotovinska plaćanja i uzimanje fiskalnih računa pomažu u borbi protiv nezakonite trgovine.

U gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, većina građana je svesna sive ekonomije i doživljavaju je kao negativnu pojavu. 

Čak 69 procenata anketiranih razume da siva ekonomija smanjuje sredstva koja treba da budu na raspolaganju za javne usluge, kao što su obrazovanje, zdravstvo ili putna infrastruktura. 

Više od 70 posto ispitanika razume da prikrivanje prihoda od poreskih vlasti ima negativan uticaj na ekonomski rast i dovodi do nelojalne konkurencije. 

Podaci za Srbiju su slični – 85 odsto ispitanika je izjavilo da su čuli za sivu ekonomiju i većina je povezuje sa neprijavljivanjem radnika (75%), neregistrovanjem dela ili svih prodajnih transakcija (75%) i sakrivanjem dela ili celokupnih prihoda preduzeća (72%). 

Svest o sivoj ekonomiji prati i razumevanje nekih od posledica: 74 odsto građana Srbije se slaže da što je viši nivo sive ekonomije, to su manje mogućnosti države da pruži građanima javne usluge, dok 80 posto shvata da siva ekonomija ograničava ekonomski rast zemlje.

Međutim, mnogi ne shvataju da njihove navike pri kupovini zapravo mogu napraviti razliku. Skoro polovina ispitanika (45%) uzima fiskalni račun samo onda kada znaju da će im trebati. 

Podaci za Srbiju su pokazali da je nacionalna nagradna igra sa fiskalnim računima i kartičarskim slipovima, koja je organizovana u martu 2017. godine, bila dobro primljena među građanima, pri čemu je 40 posto anketiranih izjavilo da su bili podstaknuti da uzimaju račune češće nego inače.

Studija je takođe pokazala da potrošači u CIE nisu svesni da bezgotovinska plaćanja mogu značajno da pomognu u suzbijanju sive ekonomije. Samo 37 procenata ispitanika širom regiona identifikovali su plaćanje karticom umesto gotovinom kao jedan od načina za smanjenje sive ekonomije. 

Najniži rezultat je zabeležen u Mađarskoj – 13 posto, dok je u Srbiji taj broj 29 odsto.

Kada potrošači shvate da njihovo ponašanje prilikom kupovine može napraviti razliku, spremni su da ga menjaju. 

Tako je gotovo 80 posto građana širom regiona spremno da češće plaća elektronski (od 60% u Sloveniji i 63% u BiH do 82% u Srbiji i 85% u Rumuniji; prosek za Istočnu Evropu – 76%), kao i da uzima račune za svaku transakciju (od 71% u Češkoj do 90% u BiH i 94% Bugarskoj; 86% u proseku u regionu).

Prema izveštaju pod nazivom “Smanjenje sive ekonomije putem elektronskih plaćanja”, koju je Ernst&Young pripremio za Masterkard 2016. godine, vrednost sive ekonomije u Istočnoj Evropi varira od 11,3 odsto bruto domaćeg proizvoda u Češkoj do 25,5 procenata BDP-a u BiH.

Rezultati za Srbiju pokazuju da je siva ekonomija na nivou od 20,8 procenata BDP-a.

Artur Turemka, generalni direktor za tržišta Balkana u kompaniji Masterkard, rekao je da studija “pokazuje da su ljudi širom CIE zapravo saveznici vlada u borbi protiv sive ekonomije”. 

“Postoji potreba da se intenziviraju edukativne aktivnosti na podizanju svesti građana o njihovoj ulozi u ograničavanju sive ekonomije. Bezgotovinsko plaćanje je posebno efikasan način da se to postigne, jer ga potrošači već rado koriste i smatraju brzim, praktičnim i sigurnim načinom plaćanja”, dodao je on.

U BiH, Srbiji, Bugarskoj i Hrvatskoj, ispitanici su mišljenja da potrošači treba da se pridruže borbi protiv sive ekonomije, ograničavajući mogućnosti poslovnim subjektima da sakriju svoje prihode, zaključuje se u saopštenju Masterkarda.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *