Branislav Gulan: Zadruge spasavaju seljake

Branislav Gulan: Zadruge spasavaju seljake

“Pomenuti Zakon po definiciji i principima razlikuje se od odrednica Međunarodnog zadružnog saveza.”

Srbija je još krajem 2015. godine, posle skoro dve decenije čekanja, dobila novi Zakon o zadrugama, ali ovaj propis nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo. Gotovo godinu i po dana od usvajanja vidi se da su promene koje je doneo – samo kozmetičke.

Jer, tek prvi koraci su napravljeni u vraćanju neopravdano oduzete imovine (od nekoliko hiljada objekata i oko 200.000 hektara zemlje), a seljacima su ukinute štedno-kreditne zadruge i niz drugih privilegija koje uživa 800 miliona zadrugara u svetu, organizovanih u čak 750.000 zadruga.

Zadružni poslenici ističu da je to rezultat činjenice da su zakon pisali ljudi van zadrugarstva, a u zakon je uključeno veoma malo predloga sa tri velike javne rasprave u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Dokaz za to je i mali broj zemljoradničkih zadruga, koji nikako da stigne brojku od 2.000 aktivnih!

Prema poslednjim podacima, u njima je 123.000 zadrugara, a sve su organizovane u 16 zadružnih saveza. U njima je zaposleno oko 10.000 radnika, koji nisu zadrugari, niti su na pozicijama direktora.

„Pomenuti Zakon po definiciji i principima razlikuje se od odrednica Međunarodnog zadružnog saveza. Pravo je svake države da definiše zadrugu po svome, a rezultat će zavisiti od dobre ili loše odluke“, kaže mr Slobodan Sivčev, višedecenijski zadružni poslenik. „Sad nam se javljaju i nude klasteri, koje smo već imali, samo smo ih drukčije zvali, a to su bile reprozajednice“, objašnjava Sivčev.

Za klastere je inače karakteristično udruživanje preduzeća, a za zadruge udruživanje ljudi. U tom novom izmenjenom zakonu ne postoje štedno-kreditne službe, na čemu se u svetu temelji ova vrsta udruživanja.

Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846. godine. Prva kreditna zemljoradnička zadruga osnovana je 1894. u selu Vranovu, kod Smedereva. Već sledeće godine osnovan je Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, a tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao ovu oblast. Do 1900. godine, u Srbiji je bilo više od 650 zadruga, a osnivane su kao odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva.

Pred Prvi svetski rat u Srbiji je radilo više od 800 ovih udruženja! Posle rata, konsolidovane su tek tridesetih godina. A, neposredno pred Drugi svetski rat bilo ih je više od 3.500! Posle Drugog svetskog rata, 1949. godine, donet je Osnovni zakon o zemljoradničkim zadrugama koji ih je definisao kao „ekonomske organizacije u koje se radno seljaštvo udružuje radi unapređenja poljoprivredne proizvodnje, podizanja svog životnog standarda i izgradnje socijalizma na selu“.

Privredna reforma 1965. godine, međutim, desetkovala je zadruge. Manje su se utapale u veće, ili pak u druge organizacije gubeći zadružni identitet, a njihova imovina i danas je predmet mnogih sudskih sporova.

Posle Ustava iz 1974. usvojen je Zakon o udruživanju zemljoradnika, zadružni savezi su ponovo dobili status pravnog lica – ali bez imovine, koja je prethodno priključena poljoprivrednim kombinatima kao gigantskim sistemima, s preradnim i drugim kapacitetima. Iako im je novi zakon vratio status, nije i imovinu! Iako je Zakon o zadrugama iz 1990. godine propisao da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima, što je potvrđeno i 1996. godine, neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo je u tome.

A, samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto oko 700.000 hektara oranica, pa je za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemljišta, potrebno da država izdvoji najmanje 800 miliona evra! Međutim, dosad je više od 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano.

Zakonom iz 1996. decidirano je utvrđena obaveza da se imovina ranijih zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima – vrati zadrugarima. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na području nekadašnje.

Iako je imala titulara i vlasnika, u međuvremenu, zadružna imovina je u nezakonitoj pljačkaškoj privatizaciji u poslednje dve decenije dobila nove vlasnike! Zadrugama, ponajviše onima u Vojvodini, danas se duguje oko 200.000 hektara plodnih oranica.

Razvoj sela danas mogu da ponesu jedino zadruge i mala i srednja preduzeća koja bi zapošljavanjem mladih stručnjaka obezbedila kritičnu masu kadrova za brži transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih delatnosti.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *