Bregzit neće puno zagaziti u Srbiju

Bregzit neće puno zagaziti u Srbiju

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ne očekuje da će se posledice po tržište vezano za Bregzit preneti na Srbiju, jer nije vezana za britansku funtu, kako obavezama tako ni plasmanima. „Jedino minimalno jačanje dolara i švajcarskog franka može da bude vezano za naš javni i privatni dug, ali i tu ne očekujem pomeranja. Već dolazi do stabilizacije”, rekao je Grubišić Tanjugu.

On je rekao da nije isključeno da nam u procesu poraste vrednost obveznica, jer institucionalni investitori koji se premeštaju iz britanskih obeveznica, mogu da uđu u egzotične valute kakva je naša. Investitori će se, dodaje on, prebacivati u sigurne valute, kao što su franak, jen, koji će verovatno blago porasti, ili u zlato.

Grubišić je rekao da sada može da govori o kratkoročnim efektima, jer je njih moguće sagledati, a dugoročne je, ogradio se, teško predviđati. Kratkoročni se odnose na to da je najveća nervoza vezana za britansku funtu i po pitanju prognoza vezano za privredni ciklus u Velikoj Britaniji, kao i moguć ulazak te zemlje u recesiju.

Kada je reč o drugim evropskim zemljama, on ukazuje da do sada nisu u velikoj meri sinhronizovani privredni ciklusi u kontinentalnom delu Evrope, zemljama evrozone, najsnažnijih privreda i Velike Britanije.

Stabilnost srpskog finansijskog tržišta neće biti ugrožena, uprkos velikim turbulencijama na svetskim tržištima izazvanim odlukom građana Velike Britanije, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Centralna banka i Vlada imaju na raspolaganju sve potrebne mere kojima mogu efikasno da odgovore na izazove sa kojima se može suočiti naša ekonomija, ističe se u saopštenju NBS povodom rezultata referenduma u Britaniji na kojem je pobedila opcija za izlazak iz EU. „ Turbulencije na svetskim tržištima osetile su se i na domaćem deviznom tržištu, pa smo preduzeli adekvatne i pravovremene aktivnosti kako bi održala stabilnost finansijskog sistema. Nakon početnih pritisaka tržište je vrlo brzo umireno”, ističu u NBS. u obzir činjenicu niske povezanosti Srbije sa finansijskim tokovima u Velikoj Britaniji, kako se dodaje, nije nerealno očekivati da bi uticaj na domaće finansijsko tržište mogao da bude značajno manji nego što je to slučaj u drugim zemljama u razvoju. Kao i NBS, i centralne banke širom sveta su, navode u centralnoj banci Srbije, dale obećanje da će preduzeti sve aktivnosti kako bi smanjile štetne uticaje „Bregzita” na finansijska tržišta.

Šest najvećih centralnih banaka – FED, ECB, Japan, Engleska, Kanada i Švajcarska, na raspolaganju ima svop linije kojima mogu da obezbede adekvatne nivoe devizne likvidnosti. Južna Koreja i Indija su već intervenisale na svojim tržištima, podseća NBS, a pretpostavlja se da je to uradila i Danska. Sve ostale centralne banke su izrazile spremnost da urade isto u slucaju potrebe.

„Svesni smo da će proces izlaska Velike Britanije iz EU imati dugoročnije efekte i da će nositi pojačanu neizvesnost. Isto tako, jasno je da je početna reakcija tržišnih učesnika bila prenaglašena i da se može očekivati postepeno smirivanje situacije”, navode u NBS. Narodna banka Srbije nastavlja da prati kretanja na svetskom i domacem finansijskom tržištu, kako bi pravovremeno reagovala na eventualne negativne uticaje.
D. U.

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *