Brisel sprečava novi carinski rat Beograda i Zagreba

Brisel sprečava novi carinski rat Beograda i Zagreba

Hrvatska većim naknadama fitosanitarnih kontrola voća i povrća prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ljajić: Tražićemo od Evropske komisije da se preispita odluka zvaničnog Zagreba.

Hrvatska je rešila da zaštiti domaće i evropsko voće i povrće. Od 14. jula izvoznici iz “trećih zemalja”, među kojima je i Srbija, fitosanitarne kontrole umesto 90 – plaćaju čak 2.000 kuna što je oko 32.000 dinara. Naše Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da je odgovorilo – strožom kontrolom njihove robe. Kako ponovo ne bi počeo “carinski rat”, poput onog od pre dve godine, zbog migranata, kada je Brisel stao na našu stranu i naložio otvaranje granica, Srbija očekuje i reakciju Evropske komisije, jer je ovom merom Hrvatska prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

– Preduzeli smo odmah mere u skladu sa zakonskim ovlašćenima – rekao je 1. avgusta 2017. godine Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede. – Reč je o fitosanitarnim merama.
Novim pravilnikom o inspekcijskom nadzoru susedi su uveli kontrolu više vrsta voća i povrća. Detaljan pregled od sada prolaze i trešnja, višnja, malina, kupina, ribizla, borovnica, brusnica, aronija, lubenica, dinja, tikvice, krastavac, patlidžan, kupus, kelj, karfiol, luk, praziluk, šargarepa i celer. U praksi – naši proizvodi će biti daleko manje konkurentni u odnosu na domaće i one koji ulaze bez dodatnih dažbina.

– Što se tiče reakcije Srbije na ovu odluku Hrvatske, neke od mera koje su vezane za pojačan fitosanitarni nadzor se već sprovode – kaže Rasim Ljajić, ministar trgovine. – Ovde se očigledno radi o drastičnmom kršenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije od strane Hrvatske, i to u članu 36. stav 1, u kome se kaže da “od dana stupanja Sporazuma na snagu neće biti uvedene nove carine ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećane”. Zbog toga ćemo se obratiti Evropskoj komisiji i tražiti da se preispita odluka Hrvatske kao članice EU. Odluka Hrvatske predstavlja i drastično kršenje pravila i principa Svetske trgovinske organizacije, koja govore o tome da ne sme biti diskiriminacije između domaćih i uvezenih proizvoda u pogledu dažbina.

Naše institucije iščekuju i da vide reakciju suseda. Novom politikom Hrvatske pogođeni su i izvoznici iz Bosne i Hrecegovine, ali i Makedonije.

– Mi ne želimo nikakav trgovinski sukob sa Hrvatskom, jer on nije u interesu ni jedne ni druge zemlje – dodaje Ljajić. – Najbolje bi bilo da ovo pitanje rešimo na bilateralnoj osnovi, ali, ukoliko to ne bude bilo moguće, onda ostaje da problem internacionalizujemo i tražimo rešenja u okviru Evropske komisije.

Naši proizvođači i izvoznici nemaju dilemu da će se uvećani iznosi naknade direktno preliti na cenu njihovih proizvoda na hrvatskim rafovima.

– Tu dileme nema. Taj trošak će se preliti na cenu – čuli smo u prodičnoj firmi “Moravac”. – Mi smo prošle jeseni u Hrvatsku izvozili šipurak. Verovatno ćemo i ove, ako cena bude dobra. Još se nismo susreli sa novim naknadama. Problem sa Hrvatskom, kao i sa drugim tržištima, je što izvozimo sirovinu, a uvozimo proizvod.

Nisu prošle ni dve godine otkako je Hrvatska, u jeku migrantske krize, pod izgovorom bezbednosti zatvorila granice za naše teretnjake. Tada su na gubitku bili svi izvoznici, pa i oni koji samo prolaze kroz Hrvatsku.

– Bilo kakve odluke koje blokiraju slobodno tržište ne mogu da budu produktivne ni za jednu stranu – smatra Veljko Jovanović, iz Udruženja za biljnu proizvodnju PKS. – Proizvođače treba da štitimo promovisanjem kvaliteta i tržišne kompetentnosti kojom će ostvariti pristup tržištu, a ne jednostranim necarinskim barijerama. I u prošlosti se pokazalo da su se slične odluke, naročito kada su bile politički motivisane, negativno odrazile na sve učesnike u lancu. Svaki odgovor naše strane, ako ga bude, ne bi trebalo da bude usmeren protiv slobodnog tržišta jer ono, naročito u zemljama CEFTA i Hrvatske, sa kojom u trgovini imamo nasleđe iz doba njenog članstva, doprinosi rastu svih privreda koje u njemu učestvuju.

Ispitaćemo pozadinu

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije od ambasade u Zagrebu je tražilo detalje o novom pravilniku.

– Treba da reaguje Ministarstvo trgovine – kaže, za “Novosti”, Veljko Odalović, generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova. – Zanima nas da li je nova mera uvedena zbog zaštite njihovih proizvoda ili se krije drugi motiv. Pažljivo ćemo sagledati da nema neku drugu pozadinu koja bi mogla da zakomplikuje naš odnos. Gledaćemo da nađemo prihvatljivo rešenje. Ono što je važno u ovom trenutku je da se to ne tiče samo nas, već i drugih zemlja koje nisu u EU.

Hrvatska: štitimo potrošače

Cilj navedenog Pravilnika je prvenstveno zaštita potrošača, koju osiguravamo sprovođenjem detaljne kontrole voća i povrća koje se uvozi u Hrvatsku – odgovorili su nam danas u Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske. – Kontroliše se svaka pojedinačna pošiljka koja mora biti neoštećena. S obzirom na to da kontrola zahteva više posla i veći angažman graničnih inspektora, naknada za izdavanje sertifikata o usklađenosti s tržnim standardima podignuta je sa 90 kuna na 2.000 kuna. Verujemo da je i našim kolegama u trećim zemljama osnovni zadatak osiguravanje zdravstveno ispravnih i kvalitetnih prehrambenih proizvoda.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *