Broj taksi će biti prepolovljen i biće iste u svim opštinama u Srbiji

Broj taksi će biti prepolovljen i biće iste u svim opštinama u Srbiji

Do kraja godine trebalo bi da se završe zakonska rešenja kojima će se broj parafiskalnih nameta i taksi sa sadašnjih 371 smanjiti za polovinu, a visina tih dažbina biće izjednačena u celoj Srbiji, saznaje „Blic“.

Te promene je tražio MMF, a Vlada ih je nedavno uvrstila u Strategiju za suzbijanje sive ekonomije, i to kroz izradu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara i Zakona o administrativnim taksama, čiji bi nacrti trebalo da se završe do kraja godine. Cilj ovih promena je da se rasterete privreda i građani i osigura predvidivost ovih plaćanja u svim lokalnim samoupravama, odnosno da ona budu istovetna u celoj državi. Pored toga, zaustaviće se i praksa nekontrolisanog uvećanja ovih dažbina, kojima su opštine pribegavale jer je to bio jedan od načina da napune budžete. Ubuduće to neće moći da se dešava jer će sve obaveze biti popisane u javno dostupnom elektronskom registru, gde će biti definisana i visina dažbine.

Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 tvrdi da MMF već dugo insistira na ujednačavanju i smanjenju taksi jer one predstavljaju veliko opterećenje za privredu.

– Država je svesna tih problema i zato je u Akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije kao prioritet utvrdila zakonska rešenja koja moraju da smanje broj parafiskalnih nameta. Prema sadašnjim procenama, njihov broj bi trebalo da se prepolovi. Privrednici plaćaju gotovo 250 neporeskih taksi za koje ne dobijaju nikakvu uslugu ili onih čija je cena previsoka, i još 100 nameta čija cena varira u zavisnosti od grada i opštine. Drugim rečima, oni su opterećeni sa blizu 400 neporeskih plaćanja. Ideja je da se zakonima broj plaćanja svede na 150 do 170. Naime, zakonom bi se uredilo grupisanje naknada, kao i način utvrđivanja njihove visine – objašnjava sagovornik Blica.

On dodaje da radna grupa uveliko radi na definisanju rešenja i da bi do kraja decembra trebalo da se završi zakon o parafiskalnim nametima.

– Između ostalog, predloženo je da se ukine naknada za formiranje obaveznih robnih rezervi, posebna naknada nosiocima autorskih i srodnih prava, ali i naknada za priređivanje posebnih igara na sreću na automatima, jer je to po svojoj prirodi porez, kao i sredstva za uvođenje, funkcionisanje i unapređenje sistema za praćenje, kontrolu i regulisanje saobraćaja. To su samo neki od primera koji su se bespotrebno prebijali preko leđa privrede, zbog čega se išlo u sivu ekonomiju. Državna kasa svakog dana zbog toga ostaje uskraćena za osam miliona evra – kaže naš izvor.

Dragana Ilić iz NALEDA, koja je na čelu Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, koje učestvuje u izradi zakonskih rešenja, indirektno je potvrdila naša saznanja da se pripremaju zakoni.

– Mi predlažemo da se donesu Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i Zakon o administrativnim taksama koji treba da naprave jedinstven okvir za sva davanja koja nisu porezi i da strogo definišu šta se naplaćuje, ko može da naplaćuje i koliki su iznosi. Sva davanja biće popisana u javno dostupnom elektronskom registru, tako da se ništa osim toga neće moći naplatiti. Ono što je važno i što tražimo da se izmeni to su i duplirane takse na različita davanja za istu uslugu koju naplaćuju republički i lokalni organi, a posebno za javna preduzeća. Pored toga, treba ukinuti i procentualne iznose taksi, koji su protivzakoniti. To nema nikakvu korelaciju sa administrativnim troškom države potrebnim za pružanje usluge – kaže Ilićeva.

Akcioni plan za sivu ekonomiju

U Ministarstvu finansija potvrđeno nam je da je Vlada usvojila Akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije za 2017. i 2018. godinu, čiji je sastavni deo i izrada zakona o parafiskalnim nametima. Međutim, o konkretnim rešenjima nisu želeli da govore.

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama