Budućnost poljoprivrede u Srbiji: Satelitima i robotima do boljih useva

Budućnost poljoprivrede u Srbiji: Satelitima i robotima do boljih useva

Srbija je jedina zemlja koja nije članica Evropske unije a dobila je slobodu pristupa informacijama „sentinel” satelita, tako da sada roboti „Lala” i „Sosa” novosadskog instituta „BioSens” mogu s tim podacima, između ostalog, da u srpskim njivama odrede kvalitet zemlje i koje seme gde treba da se seje.

U „BioSens” institutu glavna uloga robota „Lala” i „Sosa” godinama je bila da, kada ih naučnici „pošalju” u njive, odrede kvalitet zemljišta, da bi se znalo šta na toj zemlji uspeva, a oni su odnedavno, zahvaljujući naučnicima koji rade u tom institutu, dobili pomoć satelitskih podataka u svom poslu.

Naime, „BioSens” je obezbedio Srbiji pristup tim podacima, inače rezervisanim za članice EU, tako što je pobedio na evropskom takmičenju najboljih projekata, na kojem je učestvovalo više od 200 prijavljenih organizacija iz cele Evrope.

Srbija je jedina zemlja koja nije članica Evropske unije, a dobila je slobodu pristupa informacijama „sentinel” satelita

Institut je time dobio pravo da se naziva Evropskim centrom naučne izvrsnosti, a Srbija priliku da, rame uz rame s Italijom, Nemačkom i drugim zemljama EU, pristupi podacima koje, u okviru „Kopernikus” programa, sakupljaju „sentinel” sateliti.

„Kopernikus” je, inače, kako je za Tanjug objasnio istraživač na tom institutu Oskar Marko, program Evropske svemirske agencije, vredan sedam milijardi evra, u okviru kojeg se, putem „sentinel” satelita, skupljaju podaci koji se koriste da bi se građani EU zaštitili od kriza.

„Oni služe da se zaštitimo od nedostatka hrane, od energetske krize, za upravljanje obradivim površinama, a koriste se i u šumarstvu i meteorologiji“, kaže Marko.

„Sentinel” sateliti funkcionišu tako što, osim što snimaju ono što je vidljivo golim okom, snimaju i ono što nije, a bitno je za praćenje poljoprivrede.

„Ti sateliti snimaju u termalnom opsegu, u infracrvenom opsegu i drugim koji nisu vidljivi golim okom, tako da daju dodatne informacije o usevima, šumama, vodenim tokovima i drugim meteorološkim ili ekološkim pojavama“, objašnjava Marko.

Svi podaci besplatni

U „BioSens” institutu osnovan je i Nacionalni „sentinel” centar, posredstvom kojeg će se, kaže Marko, obezbediti da svi privredni subjekti, Vladine institucije, visokoškolske i naučnoistraživačke ustanove u Srbiji besplatno dobiju „sentinel” informacije koje mogu biti od izuzetnog značaja za njihov rad.

„To praktično znači da će svi zainteresovani moći potpuno besplatno da preuzmu satelitske slike sa „sentinel” satelita, i time dajemo ogroman zamajac poljoprivredi“, kaže on.

Dugoročno gledano, po Markovim rečima, takvo upravljanje poljoprivredom će omogućiti kompetitivnost naših proizvođača tako što će omogućiti da se izračuna kako uz minimalna ulaganja dobiti najveće moguće prinose.

Na pitanje šta to konrektno znači i kako oni mogu pomoći običnim poljoprivrednicima, Marko kaže da oni služe da bi se procenilo zdravlje useva i da li je tu možda potrebno navodnjavanje, đubrenje ili da se zemlja jednostvano „odmori”.

„Ako se negde godinama sejala kultura koja iscrpljuje zemlju, na osnovu tih slika možemo da procenimo da li je jedne godine potrebno zesejati neku drugu, koja uzima manje minerala iz zemljišta, da bi se ono odmorilo“, navodi Marko.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama