Doing Business lista: U čemu smo bolji, u čemu gori i zašto je ona važna?

Doing Business lista: U čemu smo bolji, u čemu gori i zašto je ona važna?

Srbija je najveći pomak, po oceni Svetske banke, ove godine postigla u izdavanju građevinskih dozvola, a značajne korake napravila je i kada je u pitanju reforma poreskog sistema ali i promene u načinu rada katastra.

Ovo su, između ostalog, razlozi zbog kojih je Srbija zauzela 47. meso na “Duing biznis” (DB) listi Svetske banke, i oblasti gde su ostvareni najveća pomeranja. Po oceni Svetske banke, pomaka ima i kada se radi o pokretanju biznisa i prekograničnoj trgovini. Međutim, lista je pokazala i da postoje oblasti gde pomaka nema, pa su čak u nekima od njih zabeleženi lošiji rezultati nego prethodnih godina. To je slučaj sa procedurama za dobijanje električne energije, sprovođenju ugovora i dobijanju kredita.

NALED: Pokazatelj da se stvari menjaju

U Nacionalnoj alijansi za ekonomski razvoj (NALED) objašnjavaju da DB lista ne procenjuje samo reforme, odnosno samo donete propise, već i da li su oni implementirani i da li se i kako primenjuju.

– DB lista je jedan od pokazatelja za investitore gde bi svoje investicije mogli da plasiraju. Nije presudna za odluku, ali će učiniti da određena zemlja u očima javnosti i investitora izgleda atraktivnijom za ulaganja. Pomeranje na njoj znači da se zemlja trudi, da radi, da se reformiše. Nije osnov da se neko opredeli, ali jeste jedan od pokazatelja da se pozitivnije gleda na određenu zemlju – kaže za “Blic” Jelena Bojović, direktor za regulatornu reformu u NALED-u, istakavši da je napredak na DB listi pozitivan zamajac i za Vladu da nastavi da radi na reformama.

Ona objašnjava da se za potrebe DB liste anketiraju privrednici, koji su kao najveći pomak istakli izdavanje građevinskih dozvola

– U ovoj oblasti je došlo do pomeranja za čak 116 mesta. Pomak, pre svega u rokovima, je napravljen i kada je u pitanju katastar, a jako značajno za veliki broj privrednika je i reforma poreske uprave. Procedure kod Agencije za privredne registre (APR) i njihovo poslovanje takođe beleže stalna pomeranja i nju privrednici ocenjuju kao najbolju i najefikasniju – objašnjava Bojović.

Bušatlija: Nema zaštite investitora

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, međutim, kaže da poslovni ambijent neke zemlje ne zavisi od DB liste, već od samih investitora i njihovog mišljenja, i da je Srbija daleko od toga da bude jako zanimljiva za njih.

– Mi moramo da uredimo ceo sistem. U Srbiji, recimo, nema mehanizama da se zaštiti investitor. Ne možete jednima davati subvencije, a drugima ne, jer se tako remeti poslovni ambijent. Jedan od primera je gde postoje ogromni problemi sa administracijom je Ikea, koja je inače svuda dobrodošla. Ona se sa našom administracijom borila poslednjih 10 godina – kaže om.

Važniji je kreditni rejting

Kako navodi, DB lista je pokazatelj da se nešto dešava u procesu reformi koje Svetska banka prati, ali se ne radi ozbiljna makroekonomska analiza.

– Mnogo je važnije poboljšati kreditni rejting države, koji je na ivici, nego se baviti DB listom – ističe Bušatlija, istakavši da B1 kreditni rejting koji srbija ima nije investicioni, već špekulativni.

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *