Carinska unija stvara zajedničko tržište radne snage regiona

Carinska unija stvara zajedničko tržište radne snage regiona

Formiranje Carinske unije zemalja Zapadnog Balkana može omogućiti i stvaranje jedinstvennog tržišta radne snage i nesmetanu razmenu radnika u okviru šest zemalja regiona, kaže za Tanjug Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik pri STO.

– Uspostavljanjem zajedničkog trgovinskog sistema povećalo bi se trzište radne snage, te bi naši ljudi mogli da idu u Bosnu ili Makedoniju kao i ostale zemlje Carinske unije – objašnjava Bjelić i navodi da što je kod svake integracije najbitnije da se posmatra kakva je trgovina bila do sada sa CEFTOM i sa EU, te da se daljim integracijama u ta dva bloka mogu očekivati pozitivi efekti.

Na sastanku premijera država zapadnog Balkana odžanom u Sarajevu, premijer Srbije Aleksandar Vučić, predložio je formiranje Carinske unije na Balkanu koju bi činilo šest zemalja regiona sa gotovo 20 miliona potrošaca, što bi kako se procenjuje, moglo da stvori

80.000 novih radnih mesta u regionu.

Postoje inicijative u Regionalnom savetu za saradnju da se uspostavi zajedničko tržiste radnika što bi prema rečima stručnjaka, značilio da bi svaki radnik iz regiona mogao da bude uposlen u jednoj od ovih šest zemalja.

– Carinska unija bi bila kvalitativni iskorak zato što se ona ne bi odnosila samo na regulisanje trgovine u okviru ove integracije, nego i trgovinu sa ostalim, trećim zemljama – kaže Bjelić.

Komesar EU za proširenje i politiku susedstva Johanes Han, podržao je aktivan doprinos Srbije regionalnoj saradnji i konkretne ideje koje vode daljoj integraciji trgovine, uključujući i predlog da se to ostvari kroz carinsku uniju.

On kaže da će formiranje carinske unije Zapadnog Balkana, privući više stranih direktnih investicija i dovesti do većeg ekonomskog rasta i otvaranja 80 hiljada radnih mesta u regionu.

Formiranje Unije, kaže Bjelić, je srednjoročni posao, jer to nije pitanje samo međusobne trgovine, nego to podrazumeva i ponovno pregovaranje sa svakom od ovih zemalja pojedinačno, a morala bi da se uskladi i zajednička spoljnotrgovinska politika.

– Kako bi se to ostvarilo, države ovog dela Evrope trebalo bi da usklade svoj trgovinski sistem i uklone sve interne barijere kako bi se poboljšali kretanje kapitala i radne snage, trgovina robom i uslugama – kaže Bjelić.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mihajlo Crnobrnja smatra da je ideja o formiranju carinske unije zemalja Balkana veoma zanimljiva ali naglašava da je ta ideja jako teško ostvarljiva.

– Da bi se stvorila carinska unija mi moramo u potpunosti da ukinemo sve carine i druge vrste ograničenja koje sada postoje.Ono što je najvažnije, a istovremeno i najteže je da se objedine carine prema trećim licima – kazao je on Tanjugu.

Za to bi trebalo, kako je naglasio jako puno koordinacije među zemljama i puno dobre volje, koja prema njegovim rečima u ovom trenutku nedostaje.

– Svakako ima i koristi od formiranja carinske unije regiona, a to je povećanje trgovine među zemljama potpisnicama, a u manjoj meri prema ostalim zemljama i jednog dana kada uđemo u EU i sa evropskom zajednicom – rekao je Crnobrnja.

Poglavlje 29, koje se tiče carinske unije, među prvima je koje bi Srbija mogla da otvori ove godine u pregovorima sa EU, kažu iz Uprave carina, a predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, kazao je da je ovaj “projekat” nešto o čemu se razgovaralo protekle dve godine i u okviru Komorskog investicionog foruma.

U ovom momentu, izvozni potencijal zapadnobalkanske šestorke je 20 puta manji od izvoza Višegradke grupe (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka).

Prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra, ekonomije Zapadnog Balkana su u 2015. izvezle robu vrednu 25,6 milijardi dolara, a Višegradska grupa 527 milijardi.

Podaci Svetske banke govore da je osam ekonomija KIF regiona (ekonomije Zapadnog Balkana plus Hrvatska i Slovenija), u 2015. godini zajedno privuklo 6,8 milijardi dolara direktnih investicija, dok je Višegradska grupa obezbedila 15 milijardi dolara.

 

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *