Centar za privredni sistem

Dodeljene nagrade za najbolje doktorske disertacije

U Privrednoj komori Srbiji 29. novembra 2018. godine su dodeljene jubilarne 50. godišnje nagrade za najbolje doktorske disertacije u školskoj 2016/2017, a nagrađeno je 10 disertacija.
Dodeljivanjem ove nagrade PKS potvrđuje nastojanje da se što kvalitetnije i uspešnije povežu privreda i nauka i afirmišu naučna i inovativna rešenja primenljiva u privredi, rekao je savetnik predsednika PKS Miroslav Miletić. 
Kako je istakao, ovo je prilika da se konkretno podrži napor i posvećenost upornih, vrednih i hrabrih ljudi koji kroz neizvestan i težak proces istraživanja i razvoja sa veoma skromnim resursima pronalaze rešenja izazova sa kojima se suočavamo ne samo na nacionalnom, već i na globalnom nivou.
„Želimo da najboljima odamo priznanje što su, koristeći svoje znanje i umeće, dali konkretan doprinos unapređenju u različitim oblastima, kao što su upravljanje prirodnim resursima, saobraćaj, upravljanje energijom, zaštita životne sredine, medicina“, dodao je Miletić.
Predsednik žirija profesor Dragan Đuričin je rekao da je nauka najvažniji faktor ukupnog razvoja, ali da je treba primeniti i dodao da je […]

Više informacija...

Srbiji treba šest trening centara kao Simensov

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić posetila je danas Simensov trening centar u Berlinu, gde je istakla da se upravo u partnerstvu sa tom kompanijom, takav centar, za obuku mladih i prekvalifikaciju kadrova, gradi u Kragujevcu i da bi trebalo da zvaršen za nekoliko meseci.
Brnabić je istakla da u Srbiji postoji potreba za šest takvih trening centara, sa kojima bi naša zemlja mogla da postane regionalni centar za obuku i prekvalifikacije.
Premijerka je, u društvu šefa za međunarodne odnose Simensovog obrazovnog programa Jirnega Sibela, obišla prostorije za mehaničku, kao i one za elektronsku obuku, koja obuhvata i razvoj aplikacija za 4.0 industriju.
“Sličan trening centar, i to sa Simensom, za obuku velikog broja ljudi koji će raditi tamo, već se gradi u Kragujevcu”, podvukla je Brnabić.
Prema njenim rečima, analiza vlade, PKS i Nemačke privredne komore, samo za nemačke kompanije koje posluju u Srbiji, pokazala je da postoji potreba za šest takvih trening centara u zemlji. 
“To je velika investicija za državu i zato […]

Više informacija...

Dualno obrazovanje: Iz klupe na čas u kompaniju

Od ove godine kroz dualni sistem se obrazuju i tehničari špedicije i logistike. U Republici Srbiji trenutno nastavu u firmi i školi prati oko 4.500 srednjoškolaca
Dve pune godine bio je pripreman novi profil za koji će se učenici obrazovati kroz dualno obrazovanje. Sedam austrijskih kompanija nedavno je potpisalo ugovor sa Saobraćajno-tehničkom školom u Zemunu, u čijim klupama se 30 učenika priprema da postane tehničar za logistiku i špediciju. U Srbiji trenutno nastavu u firmi i školi prati oko 4.500 srednjoškolaca. Sticanje praktičnih znanja omogućava im oko 600 poslodavca, a od sledeće školske godine se očekuje da će đake obučavati blizu 1.000 preduzeća.
Sledeća školska godina je prva tokom koje će se dualno stručno obrazovanje sprovoditi prema Zakonu o dualnom obrazovanju. U međuvremenu, Ministarsvo nauke, Privredna komora Srbije i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja postavljaju i razvijaju infrastrukturu za punu primenu zakona.
– Rad na uvođenju profila tehničar za logistiku i špediciju počeo je 2016. godine, kada je odobren projekat Privredne […]

Više informacija...

Srbija ne može da se oslanja samo na prekvalifikacije

Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da sve zemlje Jugoistočne Evrope tište isti problemi nezaposlenosti i migracija.
On je najavio da će Srbija nastaviti sa obučavanjem nezaposlenih i zaposlenih osoba.
Na konferenciji Centra javnih službi za zapošljavanje zemalja Jugoistočne Evrope u Beogradu, Đorđević je rekao da Srbija želi da promeni svoj odnos prema zapošljavanju.
„Želimo da pokažemo drugačiji odnos prema našim građanima i da im pružimo mogućnost da se o trošku države ne samo da dokvalifikuju, prekvalifikuju, već i da održe i unaprede svoje znanje“, rekao je Đorđević.
On je novinarima kazao da Srbija ne može samo da se oslanja na prekvalifikacije i dokvalifikacije, već mora više brinuti o budućem obrazovanju.
„Sa Ministarstvom za prosvetu i obrazovanje moramo da radimo na tome da u budućnosti određeni broj ljudi obrazujemo u toj sferi za koju želimo da bude industrijski razvijena u našoj zemlji“, objasnio je Đorđević.
Po njegovim rečima, ministarstvo kojim upravlja želi da pomogne osobama sa invaliditetom, ranjivim grupama, žrtvama nasilja.
„Odvajamo određena sredstva, u […]

Više informacija...

Sortirati koje kompanije treba subvencionisati, a koje ne

Ukoliko bi zemlje Zapadnog Balkana uspostavile regionalni ekonomski prostor, prema podacima Svetske banke, ekonomski rast regiona bi bio četiri odsto veći.
To bi dovelo između 15 i 17 milijardi evra više u nominalnom BDP.
To je izjavio direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi na otvaranju prvog „Dijaloga o Regionalnoj investicionoj agendi“ u Srbiji.
Cilj ovog dijaloga je da uključi sve zainteresovne strane kako bi se povećao dolazak stranih investicija u državama regiona.
Beširi je podsetio da su ministri zapadnobalkanske šestorke – Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije i Albanije na ministarstkom sastanku za Jugoistočnu Evropu prošle godine, u zajedničkoj izjavi podržali Regionalnu agendu reforme u oblasti investicija.
„Stvaranje regionalnog ekonomskog područja bazirano je na četiri stuba – trgovini, investicijama, mobilnosti radne snage i digitalnoj integraciji“, navodi Beširi.
Smatra da bi takvo ekonomsko područje na ZB stvorilo transparentnu i fer konkurenciju među šest ekonomija.
Takođe, ističe Beširi, povećala bi se i atraktivnost regiona za strane direktne investicije, lakše upravljalo tim investicijama, povećala preduzetnička aktivnost, trgovina […]

Više informacija...

Grad Novi Sad daje subvencije od 150 do 400 hiljada za pokretanje biznisa

Grad Novi Sad raspisao je Javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje na teritoriji Grada u 2018.godini. U pitanju je jednokratna pomoć osobama koje su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), a žele da pokrenu svoj biznis.
„Ovo je poslednji konkurs za ovu godinu, sve prethodne smo već realizovali” rekao je Tanjugu, Milorad Radojević, član Gradskog veća za privredu Grada Novog Sada.
Subvencije za samozapošljavanje dodeljuju se nezaposlenima sa evidencije NSZ u Novom Sadu radi osnivanja nekog oblika preuzetništva, a dodeljuju se jednokratno u iznosu od 150.000 do 400.000 dinara u zavisnosti od delatnosti i visine troškova koji se ulažu u biznis.
„Verujemo da će interesovanje biti veliko“, ističe Radojević i poziva sugrađane da što pre podnesu svoje ideje za posao.
Ko dobije ova sredstva, u obavezi je da delatnost za koju je dobio novac, obavlja najmanje 12 meseci.
Postoji mogućnost i da se nekoliko nezaposlenih lica udruže i da svako od njih ima pravo da aplicira za dobijanje jednokratne pomoći za samozapošljavanje.
Uslovi […]

Više informacija...

U Novom Sadu i Beogradu više od trećine ukupno zaposlenih

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine u Srbiji je bilo 7.020.858 stanovnika.
Među njima je 1.977.000 zaposlenih s prosečnom zaradom od 47.893 dinara. Kada se pomnoži broj zaposlenih i prosečna zarada, dolazi se do prosečnog mesečnog fonda zarada od 94,7 milijarde dinara, što je po računici ekonomiste Miroslava Zdravkovića, 13.489 dinara po stanovniku.
– Beograd i Novi Sad bitno odskaču u odnosu na ostatak zemlje – objasnio je Zdravković. – Ta dva grada zajedno učestvuju s 29,1 odsto u ukupnom broju stanovnika, sa 42 odsto u broju zaposlenih i sa čak 51,2 odsto u ukupnom fondu zarada. Prosečne zarade u njima veće su 48,8 odsto od ostatka Srbije, a po stanovniku imaju 162,4 odsto više, odnosno 24.000 prema 9.000 dinara.
1.871.515 stanovnika i 500.875 zaposlenih prošle godine u Vojvodini
Iz podataka RZS-a proizlazi da u je Vojvodina prošle godine bilo 1.871.515 stanovnika, 500.875 zaposlenih, a prosečna zarada bila je 46.215 dinara, što je činilo fond zarada od 23,1 miliona dinara, te […]

Više informacija...

Košta više od zlata i propada, a Srbi prodaju i za 70.000 EUR

Med, propolis, matična mleč, vosak… brojni su proizvodi pčela koje naši pčelari prikupljaju i prodaju.
Ali najvredniji od njih, pčelinji otrov ili apitoksin, puštaju da propada iako se plaća više od zlata.
Istovremeno, u komšiluku ga srpski i bosansko-hercegovački kolege pčelari prikupljaju i prodaju američkim farmaceutskim i kozmetičkim kompanijama, piše hrvatski Večernji list.
Pritom postižu vrtoglavu cenu od minimalnih 25.000 evra za kilogram do vrtoglavih 70.000, koliko tvrde neki srpski portal, navodi list.

“Dok se mi mučimo s proizvodnjom meda i borimo s nelojalnom konkurencijom, ono najskuplje što pčela proizvodi, pčelinji otrov, puštamo da propada, a mogli bismo dobro zaraditi i mi pčelari i država”, priča Željko Tomas, pčelar iz Imotskog koji je možda i prvi u celoj Dalmaciji nabavio uređaj koji prikuplja pčelinji otrov.
Kupio ga je i platio 3.800 kuna, a za 250 košnica, koliko ih ima Braniteljska zadruga Pauk Čeka, čiji je upravnik, smatra da bi im trebalo deset takvih uređaja, koji su veličinom mali i sastoje se od pet okvira sa […]

Više informacija...

Blokirani računi više od 50.000 srpskih preduzeća

Računi 54.565 preduzeća u Srbiji trenutno su blokirani, u iznosu od skoro 312 milijardi dinara, piše dnevni list Politika.
Kako ističu, ti podaci Narodne banke Srbije ukazuju da tim firmama treba neki vid oporavka ili prodaje kroz stečaj.
U blokadi se duže od tri godine nalaze čak 23.794 preduzeća. To su firme koje tri godine ne obavljaju platni promet preko svojih računa.
Te firme, kako navode, ili se bave sivom ekonomijom ili nemaju promet uopšte, ali bez obzira, svakom preduzeću koje je do godinu dana u blokadi neophodno je restrukturiranje ili neka od preventivnih mera za izlečenje nelikvidnosti.
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji trenutno posluje 146.906 privrednih društava i 251.043 preduzetnika.
Izvor: GdeInvestirati/Politika

Više informacija...

Nedostaje radne snage: Već sada fali građevinaca, krojača, obućara

Poslednjih decenija iz Srbije je otišao veliki broj mladih i obrzovnih kadrova, ali to nije specifično samo za našu zemlju, već se s tim suočavaju i mnoge druge i u okruženju, ali i celoj Evropi.
To utiče i na prosečnu starost građana Srbije, koja je po rečima ministra za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku politiku Zorana Đorđevića 43 godine. Ministar upozorava na to da će se Srbija, zbog negativnog prirodnog priraštaja, uskoro suočiti s manjkom radne snage i da neće imati ko da radi.
Mada se ministrovo upozorenje odnosi na budućnost, odnosno na procenu da će u Srbiji do 2041. godine biti 5,5 miliona stanovnika, što će smanjiti radnu snagu 21 odsto, problem je vidljiv već sada i oseti se na srpskom tržištu rada. To se posebno odnosi na određene struke: već sad nedostaje radnika u građevinarstvu, ugostiteljstvu, proizvodnji odeće i obuće… Poslodavci teško dolaze do radne snage u tim delatnostima, a zabeleženi su i slučajevi da se moraju angažovati strani […]

Više informacija...