Evropu trese afera “trulo mesto”, stiže li do nas?

Evropsku uniju ovih dana potresa afera prevara na tržištu hrane i prodaje i preprodaje neispravnih namirnica.
U prvom redu svežeg mesa, mleka za bebe, smrznute ribe, ali, kao tvrde naši nadležni, trulo meso nije stiglo do naših trpeza.
Ovdašnji kupci slabo znaju ko su uvoznici, iz kojih zemalja namirnice dolaze na ovdašnje trpeze i u kojim količinama, pa ostaje da se nadamo da je ono što je u ponudi i odgovarajućeg kvaliteta.
U Upravi za veterinu za “Dnevnik” navode da Srbija najviše uvozi meso iz EU i manje količine iz zemlja CEFTA (Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije).
Lane je najviše iz uvoza stiglo svinjetine, rashlađene i zamrznute – 27.145 tona, i pilećeg mesa – 3.585 tona, zatim govedine – 681 tona i ovečetine – 143 tone, kažu u Upravi za veterinu. I ove godine uvoz se nastavlja pa je tako do domaćih potrošača stiglo 10.632 tone svinjskog mesa, 234 tone goveđeg, 20,5 tona ovčije. Uvozne piletine smo […]

Više informacija...

Kese proteruju iz trgovina

Ekološka svest kod Srba najbrže proradi kada se “udari” po džepu. Samo mesec dana otkako su u radnjama jednog velikog prehrambenog snabdevača ukinute besplatne plastične kese, njihova upotreba je smanjena za čak 60 odsto. Promet u tim trgovinama, kažu, nije osetio takvu odluku. Mnogi vlasnici malih radnji već svojim kupcima traže dva dinara za kesu. A svi veliki trgovci najavljuju da će besplatne plastične kese u njihovim marketima otići u prošlost.Podaci kažu da se u Srbiji godišnje za kupovinu plastičnih kesa potroši oko 20 miliona evra. Čak 40 odsto njih završi u smeću, a njihov uticaj na životnu sredinu je poguban. Trgovce svaka kesa košta jedan dinar. Prve su sa plaćanjem plastičnih kesa počele drogerije. U početku su naplaćivali velike kese, dok su male bile besplatne. Sada u njihovim radnjama nema besplatne ambalaže. Od velikih trgovinskih lanaca samo je “Delez” počeo da naplaćuje kese, i to u svojim radnjama “Šop end go”, po ceni od dva dinara.- Naši kupci […]

Više informacija...

EU namenila 5.2 miliona evra za unapređenje infrastruktre u Srbiji

Lokalne samouprave u Srbiji mogu konkurisati do 29. juna za sredstva EU za izgradnju infrastrukture, pod uslovom da je obezbeđena građevinska dozvola, saopštila je kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge.
EU je, kako se navodi, namenila 5.2 miliona evra za unapređenje infrastruktre u dva regiona – Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije.
Pravo učešća ima 99 lokalnih samouprava uključenih u realizaciju programa EU PRO koji se finansira iz IPA programa za 2016. godinu, a sprovodi ga UNOPS u partnerstvu sa Vladom Srbije, prvenstveno sa Ministarstvom za evropske integracije, piše u saopštenju.
Vrednost pojedinačnih projekata je od 50.000 do 150.000 evra, a lokalne samouprave mogu da konkurišu sa samo jednim predlogom projekta.
Izvor: Danas

Više informacija...

POD LUPOM NEMA MULjANjA: Poreznici kontrolišu firme i preduzetnike

Poreznici su tokom poslednjih dana nastavili kontrole firmi i preduzetnika, pa su mnogim vlasnicima preduzeća – vezali ruke. Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, preduzeća, dok su pod “lupom” poreznika, ne mogu da se ugase, izbrišu, promene status, zamene osnivača, člana, ime, pa ni sedište poslovanja. Ista ograničenja odavno važe i za sve kojima je iz nekog razloga privremeno oduzet poreski identifikacioni broj PIB.
Agencija za privredne registre poslednjih dana je u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja upisala čak 30.000 novih mera, a većina se odnosi na poreske kontrole. Sve dok poreznici ne obaveste APR da su završili sa kontrolom, preduzeća ne mogu da menjaju podatke u registru privrednih subjekata.
– APR elektronskim putem obaveštava Poresku upravu o izvršenom upisu u Registar privrednih subjekata podataka o osnivanju, povezivanju i prestanku privrednog subjekta, statusne i promene oblika organizovanja subjekta, u vezi sa stečajnim postupkom, kao i drugih podataka od značaja za pravni promet – navode u Agenciji za privredne registre.
– Pored […]

Više informacija...

“Teslu” čeka najbolja letnja sezona ikad

Beograd — Aerodrom “Nikola Tesla” saopštio je da je u aprilu uslužio 447.688 putnika, što je povećanje od osam odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
To je, kako navode, najveće procentualno povećanje u poslednjih šest meseci.
“Zabeleženo je 4.853 poletanja i sletanja, što je povećanje od četiri odsto, dok povećanje prometa robe i pošte u odnosu na april 2017. godine iznosi 34 odsto”, dodaje se u saopštenju.
Foto Nikola Tesla:Sajt begaero
U prva četiri meseca 2018. godine, kako se dodaje, usluženo je ukupno 1.445.206 putnika, što je pet odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Poletanja i sletanja ostvareno je ukupno 17.031, dok je ukupan promet robe i pošte uvećan 29 odsto.
Ovogodišnji novi dnevni rekord zabeležen 27. aprila, kada usluženo 18.095 putnika.
Zahvaljujući brojnim novim letovima koji su predviđeni, Aerodrom “Nikola Tesla” očekuje najbolju letnju sezonu do sada”, navodi se u saopštenju.
IZVOR: BETA

Više informacija...

Šest zemalja bez rominga, i Srbija među njima

Na samitu EU – Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja mogla bi da bude aktivirana inicijativa i potpisan sporazum o ukidanju rominga za sve zemlje Zapadnog Balkana.
“Nakon što je Bugarska preuzela predsedavanje EU, oni su reaktivirali tu inicijativu i najavljuju da bi na samitu u Sofiji mogao da se potpiše sporazum o ukidanju rominga i za sve zemlje ZB i pristupanje toj evropskoj direktivi, što znači da bi roming bio potpuno ukinut”, izjavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić Tanjugu.
Ljajić je napomenuo da, ipak, ne može sa sigurnošću da potvrdi da li će se to i dogoditi.
On je podsetio da je ranije postojala inicijativa za potpuno ukidanje rominga na prostoru Zapadnog Balkana odnosno da se i te zemlje priključenje tzv. Direktivi za ukidanju rominga u EU, koja je za članice EU potpuno i ukinula roming.
Foto:Pixabay
“Tako bi i zemlje koje su u procesu pristupanja EU, u različitim fazama, takođe, pristupile tom sporazumi na osnovu kojeg bi naši građani […]

Više informacija...

“Strane direktne investicije dostigle 436,9 mil.evra”

Premijerka Ana Brnabić na Jahorina ekonomskom forumu istakla da će Vlada Srbije ostati posvećena daljem unapređenju investicione klime i nastavku reformi.
Ona je navela da su tokom januara i februara strane direktne investicije dostigle 436,9 miliona evra, što je povećanje od 21,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Brnabić je učestvovala na centralnom panelu “Jahorina ekonomskog foruma” sa predsednicom Vlade Republike Srpske Željkom Cvijanović, na kojem su govorile o reformskim procesima i značaju regionalne saradnje.
Brnabić je rekla da je Vlada Srbije nastavila program ekonomskih reformi koji je započela prethodna vlada i da je ostvarila zapažene rezultate u reformi javnih finansija i jačanju privrednog rasta, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Ona je istakla da o uspehu reformi govore i priznanja vodeći svetskih međunarodnih institucija. Po oceni Financial Times, Srbija je na prvom mestu globalnog indeksa konkurentnosti u privlačenju stranih investicija.
Taj trend je nastavljen i ove godine: tokom januara i februara 2018. godine, strane direktne investicije dostigle su 436,9 […]

Više informacija...

Novosadski Danubius planira proširenje portfolia i investicije od 4 mil EUR – Godišnja proizvodnja oko 15.000 tona testenina

Kompanija za proizvodnju brašna i testenina Danubius u narednom periodu planira investicije od blizu 4 mil EUR i proširenje portfolija, kaže direktor te kompanije Predrag Marković.
– Od 2006. godine kada je Danubius postao deo Delta Holdinga, u razvoj je uloženo 12,6 mil EUR – dodaje on a prenosi portal NShronika.
Kako navodi Milorad Sredanović, potpredsedik Delta Holdinga i dugogodišnji direktor Danubiusa, “fabrika danas poseduje najsavremenije mašine za preradu brašna i pravljenje testenina tako da kvalitetom proizvoda parira vrhunskim svetskim proizvođačima”.
Inače, Danubius ove godine obeležava značajan jubilej – 100 godina postojanja. Kompanija je osnovana nakon Prvog svetskog rata, 1918. godine, kao Fabrika testa i konzervi.
Fabrika testenine godišnje proizvede 15.000 tona testenina, a tržišno učešće Danubius brašna je 34%, dok je kod vitaminiziranih testenina 35,6%.
Izvor: Ekapija

Više informacija...

Savić: Zapadni Balkan najzaostaliji deo Evrope, ali ima potencijale

Foto:N1
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić izjavio je u Novom danu TV N1 da je saradnja u regionu od velike važnosti kako bi ovaj prostor postao konkurentniji. Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović kaže da su privrednici u regionu ukazali na probleme, i da je na političarima da ih sada rešavaju.
Profesor Savić podseća da je Zapadni Balkan najzaostaliji deo Evrope, ali da ima dobre potencijale koji nisu iskorišćeni.
Region stoga, kako kaže, mora da napravi dobru poslovnu klimu kako bi uspeo da zadrži investitore koji su već prisutni i privuče nove. Pod dobrom poslovnom klimom podrazumeva se razvoj institucija, pravni sistem i poštovanje zakona, što je rak rana celog regiona, objašnjava Savić.
Pored toga, važno je razvijati infrastrukturu, informaciono-komunikacione tehnologije i obrazovanje, jer će investitori dolaziti ako imaju kvalitetne ljude, ističe on.
Savić podseća da rutinski poslovi nestaju, a nastaju nova radna mesta koja zahtevaju nova znanja. Zato, kako kaže, obrazovni sistem mora da bude u funkciji […]

Više informacija...

Izvoz RTB “težak” 54 mil USD

Rudarsko-topioničarski basen Bor je u prvom kvartalu 2018. isporučio na strana tržišta robu vrednu 54,3 miliona dolara.
To je za 34 odsto više nego u istom periodu prošle godine kada je izvoz vredeo 40,6 miliona dolara.
Devizni priliv je u prva tri meseca za trećinu bolji zbog veće proizvodnje RTB-a, porasta cene bakra, ali i konstantno velike tražnje za “crvenim metalom” iz zemalja u okruženju.
RTB Bor je od januara do marta ove godine prodao na stranim tržištima 7.523 tone bakra ili 700 tona više nego u istom tromesečju 2017.

Poboljšana je tromesečna proizvodnja, pa je RTB samo po tom osnovu ostvario 13 miliona dolara veći devizni priliv.
U isto vreme, cena bakra na svetskoj berzi je, uz manje oscilacije, beležila blagi uzlazni trend. Tek u drugoj polovini aprila, posle dužeg vremena, preskočila je prognozirani prag od 7.000 dolara za tonu.
Prihod od prodaje bakra prošlog meseca je “težio” 15,35 miliona dolara, a prodajom paladijuma, selena, sumporne kiseline i plavog kamena kompanija je zaradila dodatnih […]

Više informacija...