Rečno brodarstvo neiskorišćena šansa Srbije

Rečno brodarstvo u Srbiji moglo bi biti zamajac privrede, ali je ta privredna grana u izumiranju. Naša zemlja je, uz Ukrajinu i Moldaviju, na poslednjem mestu po plovidbi Dunavom, a mogla bi biti prva zbog najduže „pruge” u Evropi – kaže predsednik Udruženja profesonalnih lađara Srbije Branislav Vajda. – Imamo Dunav s 560 kilometara plovnog puta, Tisu dugu 140 kilometara, Savu s 200 kilometara dužine i Kanal Dunav–Tisa–Dunav dugačak 500 kilometara. S takvim resursima mogu se ostvariti izuzetni rezultati, ne samo u turizmu već i u poljoprivredi, jer je poznato da je prevoz brodovima najjeftiniji u odnosu na drugi saobraćaj. U prvoj polovini ove godine vodenim putevima transportovano je 5,7 miliona tona, najviše derivata i rasutog tereta.
Po njegovim rečima, zbog višedecenijske nebrige države prema rečnom saobraćaju, lađari su se odnedavno okupili i osnovali udruženje, ne samo da bi pokušali da zaštite i ožive plovidbu rekama već i da bi poboljšali uslove rada i zaštitili lađarsku tradiciju, koja u Srbiji […]

Više informacija...

Na lizing radi oko 70.000 obespravljenih radnika

Zapošljavanje preko agencija za zapošljavanje, popularno nazvano rad na lizing, poslednjih nekoliko godina u Srbiji je uzelo maha i sve više kompanija tako zapošljava.
Takav način radnog angažmana uobičajen je u razvijenim zemljama, gde je, za razliku od naše, taj vid rada zakonski regulisan, a to će uskoro biti i u Srbiji jer je premijer Aleksandar Vučić najvio da će do kraja februara naredne godine biti donet zakon koji će se odnositi na pitanje angažmana radnika preko agencija za zapošljavanje.
Naime, na nedavnoj promociji „Bele knjige” Saveta stranih investitora, strani poslodavci ukazali su na to da je donošenje novog Zakona o radu doprinelo fleskibilnijem radnom okruženju, ali da je potrebno i da se propisi u okviru radnog prava približe evropskim. Strani poslodavci istakli su da je neophodno da se zakonski uredi oblast radnog angažmana preko agencija za zapošljavanje jer je to i obaveza Srbije, a to bi bilo dobro ne samo za kompanije već i za radnike, pošto je sada takav […]

Više informacija...

Bez jeftinog novca nema privrednog skoka

Za privredni razvoj, rast proizvodnje i izvoza, osim valjanog i predvidivog regulatornog okvira, neophodan je snažan i stabilan finansijski sektor kao važan element poslovne klime koji će svojim proizvodima i uslugama podsticati razvoj i jačanje konkurentnosti realnog sektora. Upravo zbog toga što stabilan finansijski sektor podstiče konkurentnost privrede, u Privrednoj komori Srbije formirani su odbori za bankarstvo i za osiguranje. Za predsednicu Odbora za bankarstvo izbarana je Draginja Šurić, predsednica Upravnog odbora banke Inteza, a na čelu Odbora za osiguranje je Mirko Petrović, predsednik IO „Dunav osiguranje”.
– Privredna komora Srbije, kao asocijacija koja okuplja i zastupa celu privredu, kompanije iz realnog ili finansijskog sektora, najbolje je mesto za sinergiju aktivnosti i dijalog kompanija iz svih poslovnih segmenata – objasnio je predsednik PKS-a Marko Čadež. – To uključuje idenfitikovanje potreba privrede za novim bankarskim proizvodima i uslugama osiguranja, promociju finansijskih usluga namenjenih poslovnoj zajednici, kao i udruženi nastup na zajedničkom poslu povećanja izvoza i osvajanja novih tržišta.
Istakao je da su […]

Više informacija...

Nelojalna konkurencija ometa telefoniju

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da je rad nekonvencionalnih igrača ugrozio tradicionalne telekomunikacione kompanije.
Ljajić je na potpisivanju produžetka licence „Vip mobajlu” izjavio da su primedbe prvog čoveka te kompanije Dejana Turka na mestu, i dodao da će Vlada uložiti dodatne napore da poboljša poslovno okruženje. Ministar je naveo da tu pre svega misli na unapređenje telekomunikacione infrastrukture i lakši pristup njoj, kao i usvajanje novog zakona o elektronskim komunikacijama.
Ljajić, koji je i potptedsednik Vlade, dotakao se i neusklađenosti regulative kada su u pitanju, kako ih je nazvao, nekonvencionalni igrači, među kojima je pomenuo servise „Vajber” i „Votsap”.
– Dejan je tu potpuno u pravu, primedbe su na mestu. Činimo sve da omogućimo fer i tržišnu utakmicu, a postojanje nekonvencionalnih igrača jeste ozbiljno ugrozilo tradicionalne telekomunikcione kompanije i predstoji žestoka borba unutar Evropske komisije da se donesu odgovarajuća zakonska rešenja – kazao je Ljajić.
Izvor: Dnevnik

Više informacija...

Rast prometa robe u Srbiji u oktobru

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji je u oktobru 2016. godine bio veći nego u septembru u tekućim cenama za pet odsto, a u stalnim cenama za 4,4 odsto, saopštio je Republički zavod za stattistiku.
U poređenju sa oktobrom prošle godine promet robe je bio veći u tekućim cenama za 6,2 odsto, a u stalnim cenama (kad se ne računa inflacija) za 5,2 odsto.
Promet robe u radnjama je u periodu januar – oktobar 2016, u odnosu na isti period prošle godine bio veći u tekućim cenama za 7,1 odsto, a u stalnim cenama za 7,9 odsto.
Izvor: Beta

Više informacija...

Članarina za PKS najniža moguća

Reformisana Privredna komora Srbije će od iduće godine početi da funkcioniše u punom kapacitetu, a obavezna članarina biće smanjena na najniži mogući nivo, izjavio je 29. novembra 2016. godine predsednik PKS Marko Čadež.
Obavezna članarina će, kako je ranije najavljeno, biti od četiri do 20 puta niža, a oko tri četvrtine preduzeća biće oslobođeno plaćanja. Čadež je na današnjoj zajedničkoj sednici novih odbora za bankarstvo i osiguranje objasnio da je stari obračun članarine bio neodrživ, da su najveće banke, plaćajući na više mesta republičkoj i regionalnim komorama, na ime komorskog doprinosa godišnje izdvajale i do 200.000 evra.
“Maksimalna komorska članarina za banke (koje inače spadaju u kategoriju članica sa najvećim poslovnim prihodom) ubuduće će biti oko 1.500 evra mesečno, što je i do 11 puta manje nego sada”, naveo je Čadež.
Prema njegovim rečima, prosečna članarina osiguravajućih kuća i banaka biće po novom obračunu između četiri i šest puta manja. Čadež je objasnio da će u okviru jedinstvenog komorskog sistema – jedistvene […]

Više informacija...

Komisija za zaštitu konkurencije analiziraće stanje na tržištu maloprodaje

Komisija Srbije za zaštitu konkurencije saopštila je 29. novembra 2016. godine da namerava da proveri stanje konkurencije na tržištu trgovine na malo – u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hranom, pićem i duvanom.
Analiza bi obuhvatila tržište maloprodaje proizvoda krajnjim potrošačima i tržište nabavke, a pre svega odnos maloprodavaca i njihovih dobavljača.
“Sektorska analiza na ovom tržištu značajna je jer trgovina na malo predstavlja sektor kod koga je, možda najviše, izražen značaj za same potrošače”, navodi se u saopštenju.
Istaknuto je da je u poslednjih desetak godina u Srbiji došlo do značajnog ukrupnjavanja na tržištu maloprodaje i distribucije prehrambenih proizvoda, što se odrazilo i na komercijalne odnose maloprodavaca i njihovih dobavljača, i donelo znatnu koncentrisanost na tom tržištu.
Komisija je ocenila da stanje tržišta ukazuje na potrebu analize uslova konkurencije i promena u tržišnoj strukturi, kao i ispitivanje ponašanje učesnika na tržištu koje bi moglo da predstavlja povredu konkurencije.
Rezultati te analize omogućili bi Komisiji nove provere značajnijih koncentracija, i doprineti boljem sagledavanju ugovornih odnosa dobavljača […]

Više informacija...

Manji nameti, veće zarade

Država poslodavcima obećava smanjenje poreza i doprinosa već od 2017. U vladine fondove od svake plate 50, umesto 65 osto.
Država bi konačno mogla da se odrekne dela svog parčeta “kolača” u zaradama. Vlada od sledeće godine najavljuje manje poreze i doprinose, pa će umesto oko 65 od svake plate u svoje fondove prelivati najviše do 50 odsto. Vlasnici firmi zadovoljno trljaju ruke, zaposleni na crno se nadaju da ća konačno biti prijavljeni i zarađivati svoju penziju, a ekonomisti upozoravaju da će manji priliv državna kasa nekako morati da nadomesti.
Fiskalni savet još ne izlazi sa računicom o efektima najavljene mere, jer se ni detalji još ne znaju.
– Međutim, naglašavamo da će eventualni budžetski prostor za razmatranje ovakvih predloga biti otvoren tek kada se budžetski deficit smanji ispod zakonski propisanog nivoa od jedan odsto BDP, što još uvek nije slučaj – ističe Fiskalni savet.
Ne zna se još na koji način će država smanjiti ukupno opterećenje zarada. Može da smanji sve stope, […]

Više informacija...

Eko-privreda otvara 150.000 radnih mesta

Na putu ka Evropskoj uniji u oblasti ekologije Srbiju čekaju veliki troškovi, ali i mogućnosti. “Zeleni” zahtevi iz Brisela koštaće našu zemlju 10,5 milijardi evra.
Koliko će Srbiju koštati sve pripreme za ulazak u evropsku porodicu, teško je precizno izračunati, ali je sigurno da nas najveći problemi na tom putu, a ujedno i najveći trošak, očekuju u – ekologiji. Da bismo ispunili najosnovnije “zelene” zahteve iz Brisela, odakle nam često stižu kritike zbog decenijama nerešenih problema u zaštiti životne sredine, biće potrebno, prema procenama, bar 10,5 milijardi evra.
Ako, međutim, uradimo ono što smo se sa Briselom dogovorili realno se otvara mogućnost da se u zelenoj privredi naše zemlje (reciklaža, energetika, poljoprivreda i hrana, turizam, IT, inovacije…) otvori čak 150.000 novih radnih mesta.
Poglavlje 27, koje podrazumeva održivi razvoj i zaštitu životne sredine, a Evropa od nas očekuje ozbiljnu klimatsku akciju, jedno je od najskupljih u toku pregovora sa Evropskom unijom i zbog toga za Srbiju predstavlja veliki izazov. Najveći troškovi nas […]

Više informacija...

Fruškogorski med oduševio Evropu

Prestižno priznanje dodeljeno u Bratislavi pčelarima iz Novog Sada i okoline. Među 343 projekta za promociju preduzetništva odabran novosadski.
Projekat, čiji je nosilac grad Novi Sad, a nosi naziv “Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona”, osvojio je prvu nagradu na takmičenju Evropske komisije za najbolju ideju u promociji preduzetništva, održanom u Bratislavi. Ovo prestižno priznanje osvojeno je u konkurenciji, čak, 343 projekta iz cele Evrope.
Projekat se, inače, fokusira na ulaganje u preduzetničke veštine, razvoj pojedinaca i institucija u oblasti pčelarstva, i uvođenje na tržište Fruškogorskog lipovog meda, lokalnog proizvoda izuzetnog kvaliteta sa oznakom geografskog porekla, osvojio je nagradu u kategoriji “Podrška razvoju zelenih tržišta i efikasnosti resursa”.
Nagrade je dodelila Evropska komisija za izuzetne primere podrške i promociju preduzetništva u Evropi, u pet kategorija, a pobednici za 2016. godinu su proglašeni na godišnjoj Konferenciji malih i srednjih preduzeća.
– Izuzetno smo zadovoljni plasmanom na ovom važnom evropskom takmičenju – ističe mr Goran Sečujski, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Novog Sada. […]

Više informacija...