UNS pozvao opštine da objave konkurse za sufinansiranje medijskih projekata

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je lokalne samouprave da objave konkurse za sufinansiranje medijskih projekata i kako to Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa, sprovedu fer raspodelu sredstava.
UNS je saopštio da veliki broj lokalnih samouprava još nije raspisao konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, a da neke od opština i gradova, kao što su Kragujevac i Smederevska Palanka konkurs ne objavljuju već dve godine.
– UNS poziva lokalne samouprave da za medije ne izdvajaju simbolične iznose i da budžetima za iduću godinu predvide najmanje dva odsto za projektno sufinansiranje lokalnih medija. Izdvajanje za lokalne medije u gradovima većim od 300.000 stanovnika trebalo bi da iznosi od 0,5 do jedan odsto budžeta – naveo je UNS.
To udruženje je saopštilo i da je na raspolaganju svim opštinama i gradovima kojima je neophodna pomoć pri raspisivanju i sprovođenju konkursa, kao u tumačenju zakona i podzakonskih akata.
Izvor: Beta

Više informacija...

Nova radna mesta donosi zelena tehnologija

Poglavlje 27, koje predstoji u pregovorima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, jedno je od najvećih izazova za državu i privredu. Istovremeno ekološki projekti, koji moraju biti realizovani, nose veliki ekonomski potencijal, jer ulaganja u infrastrukturu, zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju velike mogućnosti za razvoj i nova rada mesta.
Prema rečima rukovodioca Centra za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije Dušana Stokića, iskustva zemalja članica EU koje su prošle put pristupanja pokazuju da su invsticioni i operativni troškovi finansiranja zahteva evropskih direktiva u ovoj oblasti značajni i traže visok stepen koordinacije na svim nivoima od republike preko pokrajina i gradova do opština.
– To podrazumeva uključivanje svih subjekata u ovaj proces, odnosno i industrije, privrednika, predstavnika nauke i univerziteta, lokalnih samouprava, civilnog sektora, medija i svih aktera koji mogu dati svoj doprinos. Procenjuje se da će finansijski najveći teret implementacije i sprovođenja propisa u oblasti životne sredine podneti privreda – oko 60 odsto, lokalne samouprave – 20 odsto i građani – […]

Više informacija...

Nameti na najnižu zaradu među najvišima u Evropi

Zahtev „Mreže za poslovnu politiku” novom ministru privrede Goranu Kneževiću da se, kao tri ključne reforme, smanje porezi i doprinosi na zarade i uvede progresivno oporezivanje zarada, nije ništa novo, pošto to privrednici traže nekoliko godina. NALED je u analizi o poreskom opterećenju rada u Srbiji, upoređujući ga s nivoom u zemljama Eevrospke unije, zaključio da nije iznad evropskog proseka, ali da jeste kada je u pitanju oporezivanje najniže zarade. Srbija je, po studiji Svetske banke, na petom mestu među evropskim zemljama po visini poreskog opterećenja najnižih zarada. U izveštaju NALED-a ističe se i da je poreski sistem u Srbiji najmanje progresivan u Evropi, a problem bi se mogao rešiti uvođenjem progresivnijeg sistema oporezivanja rada, što bi smanjilo poresko opterećenje najnižih zarada.
Poresko opterećenje prosečne zarade u Srbiji je, tvrdi se u izveštaju NALED-a, nešto ispod evropskog proseka, ali i pored toga postoje dobri razlozi da se ono još smanji. Smanjenje poreskog opterećenja rada smanjuje jedinične troškove rada, što, opet, […]

Više informacija...

Nedovoljno iskorišteni potencijali saradnje sa Švedskom

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je 16. avgusta 2016. godine da su privredni potencijali saradnje sa Švedskom nedovoljno iskorišteni, ali da u poslednjih godinu dana postoji pozitivan trend.
On kaže da su švedske kompanije zainteresovane i sve više dolaze u Srbiju, te da trenutno u našoj zemlji posluje 80 kompanija i da PKS svake godine organizuje seminare kako izvoziti u Šverdsku.
Srbija, kazao je Čadež, najviše maline izvozi u Švedsku i danas svaka treća malina koja se kupi u Šverdskoj vodi poreklo iz Srbije.
“Posle više odlaganja, ‘Ikea’ je došla u Srbiju. Nisu samo važne svojim prisustvom već i da se domaći proizvođači uključe da proizvode za Ikeu, ne samo za njihove objekte u Srbiji, već na tržište u okruženju i svetu”, rekao je Čadež na RTS-u.
On je ocenio da je poseta švedskog premijera Stefana Levena veliki signal za investitore da postoji u našoj zemlji političku stabilnost, privredna stabilnost, zemlja u kojoj može da se računa na predvidivost.
Govoreći o srpskim […]

Više informacija...

Glavne muke privrednika visok porez na plate i skupi krediti

Međunarodno poslovno udruženje „Mreža za poslovnu politiku” uputila je otvoreno pismo novom ministru privrede Goranu Kneževiću, u kojem mu skreću pažnju na to da privrednici u Srbiji duže od decenije čekaju sprovođenje tri ključne reforme za promenu poslovnog okruženja u zemlji. Po njihovoj oceni, te tri ključne reforme su – smanjenje poreza i doprinosa na zarade i uvođenje progresivnog oporezivanja zarada, rešavanje problema skupih i nepristupačnih kredita kroz stvaranje mogućnosti za alternativne izvore finansiranja privrede i uvođenje kontrole nad brojem nameta koje lokalne samouprave uvode privredi i određivanje jasnih kriterijuma za broj i visinu tih nameta.
Izostanak tih reformi, navode iz „Mreže za poslovnu politiku”, dovelo je do toga da je, u proseku, svako privredno društvo u Srbiji trenutno zaduženo na nivou od 196 odsto visine svog osnivačkog kapitala, što znači da posluje na ivici bankrota. Prosečni rokovi naplate potraživanja u prvoj polovini godine bili su 132 dana, po čemu je Srbija negativni evropski rekorder, zajedno s Bosnom i Hercegovinom, […]

Više informacija...

Registracija firme za 24 sata, dodeljeno 21.499 PIB-ova

Vreme registracije firme i izdavanja poreskog identifikacionog broja skraćeno je na maksimalnih 24 sata, i zbog unapredjenja jednošalterskog sistema registracije u okviru koga su Agencija za privredne registre i Poreska uprava objedinile svoje procedure.
Od uvodjenja unapredjenog jednošalterskog sistema registracije, za prvih pet meseci primene ove novine dodeljeno je 21.499 PIB-ova, saopšteno je iz APR-a.
Najviše PIB-ova je dodeljeno tokom juna 5.319, a za prve dve nedelje avgusta izdato je 1.527 PIB-ova.
Umesto odlaska pred šaltere Poreske uprave, piše u saopštenju, dovoljno je da osnivači i preduzetnici ispravno popune jedinstvenu registracionu prijavu koja je dostupna na šalteru APR i na internet strani www.apr.gov.rs.
Ispravnim popunjavanjem istovremeno se podnosi prijava za upis u registar APR-a i jedinstveni registar poreskih obveznika.
Elektronska razmena podataka prikupljenih na osnovu popunjene takve prijave, doprinela je da se ukine obaveza osnivača i preduzetnika da lično dostave prijavu za paušalno oporezivanje preduzetnika, odnosno prijavu za PDV obveznike u filijali Poreske uprave, piše u saopštenju.
Prema evidenciji APR, trenutno je manje od dva […]

Više informacija...

Privredici traže od ministra da sprovede tri ključne reforme

Međunarodno poslovno udruženje Mreža za poslovnu podršku uputilo je 15. avgusta 2016. godine novom ministru privrede Goranu Kneževiću otvoreno pismo u kojem od njega traže da sprovede tri ključne reforme za bolje poslovno okruženje.
Privrednici u Srbiji, kako je navedeno u pismu, već više od 10 godina čekaju sprovođenje tri ključne reforme za promenu poslovnog okruženja u Srbiji – smanjenje poreza i doprinosa na zarade i uvođenje progresivnog oporezivanja plata, rešavanje problema skupih i nepristupačnih kredita kroz alternativne izvore finansiranja i uvodenje kontrole nad brojnim nametima lokalnih samouprava i odredhivanje jasnih kriterijuma za njihov broj i visinu.
U svim istraživanjima sprovedenim u privredi u periodu 2005 – 2016. godina privrednici su zahtevali ove tri krupne reforme, ali nijedan od prethodnih ministara privrede nije uspeo da ih sprovede, navedeno je u pismu.
Mreža za poslovnu podršku navodi da je zbog izostanka navedenih reformi svako privredno društvo u Srbiji u proseku zaduženo na nivou od 196 odsto visine osnivackog kapitala, što znači da posluje […]

Više informacija...

Visoka stopa oporezivanja brana novom zapošljavanju

Iako će konačna odluka o promeni/povećanju minimalne cene rada biti doneta za mesec dana, već sada se može reći da je izvesno da će poslodavci okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije prihvatiti da se ona poveća, ali ne u procentu koji traže sindikati. Oni insistiraju na tome da se smanje stope poreza i doprinosa na zarade kao uslov da povećaju zapošljavanje.
Po anketi koju je Unija poslodavaca Srbije sprovela među svojim članstvom, 63 odsto spremno je da zaposli više od jednog radnika, dok bi 30 odsto broj zaposlenih povećao za jednog, a uslov za to je smanjenje stope poreza i doprinosa na zaradu. Samo sedam odsto poslodavaca izjasnilo se da smanjenje stope poreza i doprinosa ne bi imalo nikakvog uticaja na zapošljavanje novih radnika.
Zbog takvih rezultata, UPS smatra da novog zapošljavanja neće biti zbog visoke stope oporezivanja rada jer poslodavci upravo u tome prepoznaju jedan od glavnih uzroka neformalne zaposlenosti i jedan od glavnih elementata neformalne ekonomije. Zato, tvrde, zarad većeg […]

Više informacija...

Minimalna plata veća za 1.440 dinara?

Minimalna cena radnog sata mogla bi, umesto trenutnih 121 dinar, da bude oko 130 dinara, budući da je Vlada Srbije spremna da podrži povećanje minimalca negde “na sredini” između zahteva sindikata i predloga poslodavaca, nezvanično saznaje Tanjug.
Trenutna minimalna plata u Srbiji iznosi 21.050 dinara. Ukoliko dođe do povećanja minimalne cene radnog sata za devet dinara, to praktično znači da će minimalac skočiti za nešto manje od 1.500 dinara na mesečnom nivou.
Preciznije, ako tokom jednog meseca imate najmanje 20 radnih dana, sa standardnim radnim vremenom od osam sati, odnosno ukupno 160 radnih sati mesečno, povećanje plate bi moglo da iznosi oko – 1.440 dinara.
Vlada je, sudeći prema najavi premijera Aleksandra Vučića tokom predstavljanja ekspozea, spremna na ovaj korak.
On je tada najavio da će do povećanja doći, ali nije precizirao cifru za koju se vlada zalaže, ističući da se s tom cifrom neće izlaziti pre socijalnog dijaloga u okviru SES-a.
“Koliko će povećanje biti, zavisi dobrim delom od vlade, ali prvo da […]

Više informacija...

Ove godine se više gradi

U prethodne dve i po godine udeo građevine u BDP-u povećan je sa četiri odsto na 5,5, što je znak da srpska građevinska industrija ide uzlaznom putanjom, istaknuto je povodom Dana građevinara 8. avgusta 2016. godine. Državna sekratarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović ukazala je na to da cilj Vlade Srbije da domaća građevinska operativa konačno stane na noge i da domaće građevinske firme ponovo rade.
– Ono što smo obećali smo i ispunili – država je obezbedila novac za realizaciju svih kapitalnih projekata u Srbiji – rekla je Aleksandra Damnjanović. – U prvom kvartalu ove godine zabeležen je realni rast bruto dodate vrednosti u građevinarstvu od 15 odsto, a u prva četiri meseca vrednost radova u građevinarstvu bila je 68,6 odsto veća nego u istom periodu lane.
Ona je naglasila da građevinarstvo vuče 30 drugih delatnosti i da je cilj da se vrati na mesto koje je ranije ta grana privrede imala. Ukazujući na to da je […]

Više informacija...