Više od stotinu privrednika u ponedeljak putuje u Moskvu

Više od stotinu srpskih privrednika otputolavo je u ponedeljak 26. oktobar 2015. godine u Moskvu kako bi sa svojim ruskim kolegama, u direktnim razgovorima, pokušali da povećaju izvoz proizvoda iz Srbije u Rusku federaciju.
Oni će u utorak, tokom zvanične posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Rusiji, učestvovati na zajedničkoj sednici Poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom pri Trgovinsko industrijskoj komori Rusije i Poslovnog saveta za saradnju sa Rusijom pri Privrednoj komori Srbije.
Kako je, u izjavi novinarima, objasnio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež to će biti najveća i najznačajnija privredna delegacija naše zemlje u Ruskoj federaciji.
U Moskvi će biti prisutno oko 120 naših kompanija i oko 100 ruskih, koji će imati priliku da razgovaraju o uslovima investiranja u Srbiju, ali i konkretnim planovima u direktnim međusobnim razgovorima, rekao je Čadež.
On je istakao da je reč prevashodno o kompanijama iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, metaloprerađivačke industrije, proizvodnje guma i plastike, turizma, i da bi trebalo da se očekuju dobri rezultati.
“Ne […]

Više informacija...

Hrvati neće da otvore vrata za srpski Knjaz, “jafa” keks je “njihov” i u Srbiji je sve jeftinije!

Reporter “Novosti” u zagrebačkim megamarketima, u potrazi za našim proizvodima. Za čuvenu vodu misle da je knjiga, a naša roba na rafovima praktično je skrivena.
Pitanje je bilo više nego jednostavno: da li bi kupili “knjaz miloš” da stoji na rafovima”? Odgovor još kraći: Šta je to “knjaz miloš”? Možda mini zagrebačka anketa i nije po pravilima struke posve reprezentativna, ali je gotovo sigurno da bi slične odgovore dobili i na daleko većem uzorku. Dvadesetak Zagrepčana u dve velike samuposluge koje drže stranci i jednoj “Konzumovoj” mahom su se čudili kada su čuli da je reč o svetski poznatoj vodi, s adresom proizvodnje u Srbiji.
– A ja mislio da me pitate za neku knjigu – kaže zagrebački student ekonomije Dražen Božić, ujedno dodajući da pri kupovini uopšte ne gleda odakle je neki proizvod. -Vidite, bio sam uveren da su “jafa” keksi “naši”. Ne smeta mi, naravno, što su proizvedeni u Srbiji i dalje ću da ih kupujem.
Ako je suditi po […]

Više informacija...

Sanjaju državni posao jer je sopstveni biznis rizik

Siguran posao u državnoj upravi ili nekom skrajnutom kutku javnog sektora i dalje je većini mladih u Srbiji, pa i onih malo starijih, primamljiviji od pokretanja sopstvenog posla.
U rizik preduzetništva, po podacima Agencije za privredne registre, od početka ove godine se upustilo 24.775 ljudi, ali je istovremeno 23.206 zatvorilo radnju. Pokrenuto je i 6.153 privredna društva, dok je iz posla izašlo njih 1.595. Stopa “preživljavanja” nešto je bolja nego poslednjih godina, ali su još daleko ciljevi iz državne strategije, koji u 2020. vide 350.000 malih i srednjih preduzeća koja će upošljavati 950.000 ljudi. Trenutno ih je oko 320.000, a u njima je oko 770.000 zaposlenih.
Prema podacima Agencije za privredne registre, među onima koji osnivaju radnje i preduzeća, najviše je onih koji se bave – hranom i lepotom. Cilj Vlade je da po većini parametara koje ocenjuje Svetski ekonomski forum u okviru globalnog indeksa konkurentnosti, Srbija bude u prvih 60 zemalja sveta. Poslednji izveštaj ove institucije pokazuje da se Srbija nije […]

Više informacija...

Srpski sokovi nezamenljivi

Domaća industrija voćnih napitaka po svom kvalitetu regionalni lider u ovom delu Evrope. Ovo tržište vredi 300 miliona evra. Svetski giganti nisu osvojili poverenje kupaca.
Srpska industrija voćnih sokova godinama uspešno odoleva inostranoj konkurenciji! Ni povremeni akcijski “prodori” svetskih brendova nisu našli put do našeg kupca. Očigledno, naš potrošač više veruje voćnom soku i nektaru iz domaćih proizvodnih pogona. Ovu konstataciju potvrđuju i statističke brojke proizvodnje i plasmana voćnih sokova.
Godišnje Srbija proizvodi oko 230 miliona litara voćnog soka, što nas svrstava u ozbiljne proizvođače u regionu, s obzirom na to da Grčka proizvodi 187 miliona litara godišnje, Mađarska 127, Rumunija 111, Bugarska 106 miliona, a Slovenija 40. Prema podacima RZS, proizvodnja sokova u 2014. godine iznosila je 205.230 tona.
– U 2014. godini izvoz je ostvaren u vrednosti od 37 miliona dolara dok je uvoz bio 16 miliona dolara – kaže za “Novosti” Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. – Rezultati su bili još bolji tokom 2013. […]

Više informacija...

Samo IT Srbiju spasava

Direktor Razvojnog centra „Majkrosofta” u Srbiji Dragan Tomić izjavio je da investicije u IT sektor i obrazovanje informatičkih inženjera mogu značajno povećati izvoz Srbije i doprineti rastu BDP-a, i poručio da Srbija mora da razmišlja o ulaganju u tehnološki razvoj, najpre kroz investiranje u obrazovanje kadrova.– Većina stvari koja se radi u IT sektoru je čist izvoz – rekao Tomić  Tanjugu, i objasnio da svaki informatički inženjer koji ostane da radi u Srbiji donosi 100.000 dolara izvoza godišnje. – A ako imate, na primer, 10.000 inženjera informatike, to onda znači milijardu dolara izvoza roba ili usluga za godinu dana.
Tomić je ocenio da je sasvim realno ostvariti da Srbija za deset godina odškoluje deset puta više inženjera za informatički softver i hardver i onda će učešće IT sektora u BDP-u zemlje biti mnogo više od jedan odsto godišnje. Direktor Razvojnog centra „Majkrosofta” smatra da bi u Srbiji trebalo poboljšati kvalitet obuke i nastave programiranja u srednjim školama i na fakultetima, […]

Više informacija...

Srbija dobija Razvojnu agenciju

Poslanici započeli raspravu o zakonu o ulaganjima, ali i još četiri predloga. Za najviše četiri meseca baviće se poslovima SIEPA i NARR.
Podsticanjem direktnih ulaganja, povećanjem izvoza i unapređenjem konkurentnosti preduzeća ubuduće će se baviti Razvojna agencija Srbije. Ona će za najviše četiri meseca preuzeti dosadašnje poslove Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NARR), koje će tada prestati da postoje. Ovo je jedna od novina koje predviđa Predlog zakona o ulagnjima koji se u utorak našao pred poslanicima Skupštine Srbije.
– SIEPA i NARR nemaju kapacitet da realizuju zadatke koje Vlada postavlja pred njih – rekao je u utorak ministar privrede Željko Sertić. – Pokušao sam sa reformama u tim agencijama i da im pomognem da se reorganizuju, da im unesemo korporativnu kulturu. I to je bilo skoro nemoguće.
Ulagači mogu da računaju na jednu od četiri vrste podsticaja. To su državna pomoć, poreski podsticaji i olakšice, carinske povlastice i odluke u okviru sistema […]

Više informacija...

Hrana se baca zbog poreza, a sirotinja gladuje

Mada je u Srbiji svaki deveti građanin u apsolutnom siromaštvu, a trećina na liniji bede, nesporno je da se mnogo hrane baca. Pogotovo velike količine hrane bacaju marketi, pekare, fabrike i drugi proizvođači, i to samo zato što, i kada bi želeli da ih poklone narodnim kujnama, u kojima su obroci sve manji i oskudniji, ili socijalno ugroženom stanovništvu, na poklon moraju da plate PDV i porez.
Francuska je jedna od retkih država koje imaju zakon o viškovima hrane, po kojem supermarketi moraju da učine sve da spreče bacanje hrane, a imaju obavezu da ono što se ne proda, doniraju u humanitarne svrhe ili kao hranu za životinje. Onu najmanje upotrebljivu doniraju za kompostiranje. Zakon propisuje da supermarketi veći od 400 kvadratnih metara moraju potpisati ugovore s humanitarnim ustanovama o doniranju viška robnih zaliha. Pri tom, donatori hrane ne samo da dobijaju priznanje celog francuskog društva već ih i država oslobađa plaćanja PDV-a i nekih drugih manjih poreza.
Srbija bi, ukoliko […]

Više informacija...

Zajednički nastup triju ekonomija

Srednjoročni program o saradnji trilateralnog trgovinskog komiteta Srbije, Turske i BiH u periodu od 2016. do 2018. godine, koji predviđa unapređenje privredne i ekonomske saradnje triju zemalja, potpisan je u Beogradu. Sporazum i Akcioni plan trilateralnog trgovinskog komiteta potpisali su potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar ekonomije Turske Nihat Zejbekči i potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović.
U Beogradu je 19. oktobra 2015. godine otvorena prva poslovnica turske Halkbanke u Srbiji, koja je kupila većinski deo kapitala Čačanske banke. Poslovnicu turske banke su otvorili ministar turizma, trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, turski ministar ekonomije Nihaj Zajbekči, ambasador Turske u Beogradu Mehmet Kemal Božaj i predsednik Borda direktora Halkbanke Mustafa Ajdin.
– Od danas formalnopravno Halkbanka počinje da posluje i od nje se očekuje da pojača konkurenciju u Srbiji – istakao je Ljajić, i izrazio nadu da će Halkbanka ubrzo otvoriti još filijala u Srbiji.
Izvor: Dnevnik

Više informacija...

Organska hrana jača lokalnu ekonomiju

Grad Novi Sad uskoro treba da donese akcioni plan razvoja eko-etno turizma, koji bi trebalo da bude osnova za podršku razvoja seoskog turizma, odnosno salaša, te da spoji turizam i proizvodnju hrane.
– Gotovo da nema strane delegacije koja je posetila Novi Sad, a da nije bila oduševljena našom hranom i vinima pa je čak bilo i ponuda da se otvori neka vrsta srpske kuće u jednoj od zemalja Centralne Evrope – kaže član Gradskog veća za privredu Goran Sečujski. – Možemo se pohvaliti  činjenicom da se na području novosadske opštine proizvodi hrana u skladu s filozofijom pokreta Slonj Food, a to je kvalitetna, ukusna i zdrava hrana, čija prizvodnja doprinosi očuvanju životne sredine, pristupačne je cene i omogućava fer uslove za njene proizvođače. Kada je u pitanju brendiranje, ne samo proizvoda nego i celih regija, svakako da je tu velika uloga dva imena porekla s teritorije Novog Sada – „Futoški sveži i kiseli kupus” i „Fruškogorski lipov med”.
Po rečima […]

Više informacija...

Daleko su građevinci od zelene grane

Građevinarstvo, prema relevantnim istraživanjima, podstiče razvoj najmanje 27 grana industrije, i u tom svetlu predstavlja jedan od najvećih aduta za oživljavanje kompletne privrede.
Nažalost, u poslednjih pet godina građevinarstvo se na nivou cele države Srbije, pa tako posledično i vojvođansko, našlo u izuzetno teškom stanju.
– Ilustracije radi, 2013. smo imali pad građevinskog sektora za preko 40 procenata – kaže za “Dnevnik” sekretar Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala Privredne komore Vojvodine Marko Cigić, inače generalni direktor “Vojvodinaputa”. – Istina, prošle i ove godine beleže se određena pozitivna kretanja u niskogradnji, ali su sektori visokogradnje i industrije građevinskog materijala i dalje u veoma nezavidnom položaju.
Pomak napred u oblasti niskogradnje donele se značajne investicije u domenu putne privrede i železničke infrastrukture, kao što su završetak dela obilaznice oko Beograda (čvor Dobanovci) i petlje Novi Sad – sever, te postavljanje 18 km novog koloseka na pruzi Golubinci – Ruma. I za očekivati je da se ovi pozitivni trendovi nastave ako se imaju u […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama