Srbija troši četiri puta više energije nego u EU

U Srbiji se troši četiri puta više energije nego u zemljama EU, pri čemu zgrade troše čak 40 odsto energije, rečeno je 3. decembra 2015. godine na parlamentarnom forumu
“Finansijski modeli energetske efikasnosti u zgradarstvu”.
Od ukupne energije koje troše zgade 61 odsto se troši u stambenim objektima.
Srbija, kao uvozno energetski zavisna zemlja, ima 4,5 odsto veći “energetski intenzitet” od proseka zemalja EU i dosta viši nego u bilo kojoj drugoj državi kandidatu za članstvo u EU, a taj indikator pokazuje koliko privreda racionalno troši energetske resurse, upozorili su učesnici Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije.
Na primer, “energetski intenzitet” je u Srbiji tri puta već nego u Hrvatskoj ili Sloveniji.
Predsedik tog foruma Aleksandra Tomić je istakla da se sa povećanjem potreba za energijom, kao i rastućom cenom energenata, sve više aktuelizuje pitanje racionalnog korišćenja i energije i unapređenja energetske efikasnosti, a naročito u zgradarstvu.
Nedavno istraživanje u Srbiji pokazalo je da, ako se uzmu u obzir trenutne cene energije, ukupni troškovi energetske […]

Više informacija...

Dinkićeve diplomate odlaze u istoriju

Srbija bi od sredine naredne godine trebalo da dobije novi model ekonomske diplomatije, saopštila je Privredna komora Srbije.PKS će s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i drugim nadležnim državnim institucijama,u narednom periodu ubrzati aktivnosti na pripremi novog modela ekonomske diplomatije Srbije, koji bi trebalo da se primenjuje od juna naredne godine, navodi se u saopštenju.
To je dogovoreno na sastanku ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića i predsednika PKS-a Marka Čadeža.Odlukom Vlade Srbije, 2010. godine je izabrano 27 ekonomskih ambasadora, čiji je zadatak bio da pospešuju ekonomske odnose sa zemljama u kojima su postavljeni, a pre svega dolazaka investitora u Srbiju. Uvođenju ekonomskih diplomata bila je ideja tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića.
Analiza je pokazala da su te diplomate do sada koštale Srbiju oko četiri miliona evra. Od 2013. godine počelo je njihovo povlačenje i trenutno ih je ostalo devet, čiji mandat traje do kraja godine. Po ranijim Ljajićevim najavama, od 2016. godine ekonomske diplomate će zastupati interese Srbije samo […]

Više informacija...

Sistem za elektronske dozvole jednostavan kao Facebook

Novi sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola, koji će početi da se primenjuje od 1. januara 2016, biće jednostavan za upotrebu kao Fejsbuk, saopštio je NALED.
Zahtev za dobijanje elektronske građevinske dozvole će od 1. januara moći da podnese svako ko ima računar sa najmanje “Windows XP” operativnim sistemom i brzinom interneta od pola megabita u sekundi, kažu u NALED-u koji je obezbedio softver za elektronske građevinske dozvole.
Direktorka Tima za regulatornu reformu u NALED Jelena Bojović je istakla na konferenciji “Građevinske dozvole – objedinjena procedura i planska dokumentacija u praksi” da to potvrđuje da uslovi da novi sistem funkcioniše nisu previše zahtevni.
Svi građani kojima građevinska struka nije bliska i nemaju elektronski sertifikat, mogu da se obrate ovlašćenim projektantima koji će im pripremiti projekat i u njihovo ime podneti dokumentaciju.
Za dodatnu pomoć na raspolaganju je sajt www.gradjevinskedozvole.rs, gde mogu da postave pitanja, pročitaju propise, obaveštenja i smernice, a uskoro će biti postavljena i video uputstva.
Takođe, pri NALED-u je otvoren Call centar […]

Više informacija...

Nova ekonomska diplomatija od sledeće godine

Privredna komora Srbije će, zajedno sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i drugim nadležnim državnim institucijama, u narednom periodu ubrzati aktivnosti na pripremi novog modela ekonomske diplomatije Srbije, koji bi trebalo da se primenjuje od juna naredne godine.
To je dogovoreno na sastanku 2. decembra 2015. godine Rasima Ljajića, ministra trgovine, turizma i telekomunikacija i Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije.
Na ovom sastanku dogovoreno je i formiranje Nacionalnog saveta za razvoj trgovine koji će okupiti predstavnike privede, države i nauke sa ciljem razvoja domaćeg tržišta i stvaranja uslova za unapređenje poslovanja trgovinskog sektora.
Neophodno je uspostaviti nove odnose na tržištu Srbije po standardima moderne tržišne privrede i sve relevantne učesnike uključiti u proces kreiranja zakonodavnog okvira i doslednu primenu kodeksa poslovanja, koji će sankcionisati zloupotrebe i obezbediti korektno tržišno ponašanje, smanjiti sivu ekonomiju, poboljšati položaj postojećih i omogućiti otvaranje novih malih i srednjih trgovina na malo, zaključeno je na sastanku u Privrednoj komori Srbije.
Izvor: Blic

Više informacija...

Zabrinutost zbog pritiska na medije u Srbiji

Regionalna koordinatorka za jugoistočnu Evropu u organizaciji Transparensi internešnal (Transparency international) Kornelija Abel izrazila je 2. decembra 2015. godine zabrinutost zbog pritiska na medije u Srbiji i zemljama regiona, ali i zbog zastoja u borbi protiv korupcije i kriminala.
– Ako želite da uđete u Evropsku uniju, morate da poštujete evropske vrednosti, a sloboda medija je visoko na listi. Ako vlast ne može da podnese kritiku onda, nažalost, to pokazuje da Srbija nije demokratska zemlja, jer kritički glas pomaže da se popravite i razvijete – rekla je Abel za agenciju Beta.
Prema njenim rečima, slobodni mediji su neizostavna karika u lancu borbe protiv korupcije, a u Srbiji je veliki problem netransparentnost vlasništva medija i to što zakonom nije regulisano oglašavanje državnih organa.
Kornelija Abel je istakla da je sužavanje prostora za rad nezavisnih medija i predstavnika civilnog društva postalo trend u jugoističnom delu Evrope, što je posebno vidljivo u Makedoniji i Mađarskoj.
Govoreći o borbi protiv korupcije, ona je ocenila da Srbija nije […]

Više informacija...

Mali su kičma privrede

Mala i srednja preduzeća su kičma privrede svake zemlje i neophodno im je omogućiti pristup finansijama – ocenila je projektna menadžerka finansijskog sektora za razvoj nemačke razvojne banke KfW, zadužena za Jugoistočnu Evropu Kristina Rumke. Ona je, u izjavi Tanjugu povodom održavanja radionice u saradnji s Privrednom komorom Srbije, kazala da mala i srednja preduzeća doprinose da privreda postaje efikasnija i povećavaju i konkurentnost, a ujedno pomažu u održavanju i stvaranju radnih mesta.
Kristina Rumke je podsetila na to da je Vlada Srbije, u saradnji s Nemačkom, dogovorila paket za podsticanje privrednog rasta i zapošljavanje, u čijem implementiranju učestvuje KfW.
Izvor: Dnevnik

Više informacija...

Tanjug ugašen, a radi

Zaposleni u državnoj agenciji i dalje dolaze u preduzeće. Čekaju da se dogodi čudo i da nekako očuvaju posao.
Ugašeni Tanjug i dalje emituje vesti. Polovina zaposlenih još čeka da se dogodi čudo i da se pojavi neki novi poslodavac koji će nastaviti posao državne agencije. U nadi da će ipak biti formirana nova agencija, dolaze na posao, iako nisu dobili platu za novembar.
Trebalo bi da zaradu prime oni koji su potpisali ugovore o delu, do formalnog brisanja Tanjuga iz Agencije za privredne registre. Reč je o polovini od ukupno 180 zaposlenih. Od ostalih, kojima se uprava “zahvalila” na angažmanu, neki i dalje uzaludno dolaze na posao. Desetine su već digle ruke.
Tanjug od 31. oktobra nema zakonski osnov za postojanje, a Vlada Srbije je potom i formalno objavila odluku o gašenju u “Službenom glasniku” 5. novembra. U odluci o gašenju navedeno je da, nakon gašenja Tanjuga, pravo korišćenja stvari u javnoj svojini, novac i druga imovinska prava preuzima Republička direkcija […]

Više informacija...

Srpska privreda na ivici bankrotstva

Sa ukupnim neto gubitkom od 1,1 milijarde evra napravljenim u 2014. godini srpska privreda je na ivici bankrotstva, pokazalo je istraživanje Saveza računovođa i revizora Srbije (SRRS).
Koristeći model “Zero skor”, najpoznatiji naučni model za izračunavanje rizika od bankrotstva, računovođe su na osnovu ukupnih ekonomsko-finansijskih mogućnosti domaćih preduzeća, a objavljenih u finansijskim izveštajima dostavljenim APR, zaključili da je naša privreda duboko u crnoj zoni sa koeficijentom 1,07. Prema tumačenju “Zero” modela, koji već pola veka predviđa privredna stanja sa 90 odsto tačnosti, postoje ogromni rizici da će u naredne dve godine cela privreda bankrotirati.
Računovođe napominju da je ukupni gubitak realnog sektora lane bio 4,26 puta veći nego u 2013. Od delatnosti, najveći minus od 49,4 milijarde dinara imao je sektor saobraćaja i skladišta, kao i prerađivačke industrije sa gubitkom od 48 milijardi dinara.
U plusu je 2014. završilo samo šest delatnosti, i to rudarstvo, informisanje i komunikacije, stručne i naučne delatnosti, obrazovanje, snabdevanje vodom i uslužne delatnosti. U SRRS tvrde da […]

Više informacija...

Besplatni seminar – Intelektualna svojina u Latinskoj Americi

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Odeljenjem za podršku MSP za pitanja zaštite intelektualne svojine u Latinskoj Americi (The Latin America IPR SME Helpdesk), a u okviru projekta Evropske mreže preduzetništva, organizuje 4. decembra 2015. godine, Seminar – Intelektualna svojina u Latinskoj Americi: preporuke i iskustva.
Pitanje zaštite intelektualne svojine iz godine u godinu sve više dobija na značaju, posebno u okviru aktuelnog procesa globalizacije svetske privrede. Sve je više kompanija koje se okreću međunarodnom tržištu, a u okviru priprema za to neophodno je razmotriti i pojedine aspekte zaštite autorskih prava, žigova i patenata.
Seminar je namenjen svim kompanijama koje imaju nameru ili već sarađuju sa zemljama Latinske Amerike. Tokom seminara biće razjašnjena glavna pitanja koja se tiču zaštite intelektualne svojine, a kompanija ih mora imati na umu tokom procesa internacionalizacije svog poslovanja u ovim zemljama, sa posebnim osvrtom na Brazil, Argentinu, Kolumbiju, Peru i Meksiko.
Seminar je bez kotizacije i obezbeđen je prevod englesko/srpski.
Ukoliko ste zainteresovani da prisustvujete, molim Vas da […]

Više informacija...

Srbija otvara trgovinsko predstavništvo u Nižnjem Novgorodu?

Srbija bi mogla da otvori trgovinsku misiju u Nižnjem Novgorodu u ruskoj oblasti Volga, izjavila je d30. Novembra 2015. godine predsednica Komiteta gradske uprave za spoljno-ekonomske i međuvladine odnose Elena Mišina, a prenosi ruska agencija Tas.
– Dogovoreno je da srpska strana preispita mogućnost uspostavljanja trgovinske misije u Nižnjem Novgorodu kako bi se promovisali srpski proizvodi na tržištu Federalne oblasti Volge – rekla je Mišina na radnom sastanku.
 
O mogućnosti otvaranja predstavničke kancelarije se raspravljalo tokom sastanka delegacije Nižnjeg Novgoroda sa ambasadorom Srbije u Rusiji, Slavenkom Terzićem, a učesnici bilateralnog sastanka su se takođe upoznali sa turističkim potencijalima Nižnjeg Novgoroda i sa pripremama grada za Svetski kup u fudbalu 2018. godine.
 
Preduzetnici iz Nižnjeg Novgoroda su predložili srpskoj strani da predstavi domaće turističke mogućnosti, kao što su skijanje, zdravstveni turizam i lovački turizam.
 
– U svetlu nedavnih događaja u svetu, srpske destinacije su od naročitog značaja za stanovnike Nižnjeg Novgoroda i region – naglasila je Mišina.
 
 
Region Nižnjeg Novgoroda i Srbija takođe planiraju razvoj […]

Više informacija...