Srpske mašine kupuju Danci, Švajcarci…

 
Nastup na Poljoprivrednom sajmu Agritehnika u Hanoveru doneo je prijatno iznenađenje domaćim proizvođačima, koji izlažu na zajedničkom štandu Privredne komore Srbije i agencije SIEPA.
 
Za male poljoprivredne mašine, naročito zbog dobrog odnosa cene i kvaliteta, zainteresovani su Danci, Švajcarci, Nemci, a pojavili su se i potencijalni kupci iz Kine i s Islanda. Samostalna savetnica u Centru Privredne komore Srbije za bilateralnu saradnju Zorana Delić kaže da se to što naši proizvođači nastupaju zajedno pokazalo kao veoma dobro jer tako posetioci lakše obrate pažnju na njih.
– Ova izložba poljoprivredne mehanizacije u Hanoveru je jedna od najjačih, ne samo u Evropi već i u svetu, i ako ovde pokažete da imate mašinu za inostrana tržišta, da ste konkurentni i da sklapate poslove, onda je jasno da imate šta da tražite na svetskom tržištu – kaže Zorana Delić. – Mi smo zadovoljni jer je već dosta poslova ugovoreno.
Izložba u Hanoveru održava se svake druge godine, a naredne, 2016, je slična izložba u Bolonji […]

Više informacija...

Preko 40 odsto zaposlenih prima deo zarade na ruke

 
Na kraju prošle godine svaki treći privrednik u Srbiji smatrao je da u njegovoj delatnosti postoje oni koji rade u sivoj zoni, dok je sada u to uvereno čak 43 odsto ispitanika.
Negativan trend prisutan je i kada je reč o odlučnosti legalnih privrednih subjekata da prijavljuju kršenja zakona resornim institucijama. Krajem prošle godine to bi učinilo 44 odsto privrednika, a ove samo 38.
Predsedavajući Savezu za fer konkurenciju i generalni direktor kompanije „Coca-Cola Hellenik” Aleksandar Ružević objašnjava da se procenjuje da je obim prometa u sivoj zoni u Srbiji 30 odsto BDP-a, što je drugi najlošiji rezultat u centralnoj i istočnoj Evropi, odmah posle Bugarske.
– Kada bismo smanjili nivo sive ekonomije samo jedan procentni poen, država bi od poreza prihodovala dodatnih 100 miliona evra godišnje, što je novac koji bi se mogao upotrebiti za obnovu škola i bolnica, izgradnju puteva ili povećanje penzija – rekao je Ružević. – Ali, siva ekonomija je širi problem od puke utaje poreza – ona […]

Više informacija...

Kada bismo u Srbiji radili 7 sati dnevno, učinak bi bio ISTI

Kada bi radni dan u Srbiji trajao sedam sati umesto osam, firme bi imale manje troškove, a učinak radnika bio bi isti

 
Ovo za „Blic“ kaže Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, koji je analizirao radno vreme u Evropi i Srbiji i došao do zaključka da smanjenje radne nedelje ima pozitivan uticaj na život zaposlenih, ali i na budžet poslodavaca.
 

– Forsiranje zaposlenih da rade previše sati pogrešan je koncept jer ne samo što su umorni radnici skloni greškama i povredama, već i njihovo nezadovoljstvo obara produktivnost. Francuska je 2000. donela zakon po kojem se dnevno radilo sedam sati, odnosno nedeljno 35. Istraživanje sindikata pokazalo je da 58 odsto ispitanika smatra da je smanjenje radne nedelje imalo pozitivan uticaj na njihov život, posebno za žene s malom decom. S druge strane, vlada je tvrdila da je smanjenjem troškova stvorila 350.000 novih radnih mesta – kaže Nikolić.
 
 

On napominje da u Srbiji malo ko efektivno radi osam sati dnevno. U takvim okolnostima, […]

Više informacija...

Domaću privredu čeka 200.000 strana novih propisa

Privredna komora Srbije (PKS) pokušava da pripremi domaće firme da budu konkurentne i spremne za jaku tržišnu utakmicu koja vlada na svetskom tržištu i učestvuje u pripremama oko 200.000 strana novih propisa da bi se srpske kompanije prilagodile zahtevima i potrebama globalnih trendova, izjavio je 13. novembra 2015. godine predsednik PKS Marko Čadež.
Otvarajući dvodnevnu međunarodnu konferenciju “PRilika 2015 – uhvati dobar PRavac”, iz oblasti odnosa sa javnošću i poslovnih komunikacija, Čadež je ocenio da ne postoji branša koja se tako brzo menja kao što je to oblast poslovnih komunikacija.
Napominjući da se, pre nego što je došao na čelo PKS-a, bavio poslovima poslovnih komunikacija i marketinga, Čadež je kazao da je dobio mandat da tu privrednu asocijaciju prilagodi zahtevima domaćeg tržišta i preneo da je u PKS zatekao veliko poznavanje različitih tema i oblasti, koji nažalost nije bio povezan.
“Ono što nam je falilo to su upravljači tog sadržaja, neko ko će da stvori novu vrednost, da komunicira i pruži […]

Više informacija...

Poverenica: Porast pritužbi građana, najviše diskriminisani zbog pola

 
Od početka 2015. godine porastao je broj pritužbi, a građani su se najviše žalili zbog diskriminacije na osnovu pola i zbog nacionalne pripadnosti, rečeno je 14. novembra 2015. godine u kabinetu poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković.
Poverenici za zaštitu ravnopravnosti građani su se žalili i na diskriminaciju zbog invaliditeta, kao i zbog starosnog doba, rečeno je agenciji Beta.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti od početka 2015. godine do 1. novembra dobila je 898 pritužbi. Statistika ukazuje da će ukupan broj predmeta do kraja godine biti znatno veći u odnosu na prethodnu, kada je dostigao 884.
 
Od ukupnog broja podnetih pritužbi u ovoj godini 17,7 odsto odnosi se na diskriminaciju na osnovu pola, rekli su u službi poverenice.
Te pritužbe su u velikom broju podnosile žene, a čak 97 pritužbi su podnele one žene koje su bile direktno pogođene spornom odredbom Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru po kojima su pre vremena doktorke, profesorke, nastavnice morale da odu u penziju.
 
Ustavni […]

Više informacija...

Srbija posle Hrvatske ima najmanji rast u regionu i najveći javni dug

Srbija će imati privredni rast od 0,5 odsto u 2015. i 1,5 odsto u 2016. godini, što je sa izuzetkom Hrvatske najniža stopa u regionu i ispod rasta u EU, objavio je 13. novembra 2015. godine Međunarodni monetarni fond.
“Većina privreda u zemljama jugoistočne Evrope koje nisu u EU, osim Srbije, zabeležilo je relativno jak rast. Nasuprot tome, Srbija tek polako izlazi iz recesije koju su izazvale katastrofalne poplave u 2014”, navodi se u dvogodišnjem regionalnom izveštaju za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu.
 
Prognozira se da će program sa MMF-om pomoći Srbiji da ima malo jači oporavak od recesije zabeležene 2014. godine.
 
U jugoistočnoj Evropi van EU (Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) rast će u 2016. biti 2,6 odsto, najviši u Crnoj Gori 4,9 odsto, dok će u tri zemlje regiona koje su u EU biti ukupno tri odsto – Bugarskoj 1,9 odsto, Rumuniji 3,9 odsto i Hrvatskoj jedan procenat.
Zemlje celog regiona imaće koristi i od oporavka u zoni […]

Više informacija...

Još prostora za pospešivanje privredne saradnje

 
Senat privrede Srbije treba da pomogne srpskim preduzećima u pospešivanju izvoza i, mada je saradnja sa privredom nemačkog govornog područja dobra, još ima prostora za pospešivanje te saradnje, ocenio je 13. novembra 2015. godine predsednik Senata privrede Srbije Ivan Gros.
 
On je Tanjugu rekao, povodom Prve konvencije Senata, da je dobro što Senat pokriva pre svega nemačko govorno podružje, jer su to zemlje koje su najvažniji ekonomski partneri Srbije.

Gros je objasnio da je cilj Senata pre svega da u Srbiji okupi zdrave firme koje žele da izadju na strano tržište i koje imaju šanse za izvoz.

Senat je, prema njegovim rečima, usmeren na mala i srednja preduzeća, a strateška obaveza je povezivanje sa nemačkim i austrijskim firmama.

On je podsetio da su srednja i mala preduzeća kičma privrede Nemačke i Austrije. Takođe je kazao da je neophodno ukrupnjavanje preduzeća sa dobrim programom.

S tim u vezi je dodao da je cilj da se osnuju senati i u drugim zemljama regiona, pre svega u […]

Više informacija...

Italija vodeći privredni partner Srbije

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je 12. novembra 2015. godine da je Italija vodeći privredni partner Srbije, najvažniji spoljno-trgovinski partner i prvo izvozno tržište za srpske proizvode.
On je naveo i da je Italija drugi uvozni partner Srbije i među prvih pet najvećih investitora u Srbiji.
 
– Ukupna razmena prošle godine dostigla je skoro 3,7 milijardi evra od čega je izvoz iz Srbije na italijansko tržište oko dve milijarde – rekao je Čadež na srpsko-italijanskom poslovnom forumu “Investiranje u Srbiji -mogućnisti, propisi, regionalni potencijal”.
 
 
On je ocenio da je razmena svake godine sve veća, a da je izvoz Srbije u Italiju poslednjih 10 godina povećan šest puta, dodajući da je trend rasta nastavljen i ove godine.
 
 
Navodeći da je Fijat najveći srpski izvoznik, Čadež je dodao da u Srbiji posluje 600 italijanskih kompanija čija su mesta ulaganja premašila milijardu evra i zapošljavaju 25.000 radnika.
 
 
Čadež je ubeđen da će u Srbiji biti sve više italijanskih kompanija i da će se one oslanjati […]

Više informacija...

Prvi znaci oporavka privrede

Predsednik Saveta stranih investitora FIC Uve Fredhajm izjavio je da je Vlada Aleksandra Vučića pokazala jaku posvećenost reformama i da se vide rani znaci oporavka srpske privrede.
– Nadamo se da će taj trend biti nastavljen i u narednom periodu – rekao je Fredhajm, predstavljajući „Belu knjigu 2015” Saveta stranih investitora, koja sadrži konkretne preporuke za bolje poslovanje u Srbiji. On je kazao da Vlada ima dobru saradnju s FIC-om i da podržava kompanije koje investiraju u zemlju, kao i da je u prethodnom periodu mnogo rada ulaženo u napredak evropskih integracija.
– Unapred se radujemo otvaranju konkretnih pregovaračkih poglavlja Srbije s EU – rekao je Fredhajm. On je kazao da je FIC prepoznao značajan napredak u tri oblasti – nekretnina i gradnje, inspekcija, transporta i intelektualne svojine, kao i velikom broju različitih sektora – telekomunikacijama, osiguranju, nafti i gasu i privatnom obezbeđenju. Pomaci su ostvareni i u energetici, životnoj sredini i opštem pravnom okviru – zaštita konkurencije, sudovi, platni promet […]

Više informacija...

Česima se sviđa srpski nameštaj

Drvna industrija Srbije od početka godine pokazuje znake oporavka, posebno u razmeni sa svetom. Ove godine izvoz vredan 250 miliona a uvoz 108 miliona dolara.
Njihovi proizvodi krasili su domove širom planete. Danas srpska drvna industrija pokušava da se vrati na mesto koje joj je pripadalo nekada. Napori su konačno ove godine urodili plodom i na tržištu nameštaja javljaju se znaci oporavka. Zabeležen je dvocifreni rast izvoza, a što je najvažnije u svet ne šaljemo samo sirovine neophodne za proizvodnju nameštaja, već sve više i finalne proizvode. Naš nameštaj, sudeći po vrednosti izvoza, najviše vole Česi.
Ukupan izvoz nameštaja za devet meseci 2015. iznosi 250 miliona dolara, dok je u isto vreme uvezeno ormana i ležajeva za 108 miliona dolara. Ostvaren je suficit od 142 miliona dolara. U prvih devet meseci ove godine izvoz nameštaja veći je za 11 odsto, dok je uvoz smanjen za sedam odsto. U tom periodu, kako objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije, za petinu manje smo i […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama