Električnom energijom do jeftinije tople vode

U maju naredne godine, nakon završetka izgradnje kogenerativnog postrojenja u toplani „Zapad”, Novosadska toplana bi trebalo da postane povlašćeni proizvođač električne energije i da godišnje od tog posla prihoduje oko 2,7 miliona evra, kaže za „Dnevnik” rukovodilac sektora za proizvodnju  i distribuciju toplotne energije Novosadske toplane Dušan Macura. To bi, po Macurinim rečima, posredno doprinelo i smanjenju cene tople potrošne vode, jer je po novoj metodologiji koju je propisala republička vlada, strogo određeno formiranje cene, uslovljava njeno sniženje u slučaju manjih troškova proizvodnje.
– Još 2011. godine počeli smo da razmišljamo o izgradnji kogenerativnog postrojenja (CHP) za proizvodnju električne i toplotne energije za pripremu tople potrošne vode i prilikom rekonstrukcije toplane „Zapad” ostavili smo prostor za tu namenu. Iste godine uradili smo i idejni projekat, na osnovu kog smo 2012. godine konkurisali u 4. fazi programa nemačke razvojne banke KfW, gde smo dobili kredit za tri strateška razvojna projekta od ukupno 11 miliona evra po veoma povoljnim uslovima, od kojih […]

Više informacija...

Podrška privredi za bolje izvozne rezultate

Uloga Privredne komore Srbije je da obezbedi dijalog privrede i države, i da u saradnji sa vladom i resornim ministarstvima pomogne u rešavanju konkretnih problema privrednika i pruži im podršku u jačanju kapaciteta kako bi što više proizvodili i što bolje se pozicionirali na inostranom tržištu, izjavio je 4. decembra 2015. godine predsednik PKS Marko Čadež.
On je prilikom posete kompaniji Karneks u Vrbasu razgovarao sa rukovadstvom, a posle obilaska proizvodnih pogona istakao značaj kompanija kao što je Karneks za razvoj svih učesnika u lancu proizvodnje i kompletne privrede.
Čadež je rekao da se radi o modernom proizvodnom pogonu i da je primetno da je dosta investirano u kvalitet proizvoda, odnosno cele proizvodnje.
On je podsetio da Karneks ima 1.500 dobavljača te da će, ako dobro posluje i izvozi, sve to dobro uticati ne samo na one koji su direktno zaposleni u Karneksu, već i na druge sektore u privredi.
U poseti kompaniji Karneks pored Čadeža bili su i savetnik premijera Danilo Cicmil […]

Više informacija...

Dolaze gorki dani za srpske šećerane

Domaća industrija šećera u problemu, jer od sledeće godine EU ukida uvozne kvote za ovaj proizvod. Ove godine biće proizvedeno oko 300.000 tona šećera, gotovo upola manje nego prošle.
Evropska unija sledeće godine ukida kvote za šećer, a države EU će zadržati subvencije koje daju svojim proizvođačima. Na naše tržište će onda nagrnuti jeftin šećer iz Evrope. Domaća industrija šećera imaće problemu, jer sa postojećom proizvodnjom od oko 300.000 tona slatkog kristala godišnje, kao ove sezone, mnogo su nam postojeći pogoni za proizvodnju šećera, koliko ih sada ima.
Prošle godine, prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja šećera iznosila je 545.957 tona, što predstavlja količinu koja zadovoljava domaće potrebe, ali i kvotu za izvoz u EU, po preferencijalnom statusu u količini od 181.000 tona. Ove sezone, međutim, neće moći da se ispuni izvozna kvota, jer najpre moramo da podmirimo sopstvene potrebe, koje su oko 180.000 tona.
– Ove godine biće proizvedeno ispod 300.000 tona šećera, gotovo upola manje nego lane i neće biti […]

Više informacija...

Milion evra ode ako stane samo „Azotara“!

Srpske firme strahuju od nove gasne krize dok čekaju dogovor Rusije i Ukrajine. Ako budemo kupovali iz skladišta po Evropi, to će papreno koštati.
Gasna kriza, poput one 2009. godine, Srbiji još ne preti, misle stručnjaci. Ipak, dok se čeka dogovor Rusije i Ukrajine oko isporuke „Gaspromovog“ gasa ovoj zemlji, ali i ostatku Evrope, domaće firme kojima je ovo primarni energetnt već prave – krizne scenarije. Ako do zavrtanja ventila ipak dođe, „Petrohemija“ će morati da smanji proizvodnju za najmanje trećinu, a „Azotara“ će imati milion evra minusa, samo za troškove stopiranja i ponovnog pokretanja proizvodnje.
Pančevački petrohemijski kompleks strpljivo čeka nastavak gasnih aranžmana i nada se da će Rusi, EU i Ukrajina postići novi sporazum. Ruski gasni gigant „Gasprom“ obustavio je isporuke gasa Ukrajini, budući da zvanični Kijev nije uplatio avans za nove isporuke.
– Čekamo da vidimo šta će se dogoditi i, naravno, mislimo da će Rusi ponovo pustiti gas, kao i ranijih godina kada je bilo problema sa Ukrajinom […]

Više informacija...

Svaki treći sanja stranog gazdu

Zaposleni u Srbiji,kao i u susednim zemljama, spremni da menjaju posao. Četvrtina bi najviše volela da radi za sebe, a svaki peti za državu
Bez obzira na krizu, dve trećine zaposlenih u Srbiji planira da promeni posao, dok je svaki peti anketirani izjavio da ne želi da menja radno mesto. Oko 16 procenata bi to uradilo samo u slučaju nužde.
Ovo su samo neki od rezultata istraživanja u kome je učestvovalo više od 4.000 ispitanika iz BiH, Hrvatske i Srbije. Iz naše zamlje bilo ih je 1.000, i to 60 odsto nezaposlenih, 30 procenata zaposlenih i oko 10 odsto ispitanika koji se još školuju.
– Do kraja godine većina ispitanika iz Srbije, čak 64 odsto ne očekuje niti povišicu, niti napredovanje – kaže Tatjana Vidaković iz Infostuda. – U najvećoj meri to su ispitanici iz BiH, a najmanje iz Hrvatske. Zanimljivo je da je nešto više od polovine ispitanika iz Srbije navelo da se ne boji za svoje radno mesto. Najveću zabrinutost […]

Više informacija...

U srpskom svetu biznisa muški gazi 900 žena

Bave se različitim profesijama, od doktorki do poslastičarki, inženjerki, kreatorki… Ima i pravih industrijalki, koje su „strah i trepet“, a mnoge su u posao ušle iz nužde.
One nisu slabiji pol. Naprotiv, dokazale su da su spremne za žestoke bitke u svetu biznisa koji je uvek pripadao muškarcima. Na odluke da ukrste koplja sa iskusnim i prekaljenim biznismenima, mahom su bile primorane, ali su svojim radom, snalažljivošću i kreativnošću pokazale da za uspeh u poslu nije potrebno nositi odelo i kravatu. One su ćerke, supruge, majke i preduzetnice. Okupljene su u Udruženju poslovnih žena i ima ih oko 900. Različitih su profesija – od doktorki do poslastičarki, inženjerki, kreatorki…
Mnoge su postale preduzetnice u poslovima koji su im bili poznati. Od ljubavi prema spremanju kolača napravile su biznis, od koga žive i njihove porodice. Ima, međutim, i pravih industrijalki, koje su „strah i trepet“ u svom poslu. Za većinu njih je zajedničko da su u biznis ušle iz nužde.
Ljiljana Matković, vlasnik […]

Više informacija...

Najveći problem privrede je prezaduženost

Privredni rezultati i raspoloženje privrednika u 2015. godini neznatno su bolji nego ranije, izjavio je 4. decembra 2015. godine savetnik ministra privrede Dušan Korunoski i dodao da je najveći problem privrede i dalje prezaduženost i nedostupni jeftini krediti.
On je kazao da privrednici kao prepreku u poslovanju najčešće iskazuju nedostupnost kvalitetnih jeftinih, dugoročnih i dobrih izvora finansiranja.
– Privreda u ovom stanju prezaduženosti mora nekako da dodje do jeftinijih, boljih, dugoročnijih izvora finansiranja, i u tom smislu planirano je da sledeća 2016. godina bude godina preduzetništva i godina privrednika – rekao je Korunoski privrednicima u Savezu računovodja i revizora Srbije.
U ovoj vladi, istakao je on, za razliku od prethodnih, postoji iskreno opredeljenje da se učini sve da bi privreda ušla u fokus. Takav je, kako je kazao i stav Ministarstva privrede.
Vlada se suočava velikim otporima unutar javnog sektora pokušavajući da sprovede neminovne reforme koje bi privatnom sektoru pomogle „da konačno ojača potkresana krila“.
Kako je kazao, veliki je broj i loših zakona […]

Više informacija...

Srbija troši četiri puta više energije nego u EU

U Srbiji se troši četiri puta više energije nego u zemljama EU, pri čemu zgrade troše čak 40 odsto energije, rečeno je 3. decembra 2015. godine na parlamentarnom forumu
„Finansijski modeli energetske efikasnosti u zgradarstvu“.
Od ukupne energije koje troše zgade 61 odsto se troši u stambenim objektima.
Srbija, kao uvozno energetski zavisna zemlja, ima 4,5 odsto veći „energetski intenzitet“ od proseka zemalja EU i dosta viši nego u bilo kojoj drugoj državi kandidatu za članstvo u EU, a taj indikator pokazuje koliko privreda racionalno troši energetske resurse, upozorili su učesnici Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije.
Na primer, „energetski intenzitet“ je u Srbiji tri puta već nego u Hrvatskoj ili Sloveniji.
Predsedik tog foruma Aleksandra Tomić je istakla da se sa povećanjem potreba za energijom, kao i rastućom cenom energenata, sve više aktuelizuje pitanje racionalnog korišćenja i energije i unapređenja energetske efikasnosti, a naročito u zgradarstvu.
Nedavno istraživanje u Srbiji pokazalo je da, ako se uzmu u obzir trenutne cene energije, ukupni troškovi energetske […]

Više informacija...

Dinkićeve diplomate odlaze u istoriju

Srbija bi od sredine naredne godine trebalo da dobije novi model ekonomske diplomatije, saopštila je Privredna komora Srbije.PKS će s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i drugim nadležnim državnim institucijama,u narednom periodu ubrzati aktivnosti na pripremi novog modela ekonomske diplomatije Srbije, koji bi trebalo da se primenjuje od juna naredne godine, navodi se u saopštenju.
To je dogovoreno na sastanku ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića i predsednika PKS-a Marka Čadeža.Odlukom Vlade Srbije, 2010. godine je izabrano 27 ekonomskih ambasadora, čiji je zadatak bio da pospešuju ekonomske odnose sa zemljama u kojima su postavljeni, a pre svega dolazaka investitora u Srbiju. Uvođenju ekonomskih diplomata bila je ideja tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića.
Analiza je pokazala da su te diplomate do sada koštale Srbiju oko četiri miliona evra. Od 2013. godine počelo je njihovo povlačenje i trenutno ih je ostalo devet, čiji mandat traje do kraja godine. Po ranijim Ljajićevim najavama, od 2016. godine ekonomske diplomate će zastupati interese Srbije samo […]

Više informacija...

Sistem za elektronske dozvole jednostavan kao Facebook

Novi sistem za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola, koji će početi da se primenjuje od 1. januara 2016, biće jednostavan za upotrebu kao Fejsbuk, saopštio je NALED.
Zahtev za dobijanje elektronske građevinske dozvole će od 1. januara moći da podnese svako ko ima računar sa najmanje „Windows XP“ operativnim sistemom i brzinom interneta od pola megabita u sekundi, kažu u NALED-u koji je obezbedio softver za elektronske građevinske dozvole.
Direktorka Tima za regulatornu reformu u NALED Jelena Bojović je istakla na konferenciji „Građevinske dozvole – objedinjena procedura i planska dokumentacija u praksi“ da to potvrđuje da uslovi da novi sistem funkcioniše nisu previše zahtevni.
Svi građani kojima građevinska struka nije bliska i nemaju elektronski sertifikat, mogu da se obrate ovlašćenim projektantima koji će im pripremiti projekat i u njihovo ime podneti dokumentaciju.
Za dodatnu pomoć na raspolaganju je sajt www.gradjevinskedozvole.rs, gde mogu da postave pitanja, pročitaju propise, obaveštenja i smernice, a uskoro će biti postavljena i video uputstva.
Takođe, pri NALED-u je otvoren Call centar […]

Više informacija...