Više turista u Srbiji

Od početka godine do septembra Srbiju je posetilo 1.895.219 turista, što je 12 odsto više u odnosu na isti period lane, pokazaju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Od početka godine do septembra Srbiju je posetilo 1.895.219 turista, što je 12 odsto više u odnosu na isti period lane, pokazaju podaci Republičkog zavoda za statistiku o turističkom prometu. Domaćih gostiju bilo je 1.015.376, odnosno 54 odsto od ukupnog broja gostiju, a stranih 879.843, odnosno 46 odsto od ukupnog broja gostiju. Strani turisti najčešće borave u Beogradu, a potom Novom Sadu, na Zlatiboru i u Vrnjačkoj banji.
Izvor: Dnevnik

Više informacija...

Privreda Srbije porasla za 2 odsto u trećem kvartalu

Realni rast bruto domaćeg perioda (BDP) Srbije u trećem kvartalu 2015. iznosio je dva odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema objavljenoj fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od 30. oktobra 2015. godine.
Obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2015. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja metodom deflacije, biće objavljen 30. novembra 2015. godine u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji,navodi se u saopšstenju RZS.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Mađarski delikatesi na srpskom tržištu

Posle Beograda i Novog Sada, „Hungarikum centar“ kanjiškog preduzeća „Tisakoop“ otvoren je i u Kanjiži. Po rečima ambasadora Mađarske u Srbiji Atile Pintera, na srpskom tržištu prisutno je oko 400 mađarskih firmi, a cilj je da se, osim velikih kompanija, u ekonomsku saradnju i investiranje u Srbiji uključuje što veći broj malih i srednjih preduzeća.
Ambasador Mađarske ukazao je na to da su srpska ekonomija i tržište veoma stabilni i da će mađarske firme, koje ozbiljno razmišljaju o tome da investiraju u Srbiju, biti zadovoljne stanjem na njemu. On je naglasio da su firme iz Mađarske prošle godine ostvarile rekordnu robnu razmenu sa Srbijom od 1,7 milijarde evra, a po podacima za prvih sedam meseci ove godine, vrednost lanjske robne razmene trebalo bi da bude nadmašena.
– Činimo sve da pozovemo i zainteresujemo što više mađarskih firmi da investiraju u Srbiji – rekao je Pinter. – Mogućnosti su velike, pre svega u oblasti poljoprivrede, energetike i turizma, ali ako mađarske firme […]

Više informacija...

Rusko interesovanje za robu iz Srbije veće nego što smo očekivali

Iako je poseta srpske delegacije Moskvi u toku, privrednici su već stekli utiske – prvi, da u Rusiji postoji veće interesovanje za srpsku robu nego što su očekivali, a drugi, da je prostor na tržištu širi jer se neki zapadni proizvođači već povlače.
Ovaj zaključak se može izvesti na osnovu razgovora koje je Tanjug vodio sa članovima privredne delegacije u Moskvi koju predvodi premijer Aleksandar Vučih, ali i sa privrednicima u Beogradu koji takođe sarađuju sa ovim velikim istočnim tržištem.
„Nisam mogao ni da pretpostavim da postoji ovoliko interesovanje za robu iz Srbije. Sve do ove posete sam bio skeptičan i mislio da je rusko tržište veoma udaljeno i nedostižno za brendove iz Srbije, što nikako nije tačno“, ovim rečima Tomislav Momirović iz Mone opisuje zaključke koje je izveo kada je sa srpskom delegacijom otišao u glavni grad Rusije.
On u izjavi Tanjugu iz Moskve kaže da su šanse za proboj srpske robe veće i zbog toga što se neki zapadni proizvođači […]

Više informacija...

Austrija uložila oko pet miliona evra u privredni razvoj u Vojvodini

Austrija je do sada u uložila pet miliona evra koji su usmereni na privredni razvoj u Vojvodini, saopštila je 29. oktobra 2015. godine Pokrajinska Vlada nakon sastanka predsednika Pokrajinske Vlade Bojana Pajtića i ambasadora Austrije u Srbiji Johanesa Ajgnera.
“Podrškom od pet miliona evra realizovane su brojne aktivnosti iz Programa privrednog razvoja Vojvodine. Formirane su pokrajinske institucije poput Informativnog centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju, kao i VIP fond, koji je privukao brojne strane investicije”, rekao je Pajtić, a navodi se u saopštenju.
U saopštenju se navodi da je Vlada Austrije podršku uputila preko svoje razvojne agencije (ADA) i ocenjuje da je Austrija jedan od najznačajnijih privrednih partnera Vojvodine.
Ajgner i Pajtić razgovarali su i o izbegličkoj krizi. Ajgner je ocenio da kriza predstavlja veliki izazov za Evropljane i da zahteva ozbiljna rešenja i podršku.
Izvor: Beta

Više informacija...

Ofšor pljačka – Krvopije isisale 3,9 milijardi evra iz Srbije!

Beograd Firme koje posluju u Srbiji iznele su prošle godine u ofšor zone više od 2,5 milijardi evra, a u prvih osam meseci ove godine čak 1,4 milijarde.
Domaće kompanije i predstavništva stranih kompanija u Srbiji tako su u 2014. u of-šor zone transferisali dva “Telekoma”, skoro jedan španski Real Madrid čija se vrednost procenjuje na 2,9 milijardi evra, ali i 15 mostova preko beogradske Ade.
Novac koje su firme iz Srbije za samo godinu dana iznele u poreske rajeve jednak je i sumi koja je potreba da se sagradi čak hiljadu modernih obdaništa.
Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći deo transfera bio je usmeren ka Holandiji 1,5 milijardi evra. Istovremeno je u Luksemburg transferisano 548 miliona evra, dok je u ofšor zonu na Devičanskim Britanskim Ostrvima otišlo 47 miliona evra…
Na spisku zemalja u koje je odlivan novac iz Srbije su i Švajcarska, Kipar, Kajmanska Ostrva, Monako, Maršalska Ostrva, Panama… Reč je o odlivu na osnovu tekućih, kapitalnih i finansijskih plaćanja, precizirali […]

Više informacija...

Srbija zbog sive ekonomije godišnje izgubi autoput ili most

Na regionalnoj konferenciji „Sledeća runda u borbi protiv sive ekonomije“ u Beogradu, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham), 26.oktobra 2015. godine su pohvaljeni dosadašnji napori Vlade Srbije, ali je i istaknuto da bez doslednosti svih, uključujući i sudstvo i rad na prevenciji, nema uspeha u borbi protiv sive ekonomije.
Učesnici konferencije, čiji je Tanjug medijski pokrovitelj, poručili su da su bolja koordinacija, efikasni sudski proces i regionalna saradnja neophodni za trajno rešavanje tog problema zbog kojeg, kako su naveli, Srbija godišnje izgubi jedan most ili autoput od Beograda do Čačka, s obzirom da država izgubi oko 300 miliona evra.
 
Predsednik AmCham Odobra za borbu protiv sive ekonomije Ivan Miletić rekao je da su ključne smernice u borbi protiv sive ekonomije pojačan rad kontrolnih organa na suzbijanju te pošasti, što ne sme da bude obeshrabreno sporim ili izostankom sudskih epiloga.
On je ocenio da je veoma važna kaznena politika i da se dosta očekuje od pune primene Zakona o inspekcijskom nadzoru, od aprila […]

Više informacija...

U javnim preduzećima manjak reformi, a višak gubitaka

Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je Srbiji drugu reviziju tekućeg stend-baj aražmana „iz predostrožnosti”, čime joj je stavljeno na raspolaganje 531,8 milion evra.
Takva odluka dokaz je spremnosti srpske vlasti da sprovede program finansijske konsolidacije utvrđen aražmanom s tom finansijskom institucijom.
Međutim, u četvrtak, 29. oktobra, započinje treća revizija sporazuma s MMF-om, trajaće dve nedelje, a u fokusu će biti javna preduzeća i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru. Neposredno pre dolaska delegacije MMF-a u Beograd, premijer Srbije Aleksandar Vučić pozvao je čelnike javnih preduzeća na vanredni sastanak da bi im jasno stavio do znanja da će do kraja godine smeniti loše direktore, dodajući da od njih očekuje više novca za republičku kasu, da štede i da ne raspipaju novac na dnevnice i službena vozila.
Krajem juna je istekao rok u kojem su preduzeća imala obavezu da Agenciji za privredne registre dostave finansijske izveštaje o poslovanju u prošloj godini, iz kojih bi se tačno videli, između ostalog, i gubitici ili dobit […]

Više informacija...

Najbrže i najlakše proizvodimo šefove

Broj rukovodilaca u državnoj upravi i javnom sektoru u Srbiji daleko je veći nego u drugim državama, pa tako se kod nas često dešava da imamo menadžere koji rukovode samo jednim zaposlenim, dok je na zapadu taj broj minimum šest. Stručnjaci navode da je to posledica toga što nismo reformisali javna preduzeća, ali i postojanja otpora da se promene sistematizacije zbog smanjenja plata i gubitka beneficija, kao i lakog sticanja diploma menadžera na privatnim fakultetima, a sve s ciljem „udomljenja” u državnoj službi. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku rekao je da najpre treba razgraničiti šta je uopšte menadžer, pošto u klasičnoj teoriji postoji podela na top, srednji i niži menadžment.
– Menadžerom se, bar u toj terminologiji, naziva svako ko u izvesnom smislu rukovodi, ako u strukturi firme ima ovlašcenja da rukovodi svojim kolegama makar to bila jedna ili dve osobe podrazumeva se da je to jedna vrsta menadžera”, objasnio je Rajić.
Problem je što, navodi Rajić, ako govorimo […]

Više informacija...

Više od stotinu privrednika u ponedeljak putuje u Moskvu

Više od stotinu srpskih privrednika otputolavo je u ponedeljak 26. oktobar 2015. godine u Moskvu kako bi sa svojim ruskim kolegama, u direktnim razgovorima, pokušali da povećaju izvoz proizvoda iz Srbije u Rusku federaciju.
Oni će u utorak, tokom zvanične posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Rusiji, učestvovati na zajedničkoj sednici Poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom pri Trgovinsko industrijskoj komori Rusije i Poslovnog saveta za saradnju sa Rusijom pri Privrednoj komori Srbije.
Kako je, u izjavi novinarima, objasnio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež to će biti najveća i najznačajnija privredna delegacija naše zemlje u Ruskoj federaciji.
U Moskvi će biti prisutno oko 120 naših kompanija i oko 100 ruskih, koji će imati priliku da razgovaraju o uslovima investiranja u Srbiju, ali i konkretnim planovima u direktnim međusobnim razgovorima, rekao je Čadež.
On je istakao da je reč prevashodno o kompanijama iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, metaloprerađivačke industrije, proizvodnje guma i plastike, turizma, i da bi trebalo da se očekuju dobri rezultati.
„Ne […]

Više informacija...