Tanjug javlja: kraj

Vlada odlučila da formalno ugasi i izbriše iz registra državnu agenciju. Moguć leks specijalis, sa ciljem osnivanja novog servisa vesti.
 
Državna agencija Tanjug je i zvanično ugašena, a svi njegovi servisi biće narednih dana obrisani iz Agencije za privredne registre. Zaposleni će dobiti plate za oktobar, otpremnine od 200 evra po godini staža i radne knjižice da se prijave „na biro“.
 
Vlada je donela odluku o pravnim posledicama prestanka rada JP „Novinska agencija Tanjug“, koja je danas objavljena u „Službenom glasniku“. Pitanje je dana kada će na zgradu na Obilićevom vencu biti stavljen katanac.
 
Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Tanjugu prestaje da važi datumom prodaje ili najkasnije 31. oktobra 2015.
 
U medijskim krugovima provejavaju priče i da se razmatra usvajanje leks specijalisa, kojim bi bilo omogućeno postojanje novog servisa za informisanje Vlade Srbije. To bi bio naslednik Tanjuga, u kojem bi radio deo trenutno zaposlenih. Ali za početak, svih 180 radnika ugašene agencije moraće na evidenciju Nacionalne službe […]

Više informacija...

Podaci moraju biti javni, besplatni i svima dostupni

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički izjavila je 4. Novembra 2015. godine da su otvoreni podaci moćan mehanizam za primenu preventivnih mera za borbu protiv korupcije i da se Srbija od ove godine obavezala da otvorene podatke koristi u cilju stvaranja dobre uprave, transparentnosti i razvoja.
Otvoreni podaci su moćan mehanizam za primenu preventivnih mera za borbu protiv korupcije“, rekla je potpredsednica Vlade na panelu „Kako otvoreni podaci doprinose sprečavanju i borbi protiv korupcije“ u okviru Šeste konferencije zemalja članica UN Konvencije protiv korupcije, koji se održava u Sankt Peterburgu.

Ona je dodala da je potrebno da ti podaci, osim što moraju biti javni, budu i besplatni, lako čitljivi i dostupni svima kako za upotrebu, tako i za objavljivanje, dodaje se u saopštenju ministarstva.
Udovički je u obraćanju učesnicima konferencije navela da se Srbija od 2015. godine obavezala da otvorene podatke koristi u cilju stvaranja dobre uprave, transparentnosti i razvoja.

Ona je dodala da je Srbija pristupila […]

Više informacija...

Kad Nemci kažu „kupujmo balkansko”

Iako je Balkan proteklih sedmica spominjan uglavnom u okviru problema s talasom izbeglica, vlada u Berlinu iza kulisa ulaže napore u privredni oporavak regiona.
Direktni susreti privrednika već su urodili plodom, piše „Deutsche welle”.
„Otkrili smo potpuno nove mogućnosti za razvoj naših poslova“ – tako glasi samo jedna od reakcija brojnih nemačkih privrednika koji su deo Inicijative za nabavku roba na Balkanu (Einkaufsinitiative Balkan).
Inicijativa je pokrenuta kao rezultat prošlogodišnje Konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu, a njeni inicijatori su Nemačko udruženje logističara i firmi za nabavku BME, Nemačka privredna i trgovinska komora DIHK i vlada u Berlinu.
Cilj inicijative je da se direktno spoje proizvođači iz regiona Zapadnog Balkana s potencijalnim kupcima, odnosno firmama iz Nemačke. Proteklog juna je tako u Minhenu održana i posebna konferencija, na kojoj je BME organizovao više od 400 direktnih razgovora između potencijalnih partnera. Na odvojenim sastancima, pred 22 potencijalna partnera iz Nemačke predstavilo se gotovo sto izabranih firmi sa Zapadnog Balkana. U proteklih nekoliko meseci te […]

Više informacija...

Naporan rad Srbije na identifikovanju trgovinskih barijera

 
Srbiji predstoji 12 meseci napornog rada kako na identifikovanju potencijalnih barijera u trgovini sa EU, tako i na proceni troškova koje će naša država, ali i privreda morati da podnese zbog usklađivanja sa evropskim tehničkim propisima i standardima, zaključeno je danas na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 1 – slobodno kretanje robe.
 
U skladu sa tim formulisaće se i srpski zahtevi za odlaganjima primene određenih direktiva, istaknuto je na sednici te grupe kojom rukovodi Centar za evropske politike.
Skupu održanom u Narodnoj skupštini Srbije prisustvovali su predstavnici Ministarstva privrede, Kancelarije za evroposke integracije, kao i potrošačkih organizacija i Privredne komore Srbije. Nebojša Lazarević, član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU, zadužen za Poglavlje 1 otvorio je diskusiju, ukazavši na niz prepreka sa kojima se susreće Pregovarački tim.
On je naglasio problematiku u procesu pregovaranja onih poglavlja za koje je EU predvidela opening benćmarks (merila za otvaranje poglavlja).
„Poglavlje se i ne može formalno otvoriti dok se sve države […]

Više informacija...

Od 74 medija samo 36 dobilo nove gazde

Nakon što je 31. oktobra istekao zakonski rok za privatizaciju 74 državna medija, osim za “Politiku” za koju je rok produžen do maja naredne godine zbog procene da je reč o preduzeću od strateškog značaja za Srbiju, nove vlasnike dobilo je ukupno njih 36. Šta će biti s preostalim neprivatizovanim medijima još niko ne ume da objasni. Neki od njih su već ugašeni, a za njih 14 Agencija za privatizaciju narednih dana treba da dostavi rešenja o neuspešnim prodajama. Tek nakon toga osnivači, a uglavnom je reč o opštinama, treba u roku od 30 dana da raspišu poziv za podelu besplatnih akcija zaposlenima.
Za 23 državna medija nije ni raspisan poziv za prodaju, a zaposlenima onih koji nemaju negativni kapital treba takođe da budu ponuđene akcije.
Pravo na akcije i u jednom i u drugom slučaju imaće samo zaposleni i bivši zaposleni koji do sada nisu pisali akcije, pa ni one takozvane “Dinkićeve”. Zbog toga se procenjuje i da je broj […]

Više informacija...

Novi zakon o alkoholnim pićima omogućiće i malim proizvođačima da legalno posluju

 
Novi zakon danas će se naći pred poslanicima. U našoj zemlji se godišnje proizvede oko 60 miliona litara rakije, a procene pokazuju da je 90 odsto „žestine“ nastalo na crnom tržištu.
Novi zakon o alkoholnim pićima koji će omogućiti građanima da legalno prodaju rakiju preko registrovanih proizvođača, ali i da lakše otvore svoje destilerije, danas će se naći pred poslanicima Republike Srbije.
 
U našoj zemlji se godišnje proizvede oko 60 miliona litara rakije, a procene pokazuju da je 90 odsto „žestine“ nastalo na crnom tržištu.
– Zakon, koji bi trebalo do kraja novembra da stupi na snagu, pre svega male proizvođače stavlja u ravnopravniji i ravnomerniji položaj nego što je to sada – priča Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakije „Srpska rakija“. – Oni koji žele da registruju svoju proizvodnju moći će to da urade bez prevelike administracije i preteranog opremanja prostorija. Uz to, neće biti u obavezi da imaju zaposlenu stručnu osobu tokom čitave godine. Ranije su to bili ogromni nameti […]

Više informacija...

Naporan rad Srbije na identifikovnju trgovinskih barijera

 
Srbiji predstoji 12 meseci napornog rada kako na identifikovanju potencijalnih barijera u trgovini sa EU, tako i na proceni troškova koje će naša država, ali i privreda morati da podnese zbog usklađivanja sa evropskim tehničkim propisima i standardima, zaključeno je danas na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 1 – slobodno kretanje robe.
 
U skladu sa tim formulisaće se i srpski zahtevi za odlaganjima primene određenih direktiva, istaknuto je na sednici te grupe kojom rukovodi Centar za evropske politike.
Skupu održanom u Narodnoj skupštini Srbije prisustvovali su predstavnici Ministarstva privrede, Kancelarije za evroposke integracije, kao i potrošačkih organizacija i Privredne komore Srbije. Nebojša Lazarević, član Užeg pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU, zadužen za Poglavlje 1 otvorio je diskusiju, ukazavši na niz prepreka sa kojima se susreće Pregovarački tim.
On je naglasio problematiku u procesu pregovaranja onih poglavlja za koje je EU predvidela opening benćmarks (merila za otvaranje poglavlja).
„Poglavlje se i ne može formalno otvoriti dok se sve države […]

Više informacija...

Neizvesna sudbina – Prestao da važi zakon o Tanjugu

Istekom roka za privatizaciju medija prestao je da važi i Zakon o novinskoj agenciji Tanjug, kao i finansiranje iz državnog budžeta, pa je neizvesna sudbina tog državnog medija i 188 zaposlenih, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
To udruženje je podsetilo da pokušaj privatizacije Tanjuga nije uspeo, jer ni u drugom krugu nije bilo zainteresovanih za kupovinu, iako je početna cena bila 380.467 evra, što je polovina od procenjene vrednosti kapitala tog preduzeća.
Na pitanje šta će biti sa Tanjugom, UNS odgovor nije dobio ni od Agencije za privatizaciju, ni od Ministarstva kulture i informisanja, kao ni od direktorke Tanjuga Branke Đukić.
Kako je rečeno UNS-u u Agenciji za privatizaciju, čeka se na instrukcije od Ministarstva kulture i informisanja o daljoj proceduri za agenciju Tanjug.
– Ne moramo da imamo zakon da bismo radili – odgovorila je Branka Đukić na pitanje UNS-a šta se sada dešava sa Tanjugom, s obzirom na to da je 31. oktobra 2015. godine istekao rok za privatizaciju medija.
Zakon […]

Više informacija...

Milanovićeva blokada najviše koštala Hrvate

Domaći privrednici i dalje šalju zahteve za procenu štete zbog zatvaranja granica ka Hrvatskoj. Srpski prevoznici jedini koji su izašli sa konkretnom brojkom, traže 40 miliona evra.
Šteta nastala zbog blokade granica između Srbije i Hrvatske još se meri. Precizne računice nema, a prema grubim procenama, gubici iznose više desetina miliona evra. Ranija procena Udruženja prevoznika Srbije pokazuje da je šteta nastala blokadom granice premašila 40 miliona evra. Mnoge firme su plaćale penale zbog neisporučene robe, nekima su otkazivani poslovi. Ogromna količina robe je pokvarena, propadale su masline, grožđe… Najveći problem bio je sa robom koja ima kratak rok trajanja, kao što su prehrambeni proizvodi, voće i povrće. I to sa obe strane.
Posledice zatvaranja teretnog saobraćaja na graničnom prelazu sa Hrvatskom su velike, kako po srpsku tako i po ekonomiju regiona, ali i cele Evrope. Posebno za zemlje koje u tranzitu prevoze robu prema Evropi.
Zatvaranje granica zbog migrantske krize uzrokovalo je svakodnevnu štetu, jer kada roba ne ide preko granice, […]

Više informacija...

Privreda izdržala uprkos poplavama

Savetnik ministra privrede Dušan Korunoski o finansijskim rezultatima koje su u protekloj godini postigla srpska preduzeća: Polovina gubitaka zbog firmi u restrukturiranju. Problem i prezaduženost.
Iako je srpska privreda lane poslovala sa gubitkom od 1,1 milijardu evra, rezultat privrede iz redovnog poslovanja je pozitivan. Naime, prihodi iz poslovanja privrede u 2014. godini veći su od poslovnih troškova.
– To nam daje optimizam, naročito nakon uticaja poplava i drastičog pada industrijske proizvodnje kao posledice – kaže za „Novosti“ Dušan Korunoski, savetnik ministra privrede. – Takođe, najveći deo ukupnih gubitaka, veći od polovine, nalazi se u preduzećima u restrukturiranju. Sa druge strane, privreda je već duži niz godina evidentno prezadužena i svako negativno pomeranje kursa dolara i evra (a u 2014. ih je bilo) donosi povećane finansijske rashode preduzećima, gde se, ove godine, naročito ističu negativne kursne razlike.
On objašnjava da je ukupan iznos troškova negativnih kursnih razlika (2007. evro bio 76, a 2014. čak 120 dinara) u statističkim izveštajima iznosio 246 milijardi dinara, […]

Više informacija...