Japanci savetuju srpske biznismene: Niste lenji, ali radite manje

Mala i srednja preduzeća u Srbiji već pet godina mogu da koriste uslugu mentoringa. U firmama imaju velike želje ali nemaju jasan plan i rokove.
Sarađujte sa konkurencijom. Srbi vole da se svađaju sa svojim konkurentima, a mi u Japanu verujemo da sa suparničkim kompanijama treba sarađivati, pa i pomoći im kada zagusti.
Ovo je jedan od prvih saveta koje je dao Takaši Kimura, konsultant Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JIKA) koji već nekoliko godina obučava naše ljude da postanu mentori. To su savetnici koji pomažu malim i srednjim preduzećima da poprave svoje poslovanje, u okviru programa mentorstva, koji se preko Nacionalne agancije za regionalni razvoj, a uz pomoć Vlade Japana i JIKA, već pet godine sprovodi u Srbiji. Prošlo ga je do sada 420 firmi i svaka je u proseku posle povećala profit, zaposlenost i prihode za deset odsto.
– Vlasnici srpskih firmi imaju velike želje i strast, ali za razliku od japanskih, nemaju jasan plan i rokove – priča svoje […]

Više informacija...

Svaki šesti u “crvenom”

U Srbiji blokirano oko 56.000 preduzeća i preduzetnika, a duguju 272,2 milijarde dinara. Privrednici smatraju da su državni gubitaši krivi za teškoće privatnih preduzeća.
Svakog trenutka sa spiska aktivnih mogla bi da sklizne 12.380 preduzetnika. Toliko ih je u blokadi između godinu i dve, a kada u “crvenom” protekne i 720. dan, Agencija za privredne registre će ih izbrisati sa evidencije, po nalogu Narodne banke Srbije. Poslednjeg dana maja u Srbiji je bilo blokirano čak 55.939 od ukupno 334.000 preduzeća i preduzetnika. Poverioci su pokušali da im naplate 272,2 milijarde dinara, i to bez kamate.
Samo tokom maja broj firmi “pod rampom” je povećan za 144, dok je iznos blokade smanjen za oko dve milijarde dinara. Kada pristignu i junski podaci, međutim, brojke bi mogle da izgledaju drugačije. Od početka ovog meseca prestala je zaštita države od prinudne naplate u 43 firme. Ostaje pitanje da li će kraj restrukturiranja i privatizacije smanjiti lanac nelikvidnosti na duge staze.
Dugovi
Podaci o dugovanjima preduzeća koja […]

Više informacija...

Muke preduzetnika: Za doprinose bar sto papira

Gomilu od najmanje 100 papira službenik prosečne preduzetničke radnje u Srbiji ovih dana, sada već po navici, uredno nosi u neku od filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Da bi se overile knjižice vlasnika i zaposlenih kao dokaz se podnose odštampane poreske prijave, ali svaki put za sve mesece počev od februara prošle godine, od trenutka od kada se porezi prijavljuju elektronski. Umesto samo “logovanjem” u sistem, fond zdravstvenog uplatu kontroliše sa – papira. Procedura dobijanje “markice” tako je postala i bukvalno teža.
U Srbiji trenutno radi 215.737 preduzetnika. Kada bi i svaki treći morao da papirološki dokazuje svoje uplate, nakupila bi se kula od neverovatnih 719 metara. I dalje najviša zgrada na svetu Burdž Kalifa visoka je 829 metara.
– Od prošle godine poreze prijavljujemo elektronski i samo tako je moguće – objašnjava Jasmina B., radnica jedne preduzetnipčke radnje. – Evo, sada sam štampala poreske prijave za ukupno 16 meseci. Zaposleni su na jednoj, a vlasnica na posebnoj prijavi, a […]

Više informacija...

Zašto nema više porodičnih firmi u Srbiji

U globalnim okvirima porodice vode od 65 do 90 odsto ukupnog broja malih i srednjih preduzeća. S druge strane, u Srbiji ovaj trend je skoro zanemarljiv, kaže za “Blic” prof. dr Aleksandar Gračanac, koordinator Foruma MSE Privredne komore Srbije
– Postati deo porodičnog biznisa, poseban je put u preduzetništvo. Potomci preduzetnika koji vode porodične firme, odrastaju uz ovakve firme i ulazak u svet prodičnog biznisa znači priliku, potencijalno velike mogućnosti i iznad svega osećaj pripadnosti i ponosa. Međutim, porodični biznis ima i “dečije bolesti” – porodično rivalstvo, neotizam, lične konflikte… koji mogu da unište i porodicu i njihov biznis, napominje prof. Gračanac.
Porodične firme u Srbiji nisu, podseća prof. Gračanac, prisutne samo u poslednjih 30 godina, već istorija razvoja privrede Srbije pamti mnoge ugledne privrednike, preteče današnjih porodičnih firmi i to: porodice Dundjerski, Vajfert, Anastasijević i druge… Nažalost, u velikim svetskim ratovima mnoge firme su stradale i nisu imale sudbinu poput današnjih porodičnih firmi, koje su svetski brendovi koje su osnovale porodice; […]

Više informacija...

Zaštita domaćih proizvoda – Borba futoškog kupusa za evropski status

Postoji 37 proizvoda u Srbiji sa zaštićenim geografskim preklom na nacionalnom nivou, ali nijedan na nivou EU. Udruženje “Futoški kupus” pokrenulo je zaštitu na nivou Unije. Stručnjaci kažu da proizvođači hrane u Srbiji treba da iskoriste pregovore sa EU da već sada zaštite svoje proizvode na tom nivou.
Od homoljskog meda, preko leskovačkog ajvara do pirotskog kačkavalja ili sjeničkog sira – na karti Srbije duga je lista lokalnih proizvoda koji bi mogli da budu pokretači razvoja celog kraja.
Sporovi između zemalja regiona oko tradicionalnih proizvoda kao što su istarski pršut ili kranjska kobasica podsećaju da na zaštitu domaćih specijaliteta treba misliti već sada.
Za kuvare restorana u Futogu nema dileme. Dobru kuhinju čine pre svega dobri domaći proizvodi. Jelovnik se ovde zasniva na najpoznatijem lokalnom proizvodu – futoškom kupusu.
– Ono što sarmu od futoškog kupusa čini posebnom jesu svojstva tog futoškog kupusa koji ima zaštićeno geografsko poreklo. On je pun vitamina, ima lekovita dejstva, nema izraženu nervaturu, može lako da se savija […]

Više informacija...

USAID saradnja sa devet novih partnera

Na prijemu u rezidenciji američkog ambasadora, ambasador Majkl Kirbi i direktorka misije USAID-a u Srbiji Aza El-Abd odali su, 9. juna 2015. godine, priznanje novim partnerskim organizacijama iz civilnog i privatnogsektora kojima su dodeljena direktna bespovratna sredstva Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Devet novih partnerskih organizacija su konzorcijum Srpske asocijacije menadžera i DNA Communications, Ženski edukacioni centar, Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za slobodne izbore i demokratiju, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Fondacija Ana i Vlade Divac, Smart Kolektiv i Trag fondacija.
Ukupna vrednost novih aktivnosti koje će se realizovati u okviru ovih partnerstava je oko 3,7 miliona dolara, od čega je USAID obezbedio 2,7 miliona dolara, dok su partnerske organizacije obezdebile skoro 987.000 dolara za postizanje zajedničkih projektnih ciljeva. „Ovim partnerskim odnosom, lokalne organizacije, koje su na izvoru problema kao i rešenja, dobijaju znatno veću odgovornost. Time, sredstva USAID-a vode ka ostvarenju boljih i održivijih rezultata“, rekao je ambasador Kirbi.
Od 2013. godine, […]

Više informacija...

Za ekonomski razvoj u šest opština – 200 miliona dinara

Za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja u šest vojvođanskih opština dodeljeno je ukupno 200 miliona dinara.
Uprava za kapitalna ulaganja saopštila je 10. juna 2015. godine da su ta bespovratan sredstva dodeljena na osnovu konkursa za projekte usmerene ka razvoju malih i srednjih preduzeća, povećanju zaposlenosti, poboljšanju poslovne i investicione klime…
Opštini Odžaci za izgradnju saobraćajnice u radnoj zoni dodeljeno je 3.631.988,06 dinara, a opštini Inđija za izgradnju niskonaponske mreže, sa javnom rasvetom u severoistočnoj radnoj zoni 9.642.900,00 miliona dinara.
Plandište je za razvodnu gasovodnu mrežu radne zone Zapad dodeljeno je 2.028.614,00 dinara a opštini Senta za sanaciju krovne konstrukcije hale 1 i 2 poslovnog inkubatora i izradu vodovodne i kanalizacione instalacije i hidrantske mreže 10.315.994,16 dinara.
Subotici je dodeljeno je za poslovno-proizvodnu halu za montažu mašinskih i elektromašinskih elemenata 158.319.023,01 dinara, navodi se u saopštenju.
Opštini Bačka Palanka za projekat izgradnje saobraćajnica, pešačkih staza, atmosferske kanalizacije i javnog osvetljenja u radnoj zoni u Novoj Gajdobri dodeljeno je […]

Više informacija...

Srbi se zadovoljni vraćaju sa sastanka sa nemačkim uvoznicim

Predstavnici 28 kompanija iz Srbije održali su 9. juna 2015 godine  veoma uspešne poslovne sastanke na “biznis tu biznis” (B2B) događaju u Minhenu sa nemačkim uvoznicima iz srodnih proizvođačkih oblasti mašinogradnje, metaloprerađivačke industrije, proizvodnje komponenata za autoindustriju, kao i prerade plastike i gume.
Prema peliminarnim informacijama Delegacije nemačke privrede u Srbiji , na B2B događaju je održano oko 500 sastanaka između nemačkih firmi i kompanija iz država Zapadnog Balkana.
Predviđa se da svi učesnici pođednako profitiraju od nemačke inicijative za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana i očekuju se i ozbiljni rezultati u delu zaključivanja velikog broja novih poslova koji će pospešiti proizvodne i izvozne aktivnosti srpskih kompanija i ostalih firmi iz balkanskih država.
Događaju je ukupno prisustvovalo 260 učesnika: predstavnici 96 kompanija iz zemalja Zapadnog Balkana, 23 kompanije iz Nemačke kao i veliki broj političkih zvaničnika iz Nemačke i zemalja Zapadnog Balkana.
Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i energetiku SR Nemačke […]

Više informacija...

Izabrana 24 najbolja brenda u Srbiji

Privredna komora Srbije, Ministarstvo trgovine i list Privredni pregled izabrali su 9. juna 2015. godine 24 najbolja brenda na tržištu Srbije koji su se prijavili na takmičenje “Najbolje iz Srbije 2014. godine”
Ovogodišnja akcija održava se pod sloganom “Najbolje je u ljudima” a na konkurs se prijavilo 160 robnih i korporativnih brendova i najbolji su proglašeni u 24 kategorije, rečeno je na svečanosti dodele nagrada.
Bambijeva “Plazma” je najbolji robni, a Karneks korporativni brend u kategoriji hrane, u ovogodišnjoj akciji “Najbolje iz Srbije”.
U kategoriji roba široke potrošnje u domenu pića, nagrada je pripala “Jelen” pivu , kao najboljem robnom i “Nektaru” kao najuspešnijem korporativnom brendu.
U kategoriji trajnih potrošnih dobara, prvi robni brend je Metalac bojler, a korporativni Forma ideale.
Brobiotik, kompanije “Ivančić i sinovi”, prvoizabrani je brend robe svakodnevne potrošnje u kategoriji hemija, kozmetika i farmaceutski proizvodi, dok je vršački Hemofarm najbolji korporativni brend.
U kategoriji obuća i odeća, pobedio je P.S. fešn iz Čačka, kao robni brend, a kompanija Mona ponela je […]

Više informacija...

Posrnulim firmama uvek ostaje tračak nade

Kada je početkom ovog meseca za 43 preduzeća u restrukturiranju ukinuta državna zaštita od prinudne naplate nadležni su govorili da su to uglavnom firme koje ni do sada nisu radile te da se ulazak u stečajni posutpak neće ni osetiti.
Međutim, za ovih deset kompanija koje imaju sedište u Vojvodini ispostavilo se da je priča nešto drugačija. Neke od njih su  poput “Hipola“ iz Odžaka ili somborskog „Borelija“ ne samo uspešni proizvođači već i izvoznici. Mogu li bar oni koji rade i proizvode u narednom period da očekuju pomoć?
Stručnjaci su po ovom pitanju prilično skreptični. Ali smatraju da tračak nade ipak postoji.
– Ukoliko preduzeće ima proizvodnju i tržište i izvozi vredelo bi poslovanje još jednom staviti pod lupu i pogledati da li tu još nešto može da se  učini. Možda bi neke od tih kompanija kada prođu kroz stečaj kasnije mogle da nastave sa radom- kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Branko Maričić.
Ekspert Saša Đogović kaže da bi […]

Više informacija...