Srbiji potrebne investicije velikih kompanija

Srbiji su potrebne investicije velikih kompanija koje bi u nju ulagale, a investitori će doći ako su uslovi dobri, izjavio je 2. septembra 2015. godine predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja Ronald Zeliger, podsetivši da je MMF priznao činjenice o aktuelnom razvoju naše zemlje.
Zelinger kaže i da je ponosan zbog te činjenice i istakao da će nemačke i srpske kompanije učiniti sve da se podrži i osnaži taj razvoj.
– Nemačke i srpske kompanije će biti dobar i pouzdan partner vladi i državi Srbiji – rekao je Zeliger.
On je u izjavi Tanjugu dodao i da je srećan što su se MMF i Vlada Srbije dogovorili oko ekonomske budućnosti Srbije.
Ohrabrujuće je to što je ta misija, podvukao je, promenila svoju prvobitnu procenu i priznala činjenice o aktuelnom razvoju Srbije.
– Potrebne su nam investicije, nova radna mesta i velike kompanije koje bi investirale u Srbiju. To bi ojačalo našu ekonomiju u globalnoj perspektivi, otvorila bi se nova radna mesta, ali isto nam treba da […]

Više informacija...

Potrebna nam je veća saradnja s privredom Češke

Premijer Aleksandar Vučić pozvao je 2. septembra 2015. godine češke privrednike da ulažu u Srbiju, istakavši siguran ambijent za investiranje i stabilna inflaciona očekivanja ulaganja u našu zemlju .
Obraćajući se učesnicima okruglog stola u Novom Sadu, na kojem učestvuju privrednici iz Češke i Srbije on je rekao da su češki privrednici dobrodošli u Srbiju, isto tako kako su srpski u Češku.
Podsetivši da je obim trgovinske razmene dve zemlje 613,5 miliona evra, premijer je rekao da se nada da će za dalju saradnju biti obezbedjana značajnija investiciona saradnja.
Privrednicima je izneo podatke o političkom i ekonomskom napretku Srbije i naveo da je MMF juče promenio svoju prognozu privrednog rasta sa -0,5 na +0,5 odsto, dok „mi u Srbiji očekujemo da će ići na +1 do 1,2“.
Posebno je istakao da smo uspeli da fiskalnom konsolidacijom spustimo fiskalni deficit na nivo ispod Mastrihta, po čemu smo sada medju prvih deset zemalja u Evropi.
– Imate potpunu sigurnost za razliku od drugih zemalja gde berze […]

Više informacija...

Obuka za uspešno preduzetništvo

Često čujemo da diplomirani stručnjaci sa naših fakulteta na prvo radno mesto stižu bez potrebnih konkretnih znanja, a teško im je i da pokrenu svoj biznis. U univerzitetskom obrazovanju teorija je ubedljivo ispred prakse. Ovo bar delimično pokušava da ispravi Biznis inkubator za tehnološko preduzetništvo ICT Hab. Angažovani u inkubatoru su uz pomoć Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije pokrenuli program pomoći pod nazivom “Nova tehnološka preduzeća“. Radi se o konkursu namenjenom studentima početnih i zvaršnih godina, koji do 20. septembra ove godine mogu da apliciraju za učešće u programu.
Studenti ne smeju biti stariji od 30 godina, a njih 80 koji budu izabrani ulaze u program. Studenti zvaršnih godina pohađaće besplatan šestomesečni program podrške razvoju preduzetničkih veština u oblasti informacion-komunikacionih tehnologija i pokretanja sosptvenog biznisa. Nakon obuke planira se otvaranje četiri start ap programa u oblasti IKT. Studenti početnih godina će proći dvomesečnu obuku pod nazivom “Škola poslovnog iskustva“. Tokom tog perioda moći će da se upoznaju sa […]

Više informacija...

Gazda čeka doboš

Tri meseca poslovanja bez zaštite od prinudne naplate u stečaj je odvelo 11 od 43 preduzeća. Čeka se odluka suda za još jednu firmu, a četiri preduzeća su podnela unapred pripremljen plan reorganizacije. Istovremeno je oglašena prodaja 44 kompanije koje su još van domašaja poverilaca, ali nijedna još nije privukla kupca. Makar u prvom krugu.
U Ministarstvu privrede kažu da deo preduzeća koja više nisu pod zaštitom od prinudne naplate radi na planu reorganizacije, drugi su podneli zahtev za predstečajni postupak, čime je imovina preduzeća, privremeno, zaštićena od naplate sudskih poverilaca. Do kraja maja naredne godine prinudne naplate je pošteđeno i 17 strateških kompanija.
– Za neka od ovih preduzeća postoje zainteresovani kupci i u Ministarstvu privrede se svakodnevno vode razgovori sa njima – kažu u Ministarstvu. – Veći deo njih, međutim, nije atraktivan jer je reč o firmama od kojih je ostala samo ljuštura. Ozbiljna namera se vidi kada se objave javni pozivi. Naš cilj je da ona preduzeća koja […]

Više informacija...

Uvoz smanjuje 70 dozvola

Privlačenje investirora u oblasti energetike. Cilj: povećanje energetske nezavinosti kroz gasnu interkonekciju sa Bugarskom.
Da bi energetika Srbije zaživela, naša zemlja treba da izda investitorima čak 70 energetskih dozvola za rad u narednom periodu. Najveći projekti, koje će Evropa delom finansirati, jesu gasna interkonekcija sa Bugarskom, dalekovodi u regionu, ali i termoelektrana Kostolac B3, za koju sredstva stižu iz kineskog kredita. Glavna ideja jeste da se kroz investicije smanji uvoz energenata koje Srbija nema – nafte i gasa.
Misija Evropske energetske zajednice u našoj zemlji je privlačenje investicija i integrisanje tržišta u zemljama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji, kažu u ovoj ustanovi.
– Cilj energetske zajednice je da omogući saradnju između snadbevača energetskih resurasa na Zapadnom Balkanu – kaže Simon Uzunov, predstavnik Energetske zajednice Evrope. – Zapadni Balkan je malo tržište i pogođeno ekonomskom krizom, a veliki proizvođači energije imaju monopol i svaka vlada ima svoje prioritete u energetskom sektoru. Zato je neophodno da se izdaju energetske dozvole potencijalnim […]

Više informacija...

Za pogranične regione Hrvatske i Srbije 40 miliona evra

Evropska komisija usvojila je novi Intereg-IPA program prekogranične saradnje, vredan 40 miliona evra, za investiranje u pogranične regione Hrvatske i Srbije u cilji stvaranja novih radnih mesta i privrednog rasta.
Prema saopštenju iz Delegacije EU u Srbiji, vrednost programa premašuje 40 miliona evra, od čega više od 34 miliona evra dolazi iz fonda Instrumenta za pretpristupnu pomoć.
Ove investicije trebalo bi da podignu nivo kvaliteta javnih, socijalnih i zdravstvenih službi, a takođe će biti usmerene na veću upotrebu održivih resursa i na prekogranično praćenje rizika u vezi sa životnom sredinom.
„Naši prekogranični programi daju konkretne mere za unapređenje kvaliteta života građana i nude nove poslovne mogućnosti ljudima koji žive u pograničnim oblastima Evropske unije i njenih suseda“, navela je Korina Kretu, komesar za regionalnu politiku.
Intereg-IPA prekogranični program Srbija-Hrvatska obuhvata četiri pogranične oblasti u Hrvatskoj i pet okruga u Srbiji.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Srpsku privredu leči bolje obrazovanje

Proizvodnja kadrova da prati državnu ekonomsku politiku. Nema preduzetništva bez boljih menadžera.
Stabilizacija državnih finansija, kroz prepolovljen budžetski deficit, manji deficit deviznog bilansa, smanjenje jaza imeđu uvoza i izvoza signali su da je Srbija na dobrom putu i da reforme daju prve pozitivne rezultate. Preduslov za ove dobre vesti je bio set sistemskih zakona o radu i stečaju, koji su stvorili dobar ambijent i postali garancija da naša država može potpuno izaći iz krize u kojoj se nalazi već 25 godina.
Ovako za „Novosti“ ocenjuje ekonomsku situaciju prof. dr Kostadin Pušara, član Akademije ekonomskih nauka. Ipak, da bi se srpska privreda potpuno izlečila potrebno je, prema njegovom mišljenju, uraditi još najmanje tri stvari: izboriti se sa korupcijom, reformisati obrazovanje i imati jasno definisanu kulturnu politiku.
– Mi smo po korupciji među vodećim zemljama na planeti, a prema konkurentnosti na poslednjem – kaže profesor Pušara. – To je raspon koji je nedozvoljen. Šta podiže konkurentnost? Prvi stub je visoko obrazovanje, koje treba da […]

Više informacija...

Polovina računa bez kontrole

Od 190.000 fiskalnih kasa koliko ih ima u Srbiji, čak 90.000 ne šalje podatke poreskoj upravi. Više od 61 odsto firmi nema obavezu za evidentiranje obaveza elektronskim putem.
Polovinu firmi i preduzetnika koji su dužni da izdaju fiskalne račune niko ne kontroliše. Od 190.000 fiskalnih kasa u Srbiji, čak 90.000 uopšte ne šalje svoje podatke Poreskoj upravi. Da je „fiskalizacija“, koja je svojevremeno nazivana spasom srpskih finansija, blizu raspada svedoči i podatak Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da čak 61 odsto preduzeća ne mora da poseduje fiskalnu kasu, niti da preko nje evidentira promet.
Da će nešto morati da se menja govori i da je u pripremi novi Zakon o fiskalnim kasama koje će rešiti pitanje hoće li se smanjiti broj uslužnih delatnosti kojima su dozvoljeni „blok računi“, ali i da li je Srbija spremna za „onlajn“ fiskalizaciju.
NALED veruje da je vreme za zamenu sistema koji je uveden pre više od deceniju.
– Država ne samo da preko računa nema […]

Više informacija...

Žene više rade, a manje zarađuju

Pripadnice lepšeg pola i u našoj zemlji u platama “kaskaju” za muškarcima. Za godinu uskraćene su za 2,7 proseka svojih kolega.
Među najbogatijim građanima Srbije nema mnogo pripadnica lepšeg pola. Na spisku od 18.323 bogataša, koji su Poreskoj upravi lane prijavili da mesečno zarađuju više od 1.500 evra, ima jedva malo više od 6.000 žena. Velike plate rezervisane su za direktore, top-menadžere, vlasnike privatnih firmi, a to nisu visine do kojih dame lako stižu.
Žene u svim državama Evropske unije manje zarađuju od muškaraca na istim radnim mestima. Za godinu dana one ostanu uskraćene za 2,7 prosečnih plata svojih kolega. Kada se pogleda prosek za 27 evropskih zemalja, muškarci godišnje zarade 34.495 evra, a žene svega 26.513 evra. To je gotovo 8.000 evra manje.
U Evropi je, sudeći prema podacima Eurostata, primetno da što više prosečna zarada opada, to se i plata žena procentualno manje razlikuje od zarade muškaraca. Ali je uvek, po pravilu, manja. Pa tako Belgijanac u proseku zarađuje 46.251 […]

Više informacija...

Gase firmu kako ne bi plaćali dugove

 
Sve veći broj problem srpskih privrednika je kako od naručilaca naplatiti davno isporučene proizvode. Svaki deseti kupac nikada ne plati robu.
 
Muka srpskih privrednika nije samo kako da naprave i prodaju proizvod, već sve više imaju problem i da ga naplate. Vlasnik fabrike za proizvodnju tekstila iz Arilja isporučio je odeću radnji u Kruševcu, ali novac nikada nije dobio. Kada se kupac konačno odazvao na njegove uporne pozive, saznao je da je firma s kojom je sarađivao zatvorena i da može da zaboravi na svoj novac.
 
U sličnoj situaciji našao se i prodavac nameštaja iz Tutina, koji je isporučio robu vrednu šest miliona dinara firmi iz Novog Sada, koja je nedugo potom otišla u stečaj. Ovo su samo neki od slučajeva poslovanja preduzeća koja se zaduže, novac sa računa prebace na bliske osobe, a onda firmu gurnu u stečaj i otvore jednu ili više novih. Oni nastave da posluju pod drugim imenom, a poverioci ostanu „kratkih rukava“.
 
– Ima mnogo slučajeva kada […]

Više informacija...