Centar za privredni sistem

„Ogoman ugovor – brza pruga NS-Subotica“

Srbija će tokom Samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope potpisati važan ugovor o izgradnji dvokolosečne brze pruge od Novog Sada do Subotice.
Tako će Srbija u Sofiji sa kineskim partnerima potpisati ugovor vredan 943 miliona evra, izjavila je u Sarajevu ministarka građevinarstva, saobraćja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Ona je, odgovarajući na pitanja novinara, rekla da je Srbija veoma zadovoljna ukupnim bilateralnim odnosima sa Kinom, koji se posebno ogledaju upravo u oblasti infratsrkuture.
„Potpisaćemo u Sofiji ugovor o izgradnji dvokolosečne brze pruge od Novog Sada do Subotice, vredan 943 miliona evra. To je ogroman ugovor“, rekla je Mihajlovićeva i podsetila da celu prugu Srbija radi sa ruskim i kineskim partnerima.
Istakla je i da je Srbija iskoristila najveći deo sredstava iz Fonda 16+1, saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, koji je opredeljen po povoljnim uslovima.
„Puno radimo sa kineskim kompanijama i to po svim evropskim standardima, jer svaki ugovor sadrži članove da je sve u skladu sa evropskim standardima. Biramo notifikaciona […]

Više informacija...

I Novi Sad dobija putnički aerodrom?

Loukost kompanije, čarter letovu i avio-taksi trebalo bi da od 2020. godine sleću i na Aerodrom „Čenej“ u Novom Sadu, piše „Blic“.
Skupština Novog Sada usvojila je nedavno predlog da se izradi plan detaljne regulacije Aerodroma „Novi Sad – Čenej“, a plan bi u naredna četiri meseca trebalo da izradi gradski Zavod za urbanizam, a odnosi se na 148 hektara sportsko-poljoprivrednog aerodroma koji bi trebalo da do 2020. godine preraste u regionalnu vazdušnu luku.
Dragoljub Samardžić, predsednik Aerokluba „Novi Sad“, pod čijom je jurisdikcijom čenejski aerodrom, rekao je da bi ta vazdušna luka trebalo da omogući odvijanje redovnog linijskog saobraćaja, jeftinog avio-saobraćaja, turističke i radničke čarter letove, te avio taksi-usluge, dok će zadržati i sadašnju sportsko-poljoprivrednu namenu.
„Mi želimo da napravimo aerodrom koji će biti od regionalnog značaja. To znači da putnici iz Vojvodine i Novog Sada ne moraju više da idu u Beograd da bi, recimo, stigli do Istanbula, Soluna, Zagreba, Dubrovnika ili Banjaluke“, objasnio je Samardžić.
U Aeroklubu „Novi Sad“ su […]

Više informacija...

Kožom iz Italije i Turske obuvamo Italijanke

Za kupovinu obuće danas ne treba izdvojiti mnogo novca. Obuća za različite prilike i godišnja doba može se kupiti svuda oko nas po prihvatljivim cenama.
Našim tržištem dominiraju uglavnom kineske baletanke, sandale, čizme… pa se stiče utisak da domaće obuće ni nema.
Direktorka Regionalne privredne komore Novi Sad Olivera Simović kaže da je to samo prividno jer kvalitetom i dizajnom domaća obuća pronalazi put i na ovdašnje tržište, ali često, pod stranim brendom.
– Posle zatvaranja velikih domaćih fabrika obuće njihovo mesto su zauzeli proizvođači više okrenuti malim serijama, ali kvalitetnoj obući, o čemu se malo zna u javnosti – kaže Olivera Simović. – Isto tako, veliki broj domaćih proizvođača radi za namensku industriju, pa proizvode vojničke čizme, patike, kao i bezbednosnu obuću, na primer, za vatrogasce ili građevinske radnike.
10.000 radnika, mahom žena, zaposleno
Po njenim rečima, danas je domaća industrija obuće organizovana u oko 300 privrednih društava, u kojima je zaposleno oko 10.000 radnika, mahom žena.
– Ta industrijska grana je izvozno orijentisana, […]

Više informacija...

Prošlog meseca vraćeno 23 milijardi dinara PDV-a

Povraćaj PDV- a je u proteklim godinama u dramatičnom porastu, a samo u prošlom mesecu vraćeno je 23 milijardi dinara po ovom osnovu, izjavila je direktorka Poreske Uprave Srbije Dragana Marković.

„To su ogromne cifre i one izuzetno rastu. Pre svega, kontrole poreza PDV-a je naša osnovna delatnost,“, rekla je Marković na panelu „Predvidivost i dosledna primena poreskih propisa uslov za nove investicije“ u organizaciji Američke privredne komore u Beogradu.

Markovićeva je govoreći o primeni novog pravilnika o evidentiranju PDV-a rekla da je upravo osnovna delatnost Poreske uprave, utvrđivanje, kontrola i naplata poreza a da smatra da će se novim pravilnikom smanjiti broj kontrola, ali da to ne znači da ih neće biti.
„Duh čitavog našeg programa transformacije je smanjivanje represivnih mera i povećanje dobrovoljnog poštovanja propisa, nije naš cilj represija“, rekla je Markovićeva govoreći o procesu transformacije Poreske uprave u Srbiji, što će biti jedna od tema o kojoj će se razgovarati sledeće nedelje sa delegacijom MMF-a u Beogradu.
„Prošlo je vreme […]

Više informacija...

Po indeksu nelegalne trgovine Srbija na 57. mestu među 84 zemlje

Srbija je po  objavljenom Globalnom izveštaju o indeksu nelegalne trgovine, na 57. mestu među 84 zemlje, saopštila je Američka privredna komora u Srbiji (AmCham).
Izveštaj o rangiranju 84 zemlje po indeksu nelegalne trgovine, objavio je u Briselu „The Economist Intelligence Unit“ (EIU), svetski lider u globalnim biznis istraživanjima koji posluje unutar grupacije „Ekonomist“.
Zemlje, među kojima su prvi put i one iz balkanskog regiona, izabrane su tako da daju što reprezentativniji pregled situacije na svetskom nivou, imajući u vidu različitosti geografskih područja, broja stanovnika i nivoa razvoja. Tako je Crna Gora na 63, a BiH na 74. mestu spiska. 
Posmatrane su četiri kategorije: angažovanje vlade, carinsko okruženje, trgovina i transparentnost, i ponuda i potražnja, a svaka kategorija obuhvata između dva i pet indikatora.
Rezultati izveštaja biće detaljno predstavljeni 20. juna u Beogradu, na konferenciji Američke privredna komora u Srbiji  „Nelegalna trgovina i siva ekonomija – međunarodna i lokalna perspektiva“.
Na konferenciji će se razgovarati o ključnim izazovima i narednim koracima u suzbijanju nelegalne trgovine […]

Više informacija...

Svetska banka: Rast BDP-a Srbije biće 3 odsto

Privredni rast Srbije će u ovoj godini iznositi 3,0 %, da bi u 2019. godini ubrzao na 3,5 %, saopštila je Svetska banka u najnovijem izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama. 
Reč je o nepromenjenim projekcijama u odnosu na izveštaj Svetske banke iz januara.
Za 2020. godinu, međunarodni kreditor predviđa rast srpske privrede od 4,0 odsto, što se takođe poklapa sa prognozom sa početka godine.
Region Zapadnog Balkana će, prema procenama Svetske banke objavljenim na zvaničnom sajtu te institucije, ostvariti rast od 3,2 odsto u ovoj godini, što je za 0,1 procentni poen niže u odnosu na januarsku prognozu, dok za 2019. godinu projektuje rast od 3,4 odsto, što je za 0,2 procentna poena niže nego ranije.
Region Zapadnog Balkana u 2020. godini čeka rast od 3,8 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na januarsku projekciju.
Među zemljama regiona, ekonomija Bosne i Hercegovine će porasti po stopi od 3,2 odsto u 2018 i od 3,4 odsto u 2019. godini, što je nepromenjeno u odnosu na […]

Više informacija...

Evropu trese afera „trulo mesto“, stiže li do nas?

Evropsku uniju ovih dana potresa afera prevara na tržištu hrane i prodaje i preprodaje neispravnih namirnica.
U prvom redu svežeg mesa, mleka za bebe, smrznute ribe, ali, kao tvrde naši nadležni, trulo meso nije stiglo do naših trpeza.
Ovdašnji kupci slabo znaju ko su uvoznici, iz kojih zemalja namirnice dolaze na ovdašnje trpeze i u kojim količinama, pa ostaje da se nadamo da je ono što je u ponudi i odgovarajućeg kvaliteta.
U Upravi za veterinu za „Dnevnik” navode da Srbija najviše uvozi meso iz EU i manje količine iz zemlja CEFTA (Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije).
Lane je najviše iz uvoza stiglo svinjetine, rashlađene i zamrznute – 27.145 tona, i pilećeg mesa – 3.585 tona, zatim govedine – 681 tona i ovečetine – 143 tone, kažu u Upravi za veterinu. I ove godine uvoz se nastavlja pa je tako do domaćih potrošača stiglo 10.632 tone svinjskog mesa, 234 tone goveđeg, 20,5 tona ovčije. Uvozne piletine smo […]

Više informacija...

Kese proteruju iz trgovina

Ekološka svest kod Srba najbrže proradi kada se „udari“ po džepu. Samo mesec dana otkako su u radnjama jednog velikog prehrambenog snabdevača ukinute besplatne plastične kese, njihova upotreba je smanjena za čak 60 odsto. Promet u tim trgovinama, kažu, nije osetio takvu odluku. Mnogi vlasnici malih radnji već svojim kupcima traže dva dinara za kesu. A svi veliki trgovci najavljuju da će besplatne plastične kese u njihovim marketima otići u prošlost.Podaci kažu da se u Srbiji godišnje za kupovinu plastičnih kesa potroši oko 20 miliona evra. Čak 40 odsto njih završi u smeću, a njihov uticaj na životnu sredinu je poguban. Trgovce svaka kesa košta jedan dinar. Prve su sa plaćanjem plastičnih kesa počele drogerije. U početku su naplaćivali velike kese, dok su male bile besplatne. Sada u njihovim radnjama nema besplatne ambalaže. Od velikih trgovinskih lanaca samo je „Delez“ počeo da naplaćuje kese, i to u svojim radnjama „Šop end go“, po ceni od dva dinara.- Naši kupci […]

Više informacija...

EU namenila 5.2 miliona evra za unapređenje infrastruktre u Srbiji

Lokalne samouprave u Srbiji mogu konkurisati do 29. juna za sredstva EU za izgradnju infrastrukture, pod uslovom da je obezbeđena građevinska dozvola, saopštila je kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge.
EU je, kako se navodi, namenila 5.2 miliona evra za unapređenje infrastruktre u dva regiona – Šumadije i zapadne Srbije i Južne i istočne Srbije.
Pravo učešća ima 99 lokalnih samouprava uključenih u realizaciju programa EU PRO koji se finansira iz IPA programa za 2016. godinu, a sprovodi ga UNOPS u partnerstvu sa Vladom Srbije, prvenstveno sa Ministarstvom za evropske integracije, piše u saopštenju.
Vrednost pojedinačnih projekata je od 50.000 do 150.000 evra, a lokalne samouprave mogu da konkurišu sa samo jednim predlogom projekta.
Izvor: Danas

Više informacija...

POD LUPOM NEMA MULjANjA: Poreznici kontrolišu firme i preduzetnike

Poreznici su tokom poslednjih dana nastavili kontrole firmi i preduzetnika, pa su mnogim vlasnicima preduzeća – vezali ruke. Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, preduzeća, dok su pod „lupom“ poreznika, ne mogu da se ugase, izbrišu, promene status, zamene osnivača, člana, ime, pa ni sedište poslovanja. Ista ograničenja odavno važe i za sve kojima je iz nekog razloga privremeno oduzet poreski identifikacioni broj PIB.
Agencija za privredne registre poslednjih dana je u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja upisala čak 30.000 novih mera, a većina se odnosi na poreske kontrole. Sve dok poreznici ne obaveste APR da su završili sa kontrolom, preduzeća ne mogu da menjaju podatke u registru privrednih subjekata.
– APR elektronskim putem obaveštava Poresku upravu o izvršenom upisu u Registar privrednih subjekata podataka o osnivanju, povezivanju i prestanku privrednog subjekta, statusne i promene oblika organizovanja subjekta, u vezi sa stečajnim postupkom, kao i drugih podataka od značaja za pravni promet – navode u Agenciji za privredne registre.
– Pored […]

Više informacija...