Centar za privredni sistem

Za pogranične regione Hrvatske i Srbije 40 miliona evra

Evropska komisija usvojila je novi Intereg-IPA program prekogranične saradnje, vredan 40 miliona evra, za investiranje u pogranične regione Hrvatske i Srbije u cilji stvaranja novih radnih mesta i privrednog rasta.
Prema saopštenju iz Delegacije EU u Srbiji, vrednost programa premašuje 40 miliona evra, od čega više od 34 miliona evra dolazi iz fonda Instrumenta za pretpristupnu pomoć.
Ove investicije trebalo bi da podignu nivo kvaliteta javnih, socijalnih i zdravstvenih službi, a takođe će biti usmerene na veću upotrebu održivih resursa i na prekogranično praćenje rizika u vezi sa životnom sredinom.
„Naši prekogranični programi daju konkretne mere za unapređenje kvaliteta života građana i nude nove poslovne mogućnosti ljudima koji žive u pograničnim oblastima Evropske unije i njenih suseda“, navela je Korina Kretu, komesar za regionalnu politiku.
Intereg-IPA prekogranični program Srbija-Hrvatska obuhvata četiri pogranične oblasti u Hrvatskoj i pet okruga u Srbiji.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Srpsku privredu leči bolje obrazovanje

Proizvodnja kadrova da prati državnu ekonomsku politiku. Nema preduzetništva bez boljih menadžera.
Stabilizacija državnih finansija, kroz prepolovljen budžetski deficit, manji deficit deviznog bilansa, smanjenje jaza imeđu uvoza i izvoza signali su da je Srbija na dobrom putu i da reforme daju prve pozitivne rezultate. Preduslov za ove dobre vesti je bio set sistemskih zakona o radu i stečaju, koji su stvorili dobar ambijent i postali garancija da naša država može potpuno izaći iz krize u kojoj se nalazi već 25 godina.
Ovako za „Novosti“ ocenjuje ekonomsku situaciju prof. dr Kostadin Pušara, član Akademije ekonomskih nauka. Ipak, da bi se srpska privreda potpuno izlečila potrebno je, prema njegovom mišljenju, uraditi još najmanje tri stvari: izboriti se sa korupcijom, reformisati obrazovanje i imati jasno definisanu kulturnu politiku.
– Mi smo po korupciji među vodećim zemljama na planeti, a prema konkurentnosti na poslednjem – kaže profesor Pušara. – To je raspon koji je nedozvoljen. Šta podiže konkurentnost? Prvi stub je visoko obrazovanje, koje treba da […]

Više informacija...

Polovina računa bez kontrole

Od 190.000 fiskalnih kasa koliko ih ima u Srbiji, čak 90.000 ne šalje podatke poreskoj upravi. Više od 61 odsto firmi nema obavezu za evidentiranje obaveza elektronskim putem.
Polovinu firmi i preduzetnika koji su dužni da izdaju fiskalne račune niko ne kontroliše. Od 190.000 fiskalnih kasa u Srbiji, čak 90.000 uopšte ne šalje svoje podatke Poreskoj upravi. Da je „fiskalizacija“, koja je svojevremeno nazivana spasom srpskih finansija, blizu raspada svedoči i podatak Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da čak 61 odsto preduzeća ne mora da poseduje fiskalnu kasu, niti da preko nje evidentira promet.
Da će nešto morati da se menja govori i da je u pripremi novi Zakon o fiskalnim kasama koje će rešiti pitanje hoće li se smanjiti broj uslužnih delatnosti kojima su dozvoljeni „blok računi“, ali i da li je Srbija spremna za „onlajn“ fiskalizaciju.
NALED veruje da je vreme za zamenu sistema koji je uveden pre više od deceniju.
– Država ne samo da preko računa nema […]

Više informacija...

Žene više rade, a manje zarađuju

Pripadnice lepšeg pola i u našoj zemlji u platama “kaskaju” za muškarcima. Za godinu uskraćene su za 2,7 proseka svojih kolega.
Među najbogatijim građanima Srbije nema mnogo pripadnica lepšeg pola. Na spisku od 18.323 bogataša, koji su Poreskoj upravi lane prijavili da mesečno zarađuju više od 1.500 evra, ima jedva malo više od 6.000 žena. Velike plate rezervisane su za direktore, top-menadžere, vlasnike privatnih firmi, a to nisu visine do kojih dame lako stižu.
Žene u svim državama Evropske unije manje zarađuju od muškaraca na istim radnim mestima. Za godinu dana one ostanu uskraćene za 2,7 prosečnih plata svojih kolega. Kada se pogleda prosek za 27 evropskih zemalja, muškarci godišnje zarade 34.495 evra, a žene svega 26.513 evra. To je gotovo 8.000 evra manje.
U Evropi je, sudeći prema podacima Eurostata, primetno da što više prosečna zarada opada, to se i plata žena procentualno manje razlikuje od zarade muškaraca. Ali je uvek, po pravilu, manja. Pa tako Belgijanac u proseku zarađuje 46.251 […]

Više informacija...

Gase firmu kako ne bi plaćali dugove

 
Sve veći broj problem srpskih privrednika je kako od naručilaca naplatiti davno isporučene proizvode. Svaki deseti kupac nikada ne plati robu.
 
Muka srpskih privrednika nije samo kako da naprave i prodaju proizvod, već sve više imaju problem i da ga naplate. Vlasnik fabrike za proizvodnju tekstila iz Arilja isporučio je odeću radnji u Kruševcu, ali novac nikada nije dobio. Kada se kupac konačno odazvao na njegove uporne pozive, saznao je da je firma s kojom je sarađivao zatvorena i da može da zaboravi na svoj novac.
 
U sličnoj situaciji našao se i prodavac nameštaja iz Tutina, koji je isporučio robu vrednu šest miliona dinara firmi iz Novog Sada, koja je nedugo potom otišla u stečaj. Ovo su samo neki od slučajeva poslovanja preduzeća koja se zaduže, novac sa računa prebace na bliske osobe, a onda firmu gurnu u stečaj i otvore jednu ili više novih. Oni nastave da posluju pod drugim imenom, a poverioci ostanu „kratkih rukava“.
 
– Ima mnogo slučajeva kada […]

Više informacija...

Parafiskalni nameti uzmu firmama 600 miliona evra

 
Građani i privreda izdvojili su prošle godine čak 76,3 milijardi dinara za 20 najvećih parafiskalnih nameta, a to je više od 600 miliona evra. Pri tom, najviše je plaćeno na ime republičke sudske takse – 8,58 milijardi dinara, pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Reč je o neznatnom smanjenju u odnosu na 2013. kada je 20 najvećih parafiskala koštalo građane i privrednike 76,5 milijardi dinara, ali je tome pre svega doprinelo ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, za koju je naplata pala sa 15,9 milijardi u 2013. na 3,4 milijarde dinara prošle godine (iznos plaćen na ime preostalih obaveza investitora). Kod ostalih 17 taksi i naknada došlo je do rasta prihoda za državu i lokalne samouprave, usled povećanja nameta, bolje naplate ili efekta inflacije.
– Ministarstvo finansija pozvalo je NALED u radnu grupu za izradu zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara i prihvatilo naš predlog da Srbija dobije javni registar neporeskih nameta da bi sistem […]

Više informacija...

Dok traje trgovinski rat između EU i Rusije, Srbiji opada izvoz

Srbija je u prethodnih godinu dana izvezla za petinu manje proizvoda u Rusiju, a očekivalo se upravo suprotno, da će zbog trgovinskog embarga između Rusije i EU koji je stupio na snagu prošlog leta, to istočno tržište biti velika izvozna šansa.
Rast izvoza u Rusiju beleži se jedino kod srpskog poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali je i on ispod očekivanog.
Stručnjaci smatraju da je Srbija ipak iskoristila šanse u skladu sa svojim mogućnostima, ali za značajniji proboj na zahtevno rusko tržište, dodaju, mora mnogo toga tek da savlada.

Povećan izvoz poljoprivrede
Pad izvoza od 19 odsto koji je, prema podacima Ministarstva trgovine i telekomunikacija, zabeležen od 1. jula 2014 do kraja juna ove godine, u odnosu na isti period samo godinu dana ranije, ne znači, međutim, da je došlo do smanjenja svih izvoznih grana.
„Porastao je izvoz poljoprivrede, ali je industrija zabeležila pad“, precizira Tanjugu pomoćnica ministra trgovine Maja Mandrapa Gašić.
Ona navodi da je od 1. jula 2014. godine do kraja juna ove godine na […]

Više informacija...

Srbija vrvi od nelegalnih klanica, štamparija, šivara…

 
Inspekcija rada je kontrolom utvrdila da ima neregistrovanih privrednih subjekata kao što su štamparije, zatim šivare, odnosno tekstilna industrija, proizvođači obuće, prerađivači kože i kladionice, izjavio je danas direktor Inspektorata za rad Bojan Jocić.
„Gde god smo kontrolisali, bilo je nepravilnosti“, rekao je Jocić, ističući da je inspekcija rada na terenu i da obavlja kontrolu.
Direktor Inspektorata za rad je, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink, pozvao sve koji nisu registrovali svoje radnje, da to učine.
Jocić je ukazao da ima poslodavaca koji nastoje da ne prijavljuju zaposlene, jer na taj način manje plaćaju doprinose, da ne plaćaju PDV, čime oštećuju i radnike i državu i da tog neprijavljivanja ima i u unutrašnjosti i u Beogradu.
On je naveo podatke da je 1. avgusta bilo registrovano 334.223 privrednih subjekata, odnosno za 180 više nego 1. jula, a da sada radi 237 inspektora.
„U prvih šest meseci ove godine za 16,5 odsto smo povećali broj vanrednih kontrola i nadzora“, istakao je Jocić.
Govoreći o delatnostima koje […]

Više informacija...

Ako brzo platiš odmah nastavljaš da radiš

Plaćanje obaveza ili njihovo neizmirivanje bilo je uvek problem u srpskoj privredi. Dugo je kod nas bilo „viših interesa“ koji su sprečavali izmirivanje obaveza i njihovu prinudnu naplatu.
To je pre nekoliko godina počelo da se menja. Zato kompanije i preduzetnici koji nisu izmirili obaveze mogu očekivati da će im nadležni iz Narodne banke Srbije blokirati račun i da će tek nakon izmirivanja dospelih obaveza moći da nastave poslovanje. Blokade računa su kod nas česte: poslednjeg dana juna u Srbiji je bilo blokirano 56.110 računa, a suma dugovanja bila je 292.430 miliona dinara. Dok je račun blokiran i dok se ne obavi naplata, nema plantog promet, bez obzira na sume.
Razlog za blokadu računa kompanije ili preduzetnika je neizmirivanje dospelih obaveza prema poveriocima, kažu u Narodnoj banci Srbije. Svejedno je da li je to u ugovorenom roku na koji se menayment obavezao ili u zakonskom roku, zavisi od toga ko je poverilac. Očigledno je danas lako upasti u blokadu, ali, srećom, […]

Više informacija...

Srpskim firmama deo iranskog kolača

 
Već počele pripreme za povratak naših privrednika na tržište Irana. Za naše građevinare otvaraju se nova vrata na istoku. Posle ukidanja međunarodnih sankcija, koje su uvedene 2006. godine, Islamska Republika Iran će savim sigurno biti ogromno tržište sa intenzivnim razvojem i investicijama u svim sektorima infrastrukture, industrije i izgradnje stambenih i javnih objekata. Procena je da će samo u periodu od narednih deset godina, kako za „Novosti“ kaže Vladimir Milovanović, generalni direktor „Energoprojekta“, investicije u Iranu iznositi oko 600 do 800 milijardi dolara. Deo tog „kolača“ mogao bi da pripadne i našim firmama.
Zemlja koja poseduje najveća nalazišta prirodnog gasa na svetu, četvrte svetske rezerve nafte, nalazi se među petnaest država najbogatijih rudama i mineralima i ima više od 80 miliona stanovnika, a pri tome ima prijateljske bilateralne odnose sa Srbijom, svakako je poslovno veoma interesantna.
– „Energoprojekt“ je u prethodnom periodu ostvario izvesne poslovne kontakte sa nekim kompanijama iz Irana i razmatra najpogodniji model nastupa, s obzirom na to da se […]

Više informacija...