finansije, bankarstvo i osiguranje

Rast investicija u osnovna sredstva od 5,2 odsto u 2016.

Investicije u Srbiji su prošle godine bile veće za 6,8 odsto nego u 2015, dok su investicije u nova osnovna sredstva porasle za 5,2 odsto, saopštio je 20. novembra 2017. godine Republički zavod za statistiku (RZS).
Posmatrano po regionima, najviše investicija je ostvareno u Beogradskom regionu (51,8 odsto), zatim u Regionu Vojvodine (25,2 odsto), u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (13,9 odsto) i u Regionu Južne i Istočne Srbije (9,1 odsto), prema rezultatima godišnjeg istraživanja “Investicije u osnovna sredstva”.
Najveće učešće u ostvarenim investicijama u osnovna sredstva zabeleženo je u sektoru prerađivačke industrije (22,7 odsto), sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (12,3 odsto), sektoru trgovine na veliko i malo i popravke 
Izvor: Tanjug
     

Više informacija...

I račune u marketu plaćaćemo mobilnim

Narodna banka Srbije priprema uvođenje najsavremenijeg a novčanih transakcija. Brže i jeftinije izmirivanje računa. Platni promet 24 sata.
Sistem instant plaćanja koji treba da zaživi u Srbiji tokom iduće godine, omogućiće građanima i privrednicima da u bilo kom trenutku dana ili noći obave neophodno plaćanje, a da novac u roku od nekoliko sekundi “legne” na navedeni račun i odmah bude na raspolaganju primaocu. Za ovakve transakcije korisnicima će biti dovoljno samo posedovanje mobilnog telefona ili kompjutera, sa koga putem m-bankinga ili e-bankinga može da se pošalje nalog.
Ovaj najsavremeniji metod plaćanja u svetu u nadležnosti je Narodne banke Srbije, koja radi na uspostavljanju infrastrukture.
– Omogućićemo da ovom sistemu imaju pristup svi pružaoci platnih usluga u zemlji, uključujući i platne institucije i institucije e-novca, dok će učešće u sistemu za banke biti obavezno – objašnjavaju u NBS.
Ovaj koncept često se naziva “cashless cash” (bezgotovinski keš), budući da pored trenutne potvrde o dostupnosti novčanih sredstava na strani platioca obezbeđuju i trenutnu dostupnost sredstava […]

Više informacija...

Bankarima (ne)će smetati konkurencija

Odobravanje kredita privredi je kod nas prilično problematično i stanje u ovom segmentu finansijskog poslovanja se menja iz meseca u mesec od pozitivnog do negativnog bilansa.
Za prvih deset meseci ove godine kreditna aktivnost velikih kompanija pala je za 0,3 odsto i po podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka, zaustavila se na 1.403 milijarde dinara. Preduzetnici se nešto bolje tu snalaze  i kod njih je u istom periodu zabeležen rast od sedam odsto. Međutim njihove poslovne aktivnosti su mnogo skromnije i ukupna suma kredita odobrenih preduzetnicima iznosi 51,3 milijarde dinara. Većina kredita je podignuta u komercijalnim bankama, a u nekim slučajevima dobija se i pomoć u vidu subvencija i nižih kamata od države ili međunarodnih finansijskih institucija.
Kako je pokazala analiza Američke agencije za međunarodni razvoj  USAID, Srbija bi mogla da ima koristi od finasiranja preko nebankarskih finanisijskih institucija i alternativnih investicionih  fondova. Tako  bi u našu privredu za četiri godine moglo da dođe 870 miliona evra mikrokredita. Finansiranje bi u Srbiji […]

Više informacija...

Do kupca roba poskupi i do 400 odsto

Da li su visoke marže razlog što se jačanje dinara nije odrazilo na cene. Ljubomir Madžar: Zaradu trgovaca spušta samo veća konkurencija.
Slažu se potrošači sa guvernerkom Narodne banke Jorgovankom Tabaković, da su trgovačke marže u Srbiji paprene. One se u Srbiji kreću od tri do 80 odsto, u zavisnosti od proizvoda, mada ima i artikala gde razlika između proizvođačke i potrošačke cene ide i do 400 odsto. Pojedini stručnjaci, međutim, tvrde da ćar trgovaca nije baš primamljiv, jer skromna kupovna moć našeg kupca ne bi mogla da podnese velike marže.
Najniže marže imaju najosnovnije namirnice – od tri do 10 odsto, odeća i obuća prosečno 40 odsto. Kod kolica, sedalica i druge opreme za najmlađe, poznatih svetskih brendova – i do 100 odsto, a na luksuzu se zarađuje i više od 400 odsto.
Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da se jačanje domaće valute nije preselilo na cenovnike, a da razloge treba tražiti u visokim trgovačkim maržama. Da nas […]

Više informacija...

Oporavak domaće potrošnje u 2018. godini

„Svetska banka očekuje da će u 2018. godini doći do oporavka domaće potrošnje, koja će, podržana rastom zarada u privatnom sektoru, pružiti glavni podsticaj privrednom rastu Srbije u narednim godinama, izjavio je 16. novembra 2017. godine viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović.
Kako je istakao, Svetska banka očekuje i da će doći do povećanja javne potrošnje, ali i ubrzanja investicija.
“Očekujemo da će ove godine investicije porasti, a Vlada će pomoći povećanjem kapitalnih rashoda”, rekao je Šestović na predstavljanju jesenjeg, redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za region Zapadnog Balkana u Beogradu.
On je ukazao da su investicije u Srbiji u proteklim godinama bile relativno male u odnosu na ostale zemlje istočne Evrope, i da je postojao jaz u nivou investicija od pet do šest procentnih poena.
Tekuća godina je, prema njegovim rečima, bila prilično dobra za Srbiju kada je reč o javnim finansijama, pošto su ostvarene velike promene u dinamici.
“Nastavljeno je sa dobrim prihodima, a kontrola na strani rashoda omogućila je […]

Više informacija...

Više od milijarde za društveno-odgovorno poslovanje

Kompanije u Srbiji su uložile više od 1,25 milijardi dinara u društveno odgovorno poslovanje prošle godine, prema rezultatima Upitnika o društveno odgovornom poslovanju Foruma za odgovorno poslovanje.
Kompanije članice Foruma su podržale 743 organizacije i 1.154 projekta, pri čemu je u lokalnu zajednicu uloženo 588.480.594,12 dinara, od čega je najveći broj projekata realizovan u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, kao i u Kraljevu,Vranju i Leskovcu, navodi se u saopštenju Foruma.
“U poređenju sa 2012., prvom godinom kada smo realizovali istraživanje, pet godina kasnije vidimo da su se investicije u aktivnosti društveno odgovornog poslovanja uvećale dva i po puta. Broj sati koji su zaposleni u kompanijama posvetili volontiranju i društvenim ciljevima se uvećao za jedan i po put, a broj projekata posvećenih korporativnom volontiranju se uvećao za 30 posto”, izjavio je izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje i Smart kolektiva Neven Marinović.

Kompanije su, takođe, zadržale fokus na razvoju programa za razvoj svojih zaposlenih i nastavljaju da ulažu u zaštitu i bezbednost na […]

Više informacija...

Koliko je skuplje plaćanje na rate

Svi trgovci će od subote (18. novembra 2017. godine) biti dužni da jasno obaveste kupce koliko ih košta kupovina na čekove banaka. Ko ne označi “podsticaje” za keš – kazna do milion dinara.
Odluku o kupovini televizora kupac će vagati skoro koliko i pitanje isplati li mu se da uzme stambeni kredit. Trgovci su još od Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga dužni, a od sada imaju i obrazac tačno kako treba, da informišu potrošače ukoliko roba koju pazare nema istu cenu za gotovinu i na – rate. Ko jasno ne označi “podsticaje” za keš vreba kaznu od 100.000 do čak milion dinara.
Za većinu prodavaca tehničke robe i nameštaja primena Pravilnika o obliku i sadržini obrasca ponude finansijske pogodbe, a ona kreće 18. novembra, znači ozbiljnu pripremu. Gde god navode cenu proizvoda, moraće da navedu i tačne iznose, ukoliko se razlikuju, za kupovinu na odloženo.
– Ova obaveza proizlazi iz Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali dosad nije postojao obrazac […]

Više informacija...

Devizne rezerve porasle za 125 miliona evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju oktobra 2017. godine 10,76 milijardi evra, što je za 124,8 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.
Oktobarski nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 210 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, saopšteon je danas iz NBS.
Neto devizne rezerve (ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) iznosile su na kraju oktobra 9,03 milijarde evra, za 140 miliona više nego na kraju septembra, što je njihov najviši nivo od 2000. godine.
Povećanju deviznih rezervi u oktobru doprineo je u najvećoj meri priliv po osnovu intervencija NBS kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu, sa iznosom od 45 miliona evra.
Prilivi po osnovu donacija, upravljanja deviznim rezervama, kao i neto priliv deviza po drugim osnovima, u iznosu od ukupno 71,1 milion evra, višestruko […]

Više informacija...

Inflacija u oktobru 2,8 odsto

Inflacija u Srbiji zabeležila je u oktobru 2017. godine rast od 0,2 odsto u odnosu na septembar, dok je na međugodišnjem nivou iznosila 2,8 procenata, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Potrošačke cene su u poređenju sa decembrom 2016. godine povećane 3,0 odsto.
Na rast inflacije u oktobru na mesečnom nivou uticalo je poskupljenje odeće i obuće za 2,5 odsto, kao i više cene stanarine, vode, električne energije, gasa i drugih goriva za 0,8 procenata, i zdravstvenih usluga za 0,6 posto. 
Skuplje smo plaćali i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana za 0,4 odsto, transport za 0,2 i rekreaciju i kulturu za 0,1 posto. 
S druge strane, pojeftinile su komunikacije za 0,9 procenata, obrazovanje za 0,2 odsto, hrana i bezalkoholna pića i restorani i hoteli za po 0,1 procenat.
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Državi korist kad provučemo karticu

U Ministarstvu finansija građanima objašnjavaju da “keš hrani sivu ekonomiju”. Tako se ima uvid u svaki potrošeni dinar, i više je para u budžetu.
U Srbiji svoje račune preko interneta plaća ukupno 1,7 miliona građana i firmi, što je rast od 67 odsto u tri godine. Još brže se uvećava i broj onih koji svoje troškove podmiruju putem posebnih aplikacija na mobilnom telefonu. Od 2014. godine do danas njihov broj je petostruko veći, mada još nije dosegao punih milion korisnika.
Platne kartice su pak postale svakodnevica onima koji imaju račune u banci. Njima se plaća sve – od hleba i mleka do skupih hotela, iako ovo prvo, prema svim istraživanjima, prednjači kada je reč o našoj zemlji.
Prednost bezgotovinskog plaćanja nije samo u komforu i izbegavanju čekanja u redovima. Štedi se vreme, ali i novac, pošto banke najniže provizije zaračunavaju upravo na onlajn plaćanja, jer tako i one imaju najniže troškove. Ipak, bezgotovinskom plaćanju najviše se raduje – država. Jer, na taj […]

Više informacija...