finansije, bankarstvo i osiguranje

Banke odobrile više kredita, najviše za refinansiranje

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i građana u Srbiji na kraju juna iznosili su oko 2.199 milijardi dinara, što je 0,9 odsto više nego na kraju aprila, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Krediti preduzećima iznosili su oko 1.308 milijardi dinara i za 0,7 odsto su manji nego u aprilu. Pozajmice građana su povećane za 1,1 odsto, na oko 840 milijardi dinara, a za 2,5 odsto su povećani krediti preduzetnicima, na 50,9 milijardi dinara.
Među kreditima stanovništva najveći rast je bio zajmova za refinansiranje, 3,2 odsto, dok su gotovinski krediti uvećani za 2,5 odsto, potrošački za 0,4 odsto, a stambeni i pozajmice za adaptaciju smanjeni su za 0,2 odsto. Na kraju maja kasnila je otplata 10,7 odsto ukupnih kredita u Srbiji, 0,5 procentnih poena manje nego u aprilu. U docnji je bilo 13,6 odsto kredita privrede, 13,5 odsto kredita preduzetnika i 6,1 odsto kredita građana.
Izvor: Beta

Više informacija...

Ružić: Ako me pitate, neće biti bankrota

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kaže da je za rešavanje dugova lokalnih samouprava potreban sistemski pristup čitave vlade, ali napominje da neće biti bankrota.
On je naveo i da će do kraja 2018. godine u sistemu lokalnih samouprava biti 100.700 zaposlenih, podsetivši da je 2013. godine ta kvota bila 123.800.
Povodom upozorenja Fiskalnog saveta da će dugovi lokalnih samouprava potopiti državne finansije, Ružić kaže da je uloga tog saveta značajna, a da su podaci o kojima se govori kristalno jasni u pogledu recidiva nekih ranijih vremena i postupaka.
“Potreban je sistemski pristup, jedno ministarstvo ovakve probleme ako govorimo o preko milijardu evra duga i 300 miliona evra dospelih obaveza koje se još uvek ne servisiraju svakako ne može rešiti ad hok. Važan je sistemski pristup čitave vlade, poluge postoje, pre svega u Ministarstvu finansija”, rekao je Ružić na konferenciji za novinare.
Ukoliko me pitate da li će biti bankrota, siguran sam da ne, istakao je Ružić.
Nemoguće je, kaže on, da […]

Više informacija...

Za očuvanje veza Srba iz dijaspore i matice 109 miliona

Projekti iz regiona i dijaspore, koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u tim zemljama, dobiće ove godine iz republičkog budžeta ukupno 109 miliona dinara.
Kako je objavljeno na sajtu Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, resorni ministar je doneo odluku da 163 projekta iz regiona budu sufinansirana sa 54,3 miliona dinara.
Na Konkursu za sufinansiranje projekata za dijasporu odobreno je ukupno 140 projekta u ukupnom iznosu od 55 miliona dinara.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Banke poskupljuju čak i najobičnije održavanje računa

Građani Srbije sve su manje spremni da uzmu kredit.
Banke zato  pronalaze nove načine da zarade: tu su provizije, a i troškovi održavanja, odnosno vođenja tekućih računa. Zgodna je to prilika da se oni povećaju i tako još zaradi. Jedna od vodećih banaka na tržištu nedavno je obavestila svoje klijente da od septembra povećava cene usluga. Na prvi pogled to nije mnogo – od 20 do 30 dinara po usluzi – ali nakupi se pa mesečno bude i nekoliko stotina dinara više. Istina, klijentima je ostavljen rok od dva meseca – do 15. septembra – da, ako to žele, izmire obaveze i zatvore račun ili da prihvate nove uslove koje je banka postavila. S obzirom na to da u Srbiji ima banaka koje vođenje i održavanje računa uopšte ne naplaćuju, bar u godini kada se on otvori, pred klijentima je šansa da pronađu finansijsku kuću koja paket koji im odgovara nudi po pristupačnijoj ceni. Pri tome im ostaje da se […]

Više informacija...

NIS pretekao “Telekom”

Na osnovu finansijskih izveštaja za prošlu godinu, promenjena top lista najuspešnijih domaćih preduzeća; Naftaši zaradili 16,08 milijardi dinara. Skok i za “Beogradske elektrane”.
Privreda je prošlu godinu završila sa profitom tri i po puta većim nego u 2015. godini, ali je među prvih deset dobitnika iz te godine malo ko prošao bolje. NIS je ponovo pretekao “Telekom” i zauzeo prvo mesto po dobiti ostvarenoj u 2016. Zaradili su 16,08 milijardi dinara. Iz najužeg kruga neki su skliznuli nizbrdo, ali se u njega, kako pokazuje nasumično čitanje finansijskih izveštaja naših kompanija, probilo JKP “Beogradske elektrane”. Sa profitom od oko osam milijardi dinara prestoničke elektrane su zauzele četvrto mesto.
Zvanične liste “sto naj”, u više kategorija, Agencija za privredne registre će objaviti za koji mesec. U međuvremenu, “Novosti” su proveravale kako je prošlu godinu završilo deset najuspešnijih kompanija iz 2015. godine. Prošlogodišnji as “Telekom” smanjio je dobit za oko 1,15 milijardi dinara i sa profitom od 15,16 milijardi dinara sada je drugi na […]

Više informacija...

Značajno poskupljuje održavanje tekućih računa u bankama

Banke u Srbiji povećavaju naknade za vođenje tekućih računa klijenata i to za 30 do 40 odsto.
S obzirom na to da je sada prosečan iznos za mesečno održavanje tekućeg računa 150, nova cena ove usluge dostići će skoro 200 dinara, piše Blic. Kada se na to dodaju elektronsko i telefonsko bankarstvo, korišćenje kartica ili čekova, trajni nalog, SMS obaveštenja… održavanje će poskupeti sa prosečnih 250 na oko 350 dinara. 
Zanimljivo je da pojedine banke čak uvode i nove vrste tekućih računa, a za njihovo održavanje naplaćivaće i čitavih 400 dinara mesečno. Naime, jedna od vodećih banaka u Srbiji poslala je obaveštenje klijentima da će od septembra podići cenu održavanja računa. U obrazloženju su naveli da na to “utiču i promene na finansijskom tržištu”.
“Banka je usvojila nove tarife koje će početi da se primenjuju od 15. septembra”, navodi se u mejlu koji su dobili klijenti.
Kod ove banke je održavanje tekućeg računa iznosilo 125 dinara, a po novom cenovniku će biti 195, što je čak […]

Više informacija...

NBS uplatila budžetu 9,6 milijardi dinara od dobiti u 2016.

Narodna banka Srbije (NBS) je uplatila budžetu Srbije 9,6 milijardi dinara iz dobiti ostvarene u 2016. godini, navela je guverener NBS Jorgovanka Tabaković u Godišnjem izveštaju o poslovanju i rezultatima rada centralne banke.
NBS je, piše u Izveštaju, prošle godine ostvarila ukupnu dobit nakon oporezivanja u iznosu od preko 49 milijardi dinara. 
U skladu sa odredbama Zakona o NBS, dobit koja nije proistekla iz kursnih razlika i revalorizacionih rezervi, a koja je u 2016. iznosila 13,7 milijardi dinara, raspodeljena je tako da 10 posto ulazi u osnovni kapital NBS, 20 posto u posebne rezerve banke, dok se 70 odsto ove dobiti prenosi u budžet Srbije, prema dokumentu objavljenom na zvaničnoj internet stranici te institucije.
Centralna banka ističe da je u prošloj godini održana relativna stabilnost kursa dinara, i to u uslovima izrazite neizvesnosti u međunarodnom okruženju.
Precizira se da je NBS prošle godine prodala ukupno 980 miliona evra i kupila 820 mliona evra, čime je omogućila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta, i sprečila prekomerne […]

Više informacija...

Od 80.000 do 300.000 evra za inovacionu delatnos

U Privrednoj komori Vojvodine su 13. jula 2017. godine prezentovani programi Fonda za inovacionu delatnost, kroz koji se dodeljuju sredstva do 80.000, odnosno do 300.000 evra po projektu za razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa tržišnom primenom koje poseduju veliki potencijal za komercijalizaciju.
Kako je saopšteno, radi se o programu ranog razvoja i programu sufinansiranja inovacija, a rok za prijavu je 1. septembar 2017.
Kroz te programe, kako se navodi u saopštenju, dodeljuje se finansijska pomoć za razvojne projekte inovativnih preduzeća u Srbiji, a finansiranje za sprovođenje programa u visini od 2,7 miliona evra obezbeđeno je iz republičkog budžeta, sa razdela ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kroz Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljvanje koji, zajedno sprovode Srbija i Svetska banka.
V.d. direktora Fonda za inovacionu delatnost Ivan Rakonjac rekao je da je program ranog razvoja namenjen privatnim mikro i malim preduzećima u ranim fazama razvoja, koja razvijaju tehnološku inovaciju i imaju potencijal za stvaranje nove intelektualne svojine, kao i […]

Više informacija...

Pomoć EU od 220 miliona evra veoma značajna za naša mala i srednja preduzeća

Pomoć od 220 miliona evra koju je Evropska unija namenila zemljama Zapadnog Balkana od izuzetne je važnosti za mala i srednja preduzeća u Srbiji i regionu, ocenio je 12. jula 2017. godine u Trstu predsednik PKS Marko Čadež i dodao da je podjednako važno i to što će u tom italijanskom gradu biti otvoren Stalni sekretarijat komorskog investicionog foruma.
EU je ta sredstva namenila za podsticanje privrednih i ekonomskih aktivnosti preduzeća u zemljama regiona, a Čadež za Tanjug kaže da je su ta sredstva od velikog značaja za sve, a posebno planirani način njihove raspodele.
– Kada povežete tu pomoć sa ovim što mi radimo, povezivanje konkretnih kompanija sa konkretnim poslovima, možete da dobijete mnogo veći efekat jer imate sredstva i lakši pristup tom kapitalu – rekao je Čadež.
Prvi čovek PKS kaže i da je za Srbiju veoma važno to što se u Trstu otvara Stalni sekretarijat komorskog investicionog foruma (KIF), čiji će osnovni cilj biti da se bavi regionalnim i […]

Više informacija...

Kineska fabrika guma ulaže u Srbiju 500 miliona dolara

Dvodnevna konferencija „Inicijative Novog puta svile – Dometi i izazovi” počela je 12 jula 2017. godine  u Beogradu, a učesnici su istakli da je Srbija najaktivnija učesnica tog projekta koji obuhvata 65 zemalja.
Direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu Branislav Đorđević rekao je da je potpisan ugovor između Instituta Kineske akademije društvenih nauka za evropske studije i Instituta za međunarodnu politiku i privredu Srbije, čime je naš Institut postao regionalni centar za upravljanje naučnim projektima u formatu saradnje „16+1”.
– To je od velikog značaja, kako za nauku, tako i za saradnju naše zemlje s Kinom – istakao je Đorđević u uvodnom obraćanju.
Ambasador Kine u Srbiji Li Mančang rekao je da Kina smatra Srbiju pouzdanim prijateljem i partnerom i da je veliki broj projekata koje je Kina sprovela prvi put u Evropi sprovedeno upravo u Srbiji.
– Kina je ovde napravila prvi most, termoelektranu, preuzela „Železaru Smederevo” i uvela bezvizni sistem. Prva brza pruga biće započeta, po mojim saznanjima, u novembru, […]

Više informacija...