finansije, bankarstvo i osiguranje

Skoro 1.200 falsifikovanih novčanica otkriveno u prva tri meseca 2018.

U prva tri meseca ove godine otkriveno je 1.182 komada falsifikovanih dinarskih novčanica, što je za 2,1 odsto manje nego u istom periodu lane, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Najviše lažnih novčanica je u apoenima od 500, 1.000 i 2.000 dinara, pokazuje kvartalni izveštaj o otkrivenim falsifikovanim novčanicama Narodne banke.
 
Posmatrano u nominalnom iznosu, kažu u NBS, smanjenje falsifikata iznosi 38,4 procenata, sa 1.873.050 dinara u prva tri meseca prošle, na 1.153.710 dinara u istom periodu ove godine.
 
Tri najčešće falsifikovane novčanice čine 96,6 procenata ukupnog broja lažnih novčanica u Srbiji, a “hiljadarka” je na prvom mestu novčanica koje se “štampaju kod kuće”.

U NBS kažu da, ako se uporede otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca s gotovim novcem u opticaju u Srbiji, a koji je na dan 31. marta iznosio 322,7 miliona komada novčanica u vrednosti od 186,4 milijarde dinara, na milion komada originala otkriveno je 3,7 falsifikata.
 
U periodu januar-mart ove godine, u postupku ekspertize novčanica primljenih pod sumnjom da su falsifikati, […]

Više informacija...

Dinar bez oscilacija, kurs 118,18

Dinar će danas imati približno istu vrednost prema evru kao u petak, i zvanični srednji kurs će iznositi 118,18 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar će biti jači prema evru za 0,1 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou jači za 4,7 procenata. Od početka godine dinar je porastao za 0,2 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je mirovao u petak na nivou od 95,89 dinara za jedan dolar.
Dinar je prema američkoj valuti jači za 0,2 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači za 20,9 procenata, a od početka godine je ojačao za 3,4 odsto.
NBS je intervenisala u petak na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 15 miliona evra kako bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa, a od početka godine je ukupno kupila 640 miliona i prodala 180 miliona evra.
Najviša vrednost dinara prema novčanoj jedinici evrozone bila je 2. marta, kada je kurs iznosio 118,0084 dinara za evro, a najniža je zabeležena 5. januara kada je […]

Više informacija...

Banke moraju da dokažu stvarne troškove obrade kredita

Korisnici kredita u Srbiji mogu tužbama da ostvare pravo na povraćaj troškova za obradu kredita, ukoliko banke ne uspeju da pred sudom dokažu da su imale stvarne troškove obrade, budući da svoju uslugu već naplaćuju kroz kamate. Udruženje za zaštitu potrošaća Efektiva tumači da je jučerašnjom odlukom Vrhovnog kasacionog suda da ukine pravosnažnu presude u slučaju u kojem je klijent bio obavezan da banci plati naknadu za obradu kredita i naloži da se ponovi postupak , potvrđeno da banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita i poziva građane da na sudu ostvare pravo na povraćaj tih troškova. U Vrhovnom kasacionom sudu kažu da naknada za obradu kredita ne bi trebalo da bude deo ugovora o kreditu, ali uz napomenu da to nije načelan stav i da svaki sud može pojedinačno da se izjašnjava o osnovanosti troškova za obradu kredita pošto ugovori mogu da se razlikuju . Predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević kaže za Tanjug da bi nižestepeni sudovi trebalo […]

Više informacija...

Za investicije u pokrajini 400 miliona dinara

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine poziva sve zainteresovane preduzetnike da se prijave na konkurs za dugoročne kredite za investiciona ulaganja. Ukupan fond je vredan 400 miliona dinara, a konkurs traje dok se predviđena sredstva ne utroše.
Osnovni cilj odobravanja kredita Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine je obezbeđenje finansijskih sredstava u cilju stvaranja uslova za intenziviranje proizvodnje, podizanje nivoa efikasnosti i konkurentnosti, kao i podsticanja zapošljavanja. U skladu sa kreditnom sposobnošću podnosioca zahteva, zajmovi se odobravaju u iznosima od 500 hiljada do 100 miliona dinara, sa rokom otplate do 7 godina i grejs periodom od 24 meseca. U zavisnosti od kreditne garancije, odobrava se godišnja fiksna kamatna stopa od 1 do 3 odsto.
Pravo učešća na konkursu imaju pravna lica i preduzetnici koji su razvrstani kao mikro, malo ili srednje pravno lice. Korisnici sredstava moraju imati registrovano sedište na teritoriji AP Vojvodine, a Investicija koja je predmet finansiranja mora se realizovati na teritoriji Pokrajine.
Detalji o konkursu mogu se pronaći na internet stranici […]

Više informacija...

Žene u Srbije bi morale da rade 40 DANA VIŠE od muškaraca, da bi ih stigle u zaradi

Više od polovine stanovništva čine žene, međutim, one nisu dovoljno prisutne na rukovodećim pozicijama u kompanijama, a da bi dostigle platu kao njihov kolega koji radi isti posao, morale bi da rade duže 40 dana u toku godine, rečeno je večeras na panelu „”Uloga žena u promeni poslovnog okruženja“” na 25. Kopaonik biznis forumu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da razlika u platama pokazuje rodnu nejednakost i ukazuje da muškarci u Evropi u proseku imaju 16,3 odsto veću platu u odnosu na žene za isti posao.
Ta razlika u Srbiji je, kaže Janković, 10,4 odsto, a najveći „platni jaz“ se primećuje kod zaposlenih koji imaju od 40 do 49 godina i imaju visoku stručnu spremu.
Na primer, žene u finansijskom sektoru primaju 91.000 dinara, a muškarci 120.000 dinara, dodala je Janković.
Stanje je ohrabrujuće kada se pogleda politički i javni život imajući u vidu da vodeće funkcije poput premijera, predsednice Skupštine Srbije i guvernera zauzimaju žene, medjutim, situacija na lokalu je, […]

Više informacija...

Srpski dozvoljeni minus najskuplji u Evropi

U Srbiji se kamate na dozvoljene minuse plaćaju i po 36 odsto godišnje, dok je cena te pozajmice u zemljama evrozone tek šesti deo tog procenta, pišu Večernje novosti.
Kako se navodi, prema podacima Evropske centralne banke (ECB) kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje po tekućim računima u zemljama EU, koje koriste evro kao valutu, je svega 6,09 odsto godišnje.
List podseća da, dok su banke u Srbiji proteklih godina zaračunavale i po 40, 50 odsto na dozvoljene minuse, statistika ECB je pokazala da su, u proteklih osam godina, najviše kamate na minuse u evrozoni zabeležene u januaru 2012. godine – 8,43 odsto.
U našoj zemlji toliko danas koštaju najjeftiniji keš zajmovi sa rokom otplate od maksimum 12 meseci.
Izvor: Tanjug, Vecernje novosti

Više informacija...

RZS: Najčešća plata u Srbiji 25.000 dinara

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 67 odsto zaposlenih prima platu manju od prosečne
Najveći broj radnika u Srbiji, njih skoro 350.000, u novembru 2017. godine primio je neto platu od 25.000 dinara.
Takozvana medijalna zarada, plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje, iznosila je 36.788 dinara, dok je prosečna plata iznosila 47.247 dinara. Manju od presečne plate prima 66,7 odsto zaposlenih, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
RZS je konačno stekao uslove da objavi podatke o modalnoj, najčešće isplaćenoj, i medijalnoj, odnosno srednjoj zaradi, nakon što je realizovana saradnja sa Poreskom upravom. Od sada RZS dobija podatke o obračunatoj plati od Poreske uprave umesto o isplaćenoj plati na osnovu ankete poznate kao RAD-1. Na ovaj način je obuhvaćeno oko 1,85 miliona zaposlenih, odnosno svi kojima se uplaćuju porezi i doprinosi, u odnosu na uzorak od 800.000 pravnih lica iz prethodne ankete.
Osim zaposlenih po ugovoru o radu, tu su sada i zaposleni po ugovoru o […]

Više informacija...
devizno_poslovanje

Efektivi se obratilo 2.000 ljudi zbog tužbi protiv banaka

Udruženju bankarskih klijenata Efektiva obratilo se oko 2.000 ljudi za pomoć radi podnošenja tužbi protiv banaka, otkako je prošle nedelje objavljena vest o prvoj pravosnažnoj presudi kojom je naplata troška obrade kredita proglašena ništavom, kaže predsednik Efektive Dejan Gavrilović.
„Od tog broja, trećina građana nam se obratila mejlom, ostali telefonom, a do ovog trenutka njih oko 100 je predalo dokumenta, dok su drugi u fazi prikupljanja i slanja dokumenata, pošto je najveći broj njih van Beograda”, izjavio je Gavrilović za Tanjug.
Dodaje da ne veruje da će banke u ovoj fazi prihvatiti da u direktnim pregovorima s klijentima dogovore povraćaj naplaćenog novca, ali, kako ističe, „oštećeni svakako imaju i tu mogućnost da isprobaju”.
„Efektiva tu ne može mnogo da pomogne u ovom trenutku… U ovaj proces može da se uključi samo Narodna banka Srbije, koja bi mogla doneti odluku, po uzoru na onu o povraćaju novca od povećavanja kamata, kojom bi svi građani bili obeštećeni”, kaže Gavrilović.
Napominje, ipak, da je povećavanjem kamata […]

Više informacija...

Banke se ne odriču provizije za obradu kredita, a pogledajte koliko one iznose u okruženju

Prve pravosnažne presude po kojima je naloženo bankama da klijentima vrate trošak obrade kredita u Srbiji već su donete. I dok se više od dve hiljade građana uveliko sprema da podigne tužbe ohrabreni ovakvim epilogom, u Udruženju banaka poručuju da nema mesta za vraćanje novca. A kakva je praksa u okruženju, kada je reč o ovom trošku?

– U svim zemljama, pa i u zemljama EU, predviđena naplata nadoknada koja je, zavisno od vrednosti kredita, izražena u procentualnom i fiksnom iznosu. Naplaćivanje naknada za obradu kredita u skladu je, osim sa domaćom regulativom, i sa direktivama Evropske unije koje regulišu funkcionisanje finansijskog sistema, odnosno sa međunarodnom praksom zemalja u regionu i celoj Evropi – ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Banke, kako smatra, imaju pravo da naplate troškove obrade kredita i da se u ugovoru klijenta i banke o kreditu navode uslovi pod kojima se odobrava zajam. Povodom odluke Apelacionog suda u Beogradu da banka nije imala pravo da […]

Više informacija...

Inflacija će dostići maksimum sredinom 2018, a zatim zabeležiti usporavanje u većini zemalja CIE

Prema izveštaju analitičara Erste Grupe, prognoza inflacije za ovu godinu je prilično homogena za region CIE jer se očekuje da se stopa inflacije brže kreće ka ciljnim nivoima centralne banke ili da ih premaši sredinom 2018. godine, a da se smanji krajem godine. U centralno-istočnoj Evropi bi ona u proseku trebalo da bude 2,6%, što predstavlja porast u odnosu na 1,9% u 2017. godini. Konkretno, korekcija cena prehrambenih artikala verovatno će ograničiti inflatorni pritisak, dok slabiji američki dolar bi mogao da amortizuje efekte potencijalnog povećanja cena nafte. U Srbiji bi stopa inflacije u poslednjem kvartalu trebalo da dostigne oko 3,5% međugodišnje.
Kretanje inflacije u Srbiji u prvoj polovini 2018. godine uglavnom će biti određeno efektom visoke baze cena nafte i mesa iz 2017. godine. Taj efekat će da zadrži stopu ukupne inflacije ispod sredine ciljanih nivoa NBS od 3%+/-1,5 pp u prvoj polovini 2018. godine, dok u drugoj polovini godine očekujemo postepeno ubrzanje stope inflacije do i preko ciljnog koridora. […]

Više informacija...