finansije, bankarstvo i osiguranje

Subvencije za turističke projekte 750 miliona dinara

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ove godine obezbedilo je oko 750 miliona dinara za podsticaj za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama, kao i za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu.
”Za velike subvencije, projekte infrastrukture u turizmu, ove godine izdvojeno je 600 miliona dinara, dok je za, male subvencije – manifestacije, treninge i edukaciju izdvojeno 150 miliona dinara”, rekla je samostalni savetnik Ministarstva za trgovinu , turizam i telekomunikacije Mira Dudić.
Ona je na prezentaciji Konkursa za dodelu subvencija i donacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2017. godini rekla da ministarstvo svake godine, počev od 2001. raspisuje konkurs za dodelu bespovratnih sredstava.
”To je pomoć države koji je iz godine u godinu obogaćivan”, rekla je Dudić.
Prema njenim rečima, konkurs za projekte infrastrukture traje do 1. oktobra, a za male subvencije do 31 marta.
Inače pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju destinacijske menadžment organizacije, privredna društva, odnosno druge organizacije i institucije čiji je osnivač Vlada ili jedinica lokalne samouprave, a […]

Više informacija...

Građanima stanovi, a državi osam milijardi mesečno

Nagradu igru „Uzmi račun i pobedi” građani Srbije su shvatili ozbiljno – to pokazuju podaci o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa za januar. Podaci Poreske uprave Srbije govore da je u janaru ove godine ukupan promet koji su poreznici evidentirali preko fiskalnih kasa iznosio 160 milijardi dinara. Istog meseca prošle godine je bio 152 milijarde. To je povećanje od osam milijardi dinara.
Analiza koju su uradili nadležni iz Poreske uprave Srbije pokazuje da je kod prometnika koji su mesečno u proseku evidentirali milion dinara, uz igru „Uzmi račun i pobedi” taj iznos na tridesetodnevnom nivou porastao 28,78 odsto.
Poreznici su pratili uporedne podatke po grupama i konstatovali da su evidentiranje prometa, odnosno izdavanje fiskalnih računa najviše porasli u servisima. Prednjače oni koji popravljaju automobile i druga motorna vozila i slične delatnosti, poput auto-električara. Tu je evidentiranje prometa poraslo 83,50 odsto.
Znatno lošiji od njih su, ali ipak u vrhu, servisi za opravku kućnih električnih aparata, odnosno bele tehnike. Tu je procenat evidentiranja […]

Više informacija...

Znaće se ko ne plaća račune i ko ne daje plate radnicima

Klijenti banaka u Srbiji iz kategorije građana veoma su savesni dužnici. Po tome i više nego duplo „šiju” privredu: dok je u docnji tek 6,8 odsto građana, kod preduzeća, odnosno preduzetnika, procenat je 14,1 odnosno 14,6. Građani će, izgleda, ubuduće moći da postanu još savesniji jer bi u podatke Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, sem bankarskih usluga i onih koje se odnose na obaveze prema lizing-kompanijama, trebalo da se uključe i podaci vezani za potraživanja mobilnih operatera.
Širenje baze podataka trebalo bi Srbiji da donese pomak na Doing Business listi. Stručnjaci smatraju da je dobro da banka o klijentu kome se sprema da odobri kredit zna što više, ali i da bi isti kriterijum trebalo da se primeni i na privredu. Tako bi u bazi Biroa trebalo da se nađu i preduzeća koja ne isplaćuju plate radnicima jer je i to dug koji utiče na kreditnu sposobnost.
 
Kreditni biro spada u institucije čiji rad Svetska banka uzima u obzir kod izrade […]

Više informacija...

Gastarbajteri poslali 2,7 milijardi evra

Od dijaspore je u 2016. u Srbiju stiglo 2,7 milijardi evra, što je oko osam odsto brurto domaćeg proizvoda, rečeno je Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.
Najviše novca, kao i u prethodnim godinama, došlo je iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, odnosno iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo dijaspore Srbije.
Kako su kazali u centralnoj banci, doznake su tradicionalno jedan od najstabilnijih priliva iz inostranstva u Srbiji i njihov prosečan godišnji priliv od 2011. do 2015. godine bio je takođe oko 2,7 milijarde evra, odnosno oko 8,2 odsto BDP-a.
Po ranijim podacima, 23 odsto građana Srbije ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, dok 11 odsto ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Srbija može da konkuriše za sredstva Saudijskog fonda

Srbija ima mogućnost da na osnovu različitih projekata konkuriše za sredstva Saudijskog razvojnog fonda, rečeno je na sastanku ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasima Ljajića i ambasadora Saudijske Arabije u Beogradu na nerezidencijalnoj osnovi Hanija bin Abdulaha Mominaha.
Mominah je rekao da je ovaj saudijski fond spreman da razmotri zahteve Srbije da pod povoljnim uslovima kreditira projekte iz oblasti energetike, izgradnje putne infrastrukture i aerodroma.
On je dodao da Srbija može da podnese zahteve i za dodelu bespovratnih sredstava za gradnju bolnica i objekata kulture i obrazovanja, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Ljajić i saudijski ambasador dogovorili su se da u maju u Beogradu bude održan biznis forum u organizaciji privrednih komora dve zemlje.
Ambasador Saudijske Arabije ukazao je i na potrebu potpisivanja bilateralnih međudržavnih sporazuma iz više oblasti, čime bi bila upotpunjena pravna regulativa s ciljem daljeg unapređenja ukupnih odnosa dvije zemlje.
Izvor: Srna

Više informacija...

Od 1. aprila IZMENE Zakona o PDV, ovo su tri najvažnije

Od 1. aprila počinje primena Zakona o porezu na dodatu vrednost koji bi trebalo da otkloni dvostruko oporezivanje kao i neoporezivanje usluga koje privreda obavlja sa stanim kompanijama.
Ovo su tri najvažnije izmene:

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Prema trenutno važećem Zakonu o PDV-u, opšte pravilo je da se promet usluga oporezuje prema mestu pružaoca usluga, nezavisno od toga da li se usluge daju poreskim obveznicima ili onima koji to nisu. Dosadašnja primena različitih pravila za utvrđivanje mesta prometa u odnosu na većinu evropskih zemalja dovodila je do duplog oporezivanja pojedinih usluga.
“Reč je o usaglašavanju Zakona koji postoje u Evropskoj uniji, a cilj je izbegavanje dvostrukog oporezivanja, odnosno dvostrukog izuzeća što je bio slučaj do sada”, kaže za Tanjug potpredsednik odbora za finansije i poreze Američke privredne komore u Srbiji, Nenad Nešovanović.

Izmena načina obračuna PDV

Privreda će morati da preispita trgovanje sa stranim preduzećima, a ovim izmenama se predviđa usaglašavanje administracije i delimične izmene načina na koji su do sada firme obračunavale PDV.
“Preduzeća će […]

Više informacija...

Ukida se dvostruko oporezivanje pri trgovini sa strancima

Od 1. aprila počinje primena Zakona o porezu na dodatu vrednost koji bi trebalo da otkloni dvostruko oporezivanje kao i neoporezivanje usluga koje privreda obavlja sa stanim kompanijama.
Prema trenutno važećem Zakonu o PDV-u, opšte pravilo je da se promet usluga oporezuje prema mestu pružaoca usluga, nezavisno od toga da li se usluge daju poreskim obveznicima ili onima koji to nisu. Dosadašnja primena različitih pravila za utvrđivanje mesta prometa u odnosu na većinu evropskih zemalja dovodila je do duplog oporezivanja pojedinih usluga.
“Reč je o usaglašavanju Zakona koji postoje u Evropskoj uniji, a cilj je izbegavanje dvostrukog oporezivanja, odnosno dvostrukog izuzeća što je bio slučaj do sada”, kaže za Tanjug potpredsednik odbora za finansije i poreze Američke privredne komore u Srbiji, Nenad Nešovanović.
Privreda će morati da preispita trgovanje sa stranim preduzećima, a ovim izmenama se predviđa usaglašavanje administracije i delimične izmene načina na koji su do sada firme obračunavale PDV.
“Preduzeća će biti dužne da prilagode administraciju i delimično izmene način na […]

Više informacija...

Carinska unija stvara zajedničko tržište radne snage regiona

Formiranje Carinske unije zemalja Zapadnog Balkana može omogućiti i stvaranje jedinstvennog tržišta radne snage i nesmetanu razmenu radnika u okviru šest zemalja regiona, kaže za Tanjug Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i savetnik pri STO.
– Uspostavljanjem zajedničkog trgovinskog sistema povećalo bi se trzište radne snage, te bi naši ljudi mogli da idu u Bosnu ili Makedoniju kao i ostale zemlje Carinske unije – objašnjava Bjelić i navodi da što je kod svake integracije najbitnije da se posmatra kakva je trgovina bila do sada sa CEFTOM i sa EU, te da se daljim integracijama u ta dva bloka mogu očekivati pozitivi efekti.
Na sastanku premijera država zapadnog Balkana odžanom u Sarajevu, premijer Srbije Aleksandar Vučić, predložio je formiranje Carinske unije na Balkanu koju bi činilo šest zemalja regiona sa gotovo 20 miliona potrošaca, što bi kako se procenjuje, moglo da stvori
80.000 novih radnih mesta u regionu.
Postoje inicijative u Regionalnom savetu za saradnju da se uspostavi zajedničko tržiste radnika što […]

Više informacija...

Najbolje nam ide s Italijom, Nemačkom i Bosnom

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je u januaru tekuće godine 2,17 milijardi evra, i veća je za 13,2 odsto u odnosu na isti mesec 2016, objavio je Republički zavod za statistiku.
Izvoz je u posmatranom mesecu povećan za 10,1 procenat, na 937 miliona evra međugodišnje, dok je uvoz robe vredeo 1,23 milijarde evra, što predstavlja rast od 15,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine.
Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena u januaru iznosila je 2,31 milijardu dolara, za 10,6 odsto više nego lani. Izvoz je „težio” 995,9 miliona dolara, što je povećanje za 7,6 odsto, a uvezeno je robe za 1,31 milijardu dolara, ili za 13 posto više nego u istom lanjskom mesecu.
Spoljnotrgovinski deficit od 299,7 miliona evra veći je za 36,9 procenata nego u januaru prošle godine, a u dolarskom iznosu je porastao za 34,1 odsto na 319,1 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 procenata, i manja je nego u istom mesecu 2016, kada je iznosila […]

Više informacija...

Pomeraju granice svetske nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe. Tako je u Rektoratu UNS-a  održana interaktivna radionica za naučnike zainteresovane da apliciraju za ove prestižne grantove, na kojoj su o svojim iskustvima govorile i obe njihove dobitnice iz Srbije, dr Sofija Stefanović iz Grupe za bioarheologiju Instituta BioSens i dr Magdalena Đorđević sa Instituta za fiziku u Beogradu.
– Cilj ovog programa je da Evropu ponovo učini atraktivnom za vrhunsku nauku i to tako što će nezavisnim istraživačima omogućiti da formiraju svoj tim i istraživanjima promene sadašnje naučne horizonte-rekla je dr Sofija Stefanović, koja je predstavila svoj projekat BIRTH, koji se bavi istraživanjem nataliteta u neolitu, a za koji je 2014. godine u kategoriji Starting, dobila ERC grant […]

Više informacija...