finansije, bankarstvo i osiguranje

Lov na utaje poreza teške 10,7 milijardi dinara

Tokom prošle godine Poreska uprava podnela je 1.820 krivičnih prijava protiv 2.350 lica zbog sumnje za utaju poreza u ukupnom iznosu od oko 10,7 milijardi dinara.
Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković objašnjava da je zbog nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda prošle godine podneto 608 krivičnih prijava, a vrednost oduzete akcizne robe obračunat po najnižim cenama na sivom tržištu iznosi 583 milijarde dinara, što je za oko pet puta više nego 2015.godine.
Među glavnim generatorima sive ekonomije, istakla je Dragana Marković, su “peračka” i “fantom” preduzeća, kojih je prošle godine otkriveno 151, a u prva četiri meseca ove godine 43.
„Nastojimo da rano otkrijemo ova preduzeća jer, zapravo, ona regularnim privrednim subjektima pomažu u izbegavanju plaćanja poreza“, ukazala je Markovićeva.
„Osim vođenja krivičnih postupaka protiv onih koji izbegavaju poreske obaveze, ranim otkrivanjem “fantom” i “peračkih” preduzeća, postižemo i bolju naplatu poreza, jer ta preduzeća poseduju imovinu.“
Poreska uprava Srbije je, prema godišnjem izveštaju, prošle godine Upravi za sprečavanje pranja novca uputila 18 zahteva za dostavu […]

Više informacija...

Deset toplana u Srbiji prelazi na grejanje na biomasu

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić potpisao je Sporazume o zajmu i donacijama sa predstavnicima Nemačke razvojne banke i Vlade Švajcarske.
 Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić potpisao je Sporazume o zajmu i donacijama sa predstavnicima Nemačke razvojne banke (KfW) i Vlade Švajcarske, koji će obezbediti da 10 toplana u Srbiji sa fosilnih goriva pređu na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno biomase.
Ceo projekat je vredan 27 miliona evra, od čega je 20 miliona zajam KfW-a, dok će Vlada Švajcarske dati grant od pet miliona evra, a Nemačka razvojna banka grant od dva miliona evra.
Reč je o toplanama u Malom Zvorniku, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju, Bajinoj Bašti, Valjevu, Priboju, Kladovu, Majdanpeku i Bečeju, koje će ubuduće koristiti biomasu umesto fosilnih goriva.

Prema rečima ministra Antića, zajam je veoma povoljan, sa fiksnom kamatnom stopom od 1,1 odsto, sa pet godina grejs perioda i 10 godina otplate.
Antić je dodao da će sredstva zajma vraćati lokalne samouprave iz ušteda ostvarenih u procesu korišćenja biomase […]

Više informacija...

Guvernerka o jačanju dinara – Evro neće preko 122 dinara do kraja godine

Dinar je u odnosu na evro juče bio najjači od početka godine, a glavni uzroci rasta su veće poverenje stranih investitora i pojačana kupovina dinarskih hartija od vrednosti, kaže za “Blic” guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Zvanični srednji kurs trenutno iznosi 121,94 dinara za jedan evro. Kako navode u NBS, dinar je u junu ojačao 0,5 odsto, dok je od početka godine domaća valuta jača 1,1 odsto. Iako Tabakovićeva ističe da je kretanje kursa nemoguće predvideti, ona navodi da se ne očekuju značajnije turbulencije.
– Dobra informisanost NBS o uticaju relevantnih faktora omogućava efikasno održavanje stabilnosti na deviznom tržištu. Mi ni u narednom periodu ne očekujemo značajnije turbulencije na deviznom tržištu – naglašava Tabakovićeva.
Kada su u pitanju razlozi zbog kojih je poslednjih mesec dana došlo do jačanja domaće valute, guvernerka nabraja više njih.
– Pre svega, došlo je do uravnotežene ponude i tražnje za devizama, i to kao posledica usklađenosti platnog bilansa, kao i popravljanja spoljnotrgovinskih pokazatelja, odnosno rasta izvoza. Došlo je i […]

Više informacija...

Borbu vlade protiv sive ekonomije podržava 90 odsto građana Srbije

Više od 80 odsto potrošača u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) spremni su da podrže vlade u borbi protiv sive ekonomije, a u Srbiji čak 90 posto njih, pokazuju rezultati stuidije o svesti i stavovima javnosti prema sivoj ekonomiji, koje je danas objavila kompanija Masterkard.
Istraživanje, koje je sprovela agencija IPSOS u 10 zemalja CIE (Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Srbija, Slovačka, Slovenija i Rumunija), otkrilo je da se više od 80 odsto ispitanika protivi sivoj ekonomiji i da pozivaju svoje vlade na borbu protiv nje, navodi se u saopštenju Masterkarda. 
Oni su spremni da promene svoje navike prilikom kupovine kada shvate da bezgotovinska plaćanja i uzimanje fiskalnih računa pomažu u borbi protiv nezakonite trgovine.
U gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, većina građana je svesna sive ekonomije i doživljavaju je kao negativnu pojavu. 
Čak 69 procenata anketiranih razume da siva ekonomija smanjuje sredstva koja treba da budu na raspolaganju za javne usluge, kao što su obrazovanje, zdravstvo ili putna […]

Više informacija...

Treba li nam carinska unija

Da li nam je potrebna “zapadnobalkanska carinska unija”? Evrofanatici, kako ovdašnji, tako i oni iz Brisela, spremno će objasniti da je to sve u cilju obezbeđivanja dugoročnog mira i stabilnosti, povećavanja međusobne trgovine i na dobrobit svih. I tome slično. Međutim, argumentacija koju smo do sada čuli i koja će u istom kontekstu biti predstavljena, jednostavno nije tačna.
Prvo, što se tiče političke stabilnosti i izgradnje dobrosusedskih odnosa, bezbroj puta se u istoriji ispostavilo da to nema nikakve veze sa ekonomskim odnosima ili povećavanjem trgovinske razmene. Dva najsvežija primera to jasno pokazuju. Od 1986. do 2014. obim spoljnotrgovinske razmene između SAD i Kine je povećan za neverovatnih 77 puta. Za svega 12 godina, od 2002. do 2014. povećan je za četiri puta. Iako je obim trgovinske razmene između dve zemlje rastao, a ekonomski odnosi postajali sve širi i kompleksniji, politički odnosi nisu postali bolji. Naprotiv. Dve sile su počele sve otvorenije da se sukobljavaju po mnogim pitanjima, a novoizabrani predsednik […]

Više informacija...

Poslovi kontrolinga u Ministarstvu odbrane

Ministarstvo odbrane saopštilo je 19. juna 2017. godine  da je u njegovoj novoj organizaciji predviđeno da se, u okviru Sektora za budžet i finansije, formira Odeljenje koje će se baviti poslovima kontrolinga.

Kako se navodi, Ministarstvo odbrane je prvi državni organ u Republici Srbiji koji je uveo Kontroling.
“U svetu je danas, kada je reč o finansijama, kontroling neizostavan. Ministarstvo odbrane je, prepoznajući potrebu za istim, uspostavilo ovu funkciju reagujući na politiku Vlade za smanjenjem visokih troškova, rastućim potrebama našeg društva i povećanjem očekivanja od javne uprave”, ističe se u saopštenju.
Kontroling u ministarstvu, kako se navodi, omogućiće kvalitetnije upravljanje budućim događajima, i omogućiti rukovodstvu lakše donošenje odluka oko strukture budžeta, finasiranja projekata, izbora u šta ulagati kao i donošenja niza drugih odluka vezanih neposredno za efikasnije i efektivnije funkcionisanje sistema.
“Gledajući poslovni momenat, kontroling će omogućiti direktno sniženje troškova, detektovanje potencijalnih problema u ranoj fazi bilo kog segmenta poslovanja, donošenje kvalitetnih odluka na najvišem nivou upravljanja, efikasnije upravljanje ljudskim resursima […]

Više informacija...

Zapadnom Balkanu potrebno poboljšanje infrastrukture

Direktor za Srbiju Evropske banke za obnovu i razvoj Danijel Berg ocenio je da je poboljšanje infrastrukture za zemlje Zapadnog Balkana važno zbog privlačenja većeg broja investicija i da u tome imaju pomoć te finansijske institucije.
Kada su u pitanju strane investicije, Berg smatra da Srbija treba da se fokusira na određene oblasti turizma, kao i na poljoprivredu i obnovljivu energiju.
Berg je u intervjuu za Srpsku ekonomiju objasnio da vlade regiona treba da rade ne samo na “tvrdoj” infrastrukturi koja podrzumeva izgradnju u fizičkom smislu, već i na “mekoj” infrastrukuri, što bi značilo jednostavnije procedure na granicama i brži protok kroz njih.
On je ocenio i da infrastruktura na Zapadnom Balkanu može biti poboljšana i da je u tome deo uloge koju ima Evropska banka za obnovu i razvoj, podsećajući da je o tome govorio i na nedavno održanoj konferenciji Bečkog ekonomskog foruma u Beogradu kao i infrastrukturnim projektima koje finansira EBOR kao što je železnička infrastruktura.
On je dodao da se […]

Više informacija...

Prioritet su javna preduzeća

U Srbiju, 22. juna 2017. godine, stiže Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da bi sa predstavnicima vlade uradili sedmu reviziju aranžmana sa tom finansijskom institucijom, a prioritet će biti reforma javnih preduzeća, rekao je za Radio televiziju Srbije stalni predstavnik MMF u Srbiji Sebastijan Sosa.
Prema njegovim rečima, rast plata i penzija neće biti na dnevnom redu ove kontrole, već će to biti tema za narednu misiju, jer je praksa da se o tome razgovara u sklopu priprema za pravljenje budžeta.
Sosa kaže da predstojeća poseta ima dva cilja – prvi je da se sa zvaničnicima Srbije razgovara o dugoročnim ciljevima, prioritetima i izazovima, što je praksa sa svakom zemljom članicom Fonda i takvi razgovori se vode svake druge godine.
Drugi cilj predstojeće posete je nova kontrola aranžmana i izveštaj u vezi sa tim šta je urađeno u programu sa Srbijom. To će biti naša sedma revizija, poslednja je bila u decembru prošle godine, a u kontrole dolazimo svakih šest meseci. Ovo će biti kontrola osam meseci […]

Više informacija...

U Vojvodini 3.950 bogataša

Poreznici su sredili podatke o pristiglim prijava  vezanim za porez na dohodak građana. Ove godine prihode iznad trostruke  prosečne srpske plate prijavilo je 21.448  ljudi u Srbiji.
Broj poreskih obveznika koji stavarno mogu da se pohvale zaradama raste. Odnosno ove godine ih je za 1.561 više nego lane. Najveći prijavljeni prihod za prošlu godinu je 220 miliona dinara. Najbogatiji žitelj Srbije mesečno je zarađivao 18,3 miliona dinara ili 150.000 evra. Prijavljeni prihodi za prvih sto podnosilaca prijava kreću se od 40 miliona do 220 miliona dinara. U Vojvodini prijave je popunilo 3.950 obveznika.
Obveznici ovog poreza su svi koji su zaradili više od trostruke prosečne plate u Srbiji za prethodnu godinu a ove godine ta lestvica je bila 2 .285.064 dinara ili više od 18.500 evra. Odnosno tu su oni koji su mesečno prihodovali 190.442 dinara. Već nekoliko godina obveznici mogu da biraju da li će podneti prijavu elektronski ili u papirnom obliku. Svake godine je sve više onih koji se […]

Više informacija...

Srbija sklopila ugovore u vrednosti od 130,4 miliona evra sa EU

Kancelarija Vlade za saradnju sa medijima saopštila je da je potpisano 143 ugovora za pristup sredstvima iz IPA fondova.
Srbija je ugovorila 143 ugovora iz programa “IPA 2013”, čija je ukupna vrednost oko 130,4 miliona evra, saopštila je danas Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije.
Time je postignuta visoka stopa ugovaranja projekata u okviru “IPA 2013” od 86,18 odsto.
Srbija je ostvarila zavidan rezultat u okviru decentralizovanog upravljanja IPA fondovima nakon što je u periodu od 6. juna 2014. godine, kada je potpisan Finansijski sporazum za Nacionalni program IPA 2013, do 6. juna ove godine sa uspehom potpisano 143 ugovora, čija je ukupna vrednost 130,4 miliona evra (130.411.635,51).
To je rezultat jasne političke volje, novih kadrovskih rešenja i kvalitetne koordinacije ministarke zadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović i Kancelarije za evropske integracije sa Ministarstvom finansija i Delegacijom EU u Srbiji, navodi se u saopštenju. 
Ukupan budžet Finansijskog sporazuma između Srbije i EU za Nacionalni program “IPA 2013” koji se sprovodi kroz […]

Više informacija...