finansije, bankarstvo i osiguranje

Srbija će porasti 2,1 odsto, a inflacija 3,5 procenata

Rast bruto domaćeg proizvoda od 2,1 odsto, što je niže nego što se prvobitno očekivalo, inflacija od oko 3,5 odsto, rast investicija i stabilan kurs dinara, kao i fiskalni rezultat bolji od očekivanog, rezultati su srpske privrede koje predviđaju i očekuju analitičari Erste banke.
Kako stoji u ekspertskoj analizi, rezultati u pogledu BDP-a u prvoj polovini godine bili su nešto niži no što je očekivano, s prosekom na nivou od 1,2 odsto međugodišnje, što je posledica negativnih jednokratnih efekata vremenskih uslova u sektorima poljoprivrede i energetike. Inflacija je nastavila da se kreće u okviru ciljnog koridora NBS-a, ali su jak dinar i bolji fiskalni rezultati naveli centralnu banku na to da neočekivano smanji referentnu stopu na 3,75 odsto. Fiskalni rezultati u prvih sedam meseci su iznad svih očekivanja jer je Srbija zabeležila suficit umesto planiranog malog deficita (bolja naplata na prihodnoj strani).
„Predviđamo da će se u narednom periodu rast BDP-a postepeno ubrzavati, a kretanje rasta će uglavnom podržavati rastuća domaća […]

Više informacija...

Zarade u javnom sektoru: Sindikati protiv novog zakona

Sporan najavljeni propis o zaradama u javnoj upravi. Sindikalci pitaju: Čemu izdvajanje javnog sektora? Traže da zarade i standard radnika definiše postojeći Zakon o radu.
Svoj glas protiv zakona o uređivanju zarada u javnom sektoru dići će 28. septembra ispred zgrade Vlade sindikati zaposlenih u prosveti, ali je i većina granskih udruženja okupljenih u Savez samostalnih sindikata Srbije nezadovoljna tekstom ovog propisa. Iz pregovora su još na početku izašli zaposleni u kulturi, a zajednički stav svih je da ne bi trebalo propisima strogo parcelisati javni i privatni sektor.
U SSSS naglašavaju da je neprimereno i nepotrebno da, na primer, dnevnice utvrđuje Vlada, pošto smatraju da je za to dovoljan kolektivni ugovor.
– Očigledno je da je namera zakonodavca da sebi maksimalno olakša, a radnicima oteža – kažu u SSSS.
Za Ivicu Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, u čiji sastav ulazi najveći broj radničkih udruženja zaposlenih u javnom sektoru, predlog zakona o platama u javnoj upravi dovešće ih u situaciju da nema kolektivnog […]

Više informacija...

Razmatra se ukidanje osiguranja za slučaj nezaposlenosti

Vlada Srbije razmatra ukidanje naknade za osiguranje od 0,75 odsto za slučaj nezaposlenosti, kao deo mera za rasterećenje privrede, piše Politika.
List navodi da je plan da se ukine jedan deo tog nameta koji plaćaju i zaposleni i poslodavac, a kojim se finansira Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).
Povod za razmatranje tog smanjenja jeste taj što je NSZ prošle godine bila u suficitu od 3,1 milijarde dinara, prema podacima iz finansijskog izveštaja objavljenom na sajtu te službe.
Prihodi na osnovu naknada za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, prema izveštaju o finansiranju NSZ, iznosili su oko 20 milijardi dinara.
Prihodi od tih taksi čine više od dve trećine budžeta NSZ-a, jer su ukupni prihodi te službe prošle godine iznosili 28 milijardi dinara.

Izvor: Beta

Više informacija...

Privredni rast Srbije će iznositi 2,3 odsto u 2017. godini, nastavljaju se razgovori o povećanju plata i penzija

Ekonomska aktivnost u Srbiji nastavlja da raste, uprkos privremenom usporavanju u prvoj polovini godine i suši i u Međunarodnom monetanom fondu (MMF) procenjuju da će privredni rast u 2017. iznositi 2,3 odsto, saopštio je 20. septembra 2017. godine šef misije MMF DŽejms Ruf.
– Ekonomska aktivnost nastavlja da raste, bez obzira na privremeno usporavanje u prvoj polovini godine, što je uglavnom bila posledica poremećaja u proizvodnji električne energije i negativnog uticaja suše na poljoprivrednu proizvodnju – naveo je Ruf u saopštenju povodom završetka posete Misije MMF Beogradu.
Domaća potražnja, kako dodaje, nastavlja da beleži značajan rast, uz dalji oporavak privatne potrošnje i značajne strane direktne investicije.
– Bitno je da su uslovi na tržištu rada nastavili da se poboljšavaju i da je oko 120.000 novih radnih mesta otvoreno u 12 meseci zaključno sa junom. U ovim uslovima, po našim projekcijama rast će iznositi 2,3 procenta u 2017. godini i dostići 3,5 procenata u 2018. godini – navodi šef misije MMF.
MMF je ranije […]

Više informacija...

Za nabavku opreme dodeljeno 564,6 miliona dinara

Ministarstvo privrede realizovalo je Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme u 2017. godini, u okviru kojeg je odobreno više od 564,6 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok je ukupan iznos investicija u opremu oko 2,8 milijardi dinara, saopštilo je ministarstvo. 
Time je, objašnjavaju, javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku nove proizvodne opreme, unapređenje poslovanja i proizvodnje malih preduzeća i preduzetnika u ovoj godini zatvoren. 
“Bespovratna sredstva je dobilo 399 privrednika, a najzastupljenije delatnosti su obrada i prerada drveta, metala, proizvodnja tekstila i odevnih predmeta, kao i proizvodnja prehrambenih proizvoda i štampanje”, objašnjavaju u Ministarstvu. 
Zainteresovani koji nisu uzeli učešće u programu moći će da apliciraju po novom Programu kroz podršku investicijama u privredi koji sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj, najavljuju iz ministarstva. 
“Program podrške za nabavku opreme deo je projekta Decenija preduzetništva i predstavlja kombinaciju povoljnih bankarskih kredita i bespovratnih sredstava države”, navodi se u saopštenju.
Kako kažu, sufinansiraju nabavku proizvodne opreme u iznosu od 25 odsto njene […]

Više informacija...

Nemačka za konkretne projekte izdvojila 40 miliona evra

Ministrarka je govoreći o projektima koji će biti finansirani rekla da oni građanima donose konkretnu korist, te da su evropske integracije mehanizam regionalnog i lokalnog razvoja.
Nemačka je za 2017-tu godine izdvojila 40 miliona evra bespovratne pomoći za Srbiju, izjavila je danas ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i podvukla da je ta zemlja najveći bilateralni donator Srbije u poslednjih petnaest godina sa 1,7 milijardi evra bespovratne pomoći.
Josksimović je novinarima posle potpisivanja Zapisnika o međuvladinim pregovorima o razvojnoj sardnji između dve zemlje rekla da Srbija ovog puta nije odlučila da uzme kredit zbog svoje monetarne i fiskalne politike, te da je nemačka vlada za našu zemlju za tekuću godinu izvojila skoro 40 miliona evra.
Zapisnik su potpisali ministarka Joksimović, ministar finansija Dušan Vujovići načelnik odseka za jugoistočnu Evropu u ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke Dirk Šatšnajder, a ceremoniji je prisustvovao i nemački ambasador Aksel Ditman.
Ministrarka je govoreći o projektima koji će biti finansirani rekla da oni građanima donose konkretnu […]

Više informacija...

Agrokor će otići u stečaj

Koncern Agrokor će otići u stečaj sledeće godine, smatra gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković i dodaje da je jedino rešenje da se 50 odsto svih potraživanja banaka i dobavljača pretvori u kapital i da se sa tim dokapitalizuje Agrokor.
Po mojoj oceni, kraj će biti loš – Agrokor će otići u stečaj sledeće godine, “Leks Agrokor“ ne može da deluje. To je isto kao da su Grci rekli – mi ne priznajemo stare dugove, hajde sad da krenemo iz početka, rekao je Janković za Magazin Biznis.
Podseća da je govorio da će “Leks Agrokor” pasti pred evropskim sudovima.
I Sberbanka je prva počela da ga ruši, kaže gradonačelnik Ljubljane, koji smatra da je važno i pitanje vlasništva, te da se ta firma Ivici Todoriću ne može oduzeti, jer je vlasnik.
Prema njegovom mišljenju, jedino rešenje za Agrokor je da se 50 odsto svih potraživanja banaka i dobavljača pretvori u kapital i da se sa tim ta kompanija dokapitalizuje.
U tom slučaju, navodi, Todorić bi možda ostao […]

Više informacija...

Slaba vajda od besplatnih akcija

Ko od 2012. godine nije podizo svoje dividende na ime besplatno dobijenih akcija, na svom računu ima tačno 2.619,36 dinara. Oko polovine građana je svoje akcije prodalo, ostali imaju pravo na dividendu.
Ako od 2012. godine do danas niste podizali svoje dividende na ime besplatno dobijenih akcija, na svom računu imate tačno 2.619,36 dinara. Ovo se ne odnosi na one građane koji su svoje akcije prodali, čime su pravo na “parče profita” preneli na nove vlasnike ovih hartija.
Pravo na besplatne akcije imalo je 4,8 miliona građana Srbije. Oko polovine njih je svoje akcije prodalo, dok ostatak ima pravo na dividendu. To su svi oni akcionari koji poseduju akcije na takozvani “dan dividende” koji utvrdi konkretna kompanija, bilo da je reč o Aerodromu, NIS-u, ili “Telekomu Srbije”.Do sada uplaćivani novac na ime dividendi građani mogu da podignu u Poštanskoj štedionici ili u banci gde imaju otvoreni račun.
– Građanima čiji su računi u drugim bankama zatvoreni, uplaćena dividenda je vraćena Poštanskoj štedionici […]

Više informacija...

Povećanje minimalne cene rada su jad i beda za radnika

Povećanje minimalne cene rada po satu za 13 dinara, sa 130 na 143 dinara, sindikati ocenjuju kao nedovoljan potez, a stav je i da bi poreskim oslobađanjem minimalne zarade, radnici imali mnogo više koristi.
Kako je saopšteno iz kabineta premijera Ane Brnabić, socijalni partneri su se saglasili o postojanju potreba za povećanjem minimalne cene rada i 2018. S jedne strane Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost” predložili su da minimalna cena rada po satu bude 154 dinara. S druge strane, predlog Unije poslodavaca je bio 139 dinara. Našli su se na 143 dinara po satu.
Za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ovo povećanje od 13 dinara je poniženje za radnike.
– Pričamo o deset odsto povećanja, ili ukupno 2.262 dinara i to od početka iduće godine. Pa radnik u Africi ima bolji standard nego srpski radnik. Pričalo se o sednici Socijalno-ekonomskog saveta, pa to nije bila sednica a najmanje dogovor ili pregovaranje, kad se znalo da će tamo […]

Više informacija...

Olakšice za privredu omogućavaju veće zarade

Prvi put se u Socijalno-ekonomskom savetu došlo do konsenzusa kada je u pitanju povećanje minimalne cene rada, rekao je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. 
Smatramo da je potrebno podići ne samo minimalnu platu, nego i ostale zarade, ali očigledno je da privreda nema snage za tako nešto bez olakšica za privrednike, rekao je Atanacković za RTS.
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta dogovoreno je da veći minimalac bude od januara, a konačnu odluku o novoj ceni rada od 143 dinara po satu daće Vlada.
Ovim povećanjem od 10 procenata, minimalna zarada u 2018. trebalo bi da umesto dosadašnjih 22.880 bude 24.822 dinara.
On smatra da je potrebno rasteretiti privredu u finansijskom smislu.
Na početku razgovora juče smo rekli da možemo prihvatiti bilo koje povećanje pod uslovom da se to ne odrazi na lošije poslovanje u narednoj godini…
Bili smo spremni da prihvatimo povećanje koje bi bilo na nivou projektovanog BDP-a, negde oko tri odsto, ništa više od toga. Spremni smo da prihvatimo i više, 154 koliko su tražili […]

Više informacija...