Veće penzije i plate, o procentima u septembru

Ove godine će u potpunosti biti ukinut zakon o privremenom smanjenju penzija, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
„Oni koji nisu bili obuhvaćeni smanjenjem po zakonu mogu da računaju da će im penziie biti povišene. Koliko, znaće se u septembru, kad se bude videlo koliko postoji prostora u budžetu“, rekao je Mali, prenosi N1.
Kako je naveo, Međunarodni monetarni fond (MMF) insistira da se do septembra ne izlazi sa procentima.
„Plate će takođe biti veće, ali i ti procenti će se znati u septembru“, rekao je Mali.
Vlada Srbije postigla je dogovor da delegacijom MMF-a o novom aranžmanu u trajanju od 30 meseci koji ne bio bio finansijski već savetodavni.
On će biti potpisan u julu i trajaće do januara 2021. godine.
Izvor: Danas
Foto: ThinstockPhotos

Više informacija...

Na pomolu rešenje za dugove u “švajcarcima”

Na pomolu je konačno rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima. Kako je najavljeno iz Vrhovnog kasacionog suda (VKS), svi predmeti u vezi sa kreditima građana zaduženih u francima, koji su primljeni do sada – biće rešeni do 1. oktobra. A, Vrhovni kasacioni sud će nižestepenim sudovima uputiti dopis da se ti predmeti smatraju hitnim.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević primio jeu sredupredstavnike Udruženja „CHF Srbija“, čija su dvojica članova započela čak i štrajk glađu.
– Milojević je rekao predstavnicima Udruženja da će VKS sve predmete u vezi sa kreditima građana zaduženih u švajcarskim francima primljene do današnjeg dana rešiti do 1. oktobra 2018. godine – navodi se u saopštenju ovog suda.
Posebno je naglasio da VKS ne može unapred zauzimati pravne stavove, već će odlučivati samo u konkretnim predmetima, što je i u skladu sa evropskim standardima, i dodao da će nižestepenim sudovima uputiti dopis da se ovi predmeti smatraju hitnim.
– Sa posebnom opreznošću, sudovi će poštujući principe savesnosti i poštenja […]

Više informacija...

Srpske banke perjanica digitalizacije, za 15 minuta provere svakog klijenta

U izveštajima Kreditnog biroa za fizička lica podaci o kašnjenjima u otplati stoje tri godine nakon prestanka ugovora.
Dok država pokušava da birokratiju uvede u 21. vek, banke su uveliko perjanica digitalizacije.
Neke se već oglašavaju da za samo 15 minuta klijentima odobravaju gotovinske kredite, kao i dozvoljeni minus. To znači da za tako kratko vreme uspevaju da „skeniraju” dužnika, tačnije, da provere njegov dužnički status u Kreditnom birou.
Da li je brzina provere u ovoj bazi moguća zbog ograničenosti podataka ili ne, moglo bi se diskutovati. Činjenica je da se banke gotovo uopšte ne zalažu da se Kreditni biro, koji postoji pri Udruženju banaka, upotpuni i podacima o tome da li građani imaju neplaćene račune za komunalije, struju, poreze…, piše Politika u današnjem štampanom izdanju.
Izvor: Nova ekonomija

Više informacija...

Skoro 1.200 falsifikovanih novčanica otkriveno u prva tri meseca 2018.

U prva tri meseca ove godine otkriveno je 1.182 komada falsifikovanih dinarskih novčanica, što je za 2,1 odsto manje nego u istom periodu lane, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Najviše lažnih novčanica je u apoenima od 500, 1.000 i 2.000 dinara, pokazuje kvartalni izveštaj o otkrivenim falsifikovanim novčanicama Narodne banke.
 
Posmatrano u nominalnom iznosu, kažu u NBS, smanjenje falsifikata iznosi 38,4 procenata, sa 1.873.050 dinara u prva tri meseca prošle, na 1.153.710 dinara u istom periodu ove godine.
 
Tri najčešće falsifikovane novčanice čine 96,6 procenata ukupnog broja lažnih novčanica u Srbiji, a „hiljadarka“ je na prvom mestu novčanica koje se „štampaju kod kuće“.

U NBS kažu da, ako se uporede otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca s gotovim novcem u opticaju u Srbiji, a koji je na dan 31. marta iznosio 322,7 miliona komada novčanica u vrednosti od 186,4 milijarde dinara, na milion komada originala otkriveno je 3,7 falsifikata.
 
U periodu januar-mart ove godine, u postupku ekspertize novčanica primljenih pod sumnjom da su falsifikati, […]

Više informacija...

Dinar bez oscilacija, kurs 118,18

Dinar će danas imati približno istu vrednost prema evru kao u petak, i zvanični srednji kurs će iznositi 118,18 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar će biti jači prema evru za 0,1 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou jači za 4,7 procenata. Od početka godine dinar je porastao za 0,2 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je mirovao u petak na nivou od 95,89 dinara za jedan dolar.
Dinar je prema američkoj valuti jači za 0,2 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači za 20,9 procenata, a od početka godine je ojačao za 3,4 odsto.
NBS je intervenisala u petak na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 15 miliona evra kako bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa, a od početka godine je ukupno kupila 640 miliona i prodala 180 miliona evra.
Najviša vrednost dinara prema novčanoj jedinici evrozone bila je 2. marta, kada je kurs iznosio 118,0084 dinara za evro, a najniža je zabeležena 5. januara kada je […]

Više informacija...

Banke moraju da dokažu stvarne troškove obrade kredita

Korisnici kredita u Srbiji mogu tužbama da ostvare pravo na povraćaj troškova za obradu kredita, ukoliko banke ne uspeju da pred sudom dokažu da su imale stvarne troškove obrade, budući da svoju uslugu već naplaćuju kroz kamate. Udruženje za zaštitu potrošaća Efektiva tumači da je jučerašnjom odlukom Vrhovnog kasacionog suda da ukine pravosnažnu presude u slučaju u kojem je klijent bio obavezan da banci plati naknadu za obradu kredita i naloži da se ponovi postupak , potvrđeno da banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita i poziva građane da na sudu ostvare pravo na povraćaj tih troškova. U Vrhovnom kasacionom sudu kažu da naknada za obradu kredita ne bi trebalo da bude deo ugovora o kreditu, ali uz napomenu da to nije načelan stav i da svaki sud može pojedinačno da se izjašnjava o osnovanosti troškova za obradu kredita pošto ugovori mogu da se razlikuju . Predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević kaže za Tanjug da bi nižestepeni sudovi trebalo […]

Više informacija...

Za investicije u pokrajini 400 miliona dinara

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine poziva sve zainteresovane preduzetnike da se prijave na konkurs za dugoročne kredite za investiciona ulaganja. Ukupan fond je vredan 400 miliona dinara, a konkurs traje dok se predviđena sredstva ne utroše.
Osnovni cilj odobravanja kredita Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine je obezbeđenje finansijskih sredstava u cilju stvaranja uslova za intenziviranje proizvodnje, podizanje nivoa efikasnosti i konkurentnosti, kao i podsticanja zapošljavanja. U skladu sa kreditnom sposobnošću podnosioca zahteva, zajmovi se odobravaju u iznosima od 500 hiljada do 100 miliona dinara, sa rokom otplate do 7 godina i grejs periodom od 24 meseca. U zavisnosti od kreditne garancije, odobrava se godišnja fiksna kamatna stopa od 1 do 3 odsto.
Pravo učešća na konkursu imaju pravna lica i preduzetnici koji su razvrstani kao mikro, malo ili srednje pravno lice. Korisnici sredstava moraju imati registrovano sedište na teritoriji AP Vojvodine, a Investicija koja je predmet finansiranja mora se realizovati na teritoriji Pokrajine.
Detalji o konkursu mogu se pronaći na internet stranici […]

Više informacija...

Žene u Srbije bi morale da rade 40 DANA VIŠE od muškaraca, da bi ih stigle u zaradi

Više od polovine stanovništva čine žene, međutim, one nisu dovoljno prisutne na rukovodećim pozicijama u kompanijama, a da bi dostigle platu kao njihov kolega koji radi isti posao, morale bi da rade duže 40 dana u toku godine, rečeno je večeras na panelu „“Uloga žena u promeni poslovnog okruženja““ na 25. Kopaonik biznis forumu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da razlika u platama pokazuje rodnu nejednakost i ukazuje da muškarci u Evropi u proseku imaju 16,3 odsto veću platu u odnosu na žene za isti posao.
Ta razlika u Srbiji je, kaže Janković, 10,4 odsto, a najveći „platni jaz“ se primećuje kod zaposlenih koji imaju od 40 do 49 godina i imaju visoku stručnu spremu.
Na primer, žene u finansijskom sektoru primaju 91.000 dinara, a muškarci 120.000 dinara, dodala je Janković.
Stanje je ohrabrujuće kada se pogleda politički i javni život imajući u vidu da vodeće funkcije poput premijera, predsednice Skupštine Srbije i guvernera zauzimaju žene, medjutim, situacija na lokalu je, […]

Više informacija...

Srpski dozvoljeni minus najskuplji u Evropi

U Srbiji se kamate na dozvoljene minuse plaćaju i po 36 odsto godišnje, dok je cena te pozajmice u zemljama evrozone tek šesti deo tog procenta, pišu Večernje novosti.
Kako se navodi, prema podacima Evropske centralne banke (ECB) kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje po tekućim računima u zemljama EU, koje koriste evro kao valutu, je svega 6,09 odsto godišnje.
List podseća da, dok su banke u Srbiji proteklih godina zaračunavale i po 40, 50 odsto na dozvoljene minuse, statistika ECB je pokazala da su, u proteklih osam godina, najviše kamate na minuse u evrozoni zabeležene u januaru 2012. godine – 8,43 odsto.
U našoj zemlji toliko danas koštaju najjeftiniji keš zajmovi sa rokom otplate od maksimum 12 meseci.
Izvor: Tanjug, Vecernje novosti

Više informacija...

RZS: Najčešća plata u Srbiji 25.000 dinara

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 67 odsto zaposlenih prima platu manju od prosečne
Najveći broj radnika u Srbiji, njih skoro 350.000, u novembru 2017. godine primio je neto platu od 25.000 dinara.
Takozvana medijalna zarada, plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje, iznosila je 36.788 dinara, dok je prosečna plata iznosila 47.247 dinara. Manju od presečne plate prima 66,7 odsto zaposlenih, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
RZS je konačno stekao uslove da objavi podatke o modalnoj, najčešće isplaćenoj, i medijalnoj, odnosno srednjoj zaradi, nakon što je realizovana saradnja sa Poreskom upravom. Od sada RZS dobija podatke o obračunatoj plati od Poreske uprave umesto o isplaćenoj plati na osnovu ankete poznate kao RAD-1. Na ovaj način je obuhvaćeno oko 1,85 miliona zaposlenih, odnosno svi kojima se uplaćuju porezi i doprinosi, u odnosu na uzorak od 800.000 pravnih lica iz prethodne ankete.
Osim zaposlenih po ugovoru o radu, tu su sada i zaposleni po ugovoru o […]

Više informacija...