Stefanović i Kif o finansijskom kriminalu

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je 17. oktobra 2017. godine sa ambasadorom Velike Britanije Denisom Kifom o unapređenju saradnje, posebno u borbi protiv finansijskog kriminala.
Na sastanku je konstatovano da je saradnja između Ministarstva unutrašnjih poslova i nadležnih službi Velike Britanije veoma uspešna.
Na osnovu inicijative Britanske uprave poreza i carine, Stefanović i Kif razgovarali su o mogućnosti potpisivanja Memoranduma o razumevanju u borbi protiv krivičnih dela na štetu budžeta, kojim bi se dodatno unapredila saradnja iz oblasti finansijskog kriminala.
Ministar Stefanović je naglasio da je za Ministarstvo unutrašnjih poslova od posebnog značaja razmena iskustava eksperata dveju policija iz oblasti borbe protiv terorizma, saopšteno je za MUP.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Investicijama jačamo veze

U Subotici održan sastanak međuvladine komisije republike Srbije i Mađarske. Planiraju se novi prelazi, kao i zajedničko ulaganje u infrastrukturu.
Modernizacija pruge Beograd – Budimpešta, izgradnja železničke pruge Segedin – Subotica – Baja, otvaranje novih graničnih prelaza između Rabe i Kibekhaze i Rastine i Palsentđerđa, povezivanje mađarskog i srpskog gasovoda, jačanje ekonomskih i trgovinskih odnosa, bile su neke od tema devetog zasedanja Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju između Srbije i Mađarske, koje je u utorak održano u Subotici.
Sastankom su kopredsedavali srpski ministar privrede Goran Knežević i mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto, koji su istakli izuzetno dobru saradnju dveju susednih zemalja, te da će se snažni politički odnosi usmeriti i na jačanje privrednih i trgovinskih veza.
– Trgovinska razmena naše dve zemlje lane je dostigla 1,3 milijarde evra, a u prvih sedam meseci raste u stopi od 20 procenata i očekujem da će ove godine biti viša od 1,5 milijardi evra – istakao je ministar Goran Knežević. – Pokušavamo da nađemo više […]

Više informacija...

Guvernerka NBS Dinar je stabilizovan, ali nije bilo lako

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da prethodnih pet godina, koliko je na čelu NBS, nisu bile lake, ali da joj je hrabrost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da prekine raniju ekonomsku politiku, bila od neprocenjive koristi.
“Hrabrost Aleksandra Vucića da prekine neodrživu ekonomsku politiku, zasnovanu na lažnoj slici o precenjenim prihodima i potcenjenim obavezama, bila nam je od neprocenjive koristi. Bio je to raskid s politikom trošenja budućnosti unapred. Početak uspostavljanja neophodne ravnoteže i sklada”, rekla je Tabaković za Novosti.
Kako je ocenila, 16. oktobra 2017. godine su prve asocijacije na NBS stabilnost i poverenje, jer više niko ne mora da sa neizvesnošću gleda u kursnu listu i pita se koliko mora da izdvoji za izmirivanje obaveza indeksiranih u evrima.
Osim toga, rekla je ona, gradjani više ne strahuju da će im visoka inflacija umanjiti realnu vrednost zarada i penzija, a privrednici mogu da planiraju svoje poslovanje.
“Postignutu stabilnost, političku i finansijsku prepoznali su i međunarodni investitori koji se ponovo vraćaju […]

Više informacija...

Investicije američkih kompanija u Srbiji četiri milijarde dolara

Američke kompanije investirale su četiri milijarde dolara u Srbiju jer je naša zemlja postala poželjna i stabilna investiciona destinacija a preko Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbija ima pristup na tržište od preko milijardu ljudi, istakao je 16. oktobra 2017. godine predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.
On je na konferenciji “Trade Winds” u PKS, na susretu sa privredno-političkom delegacijom Savezne države Merilend iz SAD rekao i da je zaštita životne sredine uz IT, farmaceutsku, autoindustriju novo polje potencijalne saradnje i oblast u kojoj se očekuje novi talas američkih ulaganja u Srbiji.
– Američkih investitora u Srbiji je iz godine u godinu sve više i njihov doprinos kroz proizvodnju, izvoz i zapošljavanje je sve veći. Prema američkim izvorima, ukupna ulaganja kompanija iz Amerike u Srbiji iznose gotovo četiri milijarde dolara – naglasio je Čadež obraćajući se privrednicima iz SAD i Srbije.
Skupu u PKS prisustvovali su predstavnici 20 kompanija iz Srbije iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora, mašinske industrije, medicinske privrede, kao i […]

Više informacija...

Interkonektor najznačajniji projekat sa EU

Projekat izgradnje gasnog Interkonektora Bugarska–Srbija je izuzetno značajan kako za Srbiju, tako i za čitav region, jer diverzifikuje snabdevanje gasom, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić razgovarao je sa šefom delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem o izgradnji gasnog Interkonektora. 
Projekat je ocenjen kao najznačajniji zajednički projekat koji će EU, preko IPA fondova, podržati sa 49,6 miliona evra.
“Srbija je u potpunosti posvećena realizaciji projekta gasnog Interkonektora i učinićemo sve da bude realizovan u koordinaciji srpskih institucija i nadležnih organa Republike Bugarske”, ukazao je ministar Antić.  
Na sastanku je konstatovano da se u Srbiji razvija veliki broj projekata iz obnovljivih izvora.
Ocenjeno je da će pored izgrađenih 100 megavata instalisane snage, biti izgrađeno 500 megavata, čime će Srbija dostići cilj da do 2020. godine 27 odsto u potrošnji ukupne energije bude iz obnovljivih izvora. 
Antić i Fabrici su se složili da u narednom periodu posebna pažnja bude usmerena na energetskoj efikasnosti. Evropska unija će podržati projekte u toj oblasti.
Do kraja […]

Više informacija...

Devizne rezerve skočile za 360 mln, na 10,6 milijardi evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije povećane su u septembru za 358 miliona evra u odnosu na avgust 2017, dostigavši na kraju meseca 10,63 milijarde evra.
Septembarski nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 210 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, saopštila je NBS.
Neto devizne rezerve (ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju septembra su iznosile 8,89 milijardi evra, što je za 306 miliona više nego na kraju avgusta, i predstavlja njihov najviši nivo od 2000. godine.
Devizne rezerve su u septembru u najvećoj meri povećane po osnovu intervencija NBS kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu, gde je ostvaren priliv od 165 miliona evra. 
Dodatno, na povećanje deviznih rezervi uticali su i neto prilivi po osnovu – veće prodaje od dospeća deviznih hartija od vrednosti (60,9 miliona evra), donacija i […]

Više informacija...

Rast investicija u nekretnine u Srbiji, u Evropi padaju

U Srbiji je u prvom polugodištu 2017, kao i prošle godine u isto vreme, zabeležen rast aktivnosti investitora u izgradnju i komercijalne nekretnine, dok je u Evropi u opadanju drugu godinu uzastopno, saopštila je 12. oktobra 2017. godine revizorska kuća KPMG.
Polovina svih transakcija u toj oblasti u Sbiji bila je u sektoru maloprodaje, objavljeno je u publikaciji KPMG-a, koja se bavi godišnjim pregledom bankarskog finansiranja nekretnina u Evropi.
Strani investitori, posebno južnoafrički, izraelski i austrijski preovladali su na tržištu izgradnje i investiranja u nekretnine u Srbiji. 
Jedna od najvećih transakcija u prvih šest meseci 2017. godine je kupovina šoping centra Belgrade Plaza od strane izraelske kompanije BIG Shoping centres, koja je najavila i izgradnju tržnog centra u Beogradu, na Vidikovcu. 
U prvom polugodištu 2017. godine, značajna ulaganja u izgradnju nekretnina imali su i austrijska kompanija Immofinanz, češka RC Reinvest, dok je izraelska kompanija Aviv Arlon najavila razvoj maloprodajnih centara širom zemlje. 
Takođe, jučnoafrička kompanija NEPI je započela izgradnju Promenada Mall-a u Novom Sadu.
Istraživanje […]

Više informacija...

Kvadrate nema ko da kupi

Naša zemlja značajno zaostaje u investicijama u stanogradnju u odnosu na druge države; Ulaganje u stanove u Srbiji jedan odsto BDP, a u EU 5 odsto.
U Srbiji se gradi nešto više od 10.000 stanova. Da bismo obezbedili stabilan i značajan privredni rast narednih godina, ovaj broj bi morao da bude višestruko veći. Istraživanje autora “Makroekonomskih trendova i analiza” pokazuje da se u stambene kvadrate u našoj zemlji ulaže proporcionalno našem bruto domaćem proizvodu, pet puta manje nego što je međunarodni prosek. Najveći deo srpskih investicija, s druge strane, odlazi u mašine i opremu i infrastrukturu.
Ekonomisti odavno poručuju da je neophodno da investicije, i javne i privatne, dostignu nivo od četvrtine bruto domaćeg proizvoda kako bi i Srbija dostigla zavidne stope rasta. U Srbiji one, međutim, nikako da stignu i do petine BDP – lane su iznosila nepunih 18 odsto BDP.
– Pokušali smo da odgovorimo zašto u Srbiji nedovoljno rastu investicije u osnovne fondove – objasnio je u sredu Ivan […]

Više informacija...

Osloboditi početnike u biznisu poreza u prvoj godini

Čak i ukoliko ne ostvaruju nikakve prihode, početnici preduzetnici tokom prve godine poslovanja moraju da imaju novac za troškove osnivanja, poreze i doprinose i to od 151.550 dinara pa i do 426.314 dinara. Za privredno društvo su rashodi još veći od 188.126 do 235.126 dinara. Kako bi se olakšalo onima koji tek kreću u biznis vode, predlog NALED-a je da se početnici oslobode godinu dana od plaćanja poreza i doprinosa na zarade.
– Mladi u Srbiji teško nalaze zaposlenje, a kada započnu sopstveni posao fiskalna i parafiskalna opterećenja smanjuju šanse da opstanu i razviju biznis. Oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade u prvih godinu dana poslovanja, podstaklo bi preduzetništvo u Srbiji i eliminisalo jednu od ključnih prepreka za započinjanje i vođenje poslovanja. Ova mera dovela bi do smanjenja broja mladih koji posluju u sivoj ekonomiji, stimulisala preduzetnički duh i privredni angažman mladih – kaže Irena Đorđević, autor analize NALED-a.
Ono što je činjenica da skoro trećina mladih u Srbiji […]

Više informacija...

Egzit doneo više od 150 miliona evra srpskoj privredi

Rezultati istraživanja, koje je sproveo “TIM Centar”, pokazuju da je ovogodišnji “Egzit” domaćoj privredi i Srbiji doneo 14,4 miliona evra, te je tako od osnivanja festivala do danas domaća privreda ostvarila više od 150 miliona evra direktne ekonomske koristi od “Egzita”.
Ove godine je novosadski festival zabeležio rekord od preko 215.000 posetilaca iz više od 60 zemalja sveta.
Među njima su prednjačili gosti iz zemalja nekadašnje Jugoslavije koji su činili 23,2 odsto publike, dok je veliki broj gostiju stigao iz zemalja Zapadne Evrope – 21,6 odsto od ukupnog broja posetilaca.
Među stranim fanovima Egzita najviše ih dolazi iz Velike Britanije, Nemačke, Holandije i Belgije, a raste i broja gostiju iz Italije, Francuske, Irske i Španije.
 Ove godine je bilo i nešto više posetilaca iz Istočne i Jugoistočne Evrope koji su zajedno činili 14,2 odsto od ukupnog broja, a među njima prednjače oni iz Turske, Mađarske, Grčke, Rumunije i Bugarske.
Raste i broj posetilaca i iz Rusije, Ukrajine, Poljske, Češke i Slovačke, ističu organizatori.
Konstatno […]

Više informacija...