NBS: Nema nijednog zahteva za Telenor banku

Narodna banka Srbije saopštila je da je jedino ona nadležna da odlučuje o zahtevu za sticanje vlasništva u Telenor banci i da nije primila nijedan takav zahtev.
Centralna banka se oglasila povodom objave Komisije za zaštitu konkurencije Srbije da je odobrila PPF grupi da preuzme Telenor banku, koja je deo Telenor grupe.

U saopštenju NBS je istakla da od januara ove godine, „kada je odbila zahtev jednog pravnog lica podnet 2017. godine, koje je u ime i za račun fizičkog lica (RSC Investments B. V. Holandija u ime i za račun Elvin Vehip Guria), nameravalo da stekne vlasništvo u Telenor banci, nije primljen nijedan zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva u toj banci, pa ni zahtev PPF grupe“.
Ukazano je da tek posle prijema urednog zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva u banci, otpočinje postupak ocene podnetog zahteva, te da je NBS jedina nadležna da o tom zahtevu konačno odlučuje.
Zakonom o bankama, kako je podsetila NBS, propisano je […]

Više informacija...

Nekretnine najpogodnije za pranje novca

Sektori nekretnina, organizovanja igara na sreću i bankarski sektor, najizloženiji su pretnjama od pranja novca u Srbiji, a slede menjačnice, kazina i oblast računovodstva, pokazuje nova „Nacionalna procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma“ koju je usvojila Vlada Srbije. Na osnovu analize krivičnih dela koja prethode krivičnom delu pranja novca (takozvanih „predikatnih“ krivičnih dela), zatim, pregleda prekograničnih pretnji kao i po sektorima, sveukupna procena pretnji od pranja novca u Srbiji je – „srednja“, sa tendencijom „bez promene“, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika.

Kao srednja je ocenjena i nacionalna ranjivost od pranja novca na osnovu analize sposobnosti države da se odbrani od pranja novca i analize sektorske ranjivosti.
Na izradi ove procene učestvovalo je ukupno 154 predstavnika, od čega 124 predstavnika državnog sektora, među kojima su tužioci i pripadnici Uprave za sprečavanje pranja novca i resornih ministarstava, kao i 30 predstavnika privatnog sektora (obveznika, udruženja, komore).
Procena je izrađena po metodologiji Svetske banke, na osnovu analiza izvršenih i […]

Više informacija...

Mali: Rekordan rast BDP-a

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je u prvih šest meseci ove godine ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,5 odsto, što je najviša stopa rasta u poslednjih deset godina, dodajući da je zahvaljujući odgovornoj politici i fiskalnoj disciplini stvoren prostor za povećanje plata i penzija.
On je istakao da je rast BDP primetan u svim sektorima, ocenivši da je to potvrda odgovorno sprovedenih reformi u prethodnom periodu, navodi se u saopštenju Ministrstva finansija.
Mali je ukazao da Srbija beleži znatno veći privredni rast od prosečnog rasta u zemljama regiona i Evropske unije, pri čemu pozitivan doprinos daju svi proizvodni sektori, prvenstveno uslužna i građevinska aktivnost.
Naveo je da je međugodišnji rast u sektoru građevine 23,1 odsto, što je posledica ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata države, ali i jačanja privatne građevinske aktivnosti.
Mali je precizirao da je rast trgovinskog prometa, turističkih usluga i stabilno povećanje sektora informaciono – komunikacionih tehnologija obezbedilo međugodišnji rast uslužnog sektora od 3,4 procenta.
Prema proceni Ministarstva finansija, poljoprivreda […]

Više informacija...

Veće penzije i plate, o procentima u septembru

Ove godine će u potpunosti biti ukinut zakon o privremenom smanjenju penzija, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
„Oni koji nisu bili obuhvaćeni smanjenjem po zakonu mogu da računaju da će im penziie biti povišene. Koliko, znaće se u septembru, kad se bude videlo koliko postoji prostora u budžetu“, rekao je Mali, prenosi N1.
Kako je naveo, Međunarodni monetarni fond (MMF) insistira da se do septembra ne izlazi sa procentima.
„Plate će takođe biti veće, ali i ti procenti će se znati u septembru“, rekao je Mali.
Vlada Srbije postigla je dogovor da delegacijom MMF-a o novom aranžmanu u trajanju od 30 meseci koji ne bio bio finansijski već savetodavni.
On će biti potpisan u julu i trajaće do januara 2021. godine.
Izvor: Danas
Foto: ThinstockPhotos

Više informacija...

Na pomolu rešenje za dugove u “švajcarcima”

Na pomolu je konačno rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima. Kako je najavljeno iz Vrhovnog kasacionog suda (VKS), svi predmeti u vezi sa kreditima građana zaduženih u francima, koji su primljeni do sada – biće rešeni do 1. oktobra. A, Vrhovni kasacioni sud će nižestepenim sudovima uputiti dopis da se ti predmeti smatraju hitnim.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević primio jeu sredupredstavnike Udruženja „CHF Srbija“, čija su dvojica članova započela čak i štrajk glađu.
– Milojević je rekao predstavnicima Udruženja da će VKS sve predmete u vezi sa kreditima građana zaduženih u švajcarskim francima primljene do današnjeg dana rešiti do 1. oktobra 2018. godine – navodi se u saopštenju ovog suda.
Posebno je naglasio da VKS ne može unapred zauzimati pravne stavove, već će odlučivati samo u konkretnim predmetima, što je i u skladu sa evropskim standardima, i dodao da će nižestepenim sudovima uputiti dopis da se ovi predmeti smatraju hitnim.
– Sa posebnom opreznošću, sudovi će poštujući principe savesnosti i poštenja […]

Više informacija...

Srpske banke perjanica digitalizacije, za 15 minuta provere svakog klijenta

U izveštajima Kreditnog biroa za fizička lica podaci o kašnjenjima u otplati stoje tri godine nakon prestanka ugovora.
Dok država pokušava da birokratiju uvede u 21. vek, banke su uveliko perjanica digitalizacije.
Neke se već oglašavaju da za samo 15 minuta klijentima odobravaju gotovinske kredite, kao i dozvoljeni minus. To znači da za tako kratko vreme uspevaju da „skeniraju” dužnika, tačnije, da provere njegov dužnički status u Kreditnom birou.
Da li je brzina provere u ovoj bazi moguća zbog ograničenosti podataka ili ne, moglo bi se diskutovati. Činjenica je da se banke gotovo uopšte ne zalažu da se Kreditni biro, koji postoji pri Udruženju banaka, upotpuni i podacima o tome da li građani imaju neplaćene račune za komunalije, struju, poreze…, piše Politika u današnjem štampanom izdanju.
Izvor: Nova ekonomija

Više informacija...

Skoro 1.200 falsifikovanih novčanica otkriveno u prva tri meseca 2018.

U prva tri meseca ove godine otkriveno je 1.182 komada falsifikovanih dinarskih novčanica, što je za 2,1 odsto manje nego u istom periodu lane, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Najviše lažnih novčanica je u apoenima od 500, 1.000 i 2.000 dinara, pokazuje kvartalni izveštaj o otkrivenim falsifikovanim novčanicama Narodne banke.
 
Posmatrano u nominalnom iznosu, kažu u NBS, smanjenje falsifikata iznosi 38,4 procenata, sa 1.873.050 dinara u prva tri meseca prošle, na 1.153.710 dinara u istom periodu ove godine.
 
Tri najčešće falsifikovane novčanice čine 96,6 procenata ukupnog broja lažnih novčanica u Srbiji, a „hiljadarka“ je na prvom mestu novčanica koje se „štampaju kod kuće“.

U NBS kažu da, ako se uporede otkrivene falsifikovane novčanice gotovog novca s gotovim novcem u opticaju u Srbiji, a koji je na dan 31. marta iznosio 322,7 miliona komada novčanica u vrednosti od 186,4 milijarde dinara, na milion komada originala otkriveno je 3,7 falsifikata.
 
U periodu januar-mart ove godine, u postupku ekspertize novčanica primljenih pod sumnjom da su falsifikati, […]

Više informacija...

Dinar bez oscilacija, kurs 118,18

Dinar će danas imati približno istu vrednost prema evru kao u petak, i zvanični srednji kurs će iznositi 118,18 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar će biti jači prema evru za 0,1 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou jači za 4,7 procenata. Od početka godine dinar je porastao za 0,2 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je mirovao u petak na nivou od 95,89 dinara za jedan dolar.
Dinar je prema američkoj valuti jači za 0,2 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou jači za 20,9 procenata, a od početka godine je ojačao za 3,4 odsto.
NBS je intervenisala u petak na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 15 miliona evra kako bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa, a od početka godine je ukupno kupila 640 miliona i prodala 180 miliona evra.
Najviša vrednost dinara prema novčanoj jedinici evrozone bila je 2. marta, kada je kurs iznosio 118,0084 dinara za evro, a najniža je zabeležena 5. januara kada je […]

Više informacija...

Banke moraju da dokažu stvarne troškove obrade kredita

Korisnici kredita u Srbiji mogu tužbama da ostvare pravo na povraćaj troškova za obradu kredita, ukoliko banke ne uspeju da pred sudom dokažu da su imale stvarne troškove obrade, budući da svoju uslugu već naplaćuju kroz kamate. Udruženje za zaštitu potrošaća Efektiva tumači da je jučerašnjom odlukom Vrhovnog kasacionog suda da ukine pravosnažnu presude u slučaju u kojem je klijent bio obavezan da banci plati naknadu za obradu kredita i naloži da se ponovi postupak , potvrđeno da banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita i poziva građane da na sudu ostvare pravo na povraćaj tih troškova. U Vrhovnom kasacionom sudu kažu da naknada za obradu kredita ne bi trebalo da bude deo ugovora o kreditu, ali uz napomenu da to nije načelan stav i da svaki sud može pojedinačno da se izjašnjava o osnovanosti troškova za obradu kredita pošto ugovori mogu da se razlikuju . Predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević kaže za Tanjug da bi nižestepeni sudovi trebalo […]

Više informacija...

Za investicije u pokrajini 400 miliona dinara

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine poziva sve zainteresovane preduzetnike da se prijave na konkurs za dugoročne kredite za investiciona ulaganja. Ukupan fond je vredan 400 miliona dinara, a konkurs traje dok se predviđena sredstva ne utroše.
Osnovni cilj odobravanja kredita Razvojnog fonda Autonomne pokrajine Vojvodine je obezbeđenje finansijskih sredstava u cilju stvaranja uslova za intenziviranje proizvodnje, podizanje nivoa efikasnosti i konkurentnosti, kao i podsticanja zapošljavanja. U skladu sa kreditnom sposobnošću podnosioca zahteva, zajmovi se odobravaju u iznosima od 500 hiljada do 100 miliona dinara, sa rokom otplate do 7 godina i grejs periodom od 24 meseca. U zavisnosti od kreditne garancije, odobrava se godišnja fiksna kamatna stopa od 1 do 3 odsto.
Pravo učešća na konkursu imaju pravna lica i preduzetnici koji su razvrstani kao mikro, malo ili srednje pravno lice. Korisnici sredstava moraju imati registrovano sedište na teritoriji AP Vojvodine, a Investicija koja je predmet finansiranja mora se realizovati na teritoriji Pokrajine.
Detalji o konkursu mogu se pronaći na internet stranici […]

Više informacija...