Agencija: Dovoljno para za štediše u slučaju gašenja banke

Agencija za osiguranje depozita ima dovoljno sredstava da zaštiti štedište u slučaju da neka od banaka u Srbiji ode u stečaj ili likvidaciju, kažu za “Blic” u ovoj instituciji.
Sa koliko novca ova agencija tačno raspolaže, tajna je u svim ovakvim organizacijama u svetu. Ono što je poznato jeste da Agencija ima određena sredstva u svom fondu, ali i da ako zatreba ima i nekoliko rezervnih izvora.Agencija za osiguranje depozita u Srbiji novac obezbeđuje prenstveno naplatom premije od banaka koje posluju u našoj zemlji. Dodatna sredstva može dobiti iz budžeta Srbije, ali i izdavanjem obveznica i zaduživanjem uz garanciju države. Prošle godine Agencija je ugovorila kredit sa Svetskom bankom od 200 miliona dolara, ako i zajam sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj od 200 miliona evra.
Sredstvima koje imamo i dozvoljenim mehanizmima, u stanju smo da u svakom trenutku potpuno zaštitimo štediše. Nadležne institucije redovno prate stanje u svim bankama u Srbiji i spremne su da adekvatno reaguju u slučaju […]

Više informacija...

Dužnička kriza nam preti

Devet evropskih država trenutno je već u dužničkoj krizi, dok je Srbija u grupi zemalja kojima ona preti zbog visokog spoljnog duga, objavio je britanski list „Gardijan”.
Pozivajući se na izveštaj britanske organizacije „Jubili det kampejn”, britanski list piše da su, osim Grčke, dužničkom krizom zahvaćeni Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kipar, Irska, Portugal, Španija i Ukrajina, dok je Srbija u opasnosti od krize spoljnog duga jer njen neto dug svetu iznosi 98 odsto BDP-a, a oko 9,6 odsto buyetskih izdataka odlazi na otplatu dugova. Među državama kojima preti rizik od krize zbog visokog spoljnog duga su i Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka.
U grupi zemalja kojima preti kriza izazvana dugovanjima privatnog sektora su Albanija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Turska i Britanija. Za razliku od Grčke, koja je pred bankrotom, ostali dužnici još nekako otplaćuju svoje dugove. Međutim, iznenadni poremećaji na finansijskim tržištima, kao što je skok kamata, mogu i njih baciti na kolena, upozorava britanski „Gardijan”.
U dužničkoj krizi su zemlje […]

Više informacija...

NBS priprema propis o provizijama

Provizije koje trgovci i drugi prometnici plaćaju bankama pažljivo prate nadležni u Narodnoj banci Srbije i pripremaju nove propise. Ta materija biće regulisana kao i u zemljama Evropske unije.
U NBS su uradili detaljnu analizu provizija koje banke naplaćuju trgovcima i drugim korisnicima POS uređaja te korisnicima platnih kartica. Analizirane su sve platne transakcije, ne samo u radnjama i sličnim objektima već i plaćanja putem interneta, odnosno u oblasti elektronske trgovine.
U Narodnoj banci se radi na pripremi propisa kojim će se pitanje provizija u našoj zemlji prvi put urediti na sistemski način. Pri izradi tog propisa NBS će posebno obratiti pažnju na visinu provizije i njen uticaj na male trgovinske radnje, zanatske radionice i slične objekte.
U Evropskoj uniji se od 8. juna ove godine za plaćanje platnim karticama primenjuje Uredba o multilateralnim provizijama. Tako se ta materija direktno reguliše u svim zemljama članicama EU.
Pomenuti dokument biće uzor i za domaću regulativu.
Mali prometnici na domaćem tržištu ovih dana zbog povećanih provizija […]

Više informacija...

Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u junu

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju juna iznosile 10.292,8 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 293 odsto i oko sedam meseci uvoza robe i usluga.

Veći devizni prilivi u toku juna ostvareni su po osnovu korišćenja kredita i donacija u ukupnom iznosu od 83,8 miliona evra i prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 73,8 miliona evra.

Veći odlivi iz deviznih rezervi su realizovani po osnovu izmirivanja obaveza Republike Srbije prema inokreditorima u iznosu od 116,4 miliona evra i na ime stare devizne štednje u iznosu od 108,4 miliona evra. Ostali veći odlivi realizovani su po osnovu isplate dospelih hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 75,0 miliona evra, povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 22,4 miliona evra i otplate duga Međunarodnom monetarnom fondu u iznosu od 22,1 milion evra na ime iskorišćenih sredstava u […]

Više informacija...

Zbog krize se spajaju grčke banke u Srbiji

Grčka će, u sklopu novih reformi, od četiri najveće banke, koje inače posluju i u Srbiji, napraviti dve, tvrde evropski zvaničnici. To će se, kažu stručnjaci, preliti i na njihove filijale u Srbiji.

Od četiri najveće grčke banke – Narodne banke Grčke, Pireus, Eurobank i Alfa banke, najverovatnije će preživeti dve.

– Planirano je da se dve banke pripoje drugim dvema. Šta se bude događalo sa maticama u Grčkoj, događaće se i sa filijalama u Srbiji i drugim zemljama. Da li će, međutim, nove banke smanjiti aktivnosti u svojim bankama u drugim zemljama, ostaje da se vidi. Kako sada stoje stvari, filijale posluju bolje od matica, pa do toga ne bi trebalo da dođe – kaže za “Blic” Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomske nauke.

On objašnjava da se banke u svetu spajaju gotovo svakodnevno. Takve poslovne odluke građanima, inače, ne donose promene. Oni ostaju klijenti iste banke, samo sa novim imenom. Četiri najveće banke u Grčkoj drže 95 odsto tržišta […]

Više informacija...

U malim mestima cene visoko lete

Hrana je od marta do juna 2015. poskupela četiri odsto pa za potrošačku korpu građani izdvajaju 200 dinara više nego pre dva meseca. U svakodnevnom pazaru bolje prolaze stanovnici većih gradova jer imaju mogućnost da kupuju po cenama nižim od onih u manjim mestima.To je pokazao monitoring cena na uzorku od 54 namirnice, koji je organizovala Asocijacije potrošača Srbije (APOS).
Korpu sačinjenu od istih namirnica najjeftinije plaćaju potrošači u Beogradu, sledi Novi Sad, dok je ovoga puta najskuplji bio Niš. To je razlika od monitoringa sprovedenog u martu, kada je taj grad bio povoljniji od Novog Sada. Za upoređivanje cena po gradovima uzet je uzorak od 60 istih namirnica jer je za njih postojalo preklapanje.
Cene mleka i mlečnih proizvoda miruju, a svinjsko meso je čak 20 odsto skuplje nego u martu.
Isti prosečan nivo rasta cena, kako dodaju, zabeležen je i u martu, kad je korpa poskupela u odnosu na novembar 2014. godine. Brašno, testenine i žitarice poskupele su u proseku […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama