Ko može da računa na lakši teret duga kredita?

Ministarstvo finansija konačno je jasno poručilo bankama da pomognu građanima koji nisu u stanju da otplaćuju rate stambenih kredita u švajcarskim francima. Predložilo im je da određenim kategorijama zaduženih ponude reprogram duga, i to pre svega samohranim majkama, onima koji su tim zajmom kupili prvi stan, nezaposlenima, osobama sa invaliditetom koji je nastao zbog nesreće ili bolesti…
Preporuka za reprogram koju je resorno ministarstvo uputilo bankama odnosi se na klijente koji ispunjavaju određene uslove. Na primer, da je iznos preostalog duga veći od tržišne vrednosti nekretnine, čime je klijent izgubio svoj početni ulog i ukupnu dosadašnju otplatu kredita.
Dalje se preporuke odnose na “nesolventnost klijenta”, odnosno, na one kod kojih su nastupile vanredne okolnosti nakon što su već uzeli kredit, koje su im narušile platnu sposobnost, kao što su nezaposlenost u periodu dužem od pola godine, privremena odnosno trajna invalidnost usled nesreće ili bolesti… Ako ostatak […]

Više informacija...

FS: Uspeh u prvoj godini konsolidacije, deficit 3,1 odsto

Fiskalna kretanja u ovoj godini bolja su od očekivanih i ukazuju na to da bi deficit opšte države mogao da iznosi oko 123 milijarde dinara, odnosno 3,1 odsto BDP-a, objavio je danas Fiskalni savet.
Savet je ocenio, polazeći od prošlogodišnjeg deficita, koji je iznosio 6,7 odsto BDP-a, na osnovu izvršenja javnih prihoda i rashoda do oktobra, da trajno smanjenje deficita u ovoj godini iznosi 2,4 odsto BDP-a.
“To je nesporno znacajan uspeh u prvoj godini fiskalne konsolidacije”, navedeno je u mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta za oktobar. U izveštaju je konstatovano da su najveće trajne uštede u ovoj godini potekle od umanjenja plata u javnom sektoru i penzija, i to za 1,5 odsto BDP-a, što je kako navode, bilo i očekivano. Uštede su, takođe, posledica i efikasnije naplate poreskih prihoda i to od 1,3 odsto BDP-a, uključujući i nove budžetske prihode od uvedene akcize na struju.
“U suprotnom smeru je delovalo neizbežno povećanje troškova za kamate za 0,4 odsto BDP-a, što je rezultat […]

Više informacija...

NBS: Devizne rezerve krajem oktobra veće od 12 milijardi evra

Ukupne devizne rezerve iznosile su na kraju oktobra 2015. godine više od 12 milijardi evra, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Prema podacima centralne banke, objavljenim u najnovijem Statističkom biltenu, devizne rezerve NBS iznosile su 10,67 milijardi, a banaka 1,40 milijardi evra.
Ukupne devizne rezerve na kraju oktobra uvećane su za 103,5 miliona evra u odnosu na kraj oktobra 2014. godine kada su iznosile 11,97 milijardi evra.
Prema podacima NBS, ukupne devizne rezerve su u ovoj godini bile na najvišem nivou u maju, kada su iznosile 12,31 milijardi evra, dok su na najnižem nivou bile u januaru, kada su iznosile 11,61 milijardi evra.
Izvor: Blic

Više informacija...

Inflacija niska, kurs stabilan otkud onda strah

Narodna banka Srbije poručila je da je obezbedila nisku i stabilnu inflaciju i stabilnost kursa dinara, što nije ostalo neprimećeno kod privrednika, ali da rezultati USAID-ove „Ankete 1.000 preduzeća”, u kojoj su mala preduzeća činila 90 odsto uzorka, otvaraju prostor za analize i neka pitanja.
Objavljeni rezultati „Ankete 1.000 preduzeća”, u okviru USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja, pružaju nove informacije o očekivanjima i stavovima privrednih subjekata, ali otvaraju prostor za dalje analize i neka pitanja, navodi se u saopštenju NBS-a.„Poruka devet od deset privrednika u Srbiji da je tokom 2012. godine glavni problem u njihovom poslovanju bila inflacija je razumljiva. Međutim, ako se sličan stav ponovi i 2015, nakon dve godine niske i stabilne inflacije na nivou od oko dva odsto, logično je zapitati se o čemu se radi”.
Centralna banka konstatuje da to pitanje opravdava i činjenica da preduzeća, po pravilu, nemaju kašnjenje u sagledavanju trenutnih cenovnih okolnosti, budući da su stalno prisutna na tržištu robe i usluga.„Da li […]

Više informacija...

Banke u borbi za klijente

Banke krenule u akciju da privuku što više građana i odobre im gotovinske i stambene kredite, najpopularnije zajmove u Srbiji koji nikada nisu imali niže kamatne stope.
Keš pozajmice se mogu uzeti po kamatama i nižim od deset odsto, a stambeni krediti ispod 3,5 odsto. Ukoliko klijent želi da pređe u drugu banku zbog povoljnijih uslova, matična banka je spremna da smanji kamatu, oprosti troškove obrade i produži rokove otplate, a naročito onog koji redovno otplaćuje obaveze i ima dobru platu, pišu Novosti.
Do sada je odobreno oko šest milijardi evra raznih zajmova, a 90 odsto čine gotovinski i stambeni. Najtraženiji je keš zajam, a banke ga sada odobravaju po kamatama od 6,60 do 13 odsto, što je do 40 odsto niže nego sredinom godine. Uz to, da bi preotele klijente banke su spremne i da osiguravaju pozajmice o svom trošku.
Zvanična ponuda važi za nove klijente, ali ukoliko stari žele da odu u drugu banku i refinansiraju svoje obaveze onda se […]

Više informacija...

U registru posrednika upisano 227 lica

– U Registar posrednika u rešavanju sporova do sada je upisano 227 lica, a taj broj iz nedelje u nedelju raste – izjavio je ministar pravde Nikola Selaković na Drugoj godišnjoj konferenciciji Nacionalnog udruženja medijatora Srbije.
On je rekao da je Ministarstvo pravde 4. februara ove godine objavilo javni poziv za izdavanje dozvola za posredovanje u rešavanju sporova i pristupilo formiranju Registara posrednika. Selaković je na skupu u Privrednoj komori Srbije kazao da je do novembra ukupan broj lica koja su upisana u registar posrednika bio 227, a da je samo u petak potpisao oko 15 novih rešenja.
– To pokazuje da njihov broj iz nedelje u nedelju raste i da je realno broj onih koji se bave posredovanjem značajno veći – rekao je ministar.
On je podsetio na to da se Zakon o posredovanju u rešavanju sporova primenjuje od ove godine i da je njime predviđeno vođenje Registra podsrednika, kao javne centralne elektronske baze podataka.
Selaković je kazao da je u narednom […]

Više informacija...

`Uber efekat` preti bankarskim gigantima

Nekadašnji izvršni direktor banke Barclays predviđa mračnu budućnost za velike banke, koje će, kako kaže, pregaziti nadolazeće finansijske tehnologije, uz koje će finansijske usluge biti brže, a što je važnije – jeftinije.
Vizija Antonyja Jenkinsa, koji je donedavno vodio jednu od najvećih britanskih banaka, o tome kakva budućnost čeka velike banke, meri se sa noćnom morom. Jenkins kaže da bi niz “Uberskih” poremećaja mogao da prepolovi broj tradicionalnih velikih banaka, dok bi profitabilnost u pojedinim oblastima mogla da opadne i za 60 procenata.
Problem je, kako objašnjava, finansijska tehnologija, poznatija kao “fintech”. Novi talas tehnički potkovanih startapova koji mogu da rade brže, bolje i jeftinije od velikih banaka, poremetiće tradicionalne poslove sa pozajmicama, isplatama i upravljanjem bogatstvom.
U ovom svom “proročanstvu”, Jenkins nije usamljen. Istraživanje koje je sprovela softverska firma Temenos, pokazalo je da 27 odsto visokih bankarskih službenika tehnološke kompanije vidi kao najveću pretnju njihovom biznisu.
Zapravo, nadovezao se Jenkins, mi smo već svedoci ovih promena, pojavom startapova kao što su Lending […]

Više informacija...

Na mukama „Agroživ”, putari, „Borovica”, „Petar Drapšin”…

Na sajtu Narodne banke Srbije objavljen je spisak 100 preduzeća s najvećim iznosima blokade na kraju prošlog meseca, kojima sledi prinudna naplata. Pod prinudnom naplatom podrazumeva se obaveza i ovlašćenje NBS-a da sa svih računa tih preduzeća kod banaka na kojima imaju sredstva – dinarska ili devizna, bez njihove saglasnosti, plati obaveze po izvršnim rešenjima poreskih, carinskih, sudskih i drugih organa i nalozima po osnovu hartija od vrednosti, menica i ovlašćenja po propisanom redosledu prioriteta.
Izvršenje rešenja i naloga NBS-a obavlja se razmenom elektronskih poruka između organa prinudne naplate i banaka kroz blokadu matičnog broja dužnika, što podrazumeva blokadu svih računa dužnika kod svih banaka i zabranu banaka da takvom dužniku otvaraju nove račune.
Među sto preduzeća za koje je NBS naložio prinudnu naplatu, gotovo trećina je iz Vojvodine. „Agroživ” iz Žitišta je drugi po visini iznosa blokade među tih 100 preduzeća jer je na kraju prošlog meseca dugovao 3.869.497.928,92 dinara, i imao je čak 577 nelikvidnih dana. Agencija za krizni […]

Više informacija...

Stare hipoteke neće udariti dužnike po džepu

Narodna banka Srbije saopštila je da Odluka o dostavljanju podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i o kreditima obezbeđenim hipotekom, neće proizvesti dodatne troškove za postojeće korisnike hipotekarnih kredita.
Odluka, kako se navodi u saopštenju NBS, obavezuje banke na to da dostavljaju podatke za novoodobrene kredite koji su obezbeđeni hipotekom. U pogledu kredita koji su ranije odobreni, Odluka ne propisuje obavezu reprocene vrednosti nepokretnosti, ni bankama ni korisnicima hipotekarnih kredita.
U saopštenju se podseća na to da je NBS 12. novembra doneo pomenutu odluku, koja je stupila na snagu 21. novembra.
U skladu s Odlukom, banke su obavezane da u mesečnoj dinamici dostavljaju NBS-u podatke, na osnovu kojih će centralna banka formirati bazu podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja kredita, čime će se dati podrška unapređenju procena vrednosti tih nepokretnosti. Takođe, razvoj te baze podataka obezbediće dodatni mehanizam za praćenje kreditnog rizika u bankarskom sistemu.
U saopštenju se ukazuje na to da banke već duži niz godina […]

Više informacija...

NBS: Odluka neće povećati troškove za korisnike kredita

Narodna banka Srbije saopštila je danas da Odluka o dostavljanju podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i kreditima obezbeđenim hipotekom, neće proizvesti dodatne troškove za postojeće korisnike hipotekarnih kredita.
Odluka, kako se navodi u saospstenju NBS, obavezuje banke da dostavljaju podatke za novoodobrene kredite koji su obezbeđeni hipotekom.
U pogledu kredita koji su ranije odobreni, Odluka ne propisuje obavezu vršenja reprocene vrednosti nepokretnosti, ni bankama ni korisnicima hipotekarnih kredita. U saopštenju se podseća da je NBS 12. novembra donela pomenutu Odluku koja je stupila na snagu 21. novembra.
U skladu sa Odlukom, banke su obavezane da u mesečnoj dinamici, dostavljaju NBS podatke, na osnovu kojih će NBS formirati bazu podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja kredita, čime će se dati podrška unapređenju procena vrednosti tih nepokretnosti.
Takođe, razvoj ove baze podataka obezbediće dodatni mehanizam za praćenje kreditnog rizika u bankarskom sistemu.
U saospstenju se ukazuje da banke već duži niz godina imaju obavezu da redovno prate tržišnu vrednost […]

Više informacija...