Najveći problem privrede je prezaduženost

Privredni rezultati i raspoloženje privrednika u 2015. godini neznatno su bolji nego ranije, izjavio je danas savetnik ministra privrede Dušan Korunoski i dodao da je najveći problem privrede i dalje prezaduženost i nedostupni jeftini krediti. On je kazao da privrednici kao prepreku u poslovanju najčešće iskazuju nedostupnost kvalitetnih jeftinih, dugoročnih i dobrih izvora finansiranja.
– Privreda u ovom stanju prezaduženosti mora nekako da dodje do jeftinijih, boljih, dugoročnijih izvora finansiranja, i u tom smislu planirano je da sledeća 2016. godina bude godina preduzetništva i godina privrednika – rekao je Korunoski privrednicima u Savezu računovodja i revizora Srbije. U ovoj vladi, istakao je on, za razliku od prethodnih, postoji iskreno opredeljenje da se učini sve da bi privreda ušla u fokus. Takav je, kako je kazao i stav Ministarstva privrede.
Vlada se suočava velikim otporima unutar javnog sektora pokušavajući da sprovede neminovne reforme koje bi privatnom sektoru pomogle “da konačno ojača potkresana krila”. Kako je kazao, veliki je broj i loših zakona […]

Više informacija...

Dolar nam iz džepa izvukao 200 miliona evra

Država Srbija izgubila je u oktobru  200 miliona evra zbog rasta dolara.
Rast američke valute uvećao je državni dug koji je na kraju oktobra iznosio 24,75 milijardi evra što predstavlja 75,4 odsto BDP (bruto društvenog proizvoda) navodi se u mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta Republike Srbije.
Prema najavama Saveta i rezultati za novembar  će biti slični pa se usled “nepovoljnih kretanja na deviznom tržištu” očekuje dodatni porast duga za oko 300 miliona evra. Pojedini svetski analitičari najavljuju da bi u sledećih nekoliko meseci moglo doći do izjednačavanja vrednosti dolara i  evra što bi srpski dug uvećalo za dodatnih pola milijarde evra.
*Izvor: BIZLife

Više informacija...

Kružna ekonomija, jer je linearna prevaziđena

Evropska komisija je usvojila novi ambiciozan paket mera o kružnoj ekonomiji radi lakšeg prelaska Evrope na kružnu ekonomiju, koja će podstaći globalnu konkurentnost, ekonomski rast i generisati nova radna mesta.
“Kako bismo obezbedili održiv rast za EU, potrebno je da na pametniji i održiviji način koristimo resurse. Očigledno je da linearni model rasta na koji smo se oslanjali više ne odgovara potrebama današnjeg modernog društva u globalizovanom svetu”, navodi se na sajtu EK.
Evropska komisija je predložila niz mera, poput povećanja recikliranja i iznela planove za izvlačenje najveće moguće koristi od svih sirovina, proizvoda i otpada, čime će se povećati ušteda energije i smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Predlozima je obuhvaćen čitav životni vek – od proizvodnje i potrošnje do upravljanja otpadom i tržištima sekundarnih sirovina. Cilj Komisije je da do 2030. godine obezbedi recikliranje 65 odsto otpada domaćinstava, kao i da se u značajnoj meri smanji količina metala, plastike i hrane koji završe na deponijama ili zagađuju okeane.
Pod konceptom […]

Više informacija...

Stranci će teže `skrivati` novac u Švajcarskoj

Stranci koji imaju račune u švajcarskim bankama ubuduće će imati više problema u skrivanju novca, nakon što je gornji dom švajcarskog parlamenta odobrio automatsku razmenu bankovnih podataka s drugim zemljama. Nova odredba, koju je već odobrio donji dom parlamenta, Švajcarsku je dovela na nivo standarda Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i najbogatijih zemalja sveta iz grupe G20.
Švajcarska je dosad davala informacije o mogućim utajivačima poreza samo na izričit zahtev drugih zemalja, a ubuduće će takve informacije davati svim zemljama sa kojima ima odgovarajuće bilateralne sporazume. Dosad ih je sklopila s Evropskom unijom i Australijom, ali onaj s EU potpisan je u maju i na snagu će stupiti tek 2018. godine.
“To je još jedan udarac utajivačima poreza i još jedan veliki korak prema pravednijem oporezivanju u Evropi”, rekao je tada poverenik EU za privredu i finansije Pierre Moskovici.
Podaci o klijentima koji će se razmenjivati sa zemljama članicama EU uključuju imena i prezimena, datume rođenja, adrese, poreske identifikacione brojeve, […]

Više informacija...

Šefica Mirabanke: Spremni smo da ulažemo u velike projekte u Srbiji

BEOGRAD – Predsednica Izvršnog odbora Mirabank Ilinka Roseti (Ilinca Rosetti) izjavila je danas da je ta banka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata već počela da radi u Beogradu, ima i prve klijente, a veoma je raspoložena da finansira velike investicije u Srbiji – bilo da je reč o stranim, domaćim ili UAE projektima.
 
Roseti je, u intervjuu za Tanjug, inače prvom za srpske medije, rekla da se Mirabank koncentriše na korporativne klijente.
 
“Naš pokretački motiv je želja da damo novo lice korporativnom bankarstvu. Želimo da napravimo razliku u načinu ophođenja sa klijentima, kako bi oni na pravi način doživeli našu banku – kao partnera”, rekla je Roseti.
Roseti objašnjava da je plan Mirabank na prvom mestu da podrži investicije koje u Srbiju dolaze iz UAE, ali je otvorena i za sve druge kompanije, dok rad sa stanovništvom za sada nije u planu.
“Po svom poslovnom modelu, težimo da postanemo prvi izbor za korporativno bankarstvo za sve najbolje kompanije, bilo da su lokalne ili međunarodne. […]

Više informacija...

Krediti u francima: Dve banke smanjuju rate za trećinu?

Dve banke su spremne da izađu u susret građanima koji imaju stambene kredite u švajcarskim francima, tako što bi u kombinaciji sa jednim od četiri modela Narodne banke Srbije, prilikom prebacivanja u evro zajam, smanjile rate za oko 35 odsto!
Ovo je rečeno članovima udruženja “Efektiva” u Ministarstvu finansija, a kako će se ostali bankari poneti tek će se videti. Iako niko nije zvanično potvrdio ovu priču, spekuliše se da su popust pripremile dve grčke banke. Kako saznajemo, izvršni odbori banaka su juče intenzivno razmatrali stav resornog ministarstva koje smatra da treba izaći u susret sa reprogramom određenih kategorija građana, pre svega samohranih majki, bolesnih i onih koji su ostali bez posla.
– Hipo alpe adrija banka poštuje propise i preporuke regulatornih tela i stoga će tako postupiti i kada je u pitanju preporuka Ministarstva finansija koja se odnosi na stambene kredite građana indeksirane u švajcarskim francima. […]

Više informacija...

Usvojen Predlog zakona o budžetu za 2016. godinu

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada na današnjoj sednici usvojila Predlog zakona o budžetu za 2016. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 997,4 milijarde dinara, a rashodi 1.119 milijardi.
U saopštenju se navodi da je planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu 121,8 milijardi dinara.
Planirani fiskalni deficit za 2015. godinu iznosio je 191,3 milijardi dinara, a do kraja ove godine prema poslednjim projekcijama iznosiće približno 100 milijardi dinara uključujući stare dugove za gas, vojne penzije i subvencije u poljoprivredi.
Ovaj budžet, kao i prethodni za 2015. godinu, dobio je podršku Međunarodnog monetarnog fonda i predstavlja ključni deo Programa koji istovremeno rešava problem deficita ali i strukturne probleme koji taj deficit uzrokuju.
Budžet za narednu godinu je napravljen na osnovu prognoze da će u 2016. godini rast BDP-a iznositi 1,75 odsto, a inflacija 2,8 odsto.
Prihodi budžeta od naplate poreza, kako je predviđeno, iznosiće […]

Više informacija...

Ko može da računa na lakši teret duga kredita?

Ministarstvo finansija konačno je jasno poručilo bankama da pomognu građanima koji nisu u stanju da otplaćuju rate stambenih kredita u švajcarskim francima. Predložilo im je da određenim kategorijama zaduženih ponude reprogram duga, i to pre svega samohranim majkama, onima koji su tim zajmom kupili prvi stan, nezaposlenima, osobama sa invaliditetom koji je nastao zbog nesreće ili bolesti…
Preporuka za reprogram koju je resorno ministarstvo uputilo bankama odnosi se na klijente koji ispunjavaju određene uslove. Na primer, da je iznos preostalog duga veći od tržišne vrednosti nekretnine, čime je klijent izgubio svoj početni ulog i ukupnu dosadašnju otplatu kredita.
Dalje se preporuke odnose na “nesolventnost klijenta”, odnosno, na one kod kojih su nastupile vanredne okolnosti nakon što su već uzeli kredit, koje su im narušile platnu sposobnost, kao što su nezaposlenost u periodu dužem od pola godine, privremena odnosno trajna invalidnost usled nesreće ili bolesti… Ako ostatak […]

Više informacija...

FS: Uspeh u prvoj godini konsolidacije, deficit 3,1 odsto

Fiskalna kretanja u ovoj godini bolja su od očekivanih i ukazuju na to da bi deficit opšte države mogao da iznosi oko 123 milijarde dinara, odnosno 3,1 odsto BDP-a, objavio je danas Fiskalni savet.
Savet je ocenio, polazeći od prošlogodišnjeg deficita, koji je iznosio 6,7 odsto BDP-a, na osnovu izvršenja javnih prihoda i rashoda do oktobra, da trajno smanjenje deficita u ovoj godini iznosi 2,4 odsto BDP-a.
“To je nesporno znacajan uspeh u prvoj godini fiskalne konsolidacije”, navedeno je u mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta za oktobar. U izveštaju je konstatovano da su najveće trajne uštede u ovoj godini potekle od umanjenja plata u javnom sektoru i penzija, i to za 1,5 odsto BDP-a, što je kako navode, bilo i očekivano. Uštede su, takođe, posledica i efikasnije naplate poreskih prihoda i to od 1,3 odsto BDP-a, uključujući i nove budžetske prihode od uvedene akcize na struju.
“U suprotnom smeru je delovalo neizbežno povećanje troškova za kamate za 0,4 odsto BDP-a, što je rezultat […]

Više informacija...

NBS: Devizne rezerve krajem oktobra veće od 12 milijardi evra

Ukupne devizne rezerve iznosile su na kraju oktobra 2015. godine više od 12 milijardi evra, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Prema podacima centralne banke, objavljenim u najnovijem Statističkom biltenu, devizne rezerve NBS iznosile su 10,67 milijardi, a banaka 1,40 milijardi evra.
Ukupne devizne rezerve na kraju oktobra uvećane su za 103,5 miliona evra u odnosu na kraj oktobra 2014. godine kada su iznosile 11,97 milijardi evra.
Prema podacima NBS, ukupne devizne rezerve su u ovoj godini bile na najvišem nivou u maju, kada su iznosile 12,31 milijardi evra, dok su na najnižem nivou bile u januaru, kada su iznosile 11,61 milijardi evra.
Izvor: Blic

Više informacija...