Krediti u dinarima uskoro JOŠ JEFTINIJI

Kredite u dinarima već je moguće uzeti po kamati od deset odsto godišnje, a bankari najavljuju i niže cenovnike.
Narodna banka Srbije po drugi put je u poslednjih mesec dana odlučila da popusti kaiš i da olakša zaduživanje. Centralna banka je ove nedelje smanjila referentnu kamatu s pet na 4,5 odsto i tako stvorila uslove za jeftinije dinarske kredite. Isti potez guverner je povukao i sredinom septembra kada su banke nezvanično i počele da najavljuju jeftinije zaduživanje u domaćoj valuti.
U pojedinim bankama klijenti već mogu da uzmu dinarski gotovinski kredit sa kamatom od 9,5 odsto. Bankari tvrde da bi cena ovakvih kredita krajem godine mogla da bude još niža, i to za pola procenta, a da bi kamate od oko 10 odsto uskoro mogle da se nađu u ponudi gotovo svih banaka. Tako je sada dinarski kredit od 100.000 dinara jeftiniji za 10.000 dinara nego pre tri godine, odnosno […]

Više informacija...

PORESKI ALARM Građani se najviše žale na neizdavanje računa

“Poreski alarm”, nakon dva meseca od aktiviranja, građani su najčešće koristili da prijave neizdavanje fiskalnih računa, a kako je rečeno Tanjugu u Poreskoj upravi, prijavljivali su i izdavanje lažnih računa.
Budući da je na specijalni portal Poreske uprave www.poreskialarm.rs, gde građani mogu da prijave uočene poreske nepravilnosti, najviše prijava pristiglo je zbog neevidentiranja prometa preko fiskalne kase, poreznici su nastojali da objasne i koja je razlika izmedju odgovarajućeg i lažnog fiskalnog računa.
– Fiskalni račun najlakše je prepoznati po fiskalnom znaku koji se sastoji od četiri očila, razdvojenih krstom i ispisanih u kvadratu, a nalazi se u donjem delu računa. Pored toga, fiskalni isečak mora imati jasne podatke o samom trgovcu, uključujući pun naziv obveznika i objekta, kao i adresu objekta – objašnjavaju u Poreskoj upravi.
Izdavanje predračuna ili međuračuna, koji su veoma slični fiskalnim računima, kako dodaju, nije sporno, ali ukoliko prilikom plaćanja kupac ili gost dobije fiskalni […]

Više informacija...

Kamate porodicama pojedu 350 miliona evra godišnje

Građani Srbije će ove godine za kamate morati da odvoje najmanje 45 milijarde dinara, to jest oko 350 miliona evra, a to je ogroman novac za državu u kojoj su prosečne plate jedva 45.000 dinara.
Takođe, jasno je iz ovih podataka da nisu ugroženi samo oni koji su se zaglibili u švajcarskim  francima već i dužni u evrima, dinarima…
Građani Srbije sve se više nećkaju kada podižu kredit bilo koje vrste. Prošlog meseca ukupna pozajmljena suma kod banaka zaustavila se na svoti od 698 milijardi dinara. Na samom početku ove godine bila je 672 milijarde, a to je tek 3,5 procenata više u septembru, a nekada smo imali veći međumesečni rast. Za tu pozajmljenu sumu građani će bankama da plate samo na ime kamata najmanje 43 milijarde dinara.
Možda banke baš i neće prihodovati celu sumu, ali će veliki deo naplatiti jer su građani izuzetno ažurne platiše. Dok kod privrede docnja […]

Više informacija...

Ček bez pokrića uskoro neće biti krivično delo

Izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića uskoro više neće biti krivično delo jer se briše iz Krivičnog zakonika Srbije. To znači da građanima, koji u „nedozvoljenom minusu” podižu novac s bankomata ili izdaju čekove, više ne preti zatvorska kazna već „samo” visoke bankarske kamate.
Najnovijim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje bi tokom jeseni trebalo da budu usvojne u parlamentu, osim dekriminalizacije čeka i platnih kartica bez pokrića, predviđene su mnoge novine kada su u pitanju krivična dela protiv privrede, dok se, za sada, odustalo od uvođenja doživotnog zatvora kao vrste krivične sankcije.
– Radna grupa koja je radila na izmenama KZ-a uvidela je da izdavanje čeka ili menice i korišćenje platnih kartica bez pokrića više nije potrebno da postoji kao krivično delo – rekao je član Radne grupe profesor Krivičnog prosecnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić. – Naime, banke mogu svoja prava i […]

Više informacija...

Telenor banka uvodi prvu onlajn kreditnu liniju

Telenor banka predstavila je danas prvu ponudu onlajn kreditne linije u Srbiji koja je specifična po tome što sadrži tri proizvoda u jednom.
Uve Fredhajm: Telenor banka je postala najbrže rastuća onlajn banka u regionu
Ova kreditna linija se može koristiti kao revolving kreditna kartica, kao kredit za refinansiranje postojećih obaveza uz dodatna pristupačna sredstva za potrošnju ili za bezkarticna onlajn plaćanja, kao što su računi za infostan ili struju.
BEOGRAD – Telenor banka predstavila je danas prvu ponudu onlajn kreditne linije u Srbiji koja je specifična po tome što sadrži tri proizvoda u jednom.
Ova kreditna linija se može koristiti kao revolving kreditna kartica, kao kredit za refinansiranje postojećih obaveza uz dodatna pristupačna sredstva za potrošnju ili za bezkarticna onlajn plaćanja, kao što su računi za infostan ili struju.
Generalni direktor Telenora Srbija i predsednik UO Telenor banke Uve Fredhajm (Ove Fredheim) rekao je uvođenjem ove kreditne linije proizvodni portfolio […]

Više informacija...

Of-šor kompanije služe jedino za izvlačenje para

Evropska unija je pre nekoliko meseci prvi put, u okviru borbe protiv multinacionalnih kompanija koje nastoje da izbegnu plaćanje poreza u Evropi, objavila listu međunarodnih
poreskih rajeva. Na toj listi Evropske komisije ukupno je 30 „rajskih” teritorija, a čak 18 povezano je sa srpskim firmama. Naime, Evropa je odlučila da povede bitku protiv utajivača poreza i stane na kraj povlašćenim poreskim ugovorima. Zbog toga je i odneta odluka da se objavi „crna lista” 30 svetskih destinacija koje predstavljaju poreski raj. Na toj listi EU su Andora, Lihtenštajn, Gernzi, Monako, Mauricijus, Liberija, Sejšeli, Brunej, Honkong, Maldivi, Kukova ostrva, Nauru, Nijue, Maršalska ostrva, Vanuatu, Angvila, Antigva i Barbuda, Bahami, Barbados, Belize, Bermudi, Britanska Devičanska ostvrva, Kajmanska osrtva, Grenada, Monserat, Panama, Sveti Vinsent i Grendini, Sveti Kits i Nevus, Turkos i Kajkos i Američka Devičanska ostrva.
Po podacima Agencije za privredne registra, 333 preduzeća u Srbiji imaju osnivače iz of-šor zona, dok […]

Više informacija...

Službenici i građani krenuli u kontrolu

Poslovanje u sivoj zoni jedan je od većih problema s kojima se susrećemo. Procene govore da se kod nas u zoni tog tamnog vilajeta obrće čak 30 odsto bruto društvenog proizvoda.
Ubeđivanje građana i privrednika da uredno izmiruju obaveze kod nas rade inspektori – oni kažnjavaju, podnose prekršajne i krivične prijave. Odnedavno imaju i „desnu ruku“: pomažu im i građani te službenici u javnoj upravi.
Pre dva meseca Poreska uprava Srbije počela je akciju „Poreski alarm“. Oni su pozvali građane da na adresu www.poreskialarm.rs  ili www.poreskialarm.gvo.rs prijave nepravilnosti. Do sada je stiglo 750 prijava. Građani su se mahom žalili na izbegavanje evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Osim toga, prijavljivali su neregistrovane delatnosti kao i nepravilnosti kod obračuna poreza i doprinosa vezanih za socijalno osiguranje. U Poreskoj upravi su zadovoljni tim novim vidom saradnje pa će ubuduće i deo terenske kontrole usmeriti prema potrošačkim dojavama.
Poreska uprava je nedavno pozvala i […]

Više informacija...

Startap krediti srpskom IT sektoru, kamata 1%

Pomoćnik ministra trgovine Sava Savić pozvao je preduzetnike koji rade u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija da konkurišu za startap kredite.
Konkurs za dodelu podsticajnih kredita otvoren je prošle nedelje i trajaće do kraja novembra, a prema Savićevim rečima, za tu namenu iz republičkog budžeta biće izdvojeno 50 miliona dinara.
“Pozajmice će se odobravati na period od četiri godine, sa kamatom od jedan odsto godišnje i grejs periodom od godinu dana. Preduzetnici će ovim putem moći da dobiju maksimalno 1,5 milion dinara, a firme tri miliona dinara”, rekao je Savić na niškom Elektronskom fakultetu, gde je otvoren Forum naprednih tehnologija. 
Savić je kazao da posredstvom podsticajnih kredita Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija želi da omogući mladim inovativnim kompanijama i stručnjacima da realizuju svoje inovativne ideje i da tako dodatno podstakne razvoj IT sektora. 
“Ovaj sektor beleži konstantan rast. Prošle godine je izvezen softver vredan preko 320 miliona evra, što je za 25 odsto više nego 2013. godine“, istakao je Savić. 
Prema njegovim rečima, […]

Više informacija...

BG berza – sad je deset puta gore

Razvoj tržišta kapitala je važan za razvoj tržišne privrede, ali je situacija na Beogradskoj berzi danas deset puta gora u odnosu na 2007. godinu.
To su ocenili učesnici konferencije o razvoju berze, navodeći da je velika šteta što domaće kompanije ne prikupljaju kapital prodajom akcija, umesto zaduživanjem kod banaka.
Dnevni promet berze danas je u najboljem slučaju 200.000 evra, a za celu 2007. je iznosio dve milijarde evra, rekao je direktor Beogradske berze Siniša Krneta, ocenjujući da je berzansko trzište u Srbiji veoma plitko.

Beogradska berza se razvijala na bazi zakona pre 2000. godine i procesa privatizacije, rekao je Krneta i dodao da je u tom periodu do danas sa berze nestalo “sijaset blu čipova”, (najkvalitetnije akcije kompanija, kojima se svakodnevno trguje). 
Danas su ostale samo dve kvalitetne akcije – NIS-a i Aerodroma “Nikola Tesla”, primetio je on. 
Govoreći o značaju tržišta kapitala, Krneta je rekao da Srbija može da napreduje na listi Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti i razvoju infrastrukture, ali […]

Više informacija...

Vujović: Priznanje MMF i Svetske banke za reforme u Srbiji

Srbija je primer zemlje koja dobija priznanje za svoje reforme i obezbeđuje punu profesionalnu i finansijsku podršku MMF-a, Svetske banke i drugih finansijsih institucija za njihovu realizaciju, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović
Posle sastanka Komiteta za razvoj borda guvernera MMF-a i Svetske banke u Limi, Vujović je ocenio da je taj skup nedvosmisleno potvrdio podršku međunarodnih finansijkih instutucija i svih zemalja članica prihvatanju održivih ciljeva razvoja za narednih 15 godina kao osnove za borbu protiv siromaštva zasnovanu na punom aktiviranju ukupnih ljudskih i resursnih potencijala u svetu, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Globalna finansijska stabilnost je poboljšana, ali su rizici i dalje visoki pa su grupacije Svetske banke i MMF na današnjem Komitetu za razvoj borda guvernera Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke pozvane da nadgledaju rizike i poboljšaju pomoć zemljama kako bi održale svoj ekonomski rast i napredak.
Oslanjajući se na diskusije sa sastanaka održanih prošlog proleca […]

Više informacija...