Državne obveznice `planule` na Beogradskoj berzi

Tokom prve nedelje trgovine državnim hartijama na Beogradskoj berzi, zvaničnom srpskom tržištu kapitala, ostvaren je promet od 3,2 miliona evra.
Državne obveznice, koje spadaju u najsigurnije hartije od vrednosti, odnedavno su, na Beogradskoj berzi dostupne i građanima. Iako su listirane čak 64 emisije ovih državnih hartija, trgovalo se obveznicama samo dve serije. Međutim, na Berzi, koja već godinama vapi za novim “tržišnim materijalom” su – zadovoljni.
Postojanje trgovanja u prvim danima je bilo relativno neočekivano imajući u vidu da je investiciona javnost bila nepripremljena za ove složene hartije od vrednosti, te je promet od 3,2 milona evra ostvaren u prvih nedelju dana zaista pozitivan impuls u razvoju ovog segmenta tržišta, kaže za Novosti glavni analitičar Beogradske berze Miroljub Ristić.
Trgovanje je zabeleženo na dve serije obveznica, jednoj nominovanoj u dinarima, a drugoj u evrima, sa rokovima dospeća 2018, odnosno 2017. godine. One kupcima donose prinos od oko 4,5 odsto na dinarske, odnosno oko 2,5 odsto na obveznice nominovane u evrima. Prinos, inače, […]

Više informacija...

Goldman Sachs: Kupujte dolar, rublju i pesos

Vrednost dolara će u 2016. godini ojačati, inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama će ubrzati, a meksički pesos i ruska rublja će ostvariti skok, previđaju u Goldman Sachsu.
Goldman Sachs: Kupujte dolar, rublju i pesos
Iz tog razloga, američka banka preporučuje kupovinu američkog dolara, rublje i meksičkog pesosa, umesto južnoafričkog randa i čileanskog pesosa.
Prema projekcijama banke, dolar će u 2016. godini ojačati prema evru i jenu, nakon što je ove godine registrovao skok vrednosti prema svim svetskim valutama, što je, kako navodi Bloomberg, posledica politike američke Uprave federalnih rezervi i njenog približavanja podizanju kamatnih stopa.
Istovremeno, Evropska centralna banka i Centralna banka Japana nastavile su da povećavaju obim monetarnih podsticaja. Među idejama stratega Goldman Sachsa je i da će investitori kupovati američke obveznice koje su povezane sa inflacijom.
Prošle godine, ova njujorška banka je prognozirala da će evro pasti na 1,15 dolara u periodu od godinu dana, da bi potom u najvećem delu ove godine vrednost jedinstvene evropske valute bila ispod tog nivoa, i […]

Više informacija...

Firme bez zaposlenih obrnu stotine miliona dinara

Broj firmi bez zaposlenih u Srbiji se za samo godinu dana uvećao za čak 562, a uprkos činjenici da nemaju radnike neke od njih su 2014. godinu završile sa zaradom od po nekoliko stotina miliona dinara.
Ko je stručan, ovako rezonuje: Za državu u kojoj je 2014. gubitak privrede bio za 426 odsto veći nego 2013, to je podatak APR, nije nikakvo čudo to što otvaranje firmi bez ijednog zaposlenog postaje trend.
U 2013. bilo ih je 27.055, a prošle godine taj broj firmi bez zaposlenih uvećan je za čak 562. To znači da u ovom trenutku gotovo svako treće preduzeće u Srbiji radi bez radnika. Među njima su najbronija ona koja se bave trgovinom na veliko i malo. Te firme raspolažu imovinom od 550 milijardi dinara i prošle godine prihodovale su gotovo 200 milijardi dinara.
Osnovni problem leži u činjenici da se u Srbiji firmama koje imaju daleko veće gubitke u odnosu na upisan osnivački kapital, dozvoljava da rade. Time što […]

Više informacija...

NBS: Najviše je „crvenih“, tako i treba

U gotovinskom platnom prometu u Srbiji najviše ima novčanica od 1.000, 10 i 20 dinara.
(+) kliknite za uvećanje
Koliko puta vam se u prodavnici desilo da, kada izvadite novčanicu od 1.000 dinara da biste platili upola manji račun, to proprati namrštena grimasa trgovca uz pitanje: “Imate li nešto sitnije?”.
Uprkos takvom iskustvu, u Narodnoj banci Srbije za “Blic” tvrde da u gotovinskom prometu ima dovoljno novčanica u svim apoenima, a da se odluka o broju donosi na osnovu analize potreba tržišta.
– Od ukupne količine novčanica u opticaju, najviše su zastupljene novčanice od 1.000 dinara, a zatim od 10 i 20 dinara, dok su najmanje zastupljene novčanice od 5.000 dinara. Puštanjem u opticaj novčanica od 2.000 dinara, o čemu je odluka doneta 22. decembra 2011. godine, smanjeno je učešće novčanica od 1.000 dinara – kažu u NBS.
Ujutru najviše problema
Prosečan račun u prodavnicama je oko 360 dinara. Ipak, sve zavisi od prometa, pa čak i od toga koje je doba dana.
– Ujutru kuburimo […]

Više informacija...

Đukić: Država ne treba da spasava privatne banke

Nenaplativi krediti pokazali su koliko se loše upravljalo u bankama u Srbiji jer se želelo povećanje plasmana i bilansne sume po svaku cenu i zato država ne treba novcem poreskih obveznika da pomaže privatnim bankama da se oslobode rizičnih pozajmica, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
“Protiv sam bilo kakvog državnog intervencionizma kada je reč o privatnim bankama. Odgovornost za nenaplative kredite snose vlasnici kapitala, kao i članovi upravnog odbora”, kazao je Đukić u intervjuu za Magazin Biznis.
Tokom kreditne ekspanzije mnogi bankari su, kako je dodao, imali visoke bonuse i “alavost” menadžera da ostvare profit, dovela je do toga da nisu vodili računa šta će biti kad nastupi krizna situacija.
Đukić je istakao da gradjani ne treba ni na koji način da plaćaju greške bankara i da je jedino rešenje za problematične kredite da ih banke prodaju i rasterete svoje bilanse.
Na pitanje zašto to banke do sada nisu radile, ako im je to zakononom omogućeno još od 2012. […]

Više informacija...

NIS dobitnik nagrade za najbolje odnose sa insvestitorima

Kompanija NIS dobila je nagradu za najbolje odnose sa investitorima za 2015. godinu koju dodeljuje Beogradska berza.
Među 11 kompanija iz Srbije i regiona koje su učestvovale u izboru, NIS je dobio najvišu ukupnu ocenu prema kriterijumima kao što su otvorenost kompanije prema investicionoj javnosti, nastup na investitorskim konferencijama u prethodnoj godini, objavljivanje aktuelnih finansijskih izveštaja, prisutnost kompanije na društvenim mrežama.
U ime kompanije NIS, nagradu je primila Jelena Miljuš, rukovodilac Službe za odnose sa investitorima. Članovi komisije koji su ocenjivali kompanije iz regiona su renomirani finansijski analitičari i predstavnici medija.
Priznanje je NIS-u uručeno na 14. Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze koja je danas održana u Beogradu.
*Izvor: BIZLife

Više informacija...

Deheng: Unapredite naplatu poreza da ne povećavate PDV

BEOGRAD – U Srbiji svake godine otkrijete neki skelet u ormanu u vidu zaostalog duga za koji niste znali, što je materijalizacija fiskalnih rizika, slikovito je danas opisao svoj utisak šef kancelarije MMF u Beogradu Kim Deheng, upozorivši da se to mora kontrolisati, inače se napor da javni dug i finansije budu održivi neće isplatiti.
Deheng je naveo da bi, kada je reč o prihodnoj strani, trebalo unaprediti naplatu poreza i podsetio na neefikasnost u naplati koja je u ranijem periodu bila gotovo redovna pojava.
“Hipotetički, ako naplata poreza ne bude veća, odnosno ne donese dovoljno rezultata, složili smo se s vladom da se ide na povećanje PDV-a”, rekao je Deheng na prezentaciji jesenjeg izveštaja evropskog odeljenja MMF  za Centralnu, Istočnu u Jugoistočnu Evropu.
Deheng je ipak poručio da su za sada “poruke utešne”, kao i da oseća da program MMF-a za Srbiju ide u pravom smeru u širem kontekstu, ikao se neki možda ne slažu oko detalja.  On je takođe naveo […]

Više informacija...

UBS: U Srbiju uzeto 101.383 stambenih kredita

Gradjani Srbije su krajem oktobra 2015. imali uzetih 101.383 stambenih kredita, od čega je oko jedne petine indeksirano u švajcarskim francima, objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS).
Generalni sektrear tog udruženja Veroljub Dugalić je precizirao da je 19.003 podignuta stambena kredita indeksirano u francima, dok su preostali indeksirani u evrima.
On je rekao i da su banke koje imaju najviše kredita u francima uključene u radnu grupu koja je formirana u Ministarstvu finansija kako bi bio rešen problem stambenih kredita u francima, ali je napomenu da UBS nije uključen u njen rad, tako da nije u mogućnosti da kaže nešto odredjenije.
Dugalić je podsetio da je ekspanzija podizanja stambenih kredita počela 2006. godine. “Sećamo se 2007. kada je rast kredita bio 53 procenta, što iz ove perseptive deluje gotovo nestvarno”, dodao je genralni sekretar UBS-a Veroljub Dugalić.
Pema podacima UBS-a, krajem 2006. godine u Srbiji je bilo podignuto 25.184 stambena kredita, sledeće godine njihov broj je porasto na 35.957, krajem 2008. bilo ih […]

Više informacija...

Državne obveznice bolje od štedne knjižice

Štedišama koje ovih dana obnavljaju oročenje na svoje uloge da bi dogodine dobile makar nešto novca, prilično su razočarane niskim kamatama. Srećom pa imaju još opcija.
Jedna od isplativijih su državne obveznice. Prinos na te hartije od vrednosti kreće se od 4,95 odsto pa do 12,99, za obveznice nominovane u dinarima, i do 2,2 odnosno 4,5 procenta za iste kartije od vrednosti koje su izdate u evrima. Rokovi dospeća, odnosno naplate za njih su od godine pa do 11 godina. Što je rok ulaganja duži, i stopa je veća. Kamata se isplaćuje godišenje i brojka se uračunava na svakih 12 meseci. Dugo čekanje na najveći prihod do sada je mnoge kupce odvraćalo od kupovine. Međutim, od 12. novembra obveznicama se može trgovati na Beogradskoj berzi. To znači da će vlasnici moći da ih prodaju i pre roka dospeća, uz odgovarajući diskont, ili po ceni nižoj od one koja je nominovana na obveznici. Ukoliko je potražnja veća, moguće je da se […]

Više informacija...

Opštine godišnje gube milione evra na ekološkoj taksi

Naplata ekoloških taksi ide veoma teško i, recimo, tek nedavno je grad Zaječar uspeo da od Fabrike kablova naplati više od 70 miliona dinara na ime ekološke takse.
Svega 20 odsto obveznika poštuje obavezu
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović tvrdi da niko ne može samoinicijativno umanjivati iznose ekološke takse već ona mora biti onolika koliko zakon nalaže, da nijedna opština nema pravo i niko ne sme da menja iznos ekološke takse, jer je to republička odluka.
Prihodi od ekološke takse idu u opštinski buyet, a država propisije njenu visinu. Redovna naplata ekološke takse trebala bi da bude ozbiljna stavka u buyetu svake opštine, ali to u praksi nije tako jer mnogi obveznici, odnosno preduzeća i privatnici koji na bilo koji način utiču na zagađenje životne sredine, izbegavaju da je plate. Naime, procenjuje se da svega 20 odsto obveznika plaća ekološku taksu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Sistem evidencije i kontrole nije […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama