Vujović: Priznanje MMF i Svetske banke za reforme u Srbiji

Srbija je primer zemlje koja dobija priznanje za svoje reforme i obezbeđuje punu profesionalnu i finansijsku podršku MMF-a, Svetske banke i drugih finansijsih institucija za njihovu realizaciju, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović
Posle sastanka Komiteta za razvoj borda guvernera MMF-a i Svetske banke u Limi, Vujović je ocenio da je taj skup nedvosmisleno potvrdio podršku međunarodnih finansijkih instutucija i svih zemalja članica prihvatanju održivih ciljeva razvoja za narednih 15 godina kao osnove za borbu protiv siromaštva zasnovanu na punom aktiviranju ukupnih ljudskih i resursnih potencijala u svetu, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Globalna finansijska stabilnost je poboljšana, ali su rizici i dalje visoki pa su grupacije Svetske banke i MMF na današnjem Komitetu za razvoj borda guvernera Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke pozvane da nadgledaju rizike i poboljšaju pomoć zemljama kako bi održale svoj ekonomski rast i napredak.
Oslanjajući se na diskusije sa sastanaka održanih prošlog proleca […]

Više informacija...

KONKURENCIJA BANKAMA Evo šta ćemo sve moći da radimo u menjačnicama i supermarketima

Glavni ciljevi Zakona o platnim uslugama, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, su da se poveća konkurencija na tržištu platnih usluga, da se na tržište uvedu savremeni platni servisi, odnosni elektronski novac, a kroz povećanje konkurencije utiče na unapređenje kvaliteta postojećih platnih usluga i snižavanje cena tih usluga za korisnike – stanovništvo i privredu.
Cilj je, takođe, da korisnici platnih usluga budu potpuno zaštićeni, izjavila je danas Tanjugu vršilac dužnosti generalnog direktora Sektora za platni sistem u NBS Dragana Stanić.
Ilustrujući kako u praksi to izgleda, Stanić je rekla da će, na primer, menjačnica, supermarket ili bilo koje drugo postojeće ili novoformirano privredno društvo, koje dobije licencu NBS za pružanje odgovarajućih platnih usluga i/ili izdavanje elektronskog novca, moći da izvršava na primer platne transakcije uplate za troškove komunalnih usluga, da prima i šalje novčane doznake, da izdaje kreditne kartice, da pruža uslugu plaćanja na internetu na […]

Više informacija...

Prodati državni zapisi za tri milijarde dinara

Uprava za javni dug prodala je juče sve ponudjene šestomesecne državne zapise u ukupnoj vrednosti od tri milijarde dinara. Državni zapisi su prodati po stopi prinosa od 4,09 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 07. aprila 2016. godine, objavilo je Ministarstvo finansija.
Stopa prinosa, po kojoj su prodate jučerašnje hartije od vrednosti, niža je za 0,48 procentnih poena u odnosu na prethodnu aukciju hartija od vrednosti iste ročnosti emitovane septembra 2015. godine.
Primanja po osnovu emitovanih državnih zapisa koristiće se za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti koje dospevaju u oktobru 2015. godine.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

U banke samo po gotovinu

Građani Srbije, pokazuju poslednji podaci bankara, sve se manje zadužuju. Stambeni krediti u padu. Prosečan kratkoročni zajam 4.800 evra
Građani Srbije se sve manje zadužuju kod banaka, što potvrđuju i poslednji podaci Udruženja banaka Srbije koji ukazuju da stanovništvo jedino uzima gotovinske kredite, a da sve ostale uglavnom vraća, pišu Večernje novosti.
Keš pozajmice su za poslednjih mesec dana porasle za oko milijardu dinara. U avgustu su iznosile 213,7 milijardi, a u septembru su premašile 214,6 milijardi dinara. Stambeni krediti su u padu. Tako su u avgustu iznosili 372,5 milijardi, a prošlog meseca 370,7 milijardi dinara. Za poslednjih 12 godina građani su se kod banaka zadužili 698,04 milijarde dinara ili nešto više od 5,8 milijardi evra. 
Prema ovom iznosu svaki građanin duguje 838 evra bankama ili nešto više od 100.000 dinara. S prosečnom platom od 360 evra, to nije mali dug. Prosečan kratkoročni zajam iznosi 4.800 evra, a stambeni 34.000 evra. 
Zaduživanje stanovništva od 2006. godine, kada je krenula ekspanzija uzimanja […]

Više informacija...

Menjači i prodavci kredite dele i naplaćuju komunalije

Glavni ciljevi Zakona o platnim uslugama, koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra, jesu da se poveća konkurencija na tržištu platnih usluga, da se na tržište uvedu savremeni platni servisi (elektronski novac), a kroz povećanje konkurencije utiče na unapređenje kvaliteta postojećih platnih usluga i snižavanje cena tih usluga za korisnike – stanovništvo i privredu – izjavila je vršilac dužnosti generalnog direktora Sektora za platni sistem u NBS-u Dragana Stanić. – Cilj je, takođe, da korisnici platnih usluga budu potpuno zaštićeni.
Ilustrujući kako to izgleda u praksi, ona je rekla da će, na primer, menjačnica, supermarket ili bilo koje drugo postojeće ili novoformirano privredno društvo koje dobije licencu NBS-a za pružanje odgovarajućih platnih usluga i/ili izdavanje elektronskog novca, moći da izvršava, na primer, platne transakcije, uplate za troškove komunalnih usluga, da prima i šalje novčane doznake, da izdaje kreditne kartice, da pruža uslugu plaćanja na globalnoj informatičkoj mreži i drugo.
– NBS je već izdao dve dozvole za platne institucije za […]

Više informacija...

Nivo novca u sistemu životnog osiguranja ispod proseka

Uprkos porastu broja korisnika životnog osiguranja u Srbiji tokom 2014.godine, ukupni nivo novca u sistemu životnog osiguranja još je višestruko ispod evropskog i regionalnog proseka, rečeno je danas na konferenciji Danas konferens centra “Životno osiguranje i uloga medija”.
Savetnik u sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija Dejan Hadžić rekao je da je od ukupnog korpusa “osiguravajućih” medijskih objava, udeo vezan za životno osiguranje drastično opao sa 16,7 posto u 2012. godini na skromnih 8,8 posto u prvoj polovini 2015.godine.
Stanje industrije životnog osiguranja u stvari daleko je od idealnog, pre svega zbog činjenice da je rast veliki, ali sa jako niske polazne tačke, koja je drastično niža od donje granice evropskog proseka, ukazuje da je važna ozbiljna medijska kampanja kojom bi se na sistemski način najšira javnost informisala o svim prednostima ovog vida dugoročne štednje, rečeno je na skupu, saopštio je Danas konferens centra.
Nikola Rodić, direktor Odeljenja za […]

Više informacija...

Bolje štedeti u dinarima

Dinarska štednja je isplativija od devizne, osim u slučajevima kad se štedi sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti, pokazalo je istraživanje finansijskog portala „Kamatica”, koji je u okviru predstojeće Nedelje štednje ispitivao isplativost štednje.
„Svaki vid štednje ima prednosti i mane pa tako ne bi trebalo da jurimo za kamatom, nego da tip štednje prilagodimo svojim potrebama i mogućnostima”, navedeno je u analizi.
Stručnjaci ističu da je prednost dinarske štednje u znatno višoj kamatnoj stopi u odnosu na ostale valute, kao i u neoporezivanju ostvarene kamate, a da je posebno značajno to što je reč o jedinoj vrsti štednje kod koje je kamatna stopa na uloženi novac sasvim sigurno veća od inflacije.
Opravdanost štednje u nekoj valuti može se utvrditi samo ako se uporede visina ostvarene kamatne stope s visinom inflacije u zemlji kojoj je ta valuta matična, kažu u „Kamatici”, i podsećaju na […]

Više informacija...

MAT: Stigle dobre vesti

U makroekonomskim kretanjima u avgustu preovlađuju dobre vesti. Najveći udeo u izvozu u prvih osam meseci godine dala poljoprivreda, kažu u MAT-u.
U makroekonomskim kretanjima u avgustu preovlađuju dobre vesti, među kojima je međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 12,9 odsto i prerađivačke industrije od 6,5 odsto, a prehrambena industrija je u avgustu imala porast od 2,8 odsto i to je najbolji rezultat u 2015. godini, rečeno je na predstavljanju najnovijeg broja časopisa MAT.
Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da ako se zadrži taj trend rasta u 2015, dostićićemo najveći rast industrije od 1980. godine. Spoljna trgovina je zabeležila međugodišnji rast u avgustu od 9,5 odsto, gde je rast izvoza bio 12 odsto, a uvoz 8,3 odsto. 
Deficit tekućeg platng bilansa od januara do jula je iznosio 795,4 miliona evra, što je 30,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kazao je Nikolić. 
Neto priliv direktnh stranih investicija 1,014 milijardi evra, a rast deviznih rezervi iznosio je 370 miliona evra, za […]

Više informacija...

MMF potvrdio: Rast BDP Srbije 0,5 odsto

Bruto domaći proizvod Srbije će ove godine ostvariti rast od 0,5 odsto, a u narednoj godini rast od 1,5 odsto, prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda.
MMF potvrdio: Rast BDP Srbije 0,5 odsto
U novom izveštaju “Perspektive svetske ekonomije”, MMF prognozira i da će inflacija u Srbiji ove godine iznositi 1,6 odsto, a 2016. godini 3,4 odsto, da će deficit tekućeg računa biti 4,0 odsto BDP u 2015, a dogodine će pasti na 3,8 odsto, dok će stopa nezaposlenosti ove godine biti 20,6 odsto, a naredne godine 21,8 odsto.
MMF je ove godine, u maju, već revidirao svoju prošlogodišnju prognozu privrednog rasta Srbije sa minus 0,5 procenata na 0,0 odsto, a sada je ponovo povećao procenu rasta srpskog BDP na 0,5 procenata.
Srbija je svrstana u grupu evropskih zemalja u razvoju, koje će, prema projekcijama MMF, ostvariti skroman rast od 3,0 odsto u 2015/2016. godini.
Ovaj region je, kako tvrdi međunarodni kreditor, imao koristi […]

Više informacija...

Korišćenje kreditnih kartica i dalje papreno skupo

Bankari ne odustaju od visokih kamatnih stopa, naknada i provizija za korišćenje kreditnih kartica, a pravdaju ih skupim izvorima za njihovo plasiranje na srpskom tržištu. Tako su kamate i dalje na nivou od 24 do 33 odsto, na “plastiku” koja je sve manje omiljena među građanima sa prosečnim primanjima, pišu Novosti.
Svako ko iskoristi maksimalni limit i mesečno otplaćuje samo rate od pet odsto, najveći deo plati za kamatu. Tako, kod limita od 50.000 dinara mesečna rate je 3.506 dinara, a od tog iznosa na kamatu i održavanje tekućeg računa za koji je vezana kartica mora da odvoji oko 1.200 dinara. Za trošak ostaje oko 1.300 dinara. U slučaju da kasni sa uplatom rate nedelju dana moraće da izdvoji dodatnih 800 dinara za zateznu kamatu. Ako se odluči da podigne na bankomatu taj novac, provizija je od tri do četiri odsto ili kod nekih banaka minimum 200 dinara. Neke […]

Više informacija...