Izvršitelji od danas blokiraju i štednju kako bi naplatili dug

Od danas, 1. oktobra, privatnim izvršiteljima dostupni su podaci o svim računima građana u bankama, a novac će moći da blokiraju i ako je u pitanju oročena štednja.
Zakonom o platnim uslugama, koji se primenjuje od danas, predviđeno je postojanje jedinstvenog registra računa fizičkih i pravnih lica. Zahvaljujući ovakvoj bazi, ukupno 209 izvršitelja u Srbiji lakše će naplaćivati dugovanja građana za komunalije jer će od centralne banke dobijati podatke o svim računima građana u bankama u Srbiji. Ove informacije koristiće kod naplate dugovanja za struju, vodu, grejanje, telefon, kablovsku televiziju, ali i u slučaju dugovanja po osnovu alimentacije i zaostalih zarada…
– Izvršitelji će sada moći od NBS da pismenim dopisom traže podatke o brojevima deviznih ili dinarskih tekućih i štednih računa. Ukoliko dužnik ima otvorene račune u bankama, izvršitelj će doneti zaključak o prinudnoj naplati i poslati ga banci. Banka će potom morati da blokira određen novac i da […]

Više informacija...

Po pozajmice će se ići u banke, supermarkete, menjačnice…

Nova pravila u pružanju platnih usluga stupila su na snagu i donose obavezu bankama da klijente obaveštavaju o promenama na njihovom računu.
Klijent, od juče, može da raskine ugovor s bankom kad god poželi, a otkazni rok ne može biti duži od dva meseca. Zatvaranje tekućeg računa je bez troškova za klijenta. Ukoliko banka menja cene usluga, o tome mora klijenta da obavesti dva meseca ranije. U slučaju da dođe do nesporazuma na relaciji klijent–banka, na finansijskoj kući je da dokazuje ko je u pravu. Sve uplate i isplate u dinarima moraju se obaviti istog dana kada su predate. Banka je obavezna da jednom mesečno klijentu dostavi podatke o svim transakcijama koje je imao na računu, a taj izvod mora da sadrži sve troškove koje je banka zaračunala. Sve transakcije na svim računima moraju biti predstvaljene pojedinačno.
Da li će ti dodatni troškovi koje će banke imati po svakom […]

Više informacija...

NBS: Dinarska štednja raste od aprila

Dinarska štednja, nakon dva tromesečja pada, od aprila beleži rast, pa je krajem juna iznosila 40 milijardi dinara, što je za 3,5 milijardi dinara više nego na kraju marta.
Devizna štednja je, i pored dospeća obveznica stare devizne štednje, ostala gotovo nepromenjena u poređenju sa prvim tromesečjem, pa je učešće dinarske u ukupnoj štednji povećano za 0,3 procentna poena na 3,8 posto, stoji u Izveštaju o dinarizaciji objavljenom na sajtu NBS. Rast dinarske štednje posebno je značajan kod štednje na rokove dospeća preko jedne godine (2,3 milijarde dinara), i to najvećim delom na ročnost od jedne do dve godine (dve milijarde dinara).
Dinarska štednja položena na rokove kraće od godinu dana takođe je, kako piše u ovom izveštaju, povećana za 1,2 milijarde dinara / najviše za ročnost od tri do šest meseci – 1,6 milijarde dinara.
Štednja na rokove do godinu dana i dalje predstavlja preovlađujući vid dinarske štednje stanovništva sa […]

Više informacija...

Spoljni deficit povećan za 2,2 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije od januara do avgusta 2015. bila je oko 18,63 milijardi evra, što je za 7,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Spoljni deficit povećan za 2,2 odsto
Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih osam meseci 2015. godine bila je oko 20,7 milijardi ili za 12,5 odsto manja nego u istom periodu prošle godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od oko 7,97 milijardi evra ili za devet odsto više u nego u periodu od januara do avgusta 2014. godine, dok je uvoz bio 10,66 milijardi evra ili za 5,9 odsto veći.
Deficit u prvih osam meseci, bio je oko 2,69 milijardi evra, što čini smanjenje od 2,2 odsto u odnosu na isti period 2014. godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 74,7 odsto i veća je u odnosu na isti period prethodne godine, kada je iznosila 72,6 odsto.
U strukturi izvoza i […]

Više informacija...

MMF upozorava kompanije iz zemalja u razvoju

Međunarodni monetarni fond je upozorio kompanije iz zemalja u razvoju, koje su zajedno nagomilale dugove, da se era niskih kamatnih stopa približila kraju. Ovo upozorenje je stiglo nakon što su kompanije nagomilale dug na rekordnih 18 biliona dolara, javlja Reuters.
U najnovijem izveštaju “Globalna finansijska stabilnost”, MMF je ukazao da je najveći rast koeficijenta zaduženosti tj. odnosa dugoročnog duga kompanije prema ukupnom akcijskom kapitalu, registrovan u “ranjivijim sektorima”, kao što su građevinarstvo, rudarstvo, nafta i gas, koji su, kako ocenjuje Fond, naročito izloženi aktuelnim rizicima.
Posmatrano po regionima, najupečatljiviji preokret je evidentiran u Kini i Latinskoj Americi, gde ukupan korporativni koeficijent zaduženosti iznosi 120 odsto i 110 odsto, respektivno, dok je taj koeficijent u građevinskim sektorima tih regiona blizu 275 i 200 odsto, navodi Reuters.
“Očigledno je da raste zabrinutost zbog trenda porasta koeficijenta zaduženosti u poslednjih nekoliko godina, jer je većini finansijskih kriza na tržištima u razvoju prethodio […]

Više informacija...

Ekonomisti o jačanju dinara – 120 za evro i na kraju godine

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenio je da se najnovije jačanje dinara može povezati i sa nešto većim prilivom deviza koji su unele izbeglice u Srbiju, ali kao faktor koji je doprineo jačanju nacionalne valute navodi i značajan pad kamatnih stopa na devize.
Taj “gep” u korist dinara je, kako dodaje, sada dosta veliki, te mnogi investitori ulažu u dinarske trezorske hartije od vrednosti što povećava tražnju za domaćom valutom.
Dinar je danas nastavio rast za 0,1 odsto prema evru, nakon što je NBS kupila juče 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, i zvanični srednji kurs je 119,7491 dinara za jedan evro, što je novi najviši nivo domaće valute od početka ove godine.
Nacionalna valuta prema zajedničkoj valuti evrozone vredi 0,5 odsto više nego pre mesec dana a 0,8 odsto manje nego godinu ranije, saopštila je NBS.
Najniža vrednost dinara prema evru ove godine bila je 29. januara, 123,57 dinara.
Hanić […]

Više informacija...

Švajcarci najbogatiji i najzaduženiji

Građani Švajcarske i dalje su najbogatiji na planeti, kada je reč o finansijskoj imovini po stanovniku, ali su, paradoksalno, ujedno i najzaduženiji, s prosečnih 80.000 evra po stanovniku, pokazalo je istraživanje osiguravajuće kompanije Allianz.
Finansijska aktiva po stanovniku, u Švajcarskoj, u 2014. godini, vredela je 157.450 evra, prema 146.540 u 2013, a vodeće mesto u svetu, po tom parametru, ova zemlja zauzima počev od 2000. godine, preneo je švajcarski list 24 sata.
Švajcarska se na prvoj poziciji u svetu nalazi i prema visini zaduženosti stanovništva, iako je ona poslednjih godina tek blago porasla. Stopa zaduženosti građana u odnosu na bruto domaći proizvod ostala je visoka, 122 odsto u 2014. godini. Poređenja radi, nivo duga stanovništva u Nemačkoj iznosi 55 odsto BDP, u Austriji 51 odsto.
Na globalnom planu, finansijska aktiva u prošloj godini skočila je 8,1 odsto, na rekordni nivo od 100.600 milijardi evra, pokazala je ova studija (Global Wealth […]

Više informacija...

Od oktobra manji nameti za platne kartice

Namera NBS da ograniči proviziju koju banke obračunavaju trgovcima kad kod njih kupci plaćaju platnim karticama mogla bi građanima da omogući plaćanje „plastikom“i na kioscima, ali i da snizi cene. Ove provizije su kod nas i do tri odsto cene proizvoda, a u EU 0,2-0,3 odsto.
Visoke naknade banaka i kartičarskih organizacija, poput „Vize“, godinama upropašćavaju male radnje, koje zbog toga stavljaju ključ u bravu, povećavaju cene ili ukidaju plaćanje „plastikom“. Sada Narodna banka Srbije (NBS) priprema propis koji će prvi put regulisati visinu bankarskih provizija na transakcije platnim karticama.
Građani oštećeni
Ovo je zajednička provizija banaka i kartičarskih organizacija, kao što su „Viza“ i „Masterkard“, a u bankama baš njih optužuju za veliki trošak koji imaju male radnje. Ove trgovine moraju ukupno da plate proviziju od tri odsto iznosa koji im plati kupac, a s obzirom na to da su im marže relativno niske, često ostaju bez zarade. Trgovci […]

Više informacija...

Preprodaja nenaplativih kredita starih 30 godina

Erste banka prodala je deo svojih otpisanih potraživanja češkom APS fondu, saopšteno je iz te banke. Reč je o potraživanju od 85 firmi, a ukupna vrednost potraživanja iznosila je 23,5 miliona evra. Prodati nenaplativi krediti plasirani su u poslednjih 30 godina, a veliki deo je nasleđen iz portfolija Novosadske banke. Kompanije iz tog paketa su uglavnom likvidirane, u bankrotu ili u postupku likvidacije, a petinu čine aktivna privredna društva koja su pod drugim blokadama. Grane poslovanja tih kompanija su maloprodaja, transport, građevinarstvo, poljoprivreda i nekretnine, dodaje se u saopštenju. Erste banka je sva ta potraživanja otpisala 2014. godine i njihova prodaja APS fondu predstavlja vanredni prihod za banku. Erste banka je time postala jedna od prvih banaka na tržištu Srbije koja je svoja nenaplativa potraživanja prodala stranom fondu u skladu s praksom koja se sprovodi u zapadnim zemljama.
Do kraja godine planira se prodaja još jednog paketa NPL-a. […]

Više informacija...

Najbolje u Beočinu, a najteže u Bačkom Petrovcu

Prosečna plata u Srbiji, bez poreza i doprinosa, prošlog meseca bila je 44.630 dinara. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošlog meseca najviše su zarađivali zaposleni u beogradskoj opštini Surčin – 75.957, a najmanje u opštini Malo Crniće – 19.748 dinara. Zvanični podaci pokazuju da je razlika između najveće i najmanje prosečne neto zarade isplaćene prošlog meseca u Srbiji čak 56.209 dinara. Među opštinama s najnižim prosečnim primanjima u Srbiji su Topola – 23.534, Trgovište – 25.580 i Bački Petrovac – 25.973 dinara.
Posmatrano po regionima, platu veću od prosečne imali su zaposleni u Beogradu – 55.399, a manju od proseka radnici u Vojvodini – 43.104, Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 37.701, i južnoj i istočnoj Srbiji – 38.569 dinara.
U Vojvodini najveći prosek zarada prošlog meseca imala je Južnobačka oblast, u kojoj su Novi Sad, Petrovaradin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama