Lakše do posla u industriji video igrara

Univerzitet Educons i novosadska IT kompanija Eipix Entertainment potpisali su sporazum o saradnji, a cilj je da se studenti Fakulteta digitalne produkcije Univerziteta Educons uključe u intenzivnu stručnu praksu i profesionalnu obuku za angažman u industriji razvoja video-igara.
„Uzevši u obzir da je Univerzitet Educons u potpunosti prešao na projektni način studiranja koji podrazumeva intenzivnu praktičnu dopunu teorijskog znanja koje studenti stiču u učionici, biramo kompanije za saradnju koje će mladima ponuditi najpre kvalitetnu praksu, ali i mogućnost zaposlenja. Verujemo da je ovaj model višestruko koristan kako za studente, tako i za interakciju tržišno orijentisanih kompanija i visoko-obrazovnih institucija“, istakao je Aleksandar Andrejević, rektor Univerziteta Educons.
Eipix se već 10 godina bavi razvojem video-igara i trenutno je najproduktivniji proizvođač igara HOPA žanra na svetu (Hidden Object Puzzle Adventure). Sa više od 40 naslova na HOPA tržištu i planom da se do kraja godine uključi i u tzv. Free […]

Više informacija...

PKS: Privrednici da prijave štetu zbog zatvaranja prelaza

Privredna komora Srbije pozvala je danas privrednike kojima je naneta šteta jednostranim zatvaranjem graničnih prelaza od strane Hrvatske, da se jave nacionalnoj asocijaciji srpske privrede, radi podrške i efikasnijeg rešavanja nastalih problema.
Kako je navedeno u saopštenju PKS, procena je da su gubici srpske privrede zbog zatvaranja teretnog saobraćaja na graničnom prelazu sa Hrvatskom veliki, a da posledice imaju i ekonomije regiona i Evrope, jer je to jedan od najfrekventnijih evropskih putnih pravaca.
Iz PKS navode i da je zbog utvrđivanja tačnog iznosa štete neophodno prikupiti podatke o robi koja je blokirana na granici, njenom roku trajanja, ugovornim kaznama za kašnjenje prilikom isporuka.
Neophodno je prikupiti podatke i koliko špeditere košta stajanje vozila, koliko je ugovorenih poslova odloženo ili izgubljeno, koliki su gubici na putarinama zbog zastoja ili odluke da se zaobiđu srpske saobraćajnice, kao i koliki će iznos morati da plate osiguravajuće kompanije na terete koji su na taj […]

Više informacija...

Blokirane firme dužne više od dve milijarde evra

Privredu Srbije karakteriše nesigurnost u naplati potraživanja i smanjena finansijska disciplina, zbog toga što privredni subjekti ne izvršavaju svoje obaveze, ili to čine neuredno. U Srbiji je 30. aprila, po podacima Narodne banke Srbije, bilo blokirano 55.795 privrednih subjekata s ukupnim neizmirenim obavezama od 272,2 milijarde dinara. Od tog broja 29.556 su računi pravnih lica s ukupnim neizmirenim obavezama od 256,7 milijardi dinara, dok je 26.239 preduzetnika u blokadi s ukupnim neizmirenim obavezama od 15,5 milijardi dinara.
Ta nelikvidnost i blokada poslovnih računa poslovnih subjekata vodi prinudnoj naplati potraživanja, a to dalje pogoršava njihovu finansijsku situaciju i onemogućava uredno servisiranje preuzetih obaveza prema kreditorima, a pre svega bankama i drugim finansijskim institucijama, ali i prema zaposlenima. S druge strane, u slučaju niske likvidnosti, odnosno nelikvidnosti, ne samo da se povećava rizik naplate već se napori usmeravaju ka opstanku i preživljavanju na tržištu umesto ka rastu i razvoju […]

Više informacija...

Kamata na štednju menja smer?

Kamata na štednju u pojedinim bankama već krajem godine mogla bi da bude nula, a bankari čak pominju mogućnost da štedišama naplaćuju „ležarinu“.
Kako saznaje Blic, u pojedinim bankama poslednjih mesec dana ozbiljno se pripremaju da ukinu kamate na štednju, a u bankarskim krugovima čak se pominje i mogućnost uvođenja takozvane negativne stope. To bi značilo da će banke štedišama za novac naplaćivati „ležarinu“, kao u Švajcarskoj ili u Nemačkoj, gde je negativna stopa 0,1 odsto. U jednoj stranoj banci u Srbiji klijentu su objasnili i da bi njegov štedni račun mogao da bude tretiran kao otvoren, poput tekućeg, za koji plaća održavanje.
Novca imamo toliko da ne znamo šta ćemo sa njim. Problem je to što je sve manje načina da zaradimo. Danas malo ko traži veliki kredit. Imamo i dosta građana koji kasne u otplati kredita. U takvoj situaciji isplata kamate na štednju samo je nepotreban trošak, kažu […]

Više informacija...

Ako razmišljate o dinarskom kreditu, malo se strpite

Ako ovih dana razmišljate da uzmete kredit, savet bankara je da sačekate jer će kamate na zajmove u dinarima već za mesec dana biti i ispod deset odsto.
Jednocifrene kamate na dinarske kredite godinama su bile samo san, ali od prošle nedelje, kada je Narodna banka Srbije snizila referentnu kamatu na pet odsto, bankari su počeli da pripremaju nove cenovnike. Niže kamate, tvrde sagovornici Blica, već krajem narednog meseca mogle bi da se nađu u ponudi svih banaka. Bankari imaju sve više razloga da obaraju kamate u dinarima. NBS je spustila referentnu kamatu sa 10,5 odsto u 2012. na pet odsto. To je donelo pad bankarskih kamata sa 30 na 10 odsto.
Očekujemo i dalji pad imajući u vidu nisku inflaciju i stabilan kurs dinara. Takođe, banke trenutno imaju mnogo novca i nemaju gde da ga plasiraju, pa će biti prinuđene da spuštaju kamate, kažu u jednoj banci.
Ekonomista Zoran Grubišić […]

Više informacija...

Srbija će iz pretpristupnih fondova EU do 2020. godine dobiti 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći

Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije je u Novom Sadu organizovala radionice za predstavnike civilnog sektora, sa ciljem da se NVO u budućnosti što više uključe u sprovođenje međunarodne razvojne pomoći Srbiji.
Srbija će iz pretpristupnih fondova EU od 2014. do 2020. godine dobiti 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći, od čega 200 miliona 2016. godine. Predstavnici Kancelarije razgovarali su s predstavnicima civilnog sektora o njihovom uključivanju u planiranje, programiranje i praćenje te pomoći.
Predstavnica Kancelarije za evropske integracije Nevena Marčeta istakla je da je osnovni cilj radionice u Novom Sadu utvrđivanje potreba mreže SEKO (Sektorske orzaizacija civilnog društva), koja okuplja oko 400 organizacija civilnog društva, kako bi se mogla planirati podrška njihovom radu i saradnja s Kancelarijom.
Uloga SEKO biće da aktivno učestvuje u procesu programiranja sredstava, zastupajući interese organizacija koje predstavlja. U radionici su učestvovali i predstavnici projekta TACSO (Tehnička pomoć za organizacija civilnog društva).
– Ovakvim načinom […]

Više informacija...

Nove fabrike trebaju, ali ne po svaku cenu

Za stabilan i dugoročan rast srpske ekonomije domaćoj privredi neophodan je kontinuiran priliv direktnih stranih investicija od 1,5 milijardu evra godišnje. Za sedam meseci 2015. godine neto priliv direktnih stranih investicija vredeo je 742 miliona evra, a u istom periodu prošle godine 821 milion evra. Iz ovih zvaničnih podataka jasno je da su nam nove investicije preko potrebne i dok se koplja lome oko toga kako ih privući ekonomisti upozoravaju da su nam nove fabrike važne, ali ne po svaku cenu .
Do kraja meseca Vlada Srbije bi trebalo da usvoji Zakon o naknadama kojim će se regulisati davanje subvencija investitorima. Čitavu deceniju država investitore pokušava da privuče subvencijama – davala je i do 10.000 evra za novootvoreno radno mesto. Najviše novca dobio je „Beneton”, po 9.000 za 2.000 radnih mesta.
Za deset godina Uredba o privlačenju direktnih investicija 10 puta je prepravljana. Rezultat: 54 projekta je uspešno završeno, 153 […]

Više informacija...

Samo banka može otkupiti dugove od banke

Savetnik guvernera Narodne banke Srbije za ekonomska pitanja Petar Sekulić izjavio je, govoreći o kreditima  s građanima koje brine da li će banke prodavati ta dugovanja, da je prodaja potraživanja od građana moguća samo ukoliko je kupac druga banka. On je rekao da to proizlazi iz Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
– Deo strategije odnosi se na to da se analizira i sagleda mogućnost da se taj deo tržišta liberalizuje, što znači da se dozvoli i drugim akterima na tržištu da kupuju potraživanja od građana, ali to nikako nije nešto što će biti učinjeno po svaku cenu – istakao je Sekulić. – Bez obzira na to da li banka proda potraživanje prema građanima koje ima, uslovi koje građanin ima kao korisnik tog kredita ne smeju nikako biti promenjeni i građani nikako ne mogu biti stavljeni u položaj nepovoljniji od onog u kojem su već.
Sekulić je objasnio da je […]

Više informacija...

Poljoprivreda i preduzetnici bankama omiljeni klijenti

Tokom letnjih meseci i banke su, izgleda, bile na odmoru, bar kada su u pitanju krediti. Zato se suma zajmova u avgustu zaustavila na svoti od 697,68 milijardi dinara. To je tek 0,1 odsto više nego što je bilo u julu, govore podaci Kreditnog biroa Srbije i Udruženja banaka Srbije. Rast su u proteklom periodu zabeležili zajmovi namenjeni poljoprivrednicima i oni za refinansiranje. Najveći pad zabaležen je kod kreditiranja  preduzetnika.
Krediti dati poljoprivrednicima iznosili su krajem prošlog meseca 43,97 milijarde dinara. To je 4,4 odsto više nego na koncu prošle godine. O tome koliko će pojačano kreditiranje doprineti toj grani dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ kaže:
– To su krediti koji su mahom dati malim poljoprivrednim gazdinstvima – navodi Vasiljević. – Nema tu velikih preduzeća i nekadašnjih kombinata. Mala gazdinstva su za banke interesantna pre svega zbog sigurnosti. Ti zajmovi […]

Više informacija...

Izmene u Zakonu o hipoteci – Klijenti mogu da tuže banku za oduzet stan

Najnovije izmene Zakona o hipoteci, usvojene posle primedbe Ustavnog suda, omogućuju građanima da se žale sudu jer im je banka oduzela stan zbog kašnjenja u otplati kredita.
Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o hipoteci početkom jula ove godine. Međutim, kako saznaje „Blic“, Vlada Srbije je prošle nedelje usvojila nove izmene tog akta nakon primedbe Ustavnog suda.
Taj vrhovni organ naložio je, naime, da se odbaci odredba zakona po kojoj građani nemaju pravo da tuže banku jer im je oduzela stan vansudskim putem. Tako je najnovijim izmenama Zakona o hipoteci definisano da banka klijentima može vansudskim putem oduzeti stan zbog kašnjenja u otplati kredita, ali klijent zbog toga ima pravo da je tuži i, ukoliko dobije spor, banka mora da ga isplati u visini u kojoj je procenila vrednost stana.
Nova pravila odnose se na sve građane koji su kredit garantovali nekretninom ili zemljištem, ali i na sve koji tek […]

Više informacija...