Inovativnost podstiče razvoj

„Uslovi tržišta utiču na poslovanje tržišnih igrača tako što podstiču razvoj, jer efikasna rešenja moraju da budu u skladu sa stvarnim potrebama i mogućnostima korisnika, dok u isto vreme moraju da budu inovativna u cilju podsticanja napretka. Primer za to je naša inovativna beskontaktna tehnologija, koja se implementira u standardnim karticama kako bi omogućile plaćanje i prislanjanjem na čitač i provlačenjem, a upravo su takve dodatne pogodnosti, uz sigurnost plaćanja kao prioritet, ono što utiče na dalji napredak“, ističe Artur Turemka, direktor MasterCarda za tržišta Balkana.
Srpski potrošači mogu iz širokog asortimana MasterCard proizvoda koji su u ponudi partnerskih banaka MasterCarda da odaberu proizvod koji najviše odgovara njihovom načinu života i navikama u potrošnji. Korisnicima kartica se savetuje da koriste debitne kartice za lakši pristup raspoloživim sredstvima na svojim računima i kao mnogo pogodniji način za svakodnevna plaćanja, a da koriste kreditne kartice za pristup dodatnim sredstvima prilikom većih kupovina, ističeTuremka.
„Rezultati našeg najnovijeg istraživanja MasterIndex Srbija 2015 su pokazali da […]

Više informacija...

Bolje osigurati kredit nego zvati žiranta

Kada klijent banke, iz bilo kojeg razloga, više ne može da redovno ispunjava svoje obaveze, ne zna se kome je teže – njemu ili nadležnima u banci. On se plaši suda, prinudne naplate, za banku se problem ogleda u tome što rastu loši plasmani, a to zahteva dodatne rezervacije. Najgore prolaze žiranti, ukoliko je zajam tako obezbeđen, jer na njih pada teret izmirivanja daljih obaveza. Zato se ljudi sve teže odlučuju za žiriranje, čak i kada su u pitanju bliski srodnici. U tom slučaju ispada da je klijentima „najbliži rod“ – osiguravajuća kuća-
Banke ne samo da klijentima sve češće nude polise osiguranja već ih u startu kalkulišu u zajam kao trošak i nude to u paketu. Većina banaka je napravila programe s osiguravajućim kućama s kojima sarađuje pa klijent nije u obavezi da osim banke bira i osiguravača. Kada kupe polisu, dužnici ne mogu računati na to da će im osiguravajuća kuća otplatiti ceo zajam, ali se na nju […]

Više informacija...

Poreznici kontrolišu fiskalne kase i vikendom

Poreska uprava saopštila je danas da je, od 11. jula, pojačala kontrolu prometa i izdavanja fiskalnih računa, kao nastavak borbe protiv sive ekonomije, a kontrola fiskalnih kasa radi se i vikendom.
– Pojačane kontrole na terenu podrazumevaju angažovanje svih inspektora i rad van propisanog radnog vremena, odnosno i vikendom. Predmet kontrola je, osim evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i radno pravni status angažovanih radnika – piše u saopštenju.
Prema podacima Poreske uprave, tokom proteklog vikenda, 11. i 12. jula, kontrolisan je 771 poreski obveznik, a nepravilnosti su utvrđene u 46,69 odsto slucajeva.
– Prema ovim poreskim obveznicima primenjene su mere iz nadležnosti Poreske uprave. Protiv 299 poreskih obveznika kod kojih je utvrđeno da nisu poslovali u skladu sa propisima, pokrenuli smo prekršajni postupak, dok je privremena mera zabrane obavljanja delatnosti izrečena prema 232 obveznika – piše u saopštenju.
Poreska uprava, kako piše, periodično sprovodi intenzivnije kontrole, na onim podrucjima gde se obaveza evidentiranja ne sprovodi u punom obimu, odnosno ne poštuju propisi.
Procenat izdavanja […]

Više informacija...

Naftna industrija u službi obrazovanja i budućnosti – Čeka ih siguran posao

Stipendisti NIS-a koji se školuju na univerzitetima u Ruskoj Federaciji i Kembridžu posetili su juče sedište kompanije u Novom Sadu. Studenti su se upoznali sa načinom rada, osnovnim delatnostima i ciljevima kompanije NIS. Ovde će da primene znanje: Studenti se školuju na prestižnim fakultetima za naftu i gas
NIS stipendira čak 25 studenata koji akademsko obrazovanje stiču na prestižnim fakultetima za naftu i gas na univerzitetima „Gubkin“ u Moskvi i „Gorni“ u Sankt Peterburgu.
Stipendija obuhvata troškove školovanja za sve godine studija, smeštaj, prevoz, medicinsko osiguranje, kao i mesečnu novčanu sumu, dok studenti imaju obavezu da vredno uče, polažu ispite u roku i sa dobrim prosekom.
Nakon završetka studija, sve očekuju obezbeđena radna mesta u NIS-u. Zajedno sa studentima iz Rusije u poseti je bio i Milan Krstajić, jedan od najuspešnijih mladih fizičara sveta, takođe NIS-ov stipendista, koji se školuje na Triniti koledžu u Kembridžu.
Stipendiste je dočekao direktor Funkcije za organizaciona pitanja NIS-a Andrej Šibanov.
– Vaš trud i uspeh su prepoznati i […]

Više informacija...

Inflacija u EU pala na 0,1 odsto

Godišnja inflacija u Evropskoj uniji pala je u junu ove godine na 0,1 odsto sa majskih 0,3 odsto, dok je u evrozoni indeks rasta potrošačkih cena u junu takođe opao na 0,2 procenta godišnje sa 0,3 odsto u maju, objavljeno je danas na sajtu evropske službe za statistiku Evrostata.
Stopa inflacije je u junu 2014. u Evropskoj uniji iznosila 0,7 odsto, dok je u evrozoni bila 0,5 odsto, dodaje Evrostat. Negativna godišnja stopa inflacije je u junu 2015. registrovana u osam članica evrozone, pri čemu je najniža zabeležena na Kipru (-2,1 odsto), zatim Grčkoj (-1,1 odsto), Rumuniji i Sloveniji (po minus 0,9 odsto).
Najviša godišnja stopa inflacije u junu je, kako navodi Evrostat, registrovana na Malti (1,1 odsto), Austriji (1,0 odsto), Belgiji i Češkoj (po 0,9 odsto).
U poređenju sa prethodnim mesecom, godišnja inflacija je u junu pala u 13 zemalja članica, zadržala se na stabilnom nivou u sedam, dok je porasla u osam država.
U junu ove godine, najviše su poskupele usluge […]

Više informacija...

Vlada Srbije usvojila predlog zakona o platnim uslugama

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o obavljanju plaćanja pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica koje ne obavlja delatnost, kojim su uređene oblasti pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Predložena zakonska rešenja će unaprediti efikasnost, ekonomičnost i podići standarde u oblasti platnih usluga, saopšteno je posle sednice Vlade.Usvojen je i Predlog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju kojim se uređuje oblast ; javnog prevoza, prevoza za sopstvena potrebe i ostali uslovi ; za organizovanje prevoza u drumskom saobraćaju.Vlada je usvojila i Predlog zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Izvor: Blic

Više informacija...

Agencija: Dovoljno para za štediše u slučaju gašenja banke

Agencija za osiguranje depozita ima dovoljno sredstava da zaštiti štedište u slučaju da neka od banaka u Srbiji ode u stečaj ili likvidaciju, kažu za “Blic” u ovoj instituciji.
Sa koliko novca ova agencija tačno raspolaže, tajna je u svim ovakvim organizacijama u svetu. Ono što je poznato jeste da Agencija ima određena sredstva u svom fondu, ali i da ako zatreba ima i nekoliko rezervnih izvora.Agencija za osiguranje depozita u Srbiji novac obezbeđuje prenstveno naplatom premije od banaka koje posluju u našoj zemlji. Dodatna sredstva može dobiti iz budžeta Srbije, ali i izdavanjem obveznica i zaduživanjem uz garanciju države. Prošle godine Agencija je ugovorila kredit sa Svetskom bankom od 200 miliona dolara, ako i zajam sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj od 200 miliona evra.
Sredstvima koje imamo i dozvoljenim mehanizmima, u stanju smo da u svakom trenutku potpuno zaštitimo štediše. Nadležne institucije redovno prate stanje u svim bankama u Srbiji i spremne su da adekvatno reaguju u slučaju […]

Više informacija...

Dužnička kriza nam preti

Devet evropskih država trenutno je već u dužničkoj krizi, dok je Srbija u grupi zemalja kojima ona preti zbog visokog spoljnog duga, objavio je britanski list „Gardijan”.
Pozivajući se na izveštaj britanske organizacije „Jubili det kampejn”, britanski list piše da su, osim Grčke, dužničkom krizom zahvaćeni Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Kipar, Irska, Portugal, Španija i Ukrajina, dok je Srbija u opasnosti od krize spoljnog duga jer njen neto dug svetu iznosi 98 odsto BDP-a, a oko 9,6 odsto buyetskih izdataka odlazi na otplatu dugova. Među državama kojima preti rizik od krize zbog visokog spoljnog duga su i Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka.
U grupi zemalja kojima preti kriza izazvana dugovanjima privatnog sektora su Albanija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Turska i Britanija. Za razliku od Grčke, koja je pred bankrotom, ostali dužnici još nekako otplaćuju svoje dugove. Međutim, iznenadni poremećaji na finansijskim tržištima, kao što je skok kamata, mogu i njih baciti na kolena, upozorava britanski „Gardijan”.
U dužničkoj krizi su zemlje […]

Više informacija...

NBS priprema propis o provizijama

Provizije koje trgovci i drugi prometnici plaćaju bankama pažljivo prate nadležni u Narodnoj banci Srbije i pripremaju nove propise. Ta materija biće regulisana kao i u zemljama Evropske unije.
U NBS su uradili detaljnu analizu provizija koje banke naplaćuju trgovcima i drugim korisnicima POS uređaja te korisnicima platnih kartica. Analizirane su sve platne transakcije, ne samo u radnjama i sličnim objektima već i plaćanja putem interneta, odnosno u oblasti elektronske trgovine.
U Narodnoj banci se radi na pripremi propisa kojim će se pitanje provizija u našoj zemlji prvi put urediti na sistemski način. Pri izradi tog propisa NBS će posebno obratiti pažnju na visinu provizije i njen uticaj na male trgovinske radnje, zanatske radionice i slične objekte.
U Evropskoj uniji se od 8. juna ove godine za plaćanje platnim karticama primenjuje Uredba o multilateralnim provizijama. Tako se ta materija direktno reguliše u svim zemljama članicama EU.
Pomenuti dokument biće uzor i za domaću regulativu.
Mali prometnici na domaćem tržištu ovih dana zbog povećanih provizija […]

Više informacija...

Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u junu

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju juna iznosile 10.292,8 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 293 odsto i oko sedam meseci uvoza robe i usluga.

Veći devizni prilivi u toku juna ostvareni su po osnovu korišćenja kredita i donacija u ukupnom iznosu od 83,8 miliona evra i prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 73,8 miliona evra.

Veći odlivi iz deviznih rezervi su realizovani po osnovu izmirivanja obaveza Republike Srbije prema inokreditorima u iznosu od 116,4 miliona evra i na ime stare devizne štednje u iznosu od 108,4 miliona evra. Ostali veći odlivi realizovani su po osnovu isplate dospelih hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 75,0 miliona evra, povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 22,4 miliona evra i otplate duga Međunarodnom monetarnom fondu u iznosu od 22,1 milion evra na ime iskorišćenih sredstava u […]

Više informacija...