Državi korist kad provučemo karticu

U Ministarstvu finansija građanima objašnjavaju da “keš hrani sivu ekonomiju”. Tako se ima uvid u svaki potrošeni dinar, i više je para u budžetu.
U Srbiji svoje račune preko interneta plaća ukupno 1,7 miliona građana i firmi, što je rast od 67 odsto u tri godine. Još brže se uvećava i broj onih koji svoje troškove podmiruju putem posebnih aplikacija na mobilnom telefonu. Od 2014. godine do danas njihov broj je petostruko veći, mada još nije dosegao punih milion korisnika.
Platne kartice su pak postale svakodnevica onima koji imaju račune u banci. Njima se plaća sve – od hleba i mleka do skupih hotela, iako ovo prvo, prema svim istraživanjima, prednjači kada je reč o našoj zemlji.
Prednost bezgotovinskog plaćanja nije samo u komforu i izbegavanju čekanja u redovima. Štedi se vreme, ali i novac, pošto banke najniže provizije zaračunavaju upravo na onlajn plaćanja, jer tako i one imaju najniže troškove. Ipak, bezgotovinskom plaćanju najviše se raduje – država. Jer, na taj […]

Više informacija...

Gazdama olakšica, a radnicima mora povišica

Srpska premijerka Ana Brnabić najavila je da će do kraja godine biti doneta mera o povećanju neoporezivog dela zarada, koja će se primenjivati od 1.januara naredne godine.
Nije mogla da kaže za koliko će se povećati neoporezivi deo zarada, ali je objasnila da će to rasteretiti poslodavce i da će se videti da li će oni više prijavljivati radnike odnosno kakvi će biti efekti te mere.
– Ako efekti te mere budu dobri, biće nastavljeno sa merama za rasterećenje poslodavaca – najavila je premijerka Ana Brnabić.
Kako su poslodavci upravo to tražili, pa čak i uslovili povećanje minimalne zarade za 10 odsto od početka naredne godine, za očekivati je ne samo da se poveća broj prijavljenih radnika koji sada rade na crno, već i da sadašnji zaposleni osete u svom džepu mere države o povećanju neoporezivog dela zarada.  Tim pre što  je nedavno  i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, izjavio da bilo koje rasterećenje privrede ostavlja prostor za povećanje zarada.
– Bilo […]

Više informacija...

Od 1. januara veći neoporezivi deo zarada

Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila 8. Novembra 2017. godine da će do kraja godine doneta mera o povećanju neoporezivog dela zarada, koja će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.
“Ne možmeo još da kažemo koliko, pošto sada  završavamo analize”, rekla je Brnabić novinarima podsetivši da je sada taj iznos 11.790 dinara.
Branbić je rekla da će to rasteretiti poslodavce i da će se videti da li će oni više prijavljivati radnike, odnosno kakvi će biti efekti te mere.
Ako efekti te mere budu dobri, biće nastavljeno sa merama za rasterećenje poslodavaca, dodala je premijerka.
Ona je rekla i da je velika stvar postignuta za 350.000 ljudi koji primaju minimalac, pošto je dogovoreno povećanje minimalca za 10 odsto.
Izvor: Tanjug
     
 

Više informacija...

Rast privrede dva procenta

Srbija će ove godine imati rast bruto domaćeg proizvoda od dva odsto, a naredne godine 3,5 odsto – rekao je 7. novembra 2017. godine šef misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Džejms Ruf, ističući da je s vlastima Srbije postignut dogovor o ključnim parametrima za državni budžet Srbije za 2018. godinu.
– Prioritet je da se očuvaju dostignuća u fiskalnoj oblasti koja su postignuta uz velike napore, uz podršku inicijativama koje bi trebalo da podstaknu rast, kao što je povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja za radnike sa niskim nivoom dohotka – rekao je Ruf na konferenciji za novinare u Vladi posle završetka poslednje, osme revizije aranžmana sa Srbijom koji ističe u februaru iduće godine.
On je istakao da još nisu trajno rešena pitanja nekih problematičnih preduzeća, posebno u petrohemiji i rudarstvu, kao i da je potrebno ubrzati reforme javne uprave.
Ministar finansija Dušan Vujović je istakao da na kraju oktobra suficit republičkog budžeta iznosi 79,4 milijarde dinara, što je za milijardu evra […]

Više informacija...

Strane investicije do kraja godine – dve milijarde evra

Direktne strane investicije u Srbiji do kraja godine biće oko dve milijarde evra, izjavila je 7. novembra 2017. godine  guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Tabaković je istakla da će 17. novembra NBS izaći sa konačnim rezultatima o rastu stranih direktnih investicija, čiji je rast revidiran sa 1,5 milijardi na 1,7 milijardi, a kako kaže, odgovorno može da tvrdi da će one biti oko dve milijarde evra do kraja godine i da će prevazići najoptimističnija očekivanja.

Guverner je navela da se do postignutih rezultata u očuvanju niske i stabilne inflacije nije došlo ni jednostavno ni lako, i ocenila da su ulaganja stranih investitora u dinarske hartije od vrednosti pokazatelj njihovog poverenja u monetarnu i fiskalnu politiku države.
Tabaković je to ilustrovala činjenicom da je 2014. godine na dužničke sedmogodišnje harrtije od vrednosti kamata bila 14 procenata, a danas je trošak za sedmogodišnje hartije 5,0 procenata.
Ističući da su “sedmogodišnje hartije od vrednosti u oktobru „planule“, ona je objasnila da je […]

Više informacija...

NBS pripremila zakon o ograničenju provizija platnih kartica

Plaćanje roba i usluga platnim karticama odavno se kod nas odomaćilo. Dok je za potrošače bitno da li je kartica kreditna ili debitna, zbog troškova,  za trgovce je jako značajno i iz kog programa dolazi – Master, Viza ili Dina jer od toga zavisi koliku će proviziju platiti banci.
Ovi troškovi su trenutno kod nas viši nego u zemljama Evropske unije, ali je Narodna banka Srbije pripremila nacrt zakona koji treba da reguliše ovu materiju odnosno smanji provizije. Taj predlog bi uskoro trebao da se nađe u skupštinskoj proceduri, a po usvajanju će trgovcima smanjiti troškove, a posredno bi moglo da utiče na to da neke cene budu niže. Kolateralne koristi imaće i država jer bezogotovinska plaćanja putem kartica utiču i na smanjenje sive ekonomije.
Nacrtom zakona predviđeno je da se naknade ograniče na 0,2 odsto za debitne kartice odnosno 0,3 procenta za kreditne. Trenutno je najpovoljnija provizija za domaću Dinakarticu 0,8 odsto, znatno više zaračunava se za internacionalne  kartice koje […]

Više informacija...

Problemi sa platnim karticama: „Viza“ teško prolazi

Drugu sedmicu zaredom građani imaju probleme sa platnim karticama banaka. Problemi u supermarketima, gde su građani prinuđeni da vraćaju robu.
Korisnici “viza” kartica opet imaju problema prilikom plaćanja, pa se dešava da pune korpe robe ostavljaju neplaćene na kasama supermarketa. Sudeći prema pozivima čitalaca “Novosti”, ponavlja se prošlonedeljna situacija, kada trgovinski sistemi za naplatu jednostavno – ne prepoznaju ove kartice i ne dopuštaju da se transakcija do kraja obavi.
– Ovo je kreditna “viza” kartica, unet je ispravan PIN, što je i potvrđeno, ali terminal već nekoliko puta samo izbacuje papir sa natpisom “neuspešna transakcija” – požalila se Beograđanka M. S., koja je u sredu uveče pokušala da plati robu u jednom poznatom trgovinskom lancu.
Po rečima zaposlenih u prodavnici, ovo nije bio jedinstven slučaj.
– Ceo dan imamo problem sa “viza” karticama, a najčešće sistem odbija kreditne kartice – kaže kasirka u supermarketu. – Imamo još dodatnog posla, jer nam potrošači koji nemaju keša ostave svu robu na kasi.
Dodatnu zabunu u celu […]

Više informacija...

Amerikanci investirali četiri milijarde dolara u Srbiju

Raste zainteresovanost američkih firmi za ulaganje u srpsku privredu. Perspektivne oblasti za unapređenje saradnje su energetika – vetrofarme, solarne farme, finansijski sektor.
Farmacija i IT sektor u Srbiji najinteresantnije su oblasti za ulaganje američkih privrednika. Njihova zainteresovanost za investiranje u našoj zemlji, prema podacima Privredne komore Srbije, iz godine u godinu sve je veća. Najbolja potvrda za to su do sada realizovani poslovi.
– Dosadašnje investicije u Srbiju iznose skoro četiri milijarde dolara i uposlile su gotovo 17.000 ljudi – navodi Nenad Đurđević, direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS. – Američke firme su redovno pokazivale veliko interesovanje za plasman svoje opreme i tehnologije, ali ne samo putem čiste prodaje, nego i kroz zajednička ulaganja i proizvodnu kooperaciju.
Najveća američka ulaganja kod nas odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca-Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft. Poslednjih nekoliko godina obeležio je i dolazak novih američkih investitora, kako u uslužnom, tako i u proizvodnom sektoru (Cooper Tires, Johnsons Controls, Sharps […]

Više informacija...

Kako iskoristiti novac iz Evrope

Privredna komora Srbije pokrenula onlajn platformu kako bi pomogla firmama u upravljanju projektima. Od desetina miliona evra dostupnih sredstava, Srbija povuče manje od 30 odsto.
Evropska unija svake godine izdvaja više desetina miliona evra namenjenih privatnom sektoru za finansiranje privrednih projekata, ali je procenat iskorišćenosti tih sredstava u Srbiji manji od 30 odsto. I to najčešće zbog nedovoljne informisanosti preduzeća, nedostatka znanja i veština za apliciranje i realizaciju projekta, ali i nerealne slike o sopstvenim mogućnostima. 
Centar za upravljanje projektima Privredne komore Srbije pokrenuo je zato projekat Razvoj inovativnih usluga za podizanje kapaciteta MSPP u korišćenju sredstava EU. Rezultat je i nova usluga – onlajn platforma preko koje mogu da saznaju sve o dostupnim programima i kako im se priključiti.
Projekata je finansirala Razvojna agencija Srbije u okviru Programa “Finansijska podrška poslovnoj institucionalnoj infrastrukturi”. Platforma pruža mogućnost malim i srednjim preduzećima da se na jednom mestu nađu sve važne informacije o upravljanju projektima, počev od idejnog rešenja, preko pronalaženja fondova i apliciranja, do […]

Više informacija...

Zapelo oko “Azotare”

Počela završna revizija aranžmana sa MMF, ključna tema javna preduzeća. Kreditori insistiraju na trajnom rešavanju hemijskog kompleksa.
Suficit u kasi je sa dnevnog reda skrajnuo temu srpskog budžeta, ali se iz agende nikako ne briše reforma javnih preduzeća. Kako “Novosti” nezvanično saznaju, delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, koja je u ponedeljak započela konačnu reviziju aktuelnog aranžmana, nije zadovoljna činjenicom da još nije razrešena sudbina petrohemijskog kompleksa, očekuju reformisanu Poresku upravu, profesionalni menadžment i sistematizovana radna mesta u “Elektroprivredi Srbije”. Delegacija iz Vašingtona je još jednom podsetila i na obećanje da će se krenuti u privatizaciju Komercijalne banke.
MMF insistira na trajnom rešavanju hemijskog kompleksa, jer u tim preduzećima vidi pretnju za srpski budžet. “Azotara” je ovogodišnjim poslovanjem uvećala dug “Srbijagasu” za skoro dve milijarde dinara, dok je kikindski MSK u prvih osam meseci izmirivao račune, ali Fiskalni savet upozorava da bi do kraja godine moglo da se desi da ne plate najviše milijardu dinara. MMF zahteva konačan rasplet njihovog statusa i da se država […]

Više informacija...