Evo šta je istina o kineskim investicijama i firmama u Srbiji

U Srbiji je registrovano 7.031 kineskih privrednih subjekata odnosno onih koji imaju kineskog vlasnika ili zastupnika, a od tog broja, aktivno je 3.198 (45 odsto) dok je ostatak (55 odsto) obrisan iz registra ili su u procesu likvidacije.
Otvaranje Kineske banke u Beogradu
Kako pokazuje analilza www.cubeteam.com, kada je delatnost aktivnih kineskih firmi u Srbiji u pitanju, najviše ih se bavi šifrom delatnosti „ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama“ – 21 odsto, a slede „trgovina na malo odećom u specijalizovanim prodavnicama“ – 19 odsto, „trgovina na malo tekstilom u specijalizovanim prodavnicama“-15 odsto „nespecijalizovana trgovina na veliko“ – 10 odsto. Delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata obavlja samo tri odsto njih (83 privredna subjekta).
Najviše doo i preduzetnika
Po obliku organizacije, najviše aktivnih kineskih privrednih subjekata u Srbiji je u formi doo (50 odsto) i preduzetnika (48 odsto). Ipak, kod nas postoje i 23 ortačka društva, 12 udruženja i po jedan savez, akcionarsko društvo i poslovno udruženje u kojima su državljani Kine sa […]

Više informacija...

U javnom sektoru plate veće za pet odsto; čeka se revizija MMF-a

Zaposleni u javnom sektoru mogu da očekuju da će im od 1. januara sledeće godine plate biti veće u proseku za oko pet odsto, piše „Blic“, pozivajući se na izvore bliske Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Sagovornik „Blica“ napominje da je još rano da se iznosi konačna računica, ali da je najrealnije da će plate vojske, policije, lekara i prosvetnih radnika imati najveći rast, od šest ili sedam odsto.
Zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, u ustanovama kulture i pravosuđu mogu očekivati povišicu oko tri osto.
Kako objašnjava, sadašnje kalkulacije porasta plata u javnom sektoru za sledeću godinu su „probne“.
Tačan iznos plata i penzija i njihovo povećanje u 2018. biće poznati kada MMF dođe u poslednju reviziju aranžmana sa Srbijom, a to je 26. oktobra. Sada slede tehnički razgovori sa MMF u kojima se pretresa stanje u budžetu i prave planovi za sledeću godinu, naveo je izvor.
Kako dodaje, tek u oktobru radiće se na konačnoj verziji budžeta za 2018. godinu.
12. septembra 2017. godine se […]

Više informacija...

Gazde daju veće plate ako dobiju manje poreze

Unija poslodavaca Srbije je i ovoga puta – mada će konačna odluka biti doneta do kraja nedelje – donošenje odluke o minimalnoj zaradi u narednoj godini uslovila odgovarajućim rastom neoporezovanog dela zarada.
Naime, gazde su spremne da se minimalna zarada u 2018. godini poveća na 140 dinara po radnom satu, što je 14 manje od onoga što traže sindikati, pod uslovom da se neoporezovani deo zarada poveća osam odsto, a bez toga pristaju na povećanje od samo tri odsto, odnosno pet procenata manje od onoga na šta bi dali saglasnost kada bi ih država rasteretila.
O smanjenu poreza na zarade kao meri koja bi pozitivno uticala na privredu priča se od prošle godine, a nedavno je i srpska premijerka Ana Brnabić nagovestila da bi u oktobru ta priča mogla konačno dobiti i epilog i da sve zavisi od računice Ministarstva finansija. Nominalna poreska stopa na zarade u Srbiji iznosi deset odsto na iznos bruto zarade, ali postoji početni iznos na koji […]

Više informacija...

Građani zajme dinare privreda – samo evre

Preduzeća se, uprkos očekivanom pojeftinjenju kredita u domaćoj valuti, zadužuju isključivo u devizama. Privrednici trenutno otplaćuju 11 milijardi evra kredita.
Pad kamatne stope Narodne banke Srbije, na osnovu koje se formiraju sve ostale stope na dinare u našoj zemlji, sigurno dovodi do pojeftinjenja kredita u narednom periodu. Ali isključivo dinarskih, na koje je usmereno sve više građana. Privreda se, međutim, i dalje najviše zadužuje u evrima, jer joj je tako – jeftinije.
– Referentna kamatna stopa je na izuzetno niskom nivou u odnosu na stanje koje smo imali pre nekoliko godina, kada je ona iznosila 18 odsto – podseća Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Prema njegovim rečima, logično je da dinarski krediti sada pojeftine, ali u kolikom procentu će to biti zavisi od same banke i njenih dinarskih izvora.
– Snižavanjem referentne kamatne stope sa četiri na 3,75 odsto NBS želi da podstakne rast dinarskih kredita, u cilju smanjenja rizika od izloženosti građana kreditima s promenljivom kamatom – navodi Dugalić.
I stanovništvo […]

Više informacija...

Devizne rezerve povećane u avgustu na 10,27 mlrd evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) povećane su u avgustu za 329,7 miliona evra i na kraju meseca su iznosile 10,27 milijardi evra, saopšteno je 11. Septembra 2017. Godine  iz NBS.
Tim iznosom se obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 205 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.
Neto devizne rezerve (ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju avgusta su iznosile 8,58 milijardi evra, što je za 310 miliona više nego na kraju jula i njihov najviši nivo od 2000. godine.
Devizne rezerve su u najvećoj meri u avgustu povećane po osnovu kupovine deviza NBS na međubankarskom deviznom tržištu – 275 miliona evra, zatim putem neto priliva deviza po osnovu većeg korišćenja inokredita od njihove otplate (21,3 miliona evra), kao i kroz neto prilive po ostalim osnovima (56 miliona evra).
Svi navedeni prilivi su u […]

Više informacija...

Blokirana svaka sedma firma

Sa tekućih računa 53.275 firmi u Srbiji prinudno se naplaćuje 303 milijarde dinara duga, neke su u minusu duže od tri godine. Najmanje 21.864 preduzeća sa ovog spiska nikako ne mogu da izađu iz nelikvidnosti
Blokirane račune u Srbiji trenutno ima 53.275 privrednika. To znači da svaka sedma firma u našoj zemlji ima problema da plati svoje dospele dugove koji su se nagomilali na više od 303 milijarde dinara, i to bez obračunate kamate.
Najveći deo ovih dužnika, čak 21.864 firme, teško da će iz nelikvidnosti ikada izaći. Oni su, prema podacima odeljenja prinudne uprave Narodne banke Srbije, u blokadi duže od 1.080 dana. Dakle, više od tri godine nisu uspele sa sebe da skinu okove teške 213 milijardi dinara, na koje još treba pripisati razne zatezne kamate. A, samo godinu dana pre, u ovoj grupi najzaduženijih bilo je pet hiljada manje preduzeća i preduzetnika, a njihov dug bio je 53 milijarde lakši.
Međutim, ukupan broj blokiranih privrednika sporije raste.
– Ukupan iznos […]

Više informacija...

NBS snizila referentnu kamatu na 3,75 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na sednici 7. septembra 2017. godine da smanji referentnu kamatnu stopu na nivo od 3,75 odsto.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da je tekuća inflacija niža, kao i da je srednjoročna avgustovska projekcija inflacije manja u odnosu na majsku projekciju, kako za ovu, tako i za narednu godinu, navodi se u saopštenju NBS. 
Prema oceni NBS, niska i stabilna bazna inflacija na nivou od oko 2,0 odsto međugodišnje, koja se u julu spustila na 1,7 procenata, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede unutar granica cilja, ukazuju na to da su inflatorni pritisci i dalje niski. 
Takođe, fiskalna kretanja od početka godine znatno su povoljnija od očekivanih, uz ostvaren suficit na konsolidovanom nivou od oko 2,1 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini godine, konstatuje centralna banka.
Pored toga, kako dodaje, inflatorni pritisci su dodatno oslabili po osnovu nižih uvoznih cena izraženih u dinarima i pada premije rizika zemlje, […]

Više informacija...

Sklopljen dogovor gazda i zaposlenih

Pregovori oko povećanja minimalne cene rada još bez konkretnog predloga. Poslodavci i sindikati traže da jedan sat košta 154 dinara.
Za pregovore između poslodavaca, reprezentativnih sindikata i predstavnika Vlade o povećanju najniže garantovane zarade ostalo je još nedelju, što je, smatraju sindikalci, kratak rok da bi se došlo do dogovora. Praksa utvrđivanja minimalca u poslednjih nekoliko godina, tvrde oni, pokazuje da sve tri strane polaze od svojih pokazatelja i da je teško u tako kratkom roku, koji ističe 15. septembra doći do predloga koji bi koliko-toliko zadovoljio sve tri strane.
Predstavnici Unije poslodavaca Srbije su se posle drugog sastanka saglasili sa sindikalcima da minimalna zarada “ide” na 154 dinara po satu na neoporezivi deo zarade. Kako naglašavaju u oba reprezentativna sindikata, – Savez samostalnih sindikata Srbije i Granski sindikat “Nezavisnost” – toliki je projektovani rast inflacije za sledeću godinu. Predstavnici Vlade još nemaju svoj predlog.
– Ukoliko se prihvati naš iznos približićemo se potrošačkoj korpi, odnosno 70 odsto njene vrednosti – kaže […]

Više informacija...

Impresivan napredak srpske ekonomije

Srpska ekonomija je zabeležila impresivan napredak od usvajanja ekonomskog programa podržanog stendbaj aranžmanom iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, izjavio je 6. septembra 2017. godine šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa. 
On je podsetio da je Srbija bila u teškoj makroekonomskoj situaciji pre pokretanja programa reformi 2015. godine, a da je dve godine kasnije makroekonomska slika potpuno drugačija.
Fiskalna situacija je, kako je naveo, poboljšana, pri čemu je budžetski deficit smanjen sa 7,0 procenata BDP-a na projektovanih 1,1 odsto BDP-a ove godine, što je najniži nivo od 2005, a javni dug pada brže nego što je projektovano. 
MMF ukazuje da fiskalna konsolidacija ide ispred plana i da je praćena bržim rastom, što je, kako primećuje odraz poverenja proisteklog iz odlučnog rešavanja pitanja održivosti javnog duga. 
Sosa je rekao da je MMF u sadašnjim zaključima zadržao projekciju rasta BDP na 3,0 procenta za ovu godinu, ali da su ti podaci zasnovani na ekonomskim pokazateljima koji su bili na raspolaganju do juna. 
Šef […]

Više informacija...

Karticama pazarili za milijardu evra

Korisnici platnih kartica u našoj zemlji za pola godine utrošili 143 milijarde dinara na kupovine. Prosečna pojedinačna transakcija ima vrednost od 1.785 dinara. Trenutno ima 3,5 miliona aktivnih debitnih kartica.
Više od 143 milijarde dinara potrošili smo za prvih šest meseci ove godine plaćajući karticama pazar u prodavnicama, restoranima, benzinskim pumpama, turističkim agencijama… To je više od milijardu evra, koje su od januara do kraja juna potrošili vlasnici četiri miliona raznih platnih kartica u Srbiji.
Iako se ovaj iznos čini neverovatnim, kada se podeli brojem obavljenih transakcija od 80,6 miliona, dobija se prosečni trošak od 1.785 dinara po jednoj kupovini. Uz ovaj podatak stoji i činjenica da u Srbiji ima oko 3,5 miliona aktivnih debitnih kartica, čijom upotrebom se novac automatski skida sa računa korisnika, i svega oko pola miliona kreditnih kartica. Stoga ne čudi da istraživanja velikih kartičarskih kompanija ukazuju na to da se u Srbiji “plastikom” najčešće plaća – hrana.
– Debitne kartice su najpopularniji kartičarski proizvod u Srbiji, Bosni […]

Više informacija...