finansije, bankarstvo i osiguranje

devizno_poslovanje

Efektivi se obratilo 2.000 ljudi zbog tužbi protiv banaka

Udruženju bankarskih klijenata Efektiva obratilo se oko 2.000 ljudi za pomoć radi podnošenja tužbi protiv banaka, otkako je prošle nedelje objavljena vest o prvoj pravosnažnoj presudi kojom je naplata troška obrade kredita proglašena ništavom, kaže predsednik Efektive Dejan Gavrilović.
„Od tog broja, trećina građana nam se obratila mejlom, ostali telefonom, a do ovog trenutka njih oko 100 je predalo dokumenta, dok su drugi u fazi prikupljanja i slanja dokumenata, pošto je najveći broj njih van Beograda”, izjavio je Gavrilović za Tanjug.
Dodaje da ne veruje da će banke u ovoj fazi prihvatiti da u direktnim pregovorima s klijentima dogovore povraćaj naplaćenog novca, ali, kako ističe, „oštećeni svakako imaju i tu mogućnost da isprobaju”.
„Efektiva tu ne može mnogo da pomogne u ovom trenutku… U ovaj proces može da se uključi samo Narodna banka Srbije, koja bi mogla doneti odluku, po uzoru na onu o povraćaju novca od povećavanja kamata, kojom bi svi građani bili obeštećeni”, kaže Gavrilović.
Napominje, ipak, da je povećavanjem kamata […]

Više informacija...

Banke se ne odriču provizije za obradu kredita, a pogledajte koliko one iznose u okruženju

Prve pravosnažne presude po kojima je naloženo bankama da klijentima vrate trošak obrade kredita u Srbiji već su donete. I dok se više od dve hiljade građana uveliko sprema da podigne tužbe ohrabreni ovakvim epilogom, u Udruženju banaka poručuju da nema mesta za vraćanje novca. A kakva je praksa u okruženju, kada je reč o ovom trošku?

– U svim zemljama, pa i u zemljama EU, predviđena naplata nadoknada koja je, zavisno od vrednosti kredita, izražena u procentualnom i fiksnom iznosu. Naplaćivanje naknada za obradu kredita u skladu je, osim sa domaćom regulativom, i sa direktivama Evropske unije koje regulišu funkcionisanje finansijskog sistema, odnosno sa međunarodnom praksom zemalja u regionu i celoj Evropi – ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Banke, kako smatra, imaju pravo da naplate troškove obrade kredita i da se u ugovoru klijenta i banke o kreditu navode uslovi pod kojima se odobrava zajam. Povodom odluke Apelacionog suda u Beogradu da banka nije imala pravo da […]

Više informacija...

Inflacija će dostići maksimum sredinom 2018, a zatim zabeležiti usporavanje u većini zemalja CIE

Prema izveštaju analitičara Erste Grupe, prognoza inflacije za ovu godinu je prilično homogena za region CIE jer se očekuje da se stopa inflacije brže kreće ka ciljnim nivoima centralne banke ili da ih premaši sredinom 2018. godine, a da se smanji krajem godine. U centralno-istočnoj Evropi bi ona u proseku trebalo da bude 2,6%, što predstavlja porast u odnosu na 1,9% u 2017. godini. Konkretno, korekcija cena prehrambenih artikala verovatno će ograničiti inflatorni pritisak, dok slabiji američki dolar bi mogao da amortizuje efekte potencijalnog povećanja cena nafte. U Srbiji bi stopa inflacije u poslednjem kvartalu trebalo da dostigne oko 3,5% međugodišnje.
Kretanje inflacije u Srbiji u prvoj polovini 2018. godine uglavnom će biti određeno efektom visoke baze cena nafte i mesa iz 2017. godine. Taj efekat će da zadrži stopu ukupne inflacije ispod sredine ciljanih nivoa NBS od 3%+/-1,5 pp u prvoj polovini 2018. godine, dok u drugoj polovini godine očekujemo postepeno ubrzanje stope inflacije do i preko ciljnog koridora. […]

Više informacija...

Privlače se visokotehnološke firme koje daju veće plate

Država ponovo od 2014. godine podstiče dolazak stranih investitora i daje subvencije.
U zavisnosti od razvijenosti opštine u kojoj ulažu i drugih kriterijuma, oni mogu računati na 3.000 do 7.000 evra po radnom mestu. Isto toliko država daje i pod istim uslovima i domaćim investitorima.
Zahvaljujući tome, po podacima NBS-a, Srbija je tokom 2017. godine imala privliv stranih direktnih investicija veći od dve milijarde evra, što je znatno više nego prethodnih godina. Ministar privrede Goran Knežević najavljuje da država neće odustatiti od subvencija po novootvorenom radnom mestu.
– Nema razloga da odustajemo od tog mehanizma jer su efekti veoma dobri – rekao je Knežević. – To, naravno, ne znači da nećemo podržavati i one projekte koji ne podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta jer su zasnovani na modernim tehnologijama. Naprotiv. Planiramo da kroz podsticaje ili subvencije, podržavamo i takozvane kapitalno-intenzivne projekte.
10.000 radnih mesta strani investitori otvorili lane
Isti stav ovih dana izneo je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, dodajući da je strateška […]

Više informacija...

Prognoza rasta BDP za 2018. – tri odsto

Prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2018. godinu iznosi tri odsto, saopštila je Svetska banka.
Prema prognozama Svetske banke, BDP Srbije će u narednim godinama rasti po uvećanim stopama: 3, 3,5 i 4 odsto.
Kako je objavljeno na sajtu SB u okviru izveštaja „Globalne ekonomske prognoze“, rast BDP Srbije za 2019. biće 3,5, a za 2020. 4 odsto.
SB je takođe saopštila da je procena rasta BDP Srbije za 2017. godinu dva odsto.
U odnosu na izveštaj iz juna smanjena je procena rasta za tu godinu za jedan odsto, što je posledica, kako su ranije objasnili u Vladi Srbije, elementarnih nepogoda – pre svega suše.
Sličnu procenu za ovu godinu iznosio je i srpski državni vrh.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Poreska uprava naplatila više od 1.000 milijardi dinara

Poreska uprava je naplatila više od 1.000 milijardi dinara javnih prihoda u 2017. godini što je 35 milijardi više nego godinu ranije, izjavila je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
Rast naplate, prema njenim rečima, beleže sve vrste poreza, dok u nominalnom iznosu sa 572 milijrde dinara prednjači naplata doprinosa.
„Poreska uplata je svojom naplatom uveliko premašila iznos od hiljadu milijijardi, preciznije 1.136,4 milijarde je naplaćeno tokom 2017. godine što je za 3 posto više u odnosu na prethodnu godinu“, rekla je Marković za RTS.
Objašnjava da u strukturi ovih prihoda, beleži se najveći rast poreza na dobit i to, kako kaže, čak od 40 odsto.
Kada je reč o bruto PDV, ističe da je u 2017. godini, PDV dostigao rekordni izbnos u naplati i to preko 300 milijardi dinara.
„Od uvođenja ovog poreskog oblika do danas, prvi put je Poreska uprava naplatila 301,2 milijarde dinara. S druge strane, povraćaj PDV je bio izuzetno visok u 2017. godini, nikada veći, 215 milijardi dinara što je […]

Više informacija...

Od privatizacije i akcija 32,23 miliona evra za budžet

Privatizacijom preduzeća iz portfelja Ministarstva privrede i prodajom akcija i udela u vlasništvu države iz Akcionarskog fonda, u budžet Republike Srbije je u 2017. godini uplaćeno 32,23 miliona evra, izjavio je 4. januara 2018. godine državni sekretar u resornom ministarstvu Dragan Stevanović.
Ukazao je da je samo od privatizacije u budžet uplaćeno 27,8 miliona evra.
„Kupci su se, uz to, ugovorom obavezali i na investicije u vrednosti od 16,27 miliona“, objasnio je Stevanović.
On je rekao da je najveći prihod, 16 miliona evra, ostvaren privatizacijom Galenike.
Kada je reč o Akcionarskom fondu, ukupan prihod od prodaje u 2017. godini iznosio je 4,43 miliona evra, naveo je Stevanović.
On je, u saopštenju, istakao da se privatizacijom u Srbiji 12 godina niko nije ozbiljno bavio, ali su vlade od 2013. godine promenile trend i ozbiljno se posvetile ovom poslu.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Pad učešća problematičnih kredita i promena propisa za platni promet s inostranstvom

Inflacija u Srbiji je u 2017., petu godinu za redom, ostala niska i stabilna, čime je Narodna banka Srbije i u ovoj godini ispunila svoj osnovni cilj, saopšteno je 29. decembra 2017. godine iz NBS.
Inflacioni cilj za 2017. godinu je, kako se podseća, snižen sa 4,0 odsto plus-minus 1,5 procenata na 3,0 odsto plus-minus 1,5 posto, i tokom cele godine inflacija se kretala u granicama ovog novog cilja, uz usidrena inflaciona očekivanja.
U ovogodišnjem Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po ostvarenoj inflaciji zadržala prvu poziciju, koju deli s još 35 zemalja, navodi se u saopštenju.
Uprkos neizvesnostima koje su dolazile iz medjunarodnog okruženja očuvana je relativna stabilnost kursa dinara. Tokom većeg dela godine bili su prisutni pritisci na jačanje dinara, kao rezultat znatno boljih makroekonomskih prilika u Srbiji i perspektiva domaće ekonomije – visokog priliva investicija i nastavka dinamičnog izvoza, kao i nešto većih priliva deviza tokom turističke sezone. Zbog toga NBS godinu završava kao neto kupac evra […]

Više informacija...

Od Nove godine sve poreske prijave u elektronskom obliku

Od 1. januara 2018. godine još šest poreskih prijava moći će da se podnese elektronski, čime će se zaokružiti ciklus prevođenja „papirnih formi“ poreskih prijava u elektronski oblik.
Tako će poreski obveznici za sve prihode koje administrira Poreska uprava moći posredstvom portala ePorezi da podnesu elektronske poreske prijave, saopštila je Poreska uprava.
Takođe, predviđeno je i izdavanje četiri vrste poreskih uverenja u elektronskom obliku, čime će se smanjiti troškovi, kao i vreme za dobijanje poreskog uverenja.
Početkom naredne godine, biće omogućeno elektronsko podnošenje nekoliko poreskih prijava – poreska prijava za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za paušalno oporezivanje (PPDG-1R), kao i poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke (fizičkih lica, uključujući i preduzetnike, PPDG-3R).
Takođe, elektronski će moći da se podnese poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon (PPI-3), poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava (PPI-4), poreska prijava o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju (PP OAEL), kao i poreska […]

Više informacija...

U Srbiji se može trgovati bitkoinima, treba nam i zakon      

U procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, naši zakonodavci moraće da izglasaju i „pravilnik“ o trgovanju kriptovalutama, koji je u EU već na snazi, ali da bi se to desilo, neophodno je napre edukovati građane i zaposlene u državnoj administraciji o značaju upotrebe novih valuta – koina (coin).
Tim povodom je direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd (CEIB) Nikola Korbar na predavanju o kriptovalutama u Privrednoj komori Srbije da je važno da se pre svih bankarski stručnjaci i privrednici upoznaju sa osnovama kriptovaluta i blok-čejn (BlockChain) tehnologijom.
„EU je već donela regulativu o kriptovalutama. Srbija ide ka članstvu i zakoni se prepisuju uz određene modifikacije, tako da očekujem da će u narednih pet godina i Srbija imati zakon o kriptovalutama u nekom obliku“, kaže Korbar.
Predrasude u svetu i u Srbiji su da je trgovanje kriptovalutama „finansijski balon“ te da je u pitanju piramidalna prevara, ocenjuje Korbar.
Jedan deo javnosti, objašnjava, smatra da je reč o „Jezdinoj i Dafininoj“ šemi prevare, dok drugi kažu […]

Više informacija...