finansije, bankarstvo i osiguranje

Žene u Srbije bi morale da rade 40 DANA VIŠE od muškaraca, da bi ih stigle u zaradi

Više od polovine stanovništva čine žene, međutim, one nisu dovoljno prisutne na rukovodećim pozicijama u kompanijama, a da bi dostigle platu kao njihov kolega koji radi isti posao, morale bi da rade duže 40 dana u toku godine, rečeno je večeras na panelu „“Uloga žena u promeni poslovnog okruženja““ na 25. Kopaonik biznis forumu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da razlika u platama pokazuje rodnu nejednakost i ukazuje da muškarci u Evropi u proseku imaju 16,3 odsto veću platu u odnosu na žene za isti posao.
Ta razlika u Srbiji je, kaže Janković, 10,4 odsto, a najveći „platni jaz“ se primećuje kod zaposlenih koji imaju od 40 do 49 godina i imaju visoku stručnu spremu.
Na primer, žene u finansijskom sektoru primaju 91.000 dinara, a muškarci 120.000 dinara, dodala je Janković.
Stanje je ohrabrujuće kada se pogleda politički i javni život imajući u vidu da vodeće funkcije poput premijera, predsednice Skupštine Srbije i guvernera zauzimaju žene, medjutim, situacija na lokalu je, […]

Više informacija...

Srpski dozvoljeni minus najskuplji u Evropi

U Srbiji se kamate na dozvoljene minuse plaćaju i po 36 odsto godišnje, dok je cena te pozajmice u zemljama evrozone tek šesti deo tog procenta, pišu Večernje novosti.
Kako se navodi, prema podacima Evropske centralne banke (ECB) kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje po tekućim računima u zemljama EU, koje koriste evro kao valutu, je svega 6,09 odsto godišnje.
List podseća da, dok su banke u Srbiji proteklih godina zaračunavale i po 40, 50 odsto na dozvoljene minuse, statistika ECB je pokazala da su, u proteklih osam godina, najviše kamate na minuse u evrozoni zabeležene u januaru 2012. godine – 8,43 odsto.
U našoj zemlji toliko danas koštaju najjeftiniji keš zajmovi sa rokom otplate od maksimum 12 meseci.
Izvor: Tanjug, Vecernje novosti

Više informacija...

RZS: Najčešća plata u Srbiji 25.000 dinara

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 67 odsto zaposlenih prima platu manju od prosečne
Najveći broj radnika u Srbiji, njih skoro 350.000, u novembru 2017. godine primio je neto platu od 25.000 dinara.
Takozvana medijalna zarada, plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje, iznosila je 36.788 dinara, dok je prosečna plata iznosila 47.247 dinara. Manju od presečne plate prima 66,7 odsto zaposlenih, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
RZS je konačno stekao uslove da objavi podatke o modalnoj, najčešće isplaćenoj, i medijalnoj, odnosno srednjoj zaradi, nakon što je realizovana saradnja sa Poreskom upravom. Od sada RZS dobija podatke o obračunatoj plati od Poreske uprave umesto o isplaćenoj plati na osnovu ankete poznate kao RAD-1. Na ovaj način je obuhvaćeno oko 1,85 miliona zaposlenih, odnosno svi kojima se uplaćuju porezi i doprinosi, u odnosu na uzorak od 800.000 pravnih lica iz prethodne ankete.
Osim zaposlenih po ugovoru o radu, tu su sada i zaposleni po ugovoru o […]

Više informacija...
devizno_poslovanje

Efektivi se obratilo 2.000 ljudi zbog tužbi protiv banaka

Udruženju bankarskih klijenata Efektiva obratilo se oko 2.000 ljudi za pomoć radi podnošenja tužbi protiv banaka, otkako je prošle nedelje objavljena vest o prvoj pravosnažnoj presudi kojom je naplata troška obrade kredita proglašena ništavom, kaže predsednik Efektive Dejan Gavrilović.
„Od tog broja, trećina građana nam se obratila mejlom, ostali telefonom, a do ovog trenutka njih oko 100 je predalo dokumenta, dok su drugi u fazi prikupljanja i slanja dokumenata, pošto je najveći broj njih van Beograda”, izjavio je Gavrilović za Tanjug.
Dodaje da ne veruje da će banke u ovoj fazi prihvatiti da u direktnim pregovorima s klijentima dogovore povraćaj naplaćenog novca, ali, kako ističe, „oštećeni svakako imaju i tu mogućnost da isprobaju”.
„Efektiva tu ne može mnogo da pomogne u ovom trenutku… U ovaj proces može da se uključi samo Narodna banka Srbije, koja bi mogla doneti odluku, po uzoru na onu o povraćaju novca od povećavanja kamata, kojom bi svi građani bili obeštećeni”, kaže Gavrilović.
Napominje, ipak, da je povećavanjem kamata […]

Više informacija...

Banke se ne odriču provizije za obradu kredita, a pogledajte koliko one iznose u okruženju

Prve pravosnažne presude po kojima je naloženo bankama da klijentima vrate trošak obrade kredita u Srbiji već su donete. I dok se više od dve hiljade građana uveliko sprema da podigne tužbe ohrabreni ovakvim epilogom, u Udruženju banaka poručuju da nema mesta za vraćanje novca. A kakva je praksa u okruženju, kada je reč o ovom trošku?

– U svim zemljama, pa i u zemljama EU, predviđena naplata nadoknada koja je, zavisno od vrednosti kredita, izražena u procentualnom i fiksnom iznosu. Naplaćivanje naknada za obradu kredita u skladu je, osim sa domaćom regulativom, i sa direktivama Evropske unije koje regulišu funkcionisanje finansijskog sistema, odnosno sa međunarodnom praksom zemalja u regionu i celoj Evropi – ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Banke, kako smatra, imaju pravo da naplate troškove obrade kredita i da se u ugovoru klijenta i banke o kreditu navode uslovi pod kojima se odobrava zajam. Povodom odluke Apelacionog suda u Beogradu da banka nije imala pravo da […]

Više informacija...

Inflacija će dostići maksimum sredinom 2018, a zatim zabeležiti usporavanje u većini zemalja CIE

Prema izveštaju analitičara Erste Grupe, prognoza inflacije za ovu godinu je prilično homogena za region CIE jer se očekuje da se stopa inflacije brže kreće ka ciljnim nivoima centralne banke ili da ih premaši sredinom 2018. godine, a da se smanji krajem godine. U centralno-istočnoj Evropi bi ona u proseku trebalo da bude 2,6%, što predstavlja porast u odnosu na 1,9% u 2017. godini. Konkretno, korekcija cena prehrambenih artikala verovatno će ograničiti inflatorni pritisak, dok slabiji američki dolar bi mogao da amortizuje efekte potencijalnog povećanja cena nafte. U Srbiji bi stopa inflacije u poslednjem kvartalu trebalo da dostigne oko 3,5% međugodišnje.
Kretanje inflacije u Srbiji u prvoj polovini 2018. godine uglavnom će biti određeno efektom visoke baze cena nafte i mesa iz 2017. godine. Taj efekat će da zadrži stopu ukupne inflacije ispod sredine ciljanih nivoa NBS od 3%+/-1,5 pp u prvoj polovini 2018. godine, dok u drugoj polovini godine očekujemo postepeno ubrzanje stope inflacije do i preko ciljnog koridora. […]

Više informacija...

Privlače se visokotehnološke firme koje daju veće plate

Država ponovo od 2014. godine podstiče dolazak stranih investitora i daje subvencije.
U zavisnosti od razvijenosti opštine u kojoj ulažu i drugih kriterijuma, oni mogu računati na 3.000 do 7.000 evra po radnom mestu. Isto toliko država daje i pod istim uslovima i domaćim investitorima.
Zahvaljujući tome, po podacima NBS-a, Srbija je tokom 2017. godine imala privliv stranih direktnih investicija veći od dve milijarde evra, što je znatno više nego prethodnih godina. Ministar privrede Goran Knežević najavljuje da država neće odustatiti od subvencija po novootvorenom radnom mestu.
– Nema razloga da odustajemo od tog mehanizma jer su efekti veoma dobri – rekao je Knežević. – To, naravno, ne znači da nećemo podržavati i one projekte koji ne podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta jer su zasnovani na modernim tehnologijama. Naprotiv. Planiramo da kroz podsticaje ili subvencije, podržavamo i takozvane kapitalno-intenzivne projekte.
10.000 radnih mesta strani investitori otvorili lane
Isti stav ovih dana izneo je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, dodajući da je strateška […]

Više informacija...

Prognoza rasta BDP za 2018. – tri odsto

Prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2018. godinu iznosi tri odsto, saopštila je Svetska banka.
Prema prognozama Svetske banke, BDP Srbije će u narednim godinama rasti po uvećanim stopama: 3, 3,5 i 4 odsto.
Kako je objavljeno na sajtu SB u okviru izveštaja „Globalne ekonomske prognoze“, rast BDP Srbije za 2019. biće 3,5, a za 2020. 4 odsto.
SB je takođe saopštila da je procena rasta BDP Srbije za 2017. godinu dva odsto.
U odnosu na izveštaj iz juna smanjena je procena rasta za tu godinu za jedan odsto, što je posledica, kako su ranije objasnili u Vladi Srbije, elementarnih nepogoda – pre svega suše.
Sličnu procenu za ovu godinu iznosio je i srpski državni vrh.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Poreska uprava naplatila više od 1.000 milijardi dinara

Poreska uprava je naplatila više od 1.000 milijardi dinara javnih prihoda u 2017. godini što je 35 milijardi više nego godinu ranije, izjavila je direktorka Poreske uprave Dragana Marković.
Rast naplate, prema njenim rečima, beleže sve vrste poreza, dok u nominalnom iznosu sa 572 milijrde dinara prednjači naplata doprinosa.
„Poreska uplata je svojom naplatom uveliko premašila iznos od hiljadu milijijardi, preciznije 1.136,4 milijarde je naplaćeno tokom 2017. godine što je za 3 posto više u odnosu na prethodnu godinu“, rekla je Marković za RTS.
Objašnjava da u strukturi ovih prihoda, beleži se najveći rast poreza na dobit i to, kako kaže, čak od 40 odsto.
Kada je reč o bruto PDV, ističe da je u 2017. godini, PDV dostigao rekordni izbnos u naplati i to preko 300 milijardi dinara.
„Od uvođenja ovog poreskog oblika do danas, prvi put je Poreska uprava naplatila 301,2 milijarde dinara. S druge strane, povraćaj PDV je bio izuzetno visok u 2017. godini, nikada veći, 215 milijardi dinara što je […]

Više informacija...

Od privatizacije i akcija 32,23 miliona evra za budžet

Privatizacijom preduzeća iz portfelja Ministarstva privrede i prodajom akcija i udela u vlasništvu države iz Akcionarskog fonda, u budžet Republike Srbije je u 2017. godini uplaćeno 32,23 miliona evra, izjavio je 4. januara 2018. godine državni sekretar u resornom ministarstvu Dragan Stevanović.
Ukazao je da je samo od privatizacije u budžet uplaćeno 27,8 miliona evra.
„Kupci su se, uz to, ugovorom obavezali i na investicije u vrednosti od 16,27 miliona“, objasnio je Stevanović.
On je rekao da je najveći prihod, 16 miliona evra, ostvaren privatizacijom Galenike.
Kada je reč o Akcionarskom fondu, ukupan prihod od prodaje u 2017. godini iznosio je 4,43 miliona evra, naveo je Stevanović.
On je, u saopštenju, istakao da se privatizacijom u Srbiji 12 godina niko nije ozbiljno bavio, ali su vlade od 2013. godine promenile trend i ozbiljno se posvetile ovom poslu.
Izvor: Tanjug

Više informacija...