Poljoprivreda, sajmovi i marketing

Nema dogovora o ceni maline, novi sastanci do 1. jula

Do dogovora između proizvođača i izvoznika maline nije došlo na sastanku u Beogradu, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će novi sastanci biti održani do 1. jula i veruje da će se kroz dijalog pronaći prostor za dogovor.
“Do dogovora između proizvođača i izvoznika maline nije došlo, iako su malinari iz cele Srbije prvi put nastupili ujedinjeno, a cena od 120 dinara apsolutno je neprihvatljiva”, rekao je predsednik Udruženja malinara Srbije, Dobrivoje Radović.
On je posle sastanka malinara, hladnjačara, predstavnika ministarstava trgovine i poljoprivrede i Privredne komore Srbije, rekao da izvoznici, hladnjačari, “ne mogu da se bogate na račun srpskog seljaka”.
“Oni moraju da shvate da se ne mogu bogatiti na račun srpskog seljaka. Izvoznici, po meni monopolisti, koji su seli u Valjevu i dogovorili se da se od 120 dinara neće pomaći, stvorili su veliki problem za malinarstvo u celoj Srbiji”, rekao je Radović novinarima.
Prema njegovim rečima, malinari traže od države da stane na put svemu što se dešava.
“Mi ćemo […]

Više informacija...

Radojević otvorio međunarodno savetovanje o uljaricama

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, otvorio je 19. juna 2017. godine u Herceg Novom, 58. savetovanje “Proizvodnja i prerada uljarica”. 
Reč je o međunarodnom stručnom skupu u organizaciji Poslovne zajednice “Industrijsko bilje”, novosadskog Tehnološkog fakulteta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, koji je okupio veliki broj domaćih i stranih stručnjaka za uljarice i industrijska ulja, saopštio je Biro pokrajinske vlade za odnsoe s javnošću.
Radojević je u izjavi za medije istakao da Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu u šumarstvo kroz mere agrarne politike prepoznaju značaj proizvodnje i prerade uljarica. 
“Tome u prilog govori i konkursna linija za sufinansiranje nabavke opreme za preradu ulja. Za tu namenu ove godine je izdvojeno 145 miliona dinara, što je mnogostruko više od prošlogodišnjih 38 miliona dinara”, kazao je Radojević. 
Pored toga, proizvođačima uljarica na raspolaganju je i konkursna linija za nabavku nove priključne i pogonske mehanizacije, koju Pokrajinska vlada prvi put sprovodi, i za koju, kako je Radojević naveo, vlada […]

Više informacija...

Na pijacama širom Srbije u narednih mesec dana desiće se drastična promena

Sezonsko sniženje cena voća i povrća na pijacama ove godine zakasnilo je mesec dana, a cene na koje smo navikli čekaćemo do jula. Pojedino voće i povrće plaćamo i do 30 odsto skuplje nego prošle godine.
Voće i povrće, čija je sezona odavno počela, ove godine drži cenu, što se dobro može videti po ceni paradajza, koji na beogradskim pijacama još uvek košta do 160 dinara, a tolika je cena i u Nišu i Pirotu, dok u Novom Sadu i Pančevu košta do 150 dinara za kilogram. Paradajz je najjeftiniji u Subotici, gde se može naći za 100 dinara za kilogram, dok je pre dve godine u isto vreme mogao da se kupi i za 70 dinara za kilogram, a cene su uglavnom bile 90 ili 100 dinara za kilogram. Cena, između ostalog, nije još uvek nije pala jer se ne radi o domaćem, već o paradajzu uvezenom iz Makedonije.
Proteklih nedelja visoke su cene skoro svog sezonskog povrća, a da […]

Više informacija...

Banke počele da se okreću poljoprivredi

Srbija već nekoliko godina nije obećana zemlja za bankare. Kreditna aktivnost ili stagnira ili blago opada, a kada i dođe do rasta taj trend je obično još blaži.
Građani kredite uzimaju samo kad moraju, odnosno češće ih refinansiraju nego što zajme. Kod privrede je situacija  komplikovana jer dobrih projekata ima malo, a u toku je i rešavanje nenaplativih potraživanja. U potrazi za novim klijentima banke  sve više pažnje obraćaju na poljoprivrednu proizvodnju. Zanimljivi su im veliki proizvođači ali još više mala gazdinstva.
Registrovana gazdinstva u  Kreditnom birou Udruženja banaka posebno prate. Ove godine, za prvih pet meseci, aktivnost je porasla za 5,3 odsto, a ukupna suma kredita je 54,14 milijardi što je za 2,72 milijarde više nego što je bilo na kraju  2016. godine. Nije mnogo, ali do pre nekoliko godina o ovim sumama i rastu poljoprivrednici su mogli samo da sanjaju.
Prema rečima profesora dr Radovana Pejanovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pored činjenice da je u drugim granama privrede […]

Više informacija...

Počinje tehnički pregled mehanizacije za žetvu

Komisija za tehnički pregled poljoprivrednih mašina i vozila koji učestvuju u žetvi i transportu ove godine u naredna tri dana na teritoriji Novog Sada besplatno će pregledati mehanizaciju i obučiti žeteoce o zaštiti od požara.
Traktori i vozila koja učestvuju u žetvi i transportu trebalo bi da u zakazano vreme budu na zbornim mestima, dok će kombajne Komisija pregledati kod vlasnika. Ujedno, na zbornim mestima organizovan je i pregled i servis vatrogasnih aparata, koji će obaviti ovlašćeni serviser po svom cenovniku.
Tako će 16. juna 2017. godine Komisija od 9 časova biti u Stepanovićevu u Zemljoradničkoj zadruzi, a u isto vreme u Čeneju će biti obavljen pregled vozila ispred Mesne zajednice. Od sutra u 10 časova pregledanje vozila je ispred Vatrogasnog doma u Bukovcu, pa u 12.30 časova na Paragovu u Sremskoj Kamenici, a zatim u 13.30 ispred Mesne zajednice u Novim Ledincima. U Petrovaradinu pregled počinje sutra u 15 časova ispred Vatrogasnog doma.
Pregled vozila u subotu počinje u osam sati istovremeno u […]

Više informacija...

Prve njive otišle pod kiriju

Odobrena četiri zahteva za zakup oranica na 30 godina.
Komisija nadležna za odobravanje zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta po osnovu investicija na period do 30 godine donela je prva pozitivna rešenja. Kako “Novosti” nezvanično saznaju, odobrena su četiri zakupa, dok je skoro 50 zahteva odbijeno.

Odobrene investicije predviđaju izgradnju prerađivačkih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta. Kako saznajemo, ukupna vrednost ovih odobrenih investicija je blizu 7,4 miliona evra na površini od 323 hektara i njima je predviđeno otvaranje 65 novih radnih mesta, uz angažovanje 200 sezonskih radnika.

Zakup je odobren “Vinariji Levač” iz Rekovca koja je aplicirala sa investicijom vrednom 1,6 miliona evra. Ulagaće u proizvodnju čipsa od jabuke, vina, rakije, sirćeta od jabuke kao i za podizanje zasada jabuke na površini od 30 hektara. Planiraju otvaranja novih 15 radnih mesta. Druga odobrena investicija je projekat “Jakuma” iz Umčara. I oni ulažu u proizvodnju čipsa od jabuke i zasade jabuke na površini od 73 hektara. Vrednost investicije je skoro tri miliona evra, uz […]

Više informacija...

Teče staž i na njivama

Vlada Srbije priprema zakon koji će konačno regulisati sezonski rad u poljoprivredi. Preuzet mađarski model, neizvestan iznos poreza, doprinosa i način evidentiranja.
Sezonci na srpskim njivama, najverovatnije od sledećeg leta, neće raditi samo za dnevnice. Ministarstvo za rad zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj, radi na Nacrtu zakona o sezonskom radu u poljoprivredi. Cilj je da se i nadničari ubuduće revnosno prijavljuju, a da gazde za njih plaćaju poreze i doprinose. Kolike – još se ne zna.

Procenjuje se da u Srbiji svake sezone na njivama radi od 80.000 do 100.000 ljudi. Podaci statistike su da je lane u Srbiji bilo čak 570.000 neformalno zaposlenih, od kojih su dve trećine angažovani u poljoprivredi. Većina od tog broja, ipak, su sami vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i njihove porodice. Ostatak su sezonci koji radom pod vedrima nebom ne zarađuju za penziju i zdravstveno. Državu tišti što ni od njihovog rada ne prihoduje.
– Radna grupa je analizirala primere iz okruženja […]

Više informacija...

Za organske vinare potreban novi zakon o vinu

Proizvodnja ekoloških vina u svetu je u porastu i četiri odsto ukupne proizvodnje čine ekološka vina. U Evropi je oko 2,5 odsto ekoloških vina, a u Španiji, najvećem svetskom proizvođaču ekoloških vina, je čak osam odsto vina ekološko. U našem okruženju daleko su otišli u proizvodnji eko vina  Mađari i Hrvati, dok vina iz Bosne, Crne Gore, Makedonije i Bugarske na tržištu nema.
U Srbiji se samo u vinariji “Plavinci” u Grockoj od dve retke sorte grožđa – regent i panonija proizvede tri ekološka vina.  Belo suvo vino ćilibar pravi se od sorte grožđa panonija, dok se roze vino ramonda i crveno vino indigo prave od sorte grožđa regent.
Vlasnik vinarije “Plavinci” Branislav Anđelić za sada je jedini uzgajivač grožđa i vina u Srbiji, koji primenjuje organske standarde. Iz vinarije godišnje natoči  2.500 flaša ili 3.000 litara vina i to  uglavnom isporuči na kućne adrese, pojedinim ambasadama i prodavnicama zdrave hrane.  
Anđelić je lane dobio sertifikat, a za to mu je […]

Više informacija...

Na crno radi i preživljava 300.000 sezonaca

Sezonski rad u poljoprivredi veoma je rasprostanjen u Srbiji jer se na njivama, u voćnjacima, vinogradima… radi onda kada je i koliko to potrebno.
Sezonske radnike angažuju poslodavci kojima su radnici potrebni u određenom trenutku, oni rade nekoliko dana i za taj posao uglavnom se dogovara dnevnica, koja se razlikuje u zavisnosti od vrste posla i mesta gde se radi, a za deset sati rada iznosi oko 1.500 dinara. 
Međutim, sezonci – a među njima ima i veoma mladih ljudi, ali i onih zašlih u sedmu deceniju života – za vreme dok su radno angažovani ne ostvaruju radni staž, niti se vodi bilo kakva evidencija o njihovom radu. To će uskoro biti promenjeno jer je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin najavio skoro donošenje zakona o sezonskom radu. Po njegovim rečima, u ovom trenutku taj zakon je najvažniji u borbi protiv sive ekonomije jer svake godine na sezonskim poslovima u poljoprivredi bude angažovano oko 300.000 radnika na […]

Više informacija...

Slatke jagode iz Rumenke idu pravo u Rusiju

Zašto jagode nisu slatke kao nekada ili gde pronaći one koje jesu, pitanje je koje nas opseda svakog proleća kada se zacrvene tezge i štandovi sa ovim mnogima omiljenim voćem. Odgovor smo potražili od doc. dr Nenada Magazina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i njegovih studenata.
„Budući da na našim oglednim poljima trenutno nemamo jagoda, imamo zasad ovde na poljima firme Intersad u Rumenci“, objašnjava profesor okružen studentima četvrte godine departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu.
Probamo jagode direktno sa zemlje i primećujemo da su mnogo slasnije i lepše od onih koje se mogu naći u supermarketima, te pitamo profesora da li je to zbog nekih hemijskih tretmana od kojih potrošači najviše strahuju.
„Može da se dogodi da zbog tehnologije jagoda ima manje suve materije, odnosno šećera, recimo ako se preterano koriste azotna đubriva, ali ne treba zaboraviti da je jagoda veoma osetljiv plod. Recimo, ako padne kiša ona fizički može da izbriše slast iz jagode. Pre neki […]

Više informacija...