Poljoprivreda, sajmovi i marketing

Za poljoprivrednike državne subvencije i pomoć iz EU fondova

Poljoprivredici će ove godine dobijati subvencije od države, ali i iz pretpristupnih fondova EU – IPARD namenjen za investicije i povećanje obima proizvodnje, rekao je  pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.
Resorni sekretarijat će, prema njegpovim rečima, u 2018. nastaviti sa merama iz prethodne godine, uvažavajući kriterijume i ograničenja koje sa sobom nosi IPARD, i sa druge strane akcenat staviti na mlade poljoprivrednike do 40 godina – startap program koji je prvi put sproveden lane, uz dvostruko više sredstva u odnosu na prethodnu godinu.
“Za mlade je kroz budžet opredeljeno 200 miliona dinara, što je dvostruko više u odnosu na prošlu godinu. Do sada je to bilo po poljoprivredniku do 1,2 miliona dinara, što čini 75 odsto od ukupne investicije i korisnicima koji su ostvarili pravo, sredstva se isplaćuju avansno”, rekao je Radojević na skupu na Poljoprivrednom fakultetu. 
Podsetio je da mladi poljoprivrednici, čak i ukoliko nemaju registrovano gazdinstvo, mogu da konkurišu i da ga registruju u momentu dobijanja […]

Više informacija...

Analize mleka još čekaju na akreditaciju

Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka zasada radi samo probno. Dogodine isplata premija na osnovu kvaliteta belog napitka.
Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka počela je s radom, čime je ujedno započet i proces akreditacije. Prvi rezultati očekuju se već za manje od mesec dana, ali zvanično izdavanje analiza na papiru biće moguće tek početkom sledeće godine.
Uz svu dokumentaciju, opremljenost i stručni kadar, “probno” ispitivanje mleka je neophodno za dobijanje akreditacije. Prema rečima Slavoljuba Stankovića, direktora Direkcije za nacionalne laboratorije, ovo je obavezan korak kako bi pokazali da su tehnički sposobni da izdaju analizu.
– Započeli smo sa analizom uzoraka koje nam dostavljaju mlekare, i sada se radi sveobuhvatni monitoring kvaliteta mleka – objasnio je Stanković. – S obzirom na to da još nismo akreditovani, ti rezultati nisu obavezujući u pravnom postupku i zbog toga ne možemo da izdamo ni nalog da se nešto uradi. Trenutno rezultati služe za praćenje stanja u Srbiji, naročito kada govorimo o kvalitetu. To je normalan put koji […]

Više informacija...

Šta Srbija može da izveze na probirljivo japansko tržište?

Japan potroši godišnje 74 milijarde dolara na uvoz poljoprivrednih proizvoda i četvrta je zemlja po veličini uvoza ovih proizvoda, tako da je u toj oblasti najveći potencijal za unapređenje trgovinske razmene, a srpski aduti su aditivi za prehrambenu industriju i smrznuto voće i povrće i med. 
Po podacima PKS, ukupna robna razmena Srbije i Japana za 11 meseci 2017. Iznosila je 152,6 miliona dolara. Srbija je u Japan izvezla robu za 45,1 miliona dolara, a uvezla duplo više, za 107,5 milona dolara. Srbija u Japan izvozi prerađeni duvan, prerađevine od voća, skrob, nameštaj.
PKS ocenjuje da, i pored toga što je japansko tržište zahtevno, postoji mogućnost da se robna razmena poveća.

Izvor: Beta

Više informacija...

Od opštine pola traktora

Uz državu i lokalne samouprave se trude da iz vlastitih kasa što više pomognu poljoprivrednicima.
Trude se da svojim poljoprivrednicima pomognu koliko mogu. Koliko im to omogućava budžet, koji je u mnogobrojnim lokalnim samoupravama veći ove godine. Opštine pomažu na razne načine – neke obezbeđuju semenski materijal, pojedine otplaćuju kamate na kredite ili podmiruju troškove osiguranja, a poljoprivrednici negde mogu da računaju i na pola para za nabavku opreme, stoke….
Budžetski fond za unapređenje poljoprivrede u Novom Sadu ove godine “težak” je oko 500.000 evra. Najznačajnija stavka, kako je najavio Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, biće pomoć poljoprivrednicima koji se bave organskom proizvodnjom.
– Planiramo da, u saradnji sa Svetskom bankom, obezbedimo novac za osiguranje poljoprivrednih površina – najavio je Vučević. – Na taj način, želimo da pomognemo poljoprivrednicima iz našeg grada da obezbede svoje prinose.
Jovan Miladinović, načelnik Odeljenja za privredu u Gradskoj upravi u Loznici, kaže da je ovaj grad lane u unapređenje agrara uložio oko 14 miliona dinara, a u […]

Više informacija...

Organska bašta donosi 12.000 evra godišnje – Uzgoj povrća može biti unosan biznis i na manjoj površini

Pola hektara zemlje, 3.000 evra investicije u organsku proizvodnju – to je dobar zasad za budući biznis iz bašte, iz koga može izniknuti 10.000 evra zarade, savetuju poljoprivrednici.
Tražnja za organskim voćem i povrćem veća je od proizvodnje u našoj zemlji. Tako za kilo organskog kupusa mora da se izdvoji nekad 150 dinara, a konvecionalno uzgojen košta i 30. Kupaca ima, pogotovo u Beogradu i Novom Sadu, ali i u okolnim bogatijim zemalja, koji hoće biljku samo od “vode i zemlje”, pa ni ne gledaju u cenu.
Familija Vozar iz Kisača već trideset godina su lideri u organskoj proizvodnji u Vojvodini. Počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15. Prvi su na tržište doneli organski brokoli i meksički krastavac.
“Počnite sa pola hektara”
– Savetujem ljudima da krenu sa pola hektara i dobro se upoznaju sa kulturom koju hoće da uzgajaju. Ratarske kulture su jeftinije, ali od njih ne može da se živi, ako je pšenica 20 kilogram dinara na tržištu, […]

Više informacija...

Laboratorija za kontrolu mleka u Srbiji počela sa radom

Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je 15. Januara 2018. godine sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Srbije.
Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. 
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Poljoprivrednici najviše traže subvencije za traktore

Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine i ove godine će nastaviti da daje subvencije poljoprivrednicima u nameri da ih osnaži i poljoprivredu učini glavnom okosnicom ekonomskog razvoja zemlje.
Sve je više zahteva zemljoradnika za subvencije, koje znaju da budu i 60 odsto od ukupne vrednosti investicija. Kod poljoprivrednih preduzetnika polako se uliva poverernje u državu da novac dobijen posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede neće morati vraćati pa je na tribinama organizovanim po selima prepuno poljoprivrednika namernih da od predstavnika Fonda iz prve ruke čuju koliko se u procentima kreću subvencije i za šta mogu konkurisati.
„Svi koji su lane konkurisali za protivgradnu zaštitu, dobili su subvencije od Fonda za razvoj poljoprivrede, oni koji su konkurisali za navodnjavanjavanje su gotovo svi dobili, ali nisu dobili svi koji su hteli da kupe novi traktor“, kaže dirketor Fonda Aleksandar Bogdanović.
„U susretu s poljoprivrednicima vidim zadovoljstvo. Smatram da smo uspeli da poljoprivredu podignemo na noge, ali tu granu privrede, osim uz podsticaje, dalje treba razvijati […]

Više informacija...

Do Rusa kroz sitno rešeto

Vlada Srbije donela Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište. Uslov je objekat za skladištenje, stručni kadar, sopstvena ili ugovorena proizvodnja….
Buduće pošiljke voća i povrća za Rusiju prolaziće kroz gusto rešeto inspektora. I srpskih, ali i ruskih. Naime, Vlada Srbije donela je Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, pa su sada stroga pravila, koja su, uglavnom, i do sada postojala, konačno definisana i stavljena na papir.
– Precizirali smo ono što smo i do sada radili – objasnio je Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja. – Neki uslovi su dodati, kao što je objekat kakav treba da postoji za skladištenje voća i povrća. To su Rusi sugerisali, jer ima dosta izvoznika koji nemaju adekvatan smeštaj, s obzirom na to da su voće i povrće vrlo osetljiva roba. Uredbom su postavljeni minimalni uslovi koje neko mora da ispuni. Time se obezbeđuju sledljivost, bezbednost i kvalitet proizvoda. Rusko tržište je vrlo zahtevno i uvek […]

Više informacija...

Srpske maline sve do dalekog Japana!

Naše smrznuto voće, ali i džemperi i deterdženti, putuju brodom do potrošača u svim krajevima sveta. Hemija iz Kruševca ide u Južnu Koreju, Meksiko i Australiju, džemperi iz Sirogojna u Skandinaviju.
Čekaju je nekad i punih 45 dana. Tačno toliko srpska malina plovi svetskim morima ne bi li stigla do potrošača na zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država ili prestonice Japana. Do Australije “jedri” 37, a Izraela 17 dana. Iz potpalublja ide pravo u radnju, ali ne zaobilazi ni palačinke i kolače. Društvo joj, zavisno od destinacije, prave i srpske šljive, kupine i višnje.
Japanske potrošače sa Srbijom ne vezuju samo naši slatki plodovi. Vole Japanci i da nose zlatiborske motive ispredene u čuvenim sirogojnskim radionicama. Nema ih mnogo, ali najuporniji izvoznici iz Srbije kupce pronalaze na najzahtevnijim “svetskim pijacama”.

– Nije lako ispuniti zahteve razvijenih tržišta – objašnjava Vera Popović, direktor prodaje “Eliksir fuda”, koji svoje smrznuto voće i povrće izvozi. – Morali smo da ispunimo sve neohodne sertifikate. U SAD ne […]

Više informacija...

Meso za tursku preko Zlatibora – Kreće izvoz 5.000 tona govedine godišnje

Prodaja goveđeg mesa iz Srbije u Tursku, ugovorena u oktobru 2017. sporazumom dve države o slobodnoj trgovini, počeće još ovog meseca, a otpremna stanica biće Zlatibor.
Srbija je od Turske dobila kvotu za izvoz 5.000 tona govedine godišnje, a plasman mesa u tu zemlju biće realizovan preko Klanice “Zlatibor Čajetina”, koju su Turci izabrali kao najpodesniju za realizaciju ovog posla i koja je odgovorila svim njihovim standardima.
– Ako sve bude po planu, izvoz će krenuti krajem ovog meseca. Kapaciteti zlatiborskih stočara su premali da bi se ispunila kvota, pa ćemo goveda otkupljivati iz cele zemlje. U Srbiji se dnevno može otkupiti 100 junadi, što će biti dovoljno da se ispoštuje dogovor – kaže za „Blic“ Goran Vilić, vlasnik Klanice “Zlatibor Čajetina”.
Prema njegovim rečima, otkupna cena stoke biće tržišna, a kilogram simentalske rase goveda trenutno je 240 dinara.
Novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom usaglašen je krajem septembra tokom posete ministra trgovine Rasima Ljajića toj zemlji, koji se sastao sa ministrom […]

Više informacija...