Poljoprivreda, sajmovi i marketing

Srbija među 10 najvećih izvoznika pšenice i kukuruza u svetu

Srbija kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu u periodu od ekonomske 2014/15. do 2016/17. godine, prema analizi Udruženja Žita Srbije urađenoj na osnovu podataka Ministarstva za poljoprivredu SAD (USDA).
U izvozu kukuruza Srbija je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom, a u pogledu prinosa po hektaru je na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije, i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.
Udruženje Žita Srbije je ovu analizu prezentovalo na najvećem svetskom forumu u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama “Global Grain”, koji se održava u Ženevi od 14. do 16. novembra, a na kojoj učestvuje uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO).
Podaci, koje je učesnicima konferencije prezentovala Sunčica Savović, sekretar Udruženja Žita Srbije, privukli su veliku pažnju kompanija iz EU, ali i kompanija sa drugih kontinenata, koje su potencijalni uvoznici ratarskih kultura iz Srbije, navodi se u zajedničkom saopštenju Udruženja Žita […]

Više informacija...

Razmena merkantilnog kukuruza za tovne svinje i junad

Vlada Srbije dala je saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve izvrši naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku (tovne svinje i junad) sa primarnim proizvođačima koji imaju zatvoreni proizvodni ciklus.
Primarni proizvođači sa kojima će se realizovati naturalna razmena su fizička lica koja su nosioci aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici čija je pretežna delatnost uzgoj svinja i drugih goveda i bivola, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako se dodaje, pariteti u naturalnoj razmeni su 11,02 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovnih svinja i 13,76 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovne junadi.
Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, dok je maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike do 300.000 kg.
Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su tovna prasad minimum 100 ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou, piše u saopštenju u kom se dodaje […]

Više informacija...

Kupovina oranica na kredit

U toku je konkurs Razvojnog fonda Vojvodine (RFV) za odobravanje dugoročnih  kredita radi kupivine zemlje, za koje je obezbeđeno  400.000.000,00 dinara. Namera konkursa je obezbeđenje novca za kupovinu zemlje kao preduslova za stvaranja intenzivne poljoprivredne proizvodnje.
Konkurs će trajati dok se novac za tu namenu ne potroši, a kredit od 300. 000 do 10.000.000 dinara mogu dobiti aktivna registrovana poljoprivredna gazdinstva čiji nosioci nisu stariji od 65 godina i investiciju žele da ostvare na području AP Vojvodina.
Krediti se odobravaju na šest godina u okviru kojih je grejs period od 12 meseci. Anuiteti se obračunavaju i plaćaju kvartalno, a sopstveno učešće u konkursu treba da bude 20 odsto iznosa investicije.
Kamatna stopa je dva odsto na godišnjem nivou ukoliko postoji garancija poslovne banke, ali kamata može biti i tri odsto u slučaju da je kredit obezbeđen hipotekom. 
Dobra vest je da se kamatna stopa za korisnike kredita koji imaju sedište na teritoriji gradova i opština Autonomne pokrajine Vojvodine koji su svrstani u treću […]

Više informacija...

Pod plastenicima u Vojvodini novih 250.000 kvadrata

Poljoprivrednici, njih 43 među kojima najviše mladi i žene, koji se bave plasteničkom proizvodnjom, 7. novembra 2017. godine su u Skupštini Vojvodine dobili ugovore za novac kojim treba da  unaprede dosadašnji biznis.
Na konkursu vrednom malo više od 25 miliona dinara,oko 17 miliona je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoporivredu i šumarstvo za sufinasiranje kupovine konstrukcije i opreme  za biljnu proizvodnju u zatvrenim.
– Ove godine podignuto je 250.000 kvadrata novih plastenika  – kazao je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoporivredu Milovan Petković, rekavši da će sekretarijat i dogodine nastaviti sa podsticajima objavljivanjem konkursa radi uvećavanja poljoprivredne proizvodnje. – Bliži se kraj godine pa se završavaju i konkursi, ali ćemo u 2018.  nastaviti s ovim poslom, trudeći se da konkurse unapredimo, premda smo i s ovogodišnjim podsticajima učinili veliki iskorak u odnosnu na lanjsku godinu, ali i na godine unazad – kazao je Petković dodajući da pokrajinsku administraciju raduje veliki odziv poljprivrednika, što je znak da se zajednički ostvaruje veliki posao.
Da vidi […]

Više informacija...

Manji rod diktira cene: Kad zazimi, jabuke će biti 100 dinara kilogram

Jabuke se na novosadskim pijacama prodaju po ceni do 70 dinara i to nije znatno više nego lane, premda se sve glasnije čuje da je najjeftinije voće postalo papreno. Naime, u nekim gradovima već sad se za kilogram jabuka mora platiti 100 dinara.
Poljoprivredni inženjer iz Zemljoradničke zadruge „Voćar” u Starom Slankamenu Nikola Lončar kaže da će se kilogram jabuka posle Nove godine, u februaru i martu, prodavati i za više od 100 dinara pa savetuje voćare da čuvaju rod u hladnjačama za zimske dane, ne samo za domaće kupce već i za izvoz.
Prinos jabuka je, prvo zbog mraza, a posle i zbog jake suše, podbacio oko 30 odsto pa postoji manjak roda na ovdašnjem tržištu, naglašava Lončar i dodaje da je slično i na tržištima van Srbije, gde je primetan manjak tog voća pa trgovci ne pitaju za cenu konzumne jabuke.
On kaže da je i cena jabuke za preradu znatno skočila pa se tako kilogram prodaje za 20 dinara, […]

Više informacija...

Ceh preteranog uvoza mesa plaćaju stočari i građani

U prvih sedam meseci ove godine Srbija je uvezla trećinu više svinjskog mesa nego lane, a proizvođačka industrija u toj grani beleži pad od oko tri odsto, podaci su Privredne komore Srbije.
Samo od januara do jula u Srbiju su uvezena 22.244 praseta, vredna 1,3 miliona evra. Prasad je pristigla iz Hrvatske, Mađarske, Nemačke i Holandije.
Razlog za povećan uvoz svinjskog mesa, koji je 30 odsto veći nego lane, po mišljenju sekretara Udruženja za stočnu proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda u PKS-u Nenada Budimovića, krije se u visokoj ceni živih svinja kod nas, koja je u jednom trenutku dostizala i 220 dinara kilogram žive vage.
– Imamo i povećan uvoz svinjskog mesa, otprilike 30 odsto nego prošle godine, a to sve zbog visoke cene živih svinja kod nas – objasnio je Budimović. – Za razliku od svinjetine, uvoz govedine je sličan kao i u 2016, a to su neke male količine, uglavnom teletine iz Holandije i Austrije.
Po podacima PKS-a, za prvih sedam […]

Više informacija...

Svet voli srpsku hranu

Domaće firme ne propuštaju najznačajnije sajmove agrara i prehrambene industrije. Među najvažnijim manifestacijama na kojima smo učestvovali su i “Sijal” u Francuskoj, “Biofah” i “Anuga” u Nemačkoj.
Tačno 11 srpskih kompanija iz prehrambene industrije upravo pakuje kofere za put u Indiju. Učestvovaće na sajmu prehrane, “World food” u ovoj zemlji. Biće to prilika da se sklope poslovi sa indijskim partnerima i naredne godine popravi, ili makar zadrži, 3,2 milijarde dolara vredan izvoz srpskog agrara i prehrambene industrije zabeležen u prošloj godini.
Najznačajniji sajmovi prehrane i poljoprivrede, na kojima godinama učestvuju i naše firme, jesu “World food” i “Prodekspo” u Moskvi, “Sijal” u Francuskoj, “Anuga” u Kelnu i “Biofah” u Nirnbergu.
– Privredna komora Srbije na neke sajmove vodi domaće firme u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, negde odlazak organizujemo sami, a na pojedine manifestacije vodimo firme kao posetioce – objašnjava Veljko Jovanović, rukovodilac Centra za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije. – Ove nedelje u Indiju putuje 11 naših kompanija. Na sajmovima mi […]

Više informacija...

Danski farmeri u Ruskom Krsturu: Pohvale na račun državnih mera

Predstavnici četrdesetak najvećih farmera iz Danske, koji su na studijskom putovanju u Srbiji i BiH, u organizaciji ambasade Danske u Srbiji i Privredne komore Srbije, posetili su zajedno s pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vukom Radojevićem, u Ruskom Krsturu farmu kompanije „Nukleus agrar f-1”, koja se bavi proizvodnjom nazimica generacije f-1.
Ta farma ima 1.000 svinja, od kojih 250 krmača genetskog potencijala iz Nemačke i predstavlja jedinstvenu farmu u Srbiji, budući da proizvodi nazimice i mušku prasad za tov i prodaju.
„Impresionirani smo onim što smo videli, posebno željom ljudi da se sa postojećim potencijalima svinjarstvo podigne na viši nivo“, kazao je predsednik Udruženja danskih farmera Johanes Hansen, i dodao da je, obilazeći farme, čuo posebne pohvale na račun aktuelnih mera države kojima se obezbeđuju različite subvencije.
„Raspoloženi smo da Srbija bude jedna od 40 zemalja u kojima danski farmeri žele da investiraju.“
Vlasnik kompanije „Nukleus agrar f-1” Borivoj Jakovljević je izrazio zadovoljstvo zbog posete danskih farmera.
„Čast nam je što smo ugostili najbolje i najveće proizvođače […]

Više informacija...

Iz Hrvatske uvozimo najviše živih svinja

Zbog izuzetno visoke cene žive stoke, naša zemlja ove godine uvezla je duplo više prasadi nego prošle. Iz inostranstva 30 odsto više svinjetine. Potpisani ugovori za izvoz govedine u Kinu i Tursku.
Srbija je za prvih sedam meseci ove godine uvezla duplo više živih svinja nego u 2016. godini. Samo od januara do jula, u našu zemlju, ušlo je, prema podacima Privredne komore Srbije 24.244 praseta, u vrednosti od 1,3 miliona evra. Životinje su pristigle iz Hrvatske, Mađarske, Nemačke i Holandije. Razlog povećanog uvoza “krije” se u visokoj ceni živih svinja. Uz to, za 30 odsto skočio je i uvoz svinjskog mesa, iz istih razloga.
– Bio je povećan uvoz prasadi iz Mađarske i Hrvatske, sigurno duplo više nego prošle godine – ističe Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda u PKS. – Imamo i povećan uvoz svinjskog mesa, za otprilike 30 odsto nego prošle godine, a to sve zbog visoke cene živih svinja kod nas. Za […]

Više informacija...

Nema novaca i ko ima dosta ovaca

Ni veće tradicije ni mlađeg udruženja.
Osnovali ga lane ovčari i kozari Bačkog Petrovog Sela, inače najvećeg potiskog sela, koji su odvajkada držali brojno blago po torovima, pa nedavno upriličili svoju prvu smotru.
– Zasad „Petrovoselski ovan“ okuplja nas četrdesetak, koji držimo između pet i šest hiljada grla, a pouzdano znamo da ima bar još 2.000 čiji vlasnici nisu članovi Udruženja – objašnjava predsednica udruženja Monika Ferčik. – Nije nam jasno zašto nisu kad je cilj da prevaziđemo eventualne teškoće i unapredimo proizvodnju. Istina, za sada niko ne muze ovce, već ih gajimo radi mesa. Prodajemo jaganjce i, shodno tome, opredelili smo se, uglavnom, za rasu virtemberg. Muž i ja imamo 200 ovaca, a ako nam se i deca, kad završe srednju školu, priključe, biće ih još.
Nekad je u ataru bilo dosta pašnjaka, međutim, vremenom su moćni traktori PIK-a Bečej uzorali većinu pa sada mnogi ovčari svoja stada moraju da napasaju preko Tise, na banatskoj strani.
– Ja sam najmlađi ovčar selu […]

Više informacija...