Vlada Srbije podržava razvoj vinskog turizma

Vlada Srbije intenzivno pomaže vinarstvo i vinogradarstvo, a trenutno je u toku izrada novog Zakona o vinu, koji će u potpunosti biti usaglašen sa EU regulativom. Cilj je da se poveća konkurentnost domaćih vina na stranim tržištima
Premijerka Ana Brnabić prenela je predstavnicima Udruženja Vinski putevi Srbije podršku Vlade Srbije inicijativi za dalji razvoj i korišćenje potencijala vinskog turizma u našoj zemlji.
Na sastanku predsednice Vlade i predstavnika tog udruženja razgovaralo se o potencijalima za razvoj vinskog turizma u Srbiji, s obzirom na to da je ovo jedan od najbrže rastućih oblika turizma u mnogim zemljama sveta.
Sastanak je iniciran tokom nedavne posete Ane Brnabić Vršcu, gde je učestvovala na tradicionalnoj manifestaciji “61. Dani berbe grožđa”, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.
U Srbiji 77 vinogorja
Vinogradi se u Srbiji prostiru na više od 22.000 hektara u 77 vinogorja, a u 2017. godini izvezeno je 11,6 miliona litara vina i ostvarena zarada od 16,3 miliona evra. U Vinskom registru Srbije upisano je […]

Više informacija...

Radojević uručio 68 ugovora o bespovratnim sredstvima za opremanje hladnjača

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Vuk Radojević, je 17. septembra 2018. godine u Bačkoj Palanci uručio 68 ugovora korisnicima, koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva, u okviru konkursa namenjenog za sufinansiranje investicija namenjenih opremanju hladnjača registrovanih poljoprivrednih proizvođača na teritoriji AP Vojvodine, u 2018.
Radojević je naveo da ukupna vrednost investicije iznosi blizu 224 miliona dinara, u kojoj je učešće Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu 100 miliona dinara.
„Reč je o izuzetno značajnoj agrarnoj meri, kojom podržavamo intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Namera je da na ovaj način doprinesemo tehničko- tehnološkom poboljšanju poslovanja u oblasti intenzivne proizvodnje, kako bi proizvođači bili efikasniji i konkurentniji na domaćem, ali i međunarodnom tržištu“, rekao je Radojević.
Resorni sekretar je naveo da je cilj konkursa bio da podrži investiciju, koja podrazumeva opremanje hladnjača manjeg kapaciteta za sakupljanje i skladištenje voća i povrća, i njihovu pripremu za tržište, nabavku opreme-linija za čišćenje i pranje proizvoda, berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, te pakovanje i obeležavanje i boks paleta […]

Više informacija...

Dobri prinosi: Kukuruza će biti ubrano oko 5,5 miliona tona

Od pre dva dana krenula je berba kukuruza, dok je žetva suncokreta završena, a vršidba soje na samom kraju. Ova godina biće upamćena po dobrim prinosima svih triju poljoprivrednih kultura i nižoj ceni novog roda u odnosu na lanjsku godinu.
Kukuruz je ove godine posejan na 900.000 hektara, što je 70.000 manje nego lane, ali će zato prinos, pokazao je start berbe, biti više nego dobar, pa se očekuje prinos, ako ne rekordan, onda blizu tog rezultata.
Po rečima naučnog savetnika u Odeljenju za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Milosava Babića, Srbija bi od ovogodišnje berbe kukuruza trebalo da ima između pet i pet i po miliona tona kukuruza, od čega bar dva miliona tona za izvoz. 
– Te količine zlatnog zrna su kao nekada, kada smo pod kukuruzom imali 1,1 milion hektara – kazao je dr Babić, navodeći da se očekuje da ukupan prosečan prinos u zemlji bude šest tona po hektaru, a u Vojvodini između osam […]

Više informacija...

Zasadi gotovo uništeni: Srpsko pivo s tuđim hmeljom

Srbija je regionalni lider u proizvodnji piva, ali su zasadi njegovog najvažnijeg „začina“ gotovo uništeni. Nekada pod ovom kulturom bilo više od 1.500, a danas svega 20 hektara.
U srpskim pivarama godišnje se proizvede više od 5.500.000 hektolitara piva i, prema podacima Udruženja pivara Srbije, naša zemlja je odavno najveći proizvođač ovog pića u regionu. Tradicionalno, imamo i pozitivan spoljnotrgovinski saldo u pivarstvu, a računica „Eurostata“, evropskog statističkog zavoda, pokazuje da je Srbija na drugom mestu po izvozu hmeljnog napitka u EU. Ali, u srpskom pivu nema ni grama srpskog hmelja.
Za potrebe šest velikih i 39 zanatskih pivara godišnje se uveze oko 1.500 tona hmelja i za to se izdvaja više od dva miliona evra. Pre deceniju i po, proizvodnja najvažnijeg pivskog „začina“ u Srbiji podmirivala je potrebe domaćih pivara i uz to se izvozio širom sveta. Čak i u SAD, Nemačku i Japan. Pod ovom kulturom je u Vojvodini nekada bilo više od 1.500 hektara, a danas ih je […]

Više informacija...

I pored ogromnog viška traže da se uvozi pšenica

Poslednjih desetak godina žita sa ovdašnjih oranica su toliko izgubila na kvalitetu da porudžbine brašna otkazuju i najverniji kupci iz inostranstva, ali su se građani Srbije odavno navikli da jedu loš hleb.
Nepovoljan trend je kulminirao baš ove sezone – visok prinos je omogućio da se u silose smesti čak 2,9 miliona tona pšenice, duplo više od domaćih potreba.
Ipak, ovih  dana iz esnafskog udruženja „Žitounije“, resornom ministarstvu je upućen predlog da se za uvoz do 40.000 tona kvalitetne pšenice iz Mađarske ukine carinska zaštita. Obrazloženje je da je drastično opao kvalitet brašna, na šta su signalizirali i tradicionalni kupci brašna iz vojvođanskih mlinova, pekari iz Albanije i Makedonije.

Dug period niske cene
Ukoliko ne poboljšamo kvalitet sasvim je izvesno da će ove sezone stari partneri odustati od kupovine i okrenuti se dobavljačima iz drugih država. Time bi se samo produžila niska poslednjih desetak sezona kada su dugogodišnji partneri iz Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine sve brže odustajali i od […]

Više informacija...

„Žitounija“ traži uvoz pšenice, stručnjaci protiv

Da li će naša zemlja kupiti pšenicu iz Mađarske nije još sigurno, ali je izvesno da će taj zahtev Vladi Srbije uputiti „Žitounija“ da bi se pobošljao kvalitet domaćeg namenskog brašna.
Tokom žetve pšenice govorilo se da će kiša, koja je tokom vršidbe neumoljivo padala, znatno umanjiti kvalitet zrna, Ali struka kaže da na kvalitet roda ne utiče samo vreme već i ulaganja, ne samo poljoprivrednika već i velikih otkupljivača i izvoznika. Očigledno da je tokom lanjske setve ono izostalo, čim se sada traži uvoz pšenice.
„Žitounija će tražiti od Vlade Srbije da naša zemlja iz Mađarske uveze između 30.000 i 40.000 tona pšenice, po 22 do 27 dinara kilogram bez carine, da bi se poboljšao kvalitet namenskog brašna za izvoz radi proivodnje finih peciva. Na taj korak smo primorani da ne bismo izgubili izvoz domaćeg brašna u zemlje iz okruženja“, kazao je predsednik „Žitounije“ Zdravko Šajatović.
On je rekao da ih je na to navelo upozorenje uvoznika iz Makedonije i Albanije, […]

Više informacija...

Vojvođanskim vinarima 60 miliona dinara za nabavku opreme za proizvodnju vina

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručili su na Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, vojvođanskim vinarima prve ugovore za investicije u nabavku opreme za proizvodnju vina.
Ukupna vrednost investicije je 60,6 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila polovinu bespovratnih sredstava.
Milićević je naglasio da je reč o veoma značajnoj meri podsticaja, koja će omogućiti proizvođačima vina da modernizuju svoju proizvodnju.
“Prošle godine je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu počeo sa subvencionisanjem novih zasada u vinogradarstvu, a ove godine po prvi put subvencioniše nabavku opreme“, kazao je Milićević i dodao da je za vinogradare u Vojvodini veoma značajna i nabavka vinskog analizatora, koji je Pokrajinska vlada finansirala sa 17 miliona dinara.
On je naglasio da Pokrajinska vlada želi da širokim spektrom mera podrži poljoprivredne proizvođače, o čemu govori i 8,3 milijarde dinara koje su ove godine u pokrajinskom budžetu obezbeđene za poljoprivredu.
Milićević je najavio da će se ući u širu akciju […]

Više informacija...

Pšenica gotovo 21 dinar

Prethodnu nedelju u trgovanju preko novosadske robne berze pšenica je bila najinteresantnija roba.
Gorovo celokupna količina prometovane robe se odnosila na tu žitaricu. Pšenica standardnog kvaliteta i uslova plaćanja je prometovana po jedinstvenoj ceni od 19 dinara (20,90 din/kg s PDV-om), što je 2,39 odsto niže u odnosu na prošlu nedelju. Pšenica ugovorena s klauzolom gratis lagera je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 19 do 19,30 dinara.
Na tržištu kukuruza cene u ponudi starog i novog roda su se izjednačile. Ponuda se kretala u rasponu od 14,80 do 14,90 dinara, ali su kupci nudili 30-40 para nižu cenu.
Cena zrna soje beleži pad. U odnosu na kraj prethodnog meseca, soja je jeftinija 3,87 odsto, a kilogram je koštao 35,80 dinara (39,38 din s PDV-om).
Izvor: Dnevnik

Više informacija...

Strnjiku ne paliti, već je zaoravati

Paljenjem biljnih ostataka uništavaju se mikroorganizmi, narušava se prirodna ravnoteža u korist izazivača bolesti. Paljenjem organske mase dobija se pepeo koji vetar oduva, a pošto su paljevine često u blizini puta, ugroženi su i učesnici u saobraćaju.
Iz Vatrogasnog saveza svake godine upozoravaju da je opasno, štetno i zabranjeno paljenje biljnih ostataka. Kako navode, to je problem sa kojim se često susreću nakon žetve, iako je zakonom zabranjeno. 
Paljenjem biljnih ostataka uništavaju se mikroorganizmi, narušava se prirodna ravnoteža u korist izazivača bolesti. Paljenjem organske mase dobija se pepeo koji vetar oduva, a pošto su paljevine često u blizini puta, ugroženi su i učesnici u saobraćaju. Mada Ministarstvo poljoprivrede, lokalna vlast i stručnjaci ukazuju na to da se ne pali kukuruzovina, niti bilo koja druga kultura na njivama, ti apeli kao da ne dolaze do paora. Nažalost, kod nas je to uobičajen prizor, na koji obično nailazimo kada se vozimo putevima koji vijugaju uz polja ili seoske okućnice.
Poljoprivrednici su uvereni da je pepeo koristan kao izvor hranivih […]

Više informacija...

Država stimuliše ovčarstvo

Proteklih godina u Srbiji se broj ovaca ne smanjuje i kreće se oko 1,7 miliona. Razlog za to su povećane državne subvencije, podsticaji iz pokrajinskog budžeta Vojvodine i povećanje površina državne zemlje po pravu prečeg zakupa za uzgajivače ovaca.
Na severu Banata još su se dodatno angažovali da sačuvaju i umatiče grla autohtone sorte “čokanska cigaja”. Boljitka u ovčarstvu ima, kaže Todor Golić proizvođač iz Čoke sa stadom od stotinu ovaca.
Smatra da bi farmerima bilo dodatno lakše da se spiskovi za subvencije rade odmah po završetku konkursa u julu, da ne kasne državni podsticaji i da ima organizovanog otkupa.
– Vuna ne treba nikom. Jagnje je dobro i jedino je to zarada. A opet muža, nema nekog organizovanog otkupa, pa se ne radi to – kaže Todor Golić, poljoprivrednik iz Čoke.
Porodični posao u ovčarstvu želi da nastavi Miodrag Urban iz Mola. Automehaničar je po struci, ali pre vidi nadu na svom gazdinstvu sa 150 ovaca. Najavljuje da neće više ručno šišati ovce, […]

Više informacija...