Kukuruz rodio kao što skoro nije, ratarima malo 13 dinara po kilogramu

Žetva kukuruza se privodi kraju. Rod je dobar, ali mu se poljoprivrednici ne raduju mnogo. Otkupna cena je najniža u poslednjih deset godina, svega 13 i po dinara po kilogramu. Razlog za takvu cenu nije samo to što je kukuruz dobro rodio u celom svetu, niti zbog niskog vodostaja Dunava i otežanog transporta, već i zbog naših starih problema kao što je nedostatak silosa.
Slobodan Živović iz Lukićeva zasejao je kukuruzom 150 hektara zemljišta. Očekuje 10 tona po hektaru, što je za trećinu više od prosečnog prinosa na srpskim njivama.
„Sa ovom godinom izvlačimo neku nulu u odnosu na prošlu godinu, jer cena od 13 dinara koja je trenutno je stvarno presmešna i sa tom cenom nama bi trebao kukuruz da rodi 17, 18 tona po hektaru što nije moguće bez navodnjavanja“, objašnjava Slobodan Živović, poljoprivrednik iz Lukićeva.
Bila smešna ili ne, tu cenu će poljoprivrednici morati da prihvate, jer većina nema gde da čuva žito. Ko ima, treba da sačeka.
„Cena kukuruza […]

Više informacija...

Mnogo muke kad jabuke prerode

Voćarima je ova sezona iznedrila berićetan rod jabuka, berba je još u toku, ali iskusni voćar Jene Šerfeze kaže da nije dobro ni kada prerodi, pošto je to povuklo probleme sa plasmanom, skla­dištenjem i najviše sa cenom.
Sve moguće muke sručile su se na voćare. Jabuke su rodile i kod nas i u Evropi, pa se Šerfeze pribojava šta će biti sa izvozom, pogotovo na tržište Rusije, gde su kriterijumi sve oštriji, a cene sve niže.
– Baš sam razgovarao sa komšijom, koji je jedan od većih proizvođača u Horgošu, da smo sve bliži tome da će izselektirati naše proizvođačko durštvo, da će otpasti oni koji se proizvodnjom jabuka ne bave na veoma ozbiljnoj osnovi. Za njih čini mi se nije zavidna situacija. Zasadi jabuka u našem gazdinstvu se prostiru na osam hektara, ali trenutno nisu sve u rodu – kaže Šerfeze.
Na tri hektara uspostavlja zalivni sistem rasprskavanjem, zahvaljujući tome što je u nabavku rasprskivača investirano uz pomoć podsticajnih sredstava iz […]

Više informacija...

Rod šećerne repe za brigu – čak polovina slatkog korena trula

Kampanja vađenja i prerade šećerne repe je u toku u svih pet šećerana u Pokrajini,kazala je za „Dnevnik” direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović.
 „Počela je krajem avgusta, prvo u fabrici šećera „Bačka” u Vrbasu, zatim tokom septembra i u ostalima, a rezultati kampanje su zabrinjavajući jer ima dosta trulog roda“, kaže Čurović.
Ona podseća na to da je setva šećerne repe, zbog loših vremenskih prilika, krenula kasno.
„Hladno vreme i kiše onemogućili su da setva počne na vreme, tako da je do sredine aprila bila obavljena jedva polovina. Premda je kasnila, nastavljena je i krajem aprila i početkom maja, tako da je proletos zasejano 48.000 hektara umesto 60.000 do 62.000, koliko su bili zahtevi poljoprivrednih proizvođača da ugovaraju proizvodnju s fabrikama šećera“, navela je Olga Čurović.
Nepovoljno vreme od početka setve šećerne repe do početka prerade, oštetilo je poljoprivredne proizvođače ove godine do razmere elementarne nepogode (Olga Čurović)
Dodala je da je kasna setva, velika vlaga, a u avgustu toplo, „skuvalo” […]

Više informacija...

Setva pšenice skuplja zbog goriva, a ostalo po staroj ceni

Oktobar je stigao, a vreme je da krene i setva pšenice. Koliko će se ove godine hlebnog zrna posejati nije još pouzdano jer su traktori i sejalice tek ponegde ušli u njive.
Poljoprivrednici koji planiraju da poseju tu kulturu osluškuju vremensku prognozu jer vreme za sejanje pšenice nije baš idealno. Odavno nije pala dobra kiša, zemlja je suva pa to ometa posao, ali ima i onih ratara koji smatraju da je bolje seme staviti u suvu u zemlju nego ga držati u džaku.
Po rečima direktora „Žita Srbije” Vukosava Sakovića, očekivanja su da u setvi žita neće biti velikih odstupanja  u odnosu na lane, kada je tim usevom bilo posejano 675.000 hektara, što je bio rekord nezabeležen u proteklih dve decenije. Ni u svetu se, naveo je, ne očekuju velika odstupanja, pod tom ozimom kulturom biće 220 miliona hektara
– Teško je znati unapred koliko će žita biti posejano jer je tek start setve, ali se predviđa da će se pšenica sejati […]

Više informacija...

Otvara se „Lorist“ na Novosadskom sajmu

Na Novosadskom sajmu se od danas, 3. oktobra, do nedelje, 7. oktobra, održava „Lorist“, sajam lova i ribolova, turizma, ekologije i sporta.
Sajamske manifestacije će se održavati u Hali „Master“, Master centru i halama 1, 1a, 2, 3, 4, 6, 12 i 15, manježu i otvorenom prostoru svakodnevno od 10 do 19 časova.
Danas počinje Sajam lova i ribolova, dok ostale priredbe publiku očekuju od sutra, 4. oktobra.
Na sajmovima će nastupiti oko 450 izlagača koji će predstaviti ponudu u oblastima lova, ribolova i turizma Dunavskog regiona, ali i ekologiju i sport u našoj zemlji. Uz izložbenu postavku u halama i na otvorenom delu Sajmišta organizuju se kongresne aktivnosti i poslovni susreti, a učesnici dolaze iz 20 zemalja. Diplomatski dan, skup ambasadora i predstavnika diplomatskog kora, biće organizovan na Sajmu turizma, a očekuje se dolazak oko 30 ambasada.
Posetiocima će na Sajmu lova i ribolova biti dostupni proizvodi renomiranih svetskih proizvođača, a moći će da kupe i ručno izrađenu opremu koju će ponuditi zanatlije. […]

Više informacija...

Počela setva zimske salate i rasađivanje jesenje

Dragan Lukić sa suprugom pre nekoliko godina se specijalizovao za proizvodnju rasada povrća, ali i lekovitog bilja, a ovih dana u njegovim plastenicima u Čelarevu ima mnogo posla.
Po sezonskom karakteru na red je došlo rasađivanje jesenje zelene salate, a u toku je setva zimske. Rasad je namenjen, uglavnom tržištu, poznatom kupcu, ali ima i viškova, pa će Lukići i sami proizvesti jednu turu jesenje zelene salate namenjenu pijaci i domaćim trpezama.  
– Trenutno je posejano oko 50.000 strukova zelene salate, uglavnom zimske puterice i betavije – rskave salate, a malo sam tokom godine proizvodio i rasad drugih sorti, kao što je, na porimer, lolo roso – crvena salata – kaže Lukić. – U toj proizvodnji veoma je važno da se koriste najkvalitetniji repromaterijali kao što su supstrat, kontejneri, a posebno je važno da se poseje izuzetno kvalitetno seme, koje kupujem kod renomiranih semenskih kuća. Plastenik, a to posebno salata voli, mora imati dovoljno svetlosti, ali i dobro luftiranje, odgovarajuću temperaturu […]

Više informacija...

Počinje anketiranje 120.000 poljoprivrednih gazdinstava

Republički zavod za statistiku (RZS) počinje anketiranje 120.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.
Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji obavljaće 536 anketara do 30. novembra ove godine.
Anketa, kažu u RZS, predstavlja važno strukturno istraživanje u sistemu statistike poljoprivrede, čijom se realizacijom omogućava nastavak praćenja strukturnih promena u poljoprivredi i održavanje (ažuriranje) baze podataka. 
Popis poljoprivrede u Srbiji sproveden je 2012. godine, posle više od 50 godina i to je, kažu u RZS, bila osnova za dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede.
Na taj način dobijena je baza statističkih podataka potrebnih za razvoj nacionalne agrarne politike, izrađena je međunarodno uporediva baze podataka i formiran je statistički Registrar poljoprivrednih gazdinstava koji obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku.
U skladu sa standardima EU, popis poljoprivrede se sprovodi svake 10. godine (naredni popis planiran je 2021.godinu), a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.
U Republičkom zavodu kažu da će tačnost odgovora dobijenih u Anketi doprineti sticanju saznanja u […]

Više informacija...

Kotrljanje ravnicom: Obnova hmeljarstva u poslednji čas

Berba hmelja u ataru Bačkog Petrovca obavljena je u jedinom zasadu koji se prostire na 20 hektara.
Hmelj se u Vojvodini posle Drugog svetskog rata do kraja prošlog veka gajio na 1.000 do 1.500 hektara, pa je proizvodnja 2008. praktično ugašena, da bi se pre četiri godine podigao novi hmeljarnik u našoj zemlji na posedu DOO “Petrovec” u Bačkom Petrovcu. U ovoj firmi su u gajenju hmelja krenuli od nule, ulaganjem sopstvenog kapitala, oslanjajući se na tradiciju i još uvek prisutne stručnjake kojih ima… 
Direktor tog preduzeća Rastislav Struhar, predočava da za to što je proizvodnja hmelja kod nas skoro ugašena postoji mnogo razloga, ali da je zadnji udarac domaćem hmeljarstvu dala privatizacija velikih industrijskih pivara, jer su inostrani vlasnici pivara sirovinu uvezli iz svojih matičnih država.
Ovogodišnja berba dala je bolji rod šišarki nego prošla koja je bila sušna, bez obzira što u hmeljarniku imamo sistem za navodnjavanje kap po kap. Ova sezona je za hmelj bila izuzetno dobra, međutim, mi […]

Više informacija...

Izvezeno goveđe meso u Kinu, prvi put posle 30 godina

Srbija je izvezla prvi kontejner goveđeg mesa u Kinu, to se nije desilo u prethodnih 30 godina, izjavio je 27. septembra 2018. godine ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
„Plan je da svaki drugi ili treći dan po jedan kontejner odlazi u Kinu“, rekao je ministar gostujući u emisiji „U središtu pažnje“ Prvog programa Radio Beograda.
On je kazao da će Vlada Srbije do kraja godine izaći sa novim programom podrške investicijama u prehrambenoj industriji.
Nedimović je napomenuo da se afrička kuga svinja širi svetom i  istakao da su Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede preduzeli sve preventivne mere kako bi sprečili da zaraza uđe na prostor Srbije.
„Za sada je stvar pod kontrolom, ne mogu da garantujem da se neće pojaviti, preduzimamo mere i za to šta ćemo raditi ako se pojavi“, istakao je ministar Nedimović.
Izvor: Tanjug

Više informacija...

Nedimović: Ispunjeni gotovi svi uslovi za Poglavlje 11

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je 27. septembra 2018. godine u razgovoru sa šefom Delegacije EU Semom Fabricijem rekao da su ispunjeni gotovo svi uslovi za otvaranje Poglavlja 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj.
On je obavestio Fabricija da je Akcioni plan za Poglavlje 11 upućen Vladi Srbije i time je ispunjeno drugo merilo, čime smo na korak od otvaranja ovog poglavlja, saopštilo je resorno ministarstvo.
Nedimović je obavestio Fabricija i o tome da se u narednom periodu očekuje da Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka dobije akreditaciju.
Nedimović je sa Fabricijem razgovarao i predstojećim i budućim projektima EU i Srbije u poljoprivredi.
Ministar je ovom prilikom pozvao Fabricija da zajedno uruče nova rešenja koje će dobiti srpski poljoprivrednici koji su podneli zahteve na IPARD javni poziv.
Izvor: Tanjug
 

Više informacija...