Suficit agrara veći za 49 odsto

Srbija je za pet meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa svetom od 483 miliona evra, što je 49 odsto više nego u istom lanjskom periodu, izjavila je Tanjugu ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Vrednost izvoza hrane iz Srbije od januara do kraja maja bila je veća od milijardu evra, a u eksportu su dominirali žitarice i proizvodi od žitarica, voće i povrće, navela je ministarka.

Ona je dodala da je i kod izvoza zabeleženo povećanje od 21 odsto.

„Ovi izvozni rezultati još jednom potvrđuju da je poljoprivreda izuzetno važna za privredu Srbije i ekonomski rast i razvoj – da poljoprivreda ima svoje mesto i šansu i da se u narednom periodu treba maksimalno angažovati da se pomogne proizvođačima, posebno malim”, naglasila je Bogosavljević Bošković.

„Analizom je ustanovljeno da je u ovom periodu povećan izvoz ka EU za 20 odsto, ka zemljama CEFTA za 14 odsto, i ka ostalim zemljama za oko 39 odsto”, […]

Više informacija...

Niske cene pšenice plaše proizvođače

Do prvih otkosa hlebnog žita odbrojavaju se dani, a cena pšenice još je u sferi nagađanja, predviđanja, prognoza. U svakom slučaju tržište nije blagonaklono prema proizvođačima, posebno ne na početku žetve, jer se za zlatno klasje zbog niske cene ne knjiži dobitak.
Cena pšenice i ove godine uoči žetve ima prefiks teške ratarske boljke.
Pšenica iz prvih otkosa na berzi dostiže vrednost od tek 16 dinara i 80 para po kilogramu bez PDV-a, zato je savet proizvođačima da lageruju što više ovogodišnjeg roda, rekao je gostujući u emisiji Brazde RTV-a predsednik Zadružnog Saveza Vojvodine Radislav Jovanov.
Prema kalkulaciji Zadružnog Saveza Vojvodine cena proizvodnje zlatnog klasja je dvadeset dinara i 69 para po kilogramu, tako da nije teško zaključiti da sve ispod te vrednosti za proizvođače znači čist gubitak, tim više što i oni sami ističu da neophodnost sve većeg broja zaštitnih tretmana poskupljuje proizvodnju.
Ovakva tržišna situacija nije motivišuća za proizvođače koji iz godine u godinu pšenicu sve manje seju, a prema podacima […]

Više informacija...

Rusija i dalje bez uvoza prehrambenih proizvoda iz EU

 

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je danas ukaz vlade o produžetku embarga na uvoz prehrambenih proizvoda iz zemljama koje su Rusiji uvele sankcije za još godinu dana.

– Upravo sam odobrio aktom vlade spisak robe za koju je još godinu dana produžena zabrana uvoza u našu zemlju do 5. avgusta 2016. godine – rekao je Medvedev.
Rusija je u avgustu 2014. godine ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su protiv nje uvele sankcije, među njima i EU. Zabranjen je uvoz mesa, kobasice, ribe, voća, povrća, mlečnih i drugih prozvoda, podsetila je agencija Ria novosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putine je u sredu na sastanku s članovima vlade rekao da će Rusija produžiti uzvratne mere na sankcije Zapada na godinu dana.
 
Izvor: ekapija
 
 

Više informacija...

Oberu višnje za tri minuta

 
Reporteri sa modernizovanim beračima u voćnjacima porodice Smoljan u Žablju koji su bogato rodili. Anto i Željko Smoljan napravili mašinu koja zamenjuje desetak radnika.
 
Berba višanja oduvek je podrazumevala stotine vrednih ruku, mnogo merdevina, dovikivanje berača, odeću umrljanu crvenom bojom i pune gajbice slasnih plodova. U voćnjaku porodice Smoljan na samom ulasku u Žabalj, slika je potpuno drugačija. Stabla u ovom voćnjaku obrana su mašinski. Umesto ruku, višnje su obrale – vibracije. Samo gajbice pune kao krv crvenih plodova ukazuju na to da je počeo najvažniji i najslađi posao – berba.
Pokretna traka smešta voće u gajbice. Prethodno ventilator oduva lišće i nečistoće. Ovu, po mnogo čemu jedinstvenu mašinu, ne samo u Srbiji, već i šire, konstruisali su sami Smoljani – Željko, kojeg smo zatekli za volanom jedne od mašina, i njegov otac Anto.
– Gajimo višnje već desetak godina, a od kada smo posadili prve zasade, nismo se mirili s tim da moramo da ih beremo ručno – objašnjava naš domaćin, […]

Više informacija...

Srbija ne dobija poljoprivrednu banku

 
Srbija neće dobiti poljoprivrednu banku niti filijale po celoj zemlji, kako se ovih dana moglo čuti, već će centralna institucija koja će se baviti plaćanjem u poljoprivredi biti Uprava za agrarna plaćanja.
U narednom periodu očekuje se njena akreditacija za realizaciju IPARD programa, što znači da će se uvećati obim novca namenjenog srpskim poljoprivrednicima, ali isplatu para iz evropskih fondova i nacionalne kase u svakom slučaju neće obavljati „poljoprivredne banke”.
Podsetimo, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kazala je pre nekoliko dana na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu da će Uprava za agrarna plaćanja postepeno biti pretvorena u poljoprivrednu banku Srbije, međutim, ispostavilo se da je u stvari banka pomenuta u prenesenom značenju, a ne kao finansijska institucija koja će deliti kredite, isplaćivati novac… Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu poljoprivrde, ministarka je reč „banka” pomenula figurativno, ali to nije tako shvaćeno i interpretirano.
Ministarka je u izlaganju na skupštinskom odboru kazala i da je već sada, u ovoj godini, neophodno da u […]

Više informacija...

Pokrajina izdvojila još 130 miliona dinara za podsticaj poljoprivrede

Potpredsednik pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški uručio je 19. juna 2015.  ugovor poljoprivrednicima u Vojvodini prema kojima je pokrajina izdvojila ukupno 130 miliona dinara za podršku agraru.
Posle sprovedenih odgovarajućih konkursa resornog pokrajinskog sekretarijata, potpisana su 142 ugovora na osnovu kojih poljoprivredni proizvođači u pokrajini dobijaju bespovratna finansijska sredstva za nabavku protivgradnih mreža, malih prerađivačkih kapaciteta i opreme za navodnjavanje.
Kako je precizirao Bogaroški, ovog puta je za kupovinu protivgradnih mreža u voćarstvu izdvojeno 65 miliona dinara, za opremu za navodnjavanje 62 miliona dok je za male prerađivačke kapacitete podeljeno preostalih tri miliona dinara, čime je završen taj deo konkursa, koji je raspisan početkom godine.
Interesovanje za gradnju i opremanje malih prerađivačkih kapaciteta u voćarstvu i povrtarstvu bilo je izuzetno veliko ove godine pa su relativno brzo iscrpljena sredstva predviđena u budžetu za tu namenu, rekao je Bogaroški novinarima.
On je napomenuo da će u pokrajinskom sekretarijatu nastojati da, posle rebalansa pokrajinskog budžeta bude mogućnosti za […]

Više informacija...

Renesansa voćarstva u Vojvodini

Voćarstvo u Vojvodini doživljava pravu ekspanziju. Posle širenja plantaža jabuka, trešnja kao voćna vrsta postaje sve interesantnija domaćim proizvođačima.
 
Zahvlajujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu na Rimskim šančevima je podignut moderan zasad trešanja kojem gazduje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Tamo je održan i Dan trešnje.
Direktor Departmana za voćarstvo Zoran Keserović kaže da je trešnja interesantna voćna vrsta i veoma perspektivna.
“S obzirom na to da joj pogoduju agro-ekološki uslovi našeg terena, mogu se ostvariti i veći prinosi od sadašnjih, koji iznose oko 30.000 tona. Za savremene zasade trešnje, Poljoprivredni fakultet opredelio se i zbog toga što je ta voćna vrsta deficitarna u svetu, a vrlo je tražena”, kaže Keserović.
 
Savremeni zasadi trešnje podignuti su zahvaljujući finansijskoj pomoći Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, a resorni sekretar Branislav Bogaroški, kaže da je do sada iz budžeta izdvojeno 700 miliona dinara samo za protivgradne mreže, i da pored subvencija za intenzivnu proizvodnju, Sekretarijat finansira i nabavku preradnih kapaciteta.
 “Mi smo samo do sada već iz budeta […]

Više informacija...

Potpisan protokol o saradnji u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković i predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović potpisali su danas Protokol o saradnji u komunikacijama u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.

 
Cilj potpisivanja Protokola je jačanje saradnje između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i proizvođača i prerađivača mesa i mleka, kao i njihovih udruženja u komunikacijama u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.
Ministarka Bogosavljević Bošković kazala je da je taj protokol veoma važan naročito u slučaju kriznih situacija u oblasti bezbednosti hrane i zahvalila tom prilikom EBRD i Organizaciji hranu za hranu i poljoprivredu UN koje su podržale projekat “Politički dijalog između privatnog i javnog sektora u oblasti mesa i mleka” i obebedile materijalnu i stručnu podršku.
Ministarka je zahvalila Udruženju proizvođača mleka što je prepoznalo važnost dobre saradnje i komunkacije sa ministarstvom na svim poljima, a posebno na polju zajedničkog i koordinisanog delovanja.
– Svuda u svetu se povremeno javljaju krizne situacije, posebno kada se radi o bezbednosti […]

Više informacija...

Država ne zainteresovana za organsku proizvodnju

Proizvođači organske hrane smatraju da naša država nedovoljno vodi računa o organskoj proizvodnji jer, kako kažu, u Sloveniji su subvencije po hektaru 800 evra, a kod nas samo 8.000 dinara. Nada Letić iz Čeneja dugi niz godina se bavi ovom vrstom poljoprivredne proizvodnje za koju kaže da nije komplikovana, ali da zahteva puno truda i rada.
 
Nada Letić na organski način uzgaja boraniju, tikvice, papriku, paradajz. Za takvu proizvodnju odlučila se prvenstveno zbog porodice, jer se povrće ne tretira hemijskim sredstvima, već koristi preparate na biljnoj bazi.
“Samo treba mnogo više da se radi i biljke moraju svaki dan da se obilaze”, rekla je Nada Letić.
Sve je veći broj proizvođača koji žele da iz konvencionalnog pređu na organski način proizvodnje, a i sve više mladih odlazi na selo i započinje takav način proizvodnje.
Iz mreže ženskog preduzetništva u organskoj proizvodnji kažu da je u takvoj proizvodnji najvažnija edukacija i obuka koju oni šire kroz udruženja žena u Vojvodini.
“Zamisao je da postoje škole […]

Više informacija...

Džaba se proizvođači nadaju

– U svakom slučaju, cena pšenice neće biti imresivna u odnosu na očekivanja proizvođača – kaže Predrag Đurović.Poslednjih meseci izvoza gotovo da nema, a prelazne zalihe iznose oko 400.000 tona. Pšenicom se manje trguje i na berzi, a prošle nedelje prosečna cena je bila 18,60 dinara kilogram, bez PDV-a
Izvor : Dnevnik
 

Više informacija...