Srpska šljivovica tik uz francuski konjak

S početkom ove godine stupio je na snagu Zakon o jakim alkoholnim pićima, koji je uveo red u toj oblasti, ali je i omogućio malim proizvođačima da izađu iz sive zone. Sada će, ukoliko se ispune svi propisani i međunarodni standardi, srpska rakija biti tik uz francuski konjak ili škotski viski. Drugim rečima, šljivovica, koja se smatra kraljicom srpskih rakija, uz nova pravila, na evropskom i svetskom tržištu biće u rangu čuvenih stranih žestokih pića.
Kako objašnjava Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivede i zaštite životne sredine, od početka godine liberalizovani su uslovi za proizvodnju alkoholnih pića kod nas i znatno smanjeni troškovi za registraciju.
– Mali proizvođači mogu se registrovati za proizvodnju rakije i ostalih alkoholnih pića kao preduzetnici i na taj način stavljati direktno svoj proizvod na tržište kao finalni proizvod, posebno ako se uzme u obzir da je tim zakonom pojedinostavljena procedura registracije – rekla je Kolinda Hrehorović.
Novi zakon nije promenio pravo srpskog seljaka da u svom dvorištu i […]

Više informacija...

Paori od države mogu da kupe 20 hektara

Skupština Srbije usvojila je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a dok su se koplja lomila i lome o zakupu oranica, prodaja je prošla gotovo nezapaženo. Velika novina je da sada porodična gazdinstva koji imaju do 30 hektara obradivog zemljišta mogu kupiti do 20 hektara državnih njiva, uz rok otplate do deset godina.
Kako kaže slovo usvojenog zakona, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice, to jest poljoprivrednik, može kupiti ako je državljanin Republike Srbije, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje tri godine ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu najmanje tri godine, ako ima uslove/mehanizaciju/opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako u svojini ima najviše do 30 hektara poljoprivrednog zemljišta, ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini najmanje pet godine, ako u poslednje tri godine nije otuđ ilo više od tri hektara poljoprivrednog zemljišta u svom vlasništvu, osim u slučajevima u kojima je utvrđen javni interes, ako ukupna površina koju […]

Više informacija...

Poziv za učešće na sajmu PRODEXPO 2016

 
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda „PRODEXPO“ koji će se održati u Moskvi, Ruska Federacija, u periodu od 8. do 12. februara 2016. godine.

Tradicionalno učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u Rusiji, regionu Zajednice nezavisnih država i šire, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„PRODEXPO“ je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u Rusiji i Istočnoj Evropi, na kojem se susreću distributeri i predstavnici vodećih maloprodajnih lanaca. U 2015. godini sajam je posetilo oko 55 hiljada posetilaca iz 97 zemalja (4,2% je bilo više posetilaca nego u 2014. godini), koji su imali priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 2.300 izlagača iz 60 zemalja Evrope, Azije, Afrike, Amerike i Australije.

Poziv je otvoren do petka 8. januara 2016. godine do 16 časova.
Izvor: Poslovno jutro

Više informacija...

Korak bliže IPARD fondovima

Ministarstvo poljoprivrede dobilo je dozvolu od Vlade Republike Srbije da zaposli 103 nova radnika u Upravi za agrarna plaćanja, što će omogućiti korišćenje sredstava iz IPARD fondova, izjavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Željko Radošević.
“To je dobra vest jer će na taj način biti ubrzan proces akreditacije te institucije koja će kontrolisati dodelu evropskog novca nakon čega će srpski seljak moći da konkuriše za sredstva”, napominje Radošević.

Dobra vest je da ćemo moći polovinom godine da raspišemo konkurs za sredstva iz pretpristupnog fonda Evropske unije a da ćemo dotle uspeti da akreditujemo Upravu za agrarna plaćanja.

Agroekonomista Radovan Pejanović smatra da jedino evropski novac može biti spasonosna injekcija za domaći agrar koji je iscrpljen i devastiran.

“Našem poljoprivredniku neće biti lako da aplicira na sredstva jer su uslovi oštri ali i jako dobri jer je novac namenjen za primarnu poljoprivredu ili preradu”, veli Pejanović.

Otvaranje poglavlja 32 u pregovorima sa Evropskom Unijom, a koje se tiče finansijske kontrole upravo […]

Više informacija...

Srbija jedna od najtraktivnijih za agrobiznis u regionu

 

Za Evropsku banku za obnovu i razvoj Srbija je jedna od najatraktivnijih zemalja u regionu kada je reč o prehrambenoj industriji, izjavio je 17.12.2015.  direktor agrobiznis sektora za Centralnu i Jugoistočnu Evropu EBRD-a Miljan Ždrale.On je istakao i da je ta banka u 2015. godini investirala u Srbiji 100 miliona evra.
“Srbija je nama jedna od najatraktivnijih zemalja u region po pitanju agrobiznis sektora, od primarne proizvodnje do maloprodaje i prerađivačke industrije”, rekao je Ždrale na međunarodnoj konferenciji o prehramenoj industriji u region “FMCG, Retail-Agribusiness Premium Brunch-Belgrade”, koji su organizovali EBRD i Infoarena grupa.Ždrale je kazao da je Srbija dominantna i da ima najveći portfolio ulaganja EBRD od 335 miliona evra od 2011.godine.
“Taj sektor se pokazao kao vrlo otporan u odnosu na druge bez obzira na sve ekonomske izazove i sigurno da Srbija pokazuje pluseve u tom sektoru. U narednom period možemo pospešiti izlazak srpskih kompanija u region, zatim investicije u energetsku efikasnost i optimizaciju korišćenju resursa, kao i održivost […]

Više informacija...

Srpski agrar za osam godina porastao 18 odsto

 

Kumulativni rast bruto dodate vrednosti (BDV) srpske poljoprivrede u minulih osam godina, zaključno sa 2014. godinom, dostigao je 18,0 odsto, a prosečna godišnja stopa rasta je iznosila 2,4 procenta. saopštio je 17.12.2015.  Republički zavod za statistiku (RZS). Prema studiji RZS-a pod nazivom “Ekonomski računi polloprivrede u Republici Srbiji 2007-2014”, u posmatranom periodu fizički obim poljoprivredne proizvodnje značajno je varirao, uglavnom usled nepovoljnih klimatskih uticaja.
Obim proizvodnje poljoprivrednih dobara je tako u 2008. godini porastao za 10,6 odsto, navodi se ui saopštenju i dodaje da je nakon toga usledio period slabijeg rasta obima proizvodnje koji je u 2012. godini čak pao za 17,2 procenta.U 2013. godini zabeležen je najveći rast u posmatranom periodu od 16,5 odsto, da bi  u 2014. godini, kada su Srbiju zadesile katastrofalne proizvodnje, usporio na 11,4 procenata.
Iz RZS-a navode da je revizija obračuna ekonomskih računa poljoprivrede urađena kao posledica revizije vremenskih serija podataka o poljoprivrednoj proizvodnji na osnovu rezultata Popisa poljoprivrede 2012. i uspostavljanja novog sistema istraživanja […]

Više informacija...

MK Grupa kupila PIK Bečej za 45,5 miliona evra

 

MK Grupa kupila je 17.12.2015. godine za  45,5 miliona evra PIK Bečej. 
Kompanija Miodraga Kostića postala je vlasnik PIK Bečeja pošto je na javnoj licitaciji iznela veću ponudu od drugog učesnika licitacije – Industrije mesa Matijević Petra Matijevića.
Kako je za RTV izjavio Jovan Purar, direktor MK grupe, još uvek je rano govoriti koliko će radnika ostati, odnosno napustiti preduzeće, ali da ono ima dobru perspektivu razvoja.
Procenjena vrednost kapitala PIK Bečej koji je proveo četiri godine u stečaju  iznosila je 85,5 miliona evra, a početna cena na licitaciji iznosila je polovinu tog iznosa.
U imovinu koja se prodaje ne spada dvorac Bogdana Dunđerskog, jer je zaveštan Matici srpskoj.
PIK Bečej je nekada bio uzorni kombinat, jedan od najvećih i najuspešnijih u kompleksu agrara na prostorima bivše Jugoslavije. Posle neuspele privatizacije i tranzicije, našao se u situaciji da kleca pred poveriocima, privrednim sudovima i da potpuno zavisi od potencijalnih kupaca.
PIK Bečej se bavi proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda. Osnovne delatnosti preduzeća su ratarstvo, […]

Više informacija...

Uprava za agrarna plaćanja zaposliće 103 službenika

Uprava za agrarna plaćanja dobila je saglasnost Vlade Srbije da naredne godine zaposli 103 službenika kako bi iz fondova Evropske unije Srbija mogla da preuzima bespovratna sredstva namenjena poljoprivredi, izjavio je direktor te uprave Bojan Živadinović.On je na konferenciji za novinare u Ministarstvu poljoprivrede kazao da će konkurs za zapošljavanje biti uskoro raspisan, ali nije precizirao kada.
“Ti mladi ljudi će nam pomoći da se kroz jačanje institucija približimo korišćenju sredstava iz IPARD fondova koja su nam namenjena”, kazao je on.
Živadinović je kazao i da je u planu budžeta za poljoprivredu za narednu godinu opredeljeno 190 miliona dinara za zarade novozaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja.
Prema njegovim rečima u Upravi za agrarna plaćanja trenutno je samo 66 zaposlenih koji rade i na subvencijama i na pripremama korišćenja IPARD sredstava, a procene su da je potrebno da ih za par godina bude oko 1.000.
On je podsetio da je predviđeno da se za Srbiju do 2020. iz IPARD fondova Evropske unije za […]

Više informacija...

Isplata duga paorima u januaru

Zbog administrativne greške Ministartva poljoprivrede, paorima nisu isplaćene subvencije za ovu godinu, i to za oko milion hektara, ali izgleda da će i taj problem konačno uskoro biti rešen. Poljoprivrednicima iz Kisača bivši ministar poljoprivrede, a sada savetnik predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića Dragan Glamočić obrazložio je model isplate zaostalih subvencija koji je pripremila država.
– Do kraja godine, a najkasnije prvih dana januara, isplatićemo sve zaostatke za biljnu proizvodnju, dizel-gorivo, mineralno đubrivo i osiguranje – istakao je Glamočić. – Vlada je pronašla način da se to isplati u iznosu od 9,7 milijardi dinara. S obzirom na to da je reč o specifičnom dugu, korisnici premija će novac podići u banci, uz minimalan trošak, a ako žele u više rata, taj trošak neće imati. Za sve ostale subvencije novac je obezbeđen i sada je najvažnije da Uprava za agrarna plaćanja obavi svoj posao.
 
Izvor:Dnevnik

Više informacija...

Pšenica rodila dobro, ostale žitarice podbacile zbog suše

  
U Srbiji je ove godine ostvaren rod pšenice od oko 2,5 miliona tona, što je na nivou višegodišnjeg proseka, dok su ostale žitarice zabeležile manji rod zbog suše,podaci su Privredne komore Srbije.
Sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović rekao je Tanjugu da je pšenica dobrog kvaliteta, da je ostvarila solidan rod i u celom regionu, kao i Ukrajini i Rusiji, što je rezultiralo usporenim prometom pšenicom na berzi.
U Fondu za žito kažu za Tanjug da je na kraju ovogodišnje žetve na raspolaganju bilo oko 2,9 miliona tona pšenice, ako se uračuna 330.000 tona prelaznih zaliha.
Srbija bi od te količine mogla da izveze oko 1,2-1,3 miliona tona, objašnjava direktor Fonda za žito Vukosav Saković.
Ovogodišnji rod kukuruza je, prema njegovim rečima, za skoro 25 odsto manji od lanjskog i iznosi 5,7 miliona tona.
“U odnosu na višegodišnji prosek, taj rod je manji za oko 10 odsto, a isključivi razlog za manje prinose je suša. Kukuruzu su nedostajale samo dve […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama