Preduzete mere Vlade značajno ublažile krizu u mlekarskom sektoru

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, održan je sastanak sa udruženjima proizvodjača i preradjivača mleka radi sagledavanja efekata mera koje je Vlada preduzela za ublažavanje krize u mlekarskom sektoru.
Sastanku su pored predstavnika Ministarstva, prisustvovali i predstavnici gotovo svih većih preradjivača mleka, direktor Udruženja proizvodjača mleka Srbije i predstavnici Republičke direkcije za robne rezerve. Centralna asocijacija proizvodjača mleka Vojvodine se nije odazvala pozivu za sastanak.
Učesnici sastanka su ocenili da su preduzete mere Vlade obezbedile da se kriza u mlekarskom sektoru značajno ublaži, kako putem povećanja uvozne zaštite za uvoz sira iz EU, tako i kupovinom mleka u prahu preko Republičke direkcije za robne rezerve. Istovremeno je naglašeno da su ukupne mere subvencija za proizvodjače mleka koje je Ministarstvo obezbedilo, u uslovima smanjenja budžetskih izdataka, efektne i podsticajne za proizvodjače.
Svi zajedno treba da rade na povećanju kvaliteta mleka, podizanju konkurentnosti proizvodnje i povećanju izvoza mlečnih proizvoda, kako primarni proizvodjači, tako i njihove asocijacije, preradjivači mleka, Ministarstvo poljoprivrede i njegove nadležne […]

Više informacija...

“Kelvins Potato” otvara fabriku za preradu krompira u Titelu

Uz investiciju od 10 mil EUR, u prvoj fazi posao dobija 70 radnika
Švajcarska kompanija “Kelvins Potato” otvoriće 1. septembra u Titelu savremenu fabriku za preradu krompira. Investitor je najavio da će u zgradu i opremu uložiti oko 10 mil EUR, a pomfrit, čips, pire i drugi proizvodi biće napravljeni od domaćeg krompira.
“Kelvins Potato” gradi novi proizvodni pogon na mestu nekadašnje fabrike za preradu voća i povrća “Titel brend”, koja je još u bivšoj Jugoslaviji čuvena kao “Titelska hladnjača”.
Kako je za “eKapiju” rekao predsednik opštine Titel Dragan Božić, “Kelvins Potato” je tu fabriku kupio iz stečaja, za oko 30 miliona dinara, a upravo je ova lokalna samouprava bila jedan od poverilaca prilikom kupovine.
Direktor kompanije “Kelvins Potato” Dragan Đurić je obišao radove na izgradnji fabrike sa čelnicima lokalne vlasti u Titelu, i predstavio im planove i rokove za početak proizvodnje
– Prezadovoljni smo onim što smo videli. Srećni smo što smo zajedno sa našim partnerima uspeli u naporima da jedna ovakva investicija […]

Više informacija...

U trgovinama i na pijacama nema domaćeg pasulja

Već duže vreme u trgovinama i na pijacama nema domaćeg pasulja. Prebranac, tako, domaćice u Srbiji mogu da prave od tetovca iz Kirgistana, da spremaju gradištanac iz Argentine, ili da se časte najskupljim zelenim pasuljem iz Ukrajine.
Trgovci tvrde da je gotovo nemoguće naći domaći pasulj, a statistika kaže da je lane u Srbiji uvezeno više od 13.000 tona. Pričaju da srpskog pasulja u ponudi nema već dugo. Trenutno kupcima nude tetovac i gradištanac iz Argentine, Egipta, Kirgistana, Perua.
Ekonomista Dragovan Milićević za naš list kaže da se svakako isplati uvoz povrća, pasulja, luka, krompira i drugog, a kada se pogledaju uvozne cene sve je jasno.
– Pasulj košta od 0,59 do 0,8 evra, uvoz iz Španije i Italije bez carine, kao i za CEFTA zemlje, dok je za ostale zemlje 20 odsto carina – dodaje Milićević. – Cena na pijaci je više od 300 dinara za kilogram. Luk košta 0,22 evra, a za 12 meseci uvezli smo 7.300 tona ili 7,3 […]

Više informacija...

Jestivo ulje u Srbiji kvalitetno i bezbedno

 
Jestiva ulja na domaćem tržištu su kvalitetna i bezbedna, a proizvodnja u Srbiji je u potpunosti u skladu sa HCCP standardima, pokazali su rezultati petogodišnjeg istraživanja Poljoprivredne inspekcije, izjavio je Nenad Vujović, načelnik Sektora poljoprivredne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U istraživanju je ispitano 15 uzoraka od devet proizvođača, samo jedan uzorak nije odgovarao kvalitetu, dok je kod dva uzorka problem bio u deklaraciji na kojoj nije bilo navedeno do kog roka je najbolje upotrebiti proizvod, rekao je Vujović u Privrednoj komori Srbije (PKS) na sastanku posvećenom kvalitetu i bezbednosti jestivog ulja na domaćem tržištu.
Generalni zaključak je da su ulja bezbedna, da je to namirnica koja ima jako malo rizika po bezbednost. U skladu sa tim ćemo koncipirati I buduće kontrole u petogodišnjem plan, rekao je Vujović.
On je naglasio da predmet njihovog interesovanja nije bila samo velika industrija koja zauzima oko 95 odsto tržišta već i mali proizvođači ulja, oni koji se bave proizvodnjom hladno ceđenog […]

Više informacija...

Uljarica postala hit

Milan Prostran pretpostavlja da 60-70 odsto proizvodnje soje ide na ishranu stoke i proizvodnju mesa, dok se ostatak usmerava u ljudsku ishranu: sve u skladu s razvijenošću prehrambene industrije i navikama potrošača. Soja se gaji i zbog ulja, koje se koristi u industriji lakova i boja, što je čini veoma zanimljivom za proizvođače. Ima dobru cenu, računa se da će dostići između 45 i 50 dinara kilogram.
Suncokret će, očekuje, standardno biti sejan na oko 160.000 hektara, a kada je bila viša cena osamdesetih godina prošlog veka, i njega je bilo na oko 200.000 hektara.
 
Izvor: Dnevnik
 

Više informacija...

Soja osvojila nove hektare, šećerna repa debelo omanula

Prolećna setva u Srbiji je završena, a prve procene govore da je posejano 2,5 miliona hektara, uobičajeno i očekivano. Kako smo ovaj, najvažniji posao u poljima, obavili i da li smo njive valjano nahranili, videćemo kad budemo skidali useve; uglavnom, osim šećerne repe, površine su ostale približne lanjskim.
– Rokovi su bili skraćivani zbog raznih razloga, nekada je to bilo do 15. maja, ali u međuvremenu su došli nešti raniji hibridi, a i klima se promenila – kaže za „Dnevnik” agrarni analitičar Milan Prostran. – Početkom maja setva je završena, s dominantnim učešćem kukuruza od bezmalo 1,2 milion hektara.
On je dodao da je pod sojom približno 200.000 hektara, što je pravi bum imajući u vidu da je krajem sedamdestih bilo na svega 5.000. Međutim, to je lako objasniti, veli naš sagovornik – reč je o kvalitetnoj proteinskoj kulturi, univerzalnoj, koja se prilagodila našim uslovima, sa širokom primenom u ljudskoj ishrani, ali koja obezbeđuje i tov živine i svinja.
– Zbog skupih […]

Više informacija...

Rekordan izvoz kukuruza, ali ne ide sve glatko

Srbija je od oktobra do aprila izvezla rekordnih 2,3 miliona tona kukuruza, a očekuje se da će do nove berbe na strana tržišta plasirati oko tri miliona tona te žitarice, izjavio je Tanjugu direktor udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković.
On je rekao da ćemo, količinski, imati bolje izvozne rezultate od onih čak i pre problema sa aflatoksinom, ali da nam, kada je reč o deviznom prilivu, cene ove godine nisu odgovarale.
“Cene su bile nešto niže od uobičajenih, ali smo imali period kada smo zbog tražnje robe na Dunavu postizali i bolje cene od naše konkurencije i drugih pariteta prodaje… prosečna cena je bila 140 evra po toni”, kazao je Saković.
Iako je izvoz kukuruza u tekućoj ekonomskoj godini koja za tu žitaricu traje od 1. oktobra 2014. do 30. septembra 2015, rekordan, kako kaže Saković, “nažalost, ne ide sve ide tako glatko i lako”.
“Dese se neke stvari na koje mi kao privrednici ne možemo da utičemo, a ne možemo se ni […]

Više informacija...

Uvode se novine u vezi finansiranja poljoprivrede

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović, direktor sektora za agrobiznis EBRD za jugoistočnu Evropu Miljan Ždrale i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović, predstaviće danas Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.Ovim zakonom uspostavlja se sistem predžetvenog finansiranja u Srbiji, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.Stupanjem na snagu 1.juna Zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, Srbija će postati prva zemlja u Evropi, koja će primeniti ovakav zakon i započeti sa uspostavljanjem sistema predžetvenog finansiranja poljoprivredne proizvodnje.Primarnim poljoprivrednim proizvođačima to omogućava da finansiraju naredni proizvodni ciklus koristeći zalogu na budućim poljoprivrednim proizvodima kao sredstvo obezbeđenja pozajmice, navodi se u saopštenju.

Izvor : Naslovi

Više informacija...

Očekuje se berićet u voćnjacima

Čini se da je sve što smo prošle godine proizveli u voćnjacima otišlo u izvoz. Pre samo pet godina svetu smo prodavali svežeg, zamrznutog i suvog voća i povrća oko 270.000 tona, dok sada izvozimo gotovo 500.000 tona.
Od 2006. kada je izvoz jabuke u Rusiju bio oko 36.000 tona, došli smo na sadašnjih 120.000. Nikada, do prošle godine, nije se desilo da baš jabuka bude u top deset izvoznih proizvoda Srbije, a to je postigla pred kraj 2014. Nesporno, voće postiže značajne rezultate na svetskoj pijaci i popravlja spoljnotrgovinsku sliku srpske privrede, ali kako uvek na nekoj ćupriji mora da se plati, tako sada imamo problem na domaćem tržištu, to jest pijacama i u radnjama – voće, prvenstveno jabuke su skupe, a kako su naše hladnjače prazne, više ih i uvozimo, naročito iz Italije.
– Jako veliki izvoz jabuke smo imali, nezapamćen u istoriji. Ovo voće je prošle godine u novembru ušlo među deset vodećih privrednih proizvoda sa 19 miliona […]

Više informacija...

Od 1. juna Zakon o predžetvenom finansiranju

Srbija je prva zemlja u Evropi koja će od 1. juna početi da primenjuje Zakon o predžetvenom finansiranju, a uspostavljanje tog sistema omogućiće poljoprivrednicima da lakše dođu do finansijskih sredstava koristeći kao zalog budući rod, izjavila je Tanjugu šef odseka za analitiku i statistiku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Milica Jevtić.
“Taj sistem finansiranja podrazumeva da će poljoprivredni proizvođači imati olakšan pristup finasijskim sredstvima jer će kao zalog za obezbeđenje pozajmice koristiti buduću poljoprivrednu proizvodnju i neće morati da polažu hipoteku kao obavezan način osiguranja kakav je do sad bio slučaj”, objasnila je Jevtić.
Ona je podsetila da je to u najvećem broju slučajeva bilo ograničavajuci faktor za dobijanje kredita.
Novi sistem predviđa da korisnici predžetvenog finansiranja budu fizička i pravna lica i preduzetnici i da se sve ove kategorije mogu naći na strani dužnika i imati ulogu poverioca, precizirala je Jevtić.
Ona očekuje da će najčešći slučaj biti da fizička lica dobiju pozajmice od banaka i prerađivača, kao pravnih lica, ali […]

Više informacija...
Skoči na traku sa alatkama