U silosima dobar kvalitet pšenice

 
Žetva pšenice je završena. Poljoprivredna inspekcija je okončala aktivnosti praćenja žetve pšenice roda 2015. godine i registrovanje uskladištenja tržnih viškova u skladištima Republike Srbije.
Kako piše „Agroservis“, do 24. jula registrovan je prijem tržišnih viškova merkantilne pšenice kod skladištara od ukupno 1.478.964 tona, od čega je 1.254.685 tona s teritorije Vojvodine.
Generalno se zaključuje da je kvalitet pšeničnog zrna roda 2015. godine zadovoljavajući. Ponderisana vrednost vlage pšeničnog zrna zaprimljenog kao tržni višak u silosima na teritoriji Republike Srbije iznosio je 12,05 odsto. Hektolitarska masa se kretala od 81 u Zapadnobačkom upravnom okrugu do 77 u Borskom i Nišavskom. Prosečna vrednost za celu Republiku Srbiju je iznosila 79,75. Primese su registrovane u proseku na 3,35 odsto (ponderisane vrednosti za celu Republiku Srbiju).Prosečan prinos se kretao od 6,80 tona po hektaru u Zapadnobačkom upravnom okrugu do ispod 3,5 tone po hektaru u užoj Srbiji.
Kada je o kvantitetu reč, uskladišteni tržni viškovi u skladištima Republike Srbije, u količini od 1.478.964 tona, ako se izuzme […]

Više informacija...

Paori će moći da kupe do 20 hektara državnih njiva

Konačno su obnarodovane najvažnije novine u Nacrtu zakona o poljoprivrednom zemljištu i uzete u obzir sugestije i zahtevi poljoprivrednika. Da li će njihovi predlozi ući u finalni dokument, videće se kada prođe sve procedura, najpre javna rasprava o izmenama i dopunama tog dokumenta, koja će trajati sledeće tri nedelje.
– Novina u zakonu je da se produženjem perioda izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup s 20 na 25 godina obezbedi veća sigurnost investitora za veće i dugoročnije investicije – istakla je ministarka Snežana Bogosavljević Bošković. – Deo državnog poljoprivrednog zemljišta može se prodati, ali isključivo domaćim poljoprivrednicima, i to onim koji pripadaju kategoriji manjih poljoprivrednika s posedom do maksimalno 30 hektara i predlog je da oni mogu da kupe maksimalno 20 hektara.
Ministarka je podsetila na to da se od raspoloživih 490.000 hektara obradivog državnog zemljišta u zakup godišnje izdaje oko 250.000 hektara i od toga ostvaruje godišnji prihod od gotovo 50 miliona evra.– Jasno je da se gotovo polovina raspoloživih […]

Više informacija...

Plitak Dunav paorima prazni džepove

Suša ne pravi problem samo na njivama već i na vodi, to jest na Dunavu, koji se spustio toliko da natovarene barže danima stoje, a izvoza gotovo i nema. Ako ne padne valjana kiša – a sudeći po prognozama uskoro neće – transport žitarica, ali i druge robe biće potpuno obustavljen, a kako kažu trgovci, sve se to već oseti na ceni pšenice.
Najveći zastoj je na potesu između Bugarske i Rumunije, posebno kod mesta Zimnice. Po rečima Vukosava Sakovića iz Fonda za žito, stvoreni su sprudovi i više konvoja s različitom robom čeka već nekoliko dana. Barže koje mogu da plove tovare samo 60 odsto mogućih količina, a poslovi se, kako kaže, ne ugovaraju ni za avgust.
– U julu je izvezeno manje od 50 odsto očekivanih količina, a u avgustu će smanjenje biti još drastičnije – kaže za „Dnevnik” Saković, napominjući da je tržni višak Srbije 1,3 milion tona. – Za tri meseca trebalo je da izvozimo od 100.000 […]

Više informacija...

Gradi se centar za otkup meda

Novosadska kompanija “Triumf bis” namerava da u industrijskoj zoni u Zrenjaninu izgradi centar za otkup, preradu i distribuciju meda i proizvoda od meda, rekao je novinarima vlasnik Branko Marjanović. On je u Zrenjaninu sa gradonačelnikom Čedomirom Janjićem potpisao ugovor o kupovini zemljišta, površine oko 6.000 kvadratnih metara.
– Nadam se da ćemo obradovati mnoge proizvođače meda u Srednjobanatskom okrugu, koji nisu imali ovakav centar već su se snalazili na razne načine. U Srbiji postoje svega tri ovakva centra – naglasio je Marjanović. Kako je naveo, izgradnja objekta planirana je najkasnije do sredine sledeće godine.
Izvor: Ekapija

Više informacija...

Pšenica u silosima čeka bolju cenu

Žetva pšenice je pri kraju i procenjuje se da će u silose i ambare poljoprivrednici smestiti gotovo dva i po miliona tona hlebnog zrna, što je nešto manje nego proletos. Ni letos ratari nisu bili zadovoljni cenom pšenice, pa su je, uglavnom, predali u silose na čuvanje.

Prosečan prinos je četiri tone po hektaru. U Vojvodini je za skoro dve tone veći. Ratari nisu zadovoljni jer otkupna cena oko 17 dinara po kilogramu, kako tvrde, ne pokriva ni troškove proizvodnje.

“Pšenicu sam predao Zemljoradničkoj zadruzi ‘Tisa’. Deo sam dao na čuvanje, deo ću prodati zbog izmirenja obaveza. Drugi deo ću ostaviti na lageru i sačekati bolju cenu”, kaže Lazar Tobdžić iz Bačkog Petrovog Sela.

Ištvan Šterbik iz Zemljoradničke zadruga “Tisa” (Bačko Petrovo Selo) napominje da je primljeno više od 8.000 tona pšenice, što je ostavljeno u silosima, a ostatak predat mlinskoj industriji na čuvanje.

U Vojvodini je pšenicom bilo zasejano gotovo 300.000 hektara.

“Žetva pšenice završena je za rekordnih deset […]

Više informacija...

Suficit agrara veći za 49 odsto

Srbija je za pet meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa svetom od 483 miliona evra, što je 49 odsto više nego u istom lanjskom periodu, izjavila je Tanjugu ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Vrednost izvoza hrane iz Srbije od januara do kraja maja bila je veća od milijardu evra, a u eksportu su dominirali žitarice i proizvodi od žitarica, voće i povrće, navela je ministarka.

Ona je dodala da je i kod izvoza zabeleženo povećanje od 21 odsto.

„Ovi izvozni rezultati još jednom potvrđuju da je poljoprivreda izuzetno važna za privredu Srbije i ekonomski rast i razvoj – da poljoprivreda ima svoje mesto i šansu i da se u narednom periodu treba maksimalno angažovati da se pomogne proizvođačima, posebno malim”, naglasila je Bogosavljević Bošković.

„Analizom je ustanovljeno da je u ovom periodu povećan izvoz ka EU za 20 odsto, ka zemljama CEFTA za 14 odsto, i ka ostalim zemljama za oko 39 odsto”, […]

Više informacija...

Niske cene pšenice plaše proizvođače

Do prvih otkosa hlebnog žita odbrojavaju se dani, a cena pšenice još je u sferi nagađanja, predviđanja, prognoza. U svakom slučaju tržište nije blagonaklono prema proizvođačima, posebno ne na početku žetve, jer se za zlatno klasje zbog niske cene ne knjiži dobitak.
Cena pšenice i ove godine uoči žetve ima prefiks teške ratarske boljke.
Pšenica iz prvih otkosa na berzi dostiže vrednost od tek 16 dinara i 80 para po kilogramu bez PDV-a, zato je savet proizvođačima da lageruju što više ovogodišnjeg roda, rekao je gostujući u emisiji Brazde RTV-a predsednik Zadružnog Saveza Vojvodine Radislav Jovanov.
Prema kalkulaciji Zadružnog Saveza Vojvodine cena proizvodnje zlatnog klasja je dvadeset dinara i 69 para po kilogramu, tako da nije teško zaključiti da sve ispod te vrednosti za proizvođače znači čist gubitak, tim više što i oni sami ističu da neophodnost sve većeg broja zaštitnih tretmana poskupljuje proizvodnju.
Ovakva tržišna situacija nije motivišuća za proizvođače koji iz godine u godinu pšenicu sve manje seju, a prema podacima […]

Više informacija...

Rusija i dalje bez uvoza prehrambenih proizvoda iz EU

 

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je danas ukaz vlade o produžetku embarga na uvoz prehrambenih proizvoda iz zemljama koje su Rusiji uvele sankcije za još godinu dana.

– Upravo sam odobrio aktom vlade spisak robe za koju je još godinu dana produžena zabrana uvoza u našu zemlju do 5. avgusta 2016. godine – rekao je Medvedev.
Rusija je u avgustu 2014. godine ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su protiv nje uvele sankcije, među njima i EU. Zabranjen je uvoz mesa, kobasice, ribe, voća, povrća, mlečnih i drugih prozvoda, podsetila je agencija Ria novosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putine je u sredu na sastanku s članovima vlade rekao da će Rusija produžiti uzvratne mere na sankcije Zapada na godinu dana.
 
Izvor: ekapija
 
 

Više informacija...

Oberu višnje za tri minuta

 
Reporteri sa modernizovanim beračima u voćnjacima porodice Smoljan u Žablju koji su bogato rodili. Anto i Željko Smoljan napravili mašinu koja zamenjuje desetak radnika.
 
Berba višanja oduvek je podrazumevala stotine vrednih ruku, mnogo merdevina, dovikivanje berača, odeću umrljanu crvenom bojom i pune gajbice slasnih plodova. U voćnjaku porodice Smoljan na samom ulasku u Žabalj, slika je potpuno drugačija. Stabla u ovom voćnjaku obrana su mašinski. Umesto ruku, višnje su obrale – vibracije. Samo gajbice pune kao krv crvenih plodova ukazuju na to da je počeo najvažniji i najslađi posao – berba.
Pokretna traka smešta voće u gajbice. Prethodno ventilator oduva lišće i nečistoće. Ovu, po mnogo čemu jedinstvenu mašinu, ne samo u Srbiji, već i šire, konstruisali su sami Smoljani – Željko, kojeg smo zatekli za volanom jedne od mašina, i njegov otac Anto.
– Gajimo višnje već desetak godina, a od kada smo posadili prve zasade, nismo se mirili s tim da moramo da ih beremo ručno – objašnjava naš domaćin, […]

Više informacija...

Srbija ne dobija poljoprivrednu banku

 
Srbija neće dobiti poljoprivrednu banku niti filijale po celoj zemlji, kako se ovih dana moglo čuti, već će centralna institucija koja će se baviti plaćanjem u poljoprivredi biti Uprava za agrarna plaćanja.
U narednom periodu očekuje se njena akreditacija za realizaciju IPARD programa, što znači da će se uvećati obim novca namenjenog srpskim poljoprivrednicima, ali isplatu para iz evropskih fondova i nacionalne kase u svakom slučaju neće obavljati „poljoprivredne banke”.
Podsetimo, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kazala je pre nekoliko dana na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu da će Uprava za agrarna plaćanja postepeno biti pretvorena u poljoprivrednu banku Srbije, međutim, ispostavilo se da je u stvari banka pomenuta u prenesenom značenju, a ne kao finansijska institucija koja će deliti kredite, isplaćivati novac… Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu poljoprivrde, ministarka je reč „banka” pomenula figurativno, ali to nije tako shvaćeno i interpretirano.
Ministarka je u izlaganju na skupštinskom odboru kazala i da je već sada, u ovoj godini, neophodno da u […]

Više informacija...