Bolji rezultati uz nauku na njivi

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu otvoreno je naučno-stručno savetovanje poljoprivrednika, agronoma i savetodavaca „Dobar dan, domaćine”( 21.01.2016) . To savetovanje održava se četvrti put i, po rečima direktorke Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Dragane Latković, cilj je da se na najkvalitetniji način povežu nauka i praksa i tako omogući primena najnovijih dostignuća u toj oblasti da bi se postigli što bolji rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji.
– Naša zemlja nekada je bila vodeća po prinosima kukuruza u Evropi i trebalo bi da preduzmemo korake da to ponovo postignemo – rekla je Dragana Latković. _– Pšenica i kukuruz su dve najznačajnije ratarske kulture koje se gaje u Srbiji jer godišnje pod pšenicom bude oko 600.000 hektara, od kojih je polovina u Vojvodini, a kukuruz se seje na oko 1,2 milion hektara, a polovina od toga u Vojvodini. Najbolji rezultati postižu se kada se sarađuje u svim segmentima proizvodnje i kada je nauka u brazdi. Zato je tešnja saradnja stručnjaka s […]

Više informacija...

Lanjski novci za 200.000 gazdinstava

Prošlogodišnje subvencije za ratarstvo, koje 200.000 gazdinstava čeka mesecima, počeće da se uplaćuju od ovog meseca, zaključno s martom. Ratari dobijaju 6.000 dinara subvencija po hektaru i po 3.000 za gorivo i đubrivo.
Prošle godine ratari su za subvencije prijavili milion i po hektara. Pomoć države zatražilo je i 30.000 gazdinstava više nego prethodne godine. Dok su jedni subvencije dobili, drugi čekaju.
Krajem godine Vlada je odobrila dodatnih deset milijardi dinara za isplatu dugova.
– Svi poljoprivrednici koji nisu dobili podsticaje po osnovu biljne proizvodnje 2015. godine, dobiće ih po redosledu podnošenja u tri isplate: jedna će biti sada već u januaru, druga u februaru i treća u martu – kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević.
Poljoprivrednici se nadaju da će po isplati zakasnelih subvencija dobiti i one predviđene za ovu godinu.
Asocijacija poljoprivrednika saopštila je da država što pre mora da isplati dug za subvencije jer od toga u velikoj meri zavisi prolećna setva. Asocijacija podseća na to da ratarima nije isplaćeno […]

Više informacija...

Skuplji uvoz svinja i gaude, a jeftiniji maslaca

 
Prelevmani na uvoz svinja za klanje su podignuti s deset dinara na 15, a dok su nameti na uvoz maslaca za maloprodaju gotovo prepolovljeni, odnosno sa 125 dinara po kilogramu smanjeni su na 70.
Kako je potvrđeno u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Vlada Srbije je donela odluku kojom su produžene zaštitne mere za uvoz iz EU mleka, kiselomlečnih proizvoda, svinja za klanje i za određeni broj tarifnih linija za svinjsko meso i klanične proizvode.  Odluka će se primenjivati do 30. juna 2016. godine, a u odnosu na zaštitne mere koje su važile do 31. decembra 2015, njom je predviđen proširen obuhvat proizvoda jer obuhvata svinjsko meso. S druge strane, zaštitne mere se odnose na jednu tarifnu liniju mleka manje (određene vrste pavlake).
Zaštitne mere za uvoz iz EU mleka i kiselomlečnih proizvoda se produžavaju, s tim što se iznos na uvoz maslaca za maloprodaju smanjuje sa 125 dinara po kilogramu na 70, a iznos za dve određene vrste sira, […]

Više informacija...

Srpska šljivovica tik uz francuski konjak

S početkom ove godine stupio je na snagu Zakon o jakim alkoholnim pićima, koji je uveo red u toj oblasti, ali je i omogućio malim proizvođačima da izađu iz sive zone. Sada će, ukoliko se ispune svi propisani i međunarodni standardi, srpska rakija biti tik uz francuski konjak ili škotski viski. Drugim rečima, šljivovica, koja se smatra kraljicom srpskih rakija, uz nova pravila, na evropskom i svetskom tržištu biće u rangu čuvenih stranih žestokih pića.
Kako objašnjava Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivede i zaštite životne sredine, od početka godine liberalizovani su uslovi za proizvodnju alkoholnih pića kod nas i znatno smanjeni troškovi za registraciju.
– Mali proizvođači mogu se registrovati za proizvodnju rakije i ostalih alkoholnih pića kao preduzetnici i na taj način stavljati direktno svoj proizvod na tržište kao finalni proizvod, posebno ako se uzme u obzir da je tim zakonom pojedinostavljena procedura registracije – rekla je Kolinda Hrehorović.
Novi zakon nije promenio pravo srpskog seljaka da u svom dvorištu i […]

Više informacija...

Paori od države mogu da kupe 20 hektara

Skupština Srbije usvojila je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a dok su se koplja lomila i lome o zakupu oranica, prodaja je prošla gotovo nezapaženo. Velika novina je da sada porodična gazdinstva koji imaju do 30 hektara obradivog zemljišta mogu kupiti do 20 hektara državnih njiva, uz rok otplate do deset godina.
Kako kaže slovo usvojenog zakona, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice, to jest poljoprivrednik, može kupiti ako je državljanin Republike Srbije, ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje tri godine ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu najmanje tri godine, ako ima uslove/mehanizaciju/opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako u svojini ima najviše do 30 hektara poljoprivrednog zemljišta, ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini najmanje pet godine, ako u poslednje tri godine nije otuđ ilo više od tri hektara poljoprivrednog zemljišta u svom vlasništvu, osim u slučajevima u kojima je utvrđen javni interes, ako ukupna površina koju […]

Više informacija...

Poziv za učešće na sajmu PRODEXPO 2016

 
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda „PRODEXPO“ koji će se održati u Moskvi, Ruska Federacija, u periodu od 8. do 12. februara 2016. godine.

Tradicionalno učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u Rusiji, regionu Zajednice nezavisnih država i šire, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„PRODEXPO“ je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u Rusiji i Istočnoj Evropi, na kojem se susreću distributeri i predstavnici vodećih maloprodajnih lanaca. U 2015. godini sajam je posetilo oko 55 hiljada posetilaca iz 97 zemalja (4,2% je bilo više posetilaca nego u 2014. godini), koji su imali priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 2.300 izlagača iz 60 zemalja Evrope, Azije, Afrike, Amerike i Australije.

Poziv je otvoren do petka 8. januara 2016. godine do 16 časova.
Izvor: Poslovno jutro

Više informacija...

Korak bliže IPARD fondovima

Ministarstvo poljoprivrede dobilo je dozvolu od Vlade Republike Srbije da zaposli 103 nova radnika u Upravi za agrarna plaćanja, što će omogućiti korišćenje sredstava iz IPARD fondova, izjavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Željko Radošević.
“To je dobra vest jer će na taj način biti ubrzan proces akreditacije te institucije koja će kontrolisati dodelu evropskog novca nakon čega će srpski seljak moći da konkuriše za sredstva”, napominje Radošević.

Dobra vest je da ćemo moći polovinom godine da raspišemo konkurs za sredstva iz pretpristupnog fonda Evropske unije a da ćemo dotle uspeti da akreditujemo Upravu za agrarna plaćanja.

Agroekonomista Radovan Pejanović smatra da jedino evropski novac može biti spasonosna injekcija za domaći agrar koji je iscrpljen i devastiran.

“Našem poljoprivredniku neće biti lako da aplicira na sredstva jer su uslovi oštri ali i jako dobri jer je novac namenjen za primarnu poljoprivredu ili preradu”, veli Pejanović.

Otvaranje poglavlja 32 u pregovorima sa Evropskom Unijom, a koje se tiče finansijske kontrole upravo […]

Više informacija...

Srbija jedna od najtraktivnijih za agrobiznis u regionu

 

Za Evropsku banku za obnovu i razvoj Srbija je jedna od najatraktivnijih zemalja u regionu kada je reč o prehrambenoj industriji, izjavio je 17.12.2015.  direktor agrobiznis sektora za Centralnu i Jugoistočnu Evropu EBRD-a Miljan Ždrale.On je istakao i da je ta banka u 2015. godini investirala u Srbiji 100 miliona evra.
“Srbija je nama jedna od najatraktivnijih zemalja u region po pitanju agrobiznis sektora, od primarne proizvodnje do maloprodaje i prerađivačke industrije”, rekao je Ždrale na međunarodnoj konferenciji o prehramenoj industriji u region “FMCG, Retail-Agribusiness Premium Brunch-Belgrade”, koji su organizovali EBRD i Infoarena grupa.Ždrale je kazao da je Srbija dominantna i da ima najveći portfolio ulaganja EBRD od 335 miliona evra od 2011.godine.
“Taj sektor se pokazao kao vrlo otporan u odnosu na druge bez obzira na sve ekonomske izazove i sigurno da Srbija pokazuje pluseve u tom sektoru. U narednom period možemo pospešiti izlazak srpskih kompanija u region, zatim investicije u energetsku efikasnost i optimizaciju korišćenju resursa, kao i održivost […]

Više informacija...

Srpski agrar za osam godina porastao 18 odsto

 

Kumulativni rast bruto dodate vrednosti (BDV) srpske poljoprivrede u minulih osam godina, zaključno sa 2014. godinom, dostigao je 18,0 odsto, a prosečna godišnja stopa rasta je iznosila 2,4 procenta. saopštio je 17.12.2015.  Republički zavod za statistiku (RZS). Prema studiji RZS-a pod nazivom “Ekonomski računi polloprivrede u Republici Srbiji 2007-2014”, u posmatranom periodu fizički obim poljoprivredne proizvodnje značajno je varirao, uglavnom usled nepovoljnih klimatskih uticaja.
Obim proizvodnje poljoprivrednih dobara je tako u 2008. godini porastao za 10,6 odsto, navodi se ui saopštenju i dodaje da je nakon toga usledio period slabijeg rasta obima proizvodnje koji je u 2012. godini čak pao za 17,2 procenta.U 2013. godini zabeležen je najveći rast u posmatranom periodu od 16,5 odsto, da bi  u 2014. godini, kada su Srbiju zadesile katastrofalne proizvodnje, usporio na 11,4 procenata.
Iz RZS-a navode da je revizija obračuna ekonomskih računa poljoprivrede urađena kao posledica revizije vremenskih serija podataka o poljoprivrednoj proizvodnji na osnovu rezultata Popisa poljoprivrede 2012. i uspostavljanja novog sistema istraživanja […]

Više informacija...

MK Grupa kupila PIK Bečej za 45,5 miliona evra

 

MK Grupa kupila je 17.12.2015. godine za  45,5 miliona evra PIK Bečej. 
Kompanija Miodraga Kostića postala je vlasnik PIK Bečeja pošto je na javnoj licitaciji iznela veću ponudu od drugog učesnika licitacije – Industrije mesa Matijević Petra Matijevića.
Kako je za RTV izjavio Jovan Purar, direktor MK grupe, još uvek je rano govoriti koliko će radnika ostati, odnosno napustiti preduzeće, ali da ono ima dobru perspektivu razvoja.
Procenjena vrednost kapitala PIK Bečej koji je proveo četiri godine u stečaju  iznosila je 85,5 miliona evra, a početna cena na licitaciji iznosila je polovinu tog iznosa.
U imovinu koja se prodaje ne spada dvorac Bogdana Dunđerskog, jer je zaveštan Matici srpskoj.
PIK Bečej je nekada bio uzorni kombinat, jedan od najvećih i najuspešnijih u kompleksu agrara na prostorima bivše Jugoslavije. Posle neuspele privatizacije i tranzicije, našao se u situaciji da kleca pred poveriocima, privrednim sudovima i da potpuno zavisi od potencijalnih kupaca.
PIK Bečej se bavi proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda. Osnovne delatnosti preduzeća su ratarstvo, […]

Više informacija...