Potpisan protokol o saradnji u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković i predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović potpisali su danas Protokol o saradnji u komunikacijama u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.

 
Cilj potpisivanja Protokola je jačanje saradnje između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i proizvođača i prerađivača mesa i mleka, kao i njihovih udruženja u komunikacijama u kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.
Ministarka Bogosavljević Bošković kazala je da je taj protokol veoma važan naročito u slučaju kriznih situacija u oblasti bezbednosti hrane i zahvalila tom prilikom EBRD i Organizaciji hranu za hranu i poljoprivredu UN koje su podržale projekat „Politički dijalog između privatnog i javnog sektora u oblasti mesa i mleka“ i obebedile materijalnu i stručnu podršku.
Ministarka je zahvalila Udruženju proizvođača mleka što je prepoznalo važnost dobre saradnje i komunkacije sa ministarstvom na svim poljima, a posebno na polju zajedničkog i koordinisanog delovanja.
– Svuda u svetu se povremeno javljaju krizne situacije, posebno kada se radi o bezbednosti […]

Više informacija...

Država ne zainteresovana za organsku proizvodnju

Proizvođači organske hrane smatraju da naša država nedovoljno vodi računa o organskoj proizvodnji jer, kako kažu, u Sloveniji su subvencije po hektaru 800 evra, a kod nas samo 8.000 dinara. Nada Letić iz Čeneja dugi niz godina se bavi ovom vrstom poljoprivredne proizvodnje za koju kaže da nije komplikovana, ali da zahteva puno truda i rada.
 
Nada Letić na organski način uzgaja boraniju, tikvice, papriku, paradajz. Za takvu proizvodnju odlučila se prvenstveno zbog porodice, jer se povrće ne tretira hemijskim sredstvima, već koristi preparate na biljnoj bazi.
„Samo treba mnogo više da se radi i biljke moraju svaki dan da se obilaze“, rekla je Nada Letić.
Sve je veći broj proizvođača koji žele da iz konvencionalnog pređu na organski način proizvodnje, a i sve više mladih odlazi na selo i započinje takav način proizvodnje.
Iz mreže ženskog preduzetništva u organskoj proizvodnji kažu da je u takvoj proizvodnji najvažnija edukacija i obuka koju oni šire kroz udruženja žena u Vojvodini.
„Zamisao je da postoje škole […]

Više informacija...

Džaba se proizvođači nadaju

– U svakom slučaju, cena pšenice neće biti imresivna u odnosu na očekivanja proizvođača – kaže Predrag Đurović.Poslednjih meseci izvoza gotovo da nema, a prelazne zalihe iznose oko 400.000 tona. Pšenicom se manje trguje i na berzi, a prošle nedelje prosečna cena je bila 18,60 dinara kilogram, bez PDV-a
Izvor : Dnevnik
 

Više informacija...

Ratari traže 20 dinara, otkupljivači nude samo 17

Desetak dana pred žetvu pšenice od ratara se može čuti da jedino cena od 20 dinara po kilogramu može pokriti troškove proizvodnje. Njihova računica poklapa se s kalkulacijom koju je izveo Zadružni savez Vojvodine, a koja kaže da bi, uzimajući u obzir prinos od 4,8 tone po hektaru, hlebno žito ovogodišnjeg roda trebalo da košta 20,69 dinara, bez takozvane akumulacije.
S druge strane, otkupljivači još uvek kriju otkupnu cenu, ali, kako se može čuti, spremni su da plate najviše 17 dinara, s PDV-om. Izvoznici ćute i, sve su prilike, mudro čekaju, procenjujući da će hlebno žito ići i ispod toga.Naravno, poslednju će reći tržište, to jest odnos ponude i tražnje, a da je kako treba, vodilo bi se računa i o razvrstavanju pšenice po kvalitetu, što se i ove godine stavlja u drugi plan. U svakom slučaju, situacija je, kada je cena u pitanju, veoma slična prošlogodišnjoj – lane je žetva krenula s 18,10 dinara, da bi potonjih meseci padala. Pred […]

Više informacija...

Prehrambeni potencijali Vojvodine promovisani u Italiji

Fond za podršku investicija u Vojvodini (VIP Fond) je prethodnih nekoliko dana italijanskim privrednicima predstavljao mogućnost za investicije u Vojvodini, sa akcentom na potencijale mesne i mlekarske industrije, proizvodnje i prerade voća i povrća, kao i organske proizvodnje.
Konferencijama i B2B sastancima prisustvovale su i domaće kompanije „Global Seed“ u Novom Sadu, „Suncokret“ u Hajdukovu, Poljoprivredno gazdinstvo „Koluvija“ sa organskom farmom u Staroj Pazovi, „Industrija mesa Đurđević“, kao i „Mirotin grupa“ sa sedištem u Vrbasu.
Prezentacije su održane u Milanu i u gradu Busto Arsizio, gde je delegaciji iz Vojvodine – Vladi APV na čelu sa predsednikom Vlade Bojanom Pajtićem i VIP Fondu – domaćin bio gradonačelnik Đanluiđi Faroli, a konferenciji su prisustvovale lokalne firme iz različitih privrednih grana koje su pokazale interesovanje da saznaju više o preduzetničkoj i investicionoj klimi u Vojvodini. Nakon razgovora sa italijanskim kompanijama, dogovoreno je da se na jesen organizuje susret i dijalog predstavnika italijanskih i srpskih firmi u Italiji.
Prezentacija o organskoj proizvodnji održana je u […]

Više informacija...

Kako prepoznati i proizvoditi organsku hranu

U Srbiji se koristi oko 10.000 hektara obradivog zemljišta za proizvodnju organske hrane, što je jako malo, rekla je u Novom danu Snežana Ognjenović. Organsku hranu na našem tržištu možemo prepoznati po nacionalnom znaku koji mora da ima, navodi ona.
Organska proizvodnja u Srbiji je sve popularnija. Zahvaljujući potencijalima koje ima naša zemlja, ona može značajno da doprinese razvoju sela, i poljoprivrede uopšte. Međutim, da li dovoljno koristimo te potencijale?
Snežana Ognjenović je promoterka organske poljoprivrede više od 20 godina. Kaže da bi oko 70 odsto poljoprivrednih površina moglo da se koristi za organsku proizvodnju. Međutim, koristi se jako malo – oko 10.000 hektara. Najviše se proizvode jagodičasto voće i ratarske kulture, navodi ona. Ali, s obzirom na to da se poslednjih godina više radi na popularizaciji organske hrane, proizvođači sada kreću i u proizvodnju lekovitog bilja.
Vojvodina ima najveći broj organskih proizvođača, ali i drugi delovi zemlje uvećavaju površine, kaže ona. Istakla je da se situacija popravlja i u stočarskoj proizvodnji. […]

Više informacija...

Od četiri do sedam tona

„Po procenama koje smo dobili od nadležnih organa, da u sadašnjem momentu imamo negde oko 50 odsto useva koji su posejani u optimalnom agrotehničkom roku, a 50 odsto van toga, možemo očekivati da će rezultati biti na nivou prošle godine”, rekao je Nikola Hristov. Na jučerašnjem Danu polja u Subotici čulo se da bi prinosi pšenice mogli ići od četiri do sedam tona po hektaru.
 
Izvor :  Dnevnik
 

Više informacija...

Naduvavanjem roda i zaliha obaraju cenu pšenice

Cena ovogodišnje pšenice već se mesi i, kako to uvek biva, trgovci dve nedelje pred žetvu točak okreću na svoju vodenicu. U razgovoru s nekima od njih nismo uspeli da saznamo koliko će ratarima ponuditi, jer uslove, kažu, nisu još definisali ali su izneli očekivanja da će rod biti dobar, da će hlebnog žita (uz zalihe od oko 400.000 tona) biti više nego dovoljno i za nas i za izvoz, što će svakako uticati na cenu pšenice.
Poljoprivrednici pak ne očekuju berićet u njivama i ukazuju na probleme koje visoke temperature nanose žitu u važnoj fazi razvoja. – Za nekoliko dana značajno se promenila situacija na poljima, i to na gore. Ovogodišnji rod, sve su prilike, neće ispuniti očekivanja. Svakako je manje posejano, puno smo uložili u proizvodnju, očkivali smo rekordan rod, međutim, nakon suvog proleća sada su, u fazi nalivanja zrna, došle visoke dnevne i noćne temprature i to će uticati na prinos – kaže za “Dnevnik” poljoprivrednik iz Kaća […]

Više informacija...

Nepovoljna struktura zemljišnih poseda koči agrar

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da ministarstvo preuzima brojne mere kako bi popravilo poslovni i investicioni ambijent u agraru jer ovaj sektor, kako je istakla, predstavlja veliku razvojnu šansu Srbije.
Ona je ukazala da ministarstvo sprovodi niz aktivnosti koje imaju za cilj ukrupnjavanje zemljišnih poseda i smanjenje usitnjenosti parcela, ali i povoljnije kreditiranje poljoprivrede.
Nepovoljna struktura zemljišnih poseda, tj prosečna površina od 5,4 hektara koji su podeljeni u više od tri parcele, onemogućava zasnivanje moderne i masovne proizvodnje zasnovane na ekonomiji obima, istakla je ona.
Poljoprivreda je, kako je rekla, jedan od retkih sektora koji godinama beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, i istakla da je i prošle godine, uprkos poplavama, zabeležen suficit od preko milijardu evra.
Govoreći o životnoj sredini, ministarka je rekla da su ukupni troškovi ispunjavanja svih pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine do 2030. godine oko 10,6 milijardi evra od čega su najzahtevniji sektor za vode, opad i sektor industrijskog zagađenja.
To ne treba posmatrati samo kao trošak, […]

Više informacija...

Srpska vina – povratak na svetsko tržište

Srpska vina su se uspešno vratila na svetsko tržište, a proizvodnja vina je jedno od najbrže rastućih oblasti u srpskoj poljoprivredi, koja zapošljava oko 100.000 domaćinstava u zemlji sa 7,3 miliona stanovnika.
Britanska agencija podseća na legendu koja kaže da rimski imperator Marko Aurelije Probus nikada nije dopuštao svojim vojnicima da sede besposleni. U mirnodopskim vremenima davao im je zadatak da sade vinograde na obroncima planine Alma Mons, današnje Fruške Gore.
Tokom vekova, proizvodnja vina na području zapadnog Balkana je postala plemenit i unosan posao. Dva svetska rata, zanemarivanje u doba komunizma i decenija previranja na kraju 20. veka devastirali su industriju vina, ali su u Srbiji, pak, ponovo primetni zeleni izdanci oporavka, ocenjuje Rojtes.
Izvoz nagrađivanih srpskih vina raste, dok su državne zadruge koje su u komunističkom dobu proizvodile velike količine vina slabog kvaliteta unapredile poslovanje, a broj privatnih vinograda na kojima se uzgajaju autohtone vrste grožđa porastao.
Srpska vina se vraćaju na tržišta. U proteklih deset do petnaest godina ostvarili smo […]

Više informacija...